ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU: Na uručenje sudskih presuda u pojedinim gradovima čeka se i po godinu dana. Ovaj problem trebalo bi da reše izmene Zakona, koje predviđaju distribuciju tipskih predmeta po celoj Srbiji

Svi koji se godinama sude u Srbiji, a takvih nije malo, jedva čekaju da dobiju sudsku presudu, ako je moguće - u svoju korist. Donošenje pravosnažne odluke ne znači, međutim, i kraj agonije. Za veliki broj njih muke tek počinju, jer uručenje presude čekaju mesecima, a u nekim slučajevima i po godinu dana. A onda isto toliko i sam postupak izvršenja.

Jasno je da bez presude oni koji su dobili sudski spor bukvalno ne mogu da urade ništa: ne mogu da uđu u posed svoje njive, da naplate dug, uđu stan iz kog su nelegalno izbačeni...

Baš ovo poslednje desilo se penzionerki iz Beograda Dobrili Petrović, u čiju korist je Apelacioni sud doneo pravosnažnu presudu 7. oktobra prošle godine. Napisana odluka krenula je iz tog suda tek u maju ove godine u Prvi osnovni sud, kako nalaže procedura. Od tada do danas Dobrila čeka uručenje.

Iako sudije kažu da je ovo redak slučaj, čini se da nije baš tako. Advokat Petar Stojkov ima slučaj klijentkinje koja, uprkos presudi u svoju korist, ne može da naplati dug od 23.000 evra duže od godinu dana.

- Imamo pravosnažnu presudu na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju. Izvršni dužnik se žalio na rešenje, mi smo uložili odgovor na žalbu i taj odgovor stoji nešto malo više od godinu dana u Trećem osnovnom sudu. Još nije dostavljen izvršnom dužniku, a kamoli da je po njemu odlučeno - kaže Stojkov.

Snežana Bjelogrlić, predsednik Društva sudija, tvrdi da su takve situacije moguće samo u Beogradu i Novom Sadu, gde su sudije prebukirane, ali ne i u ostatku Srbije.

- Postoje zakonski rokovi za izradu i uručenje presude, i oni se kreću od 30 do 60 dana. Sve duže od toga povlači za sobom negativnu ocenu za sudiju. U Beogradu, posebno u Prvom osnovnom sudu, gde imaju po 1.700 predmeta u radu po Veću, toliki je priliv da ni po mesec dana ne može da se zavede pristigla pošta. Zato verovatno kasne i otpravci presuda. To bi trebalo da reše izmene Zakona o parničnom postupku, koje predviđaju distribuciju tipskih predmeta po celoj Srbiji- kaže Bjelogrlić.

Da je opterećenost nejednaka slaže se i Ivana Josifović, predsednik Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca. Kaže, dok njena koleginica u prvostepenom sudu u Somboru ima dva do tri sudeća dana nedeljno, ona kao sudija Višeg suda, koji sudi složene procese, ima pet sudećih dana, a u nekima i po dva predmeta.

- Najveći broj sudija ažurno radi i trudi se da stranke ne trpe. Prvostepeni postupak trebalo bi da traje najduže dve godine, a drugostepeni devet meseci. U praksi, nekad se sve završi za ročište ili dva, a nekada ni za dve godine. Niko ne snosi sankcije ako prekrši rokove, ali uvek postoji mogućnost žalbe zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku - kaže Josifović.

Ove žalbe se, međutim, odbijaju kao neosnovane sve dok postupak ne premaši tri godine.

Problem često predstavlja nemogućnost dostavljača ili poštara da presudu uruči lično, bilo zato što stranka nije na prijavljenoj adresi, bilo zato što u tom trenutku nije kod kuće. Tada dostavljač ostavlja obaveštenje da će odluka biti istaknuta na oglasnoj tabli suda. Mnoge stranke do presude dođu isključivo tako što se lično obraćaju sudu.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 29.09.2021.
Naslov: Redakcija