KRIVIČNI ZAKONIK: Predlaže se izmena tri člana KZ, čime bi se obezbedila veća zaštita novinara i sloboda medija. Izmene bi se odnosile na krivično delo prinude, ugrožavanja sigurnosti, sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari, emitovanja programa i objavljivanja informacija
Da bi se osigurala veća bezbednost i zaštita novinara i sloboda medija, potrebno je promeniti tri člana Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019 - dalje: KZ), navodi se u mišljenju prof. dr Zorana Stojanovića, koje je Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i ministarkom kulture i informisanja Majom Gojković, prosledila Radnoj grupi Ministarstva pravde za izmenu KZ i OEBS.
Prva izmena odnosi se na krivično delo prinude, kod kojeg bi se primena sile ili pretnja prema novinaru da neku informaciju objavi ili ne objavi kažnjavala zatvorom do tri godine!
- Prinuđivanje nekoga da obavlja ili ne obavlja posao od javnog značaja, uključujući i oblast javnog informisanja, osim što povređuje slobodu odlučivanja pojedinca, predstavlja i povredu javnog interesa, tako da zaslužuje strožu kaznu - navodi u mišljenju prof. Stojanović.
Druga izmena je vezana za delo ugrožavanja sigurnosti, i predviđa zatvor do godinu dana za one koji ne samo da prete da će napasti nečiji život ili telo, kao do sada, već i atakuju na slobodu i imovinu veće vrednosti njega ili njemu bliske osobe.
- Osećaj nesigurnosti može stvoriti i pretnja npr. da će nekom biti zapaljena kuća ili otet član porodice. Zato ovaj član zakona treba proširiti na pretnju napada na slobodu i imovinu veće vrednosti, koja u sudskoj praksi premašuje 1,2 miliona dinara - navodi Stojanović.
Treća izmena odnosi se na sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari, emitovanja programa i objavljivanja informacija. Prema predlogu, zatvorom do godinu dana kaznio bi se onaj ko neovlašćeno spreči ili ometa objavljivanje preko medija, informacije od javnog značaja, ili ko zbog objavljivanja takve informacije ili mišljenja vređanjem, zlostavljanjem ili bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrozi spokojstvo osobe koja je informaciju ili mišljenje objavila. Ako to učini službeno lice u obavljanju službe, sugeriše se opet kazna do tri godine.
Radna grupa Ministarstva pravde za izmene KZ je u stalnom zasedanju i razmatra sve predloge koji su joj dostavljeni, pa će se na dnevnom redu naći i ovaj.
U izveštaju zaštitnika građana za 2020. navodi se da je UNS zabeležio porast broja napada na novinare prošle godine, kada ih je bilo 111, odnosno 20 odsto više nego godinu pre. NUNS je evidentirao 189 napada, među kojima najviše pritisaka (92).
PROF. Stojanović je pohvalio zakonska rešenja koja već postoje u vezi sa zaštitom novinara. Žurnalisti su, kaže, formalno zaštićeni u istom stepenu kao šef države. Takođe podseća da se može izreći doživotni zatvor za ubistvo novinara, a kažnjive su i pripremne radnje za izvršenje dela, koje su inače kažnjive u malom broju ostalih slučajeva.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. C. S., 28.06.2021.Naslov: Redakcija