NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU: Advokati ponovo najavljuju protest zbog izmena ZPP-a
Predstavnici advokatskih komora Beograda, Zaječara, Kragujevca, Šapca najavili su novi protest za četvrtak, 1. jula, ispred zgrade Ministarstva pravde u Beogradu. Kao razlog za protest navode nastavak javne rasprave o izmenama Zakona o parničnom postupku "bez konsultacije sa advokatima".
Advokat Jelena Pavlović kaže da će se na protestu detaljno obrazložiti svih 137 novopredloženih problematičnih odredbi zakona.
Ona je navela i da su se povlačenju novih zakonskih izmena javno protivile jedino Advokatska komora Vojvodine i Advokatska komora Niša, koje zajedno ne čine većinu advokatske profesije u Srbiji.
Pavlović ocenjuje da ministarstvo po svaku cenu insistira da nastavi započeto, kao i da je u tom poslu našlo "saradnike" u Advokatskoj komori Srbije.
Naglašava da je advokatima stalo do efikasnog pravosuđa, a Ministarstvu pravde poručuje da predloži zakonske izmene koje se ne kose sa drugim zakonima.
Jelena Pavlović tvrdi da advokati nisu dobili informacije o tome ko je predložio nove izmene, već samo o članovima radne grupe i o aktuelnim temama o kojima je ona raspravljala na svojim sastancima.
Podsetila je na usvajanje "problematičnih" Zakona o izvršenju i obezbeđenju i Zakona o javnim beležnicima, a Pavlović sada tvrdi da vlast na krilima tog uspeha sada želi da izmeni Zakon o parničnom postupku.
Pavlović podseća i da u Srbiji većina sudskih presuda ide u žalbeni postupak, da se u presudama citiraju samo dokazi, dok sa druge strane one ne sadrže preko potrebno obrazloženje presude.
Advokat Stefan Karadžić podsetio je da se u Srbiji najveći broj sudskih postupaka vodi protiv javnih institucija i preduzeća, poput Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje, železnice i ostalih.
Karadžić podseća i da postoji veliki broj tužbi građana protiv banaka, kao i protiv Republičkog hidrometeorloškog zavoda, jer nije ispaljivo dovoljno protivgradnih raketa.
Podseća da postoje i tužbe građana Srbije albanske nacionalnosti kojima nisu isplaćene penzije, a da je broj tužbi protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu osam puta veći od evropskog proseka.
Advokat Milica Mitrović kaže da advokatura do maja, kada se predlog izmena zakona pojavio na sajtu Ministarstva pravde, nije imala informacije da se na njemu radi.
Ona smatra da je u nacrtu vrlo karakteristično da se po svaku cenu reši neefikasnost pravosuđa, kao i da to ne može da se uradi ukidanjem stečenih prava građana.
"Predstavnici Američke privrede komore, NALED-a, austrijski ataše imali su pravo da učestvuju u radnoj grupi koja se bavila tim zakonskim izmenama. Međutim, tamo je bio vrlo mali broj advokata. Zbog toga nacrt odiše lobiranjem vrlo uskih interesnih grupa", tvrdi Mitrović.
Prema njenim rečima, u državi pravne sigurnosti neprihvatljivo je uvođenje e-suda, nove institucije koju predviđaju nove zakonske izmene kao i uvođenje novog sistema dostavljanja koji advokaturu pretvara u dostavnu službu. Uvodi se i sistem nagrade i kazne koji funkcioniše po takozvanom obrnutom principu jer odvraća ljude od suda i šalje im poruku da mu uopšte ne pristupaju.
Advokati koji se protive novim izmenama, kao i neke nevladine organizacije već više puta su upozoravali da će nove izmene, ako se usvoje, mnogim građanima zbog troškova sudskih taksi uskratiti pristup sudovima.
"Problematično je i novčano kažnjavanje advokata koje je predviđeno u slučajevima kada se traži izuzeće sudije. To je zastrašivanje advokature, moraće pažljivo da se meri kada se traži zahtev za izuzeće sudije, ako se tokom sudskog procesa uvidi pristrasnost sudije", dodaje Mitrović.
Smatra i da je nedopustivo da zakon stupi na snagu odmah nakon objavljivanja, jer se zbog toga ne mogu menjati odredbe u aktuelnim sudskim postupcima. To je kako smatra veliki razlog zbog kog advokatura traži da se Nacrt izmena Zakona o parničnom postupku povuče.
Miroslav Živković iz Advokatske komore Beograda rekao je da država korupciju u domaćem sudstvu ne uspeva da suzbije poslednjih 20 godina, od kada zapravo traju pravosudne reforme.
"Ne može reforma sudstva da traje 20 godina. Koruptivnom sudstvu se ne može dozvoliti da ono vodi reforme u pravosuđu. To sudstvo nikako da ode iz ovog pravosuđa", ocenio je Živković.
Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Čedomir Savković, 29.06.2021.Naslov: Redakcija