Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Sudovi počeli da ustupaju izvršiteljima na stotine hiljada izvršnih predmeta starijih od tri godine. Advokati najavljuju da će dužnici uzvratiti kontratužbama, za kršenje prava na suđenje u razumnom roku i za nezakonito postupanje, uz postavljanje odštetnih zahteva. VKS predlaže da se stari dugovi malih iznosa otpišu


Desetine hiljada starih dugovanja građana koje su sudovi prosledili na naplatu javnim izvršiteljima odnosi se na neplaćene račune za TV pretplatu. Kako je potvrđeno u RTS, ukupna potraživanja Javnog medijskog servisa po ovom osnovu iznose čak 52,9 milijardi dinara, odnosno 448 miliona evra!

S obzirom na to da je, na primer, iz državnog budžeta za RTS u 2019. godini izdvojeno 2,1 milijarda dinara, i da su svi njihovi prihodi - od marketinga, TV takse i iz državne kase - u 2018. godini iznosili 11 milijardi, jasno je da bi Javni servis skoro pet godina mogao da živi samo od naplate ovih dugova.

Izvesno je da će dužnici ove iznose, uvećane za višegodišnju zateznu kamatu i troškove, morati da plate, makar i prinudno, jer Nacionalna televizija nije odustala od potraživanja.

- RTS nije doneo odluku o otpisivanju dugovanja za RTV pretplatu. Prosečno dugovanje po dužniku iznosi oko 25.000 dinara- poručuju iz nacionalne televizije.

Takođe, podsećaju da je Zakon o radiodifuziji ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005 - dr. zakon, 62/2006, 85/2006, 86/2006 - ispr. i 41/2009), kojim je bila propisana obaveza plaćanja RTV pretplate, važio sve do 2014, kada je donet Zakon o javnim medijskim servisima ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 103/2015 i 108/2016). On sada predviđa plaćanje takse za javni servis, koja se nalazi na računima za struju.

Prvog januara ove godine, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 54/2019), sudovi su počeli da ustupaju izvršiteljima na stotine hiljada izvršnih predmeta starijih od tri godine. Poslednjeg dana juna, prema rečima predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića, ostalo još oko 460.000 slučajeva za prosleđivanje, od kojih 90 odsto u Beogradu. Milojević ipak veruje da neće svi oni stići dužnicima na prinudnu naplatu, jer i dalje ima nepregledanih fascikli, nekompletnih predmeta, umrlih dužnika, kao i poverilaca koji se nisu blagovremeno opredelili da li žele da im dug naplati sud ili izvršitelj, pa samim tim je njihovo izvršenje obustavljeno.

Oni koje, ipak, čeka naplata godinama neizmirenih komunalnih usluga, kazni za parking ili pomenute TV pretplate, moraće da se pripreme na poveće kamate, jer su neka dugovanja stara i po dve i više decenija, pa bi nekadašnji račun od 3.000 ili 5.000 dinara mogao da poraste na 30.000 ili 50.000!

Pošto komunalna potraživanja zastarevaju za godinu dana, da ne bi zastarela, poverioci su svake godine podnosili sudu nov predlog za izvršenje. Neki su, ipak, sada odlučili da od prinudnog gonjenja dužnika odustanu, pa su stvar "elegantno" rešili tako što izvršiteljima nisu platili predujam. Sami tim, ovi su izvršenja obustavili. Prema Milojevićevim rečima, razgovor da se odustane od naplate dugova malih iznosa vođen je npr. sa beogradskim "Infostanom" i "Parking servisom". Takvog dogovora sa RTS, međutim, nema.

Advokati najavljuju da će dužnici uzvratiti kontratužbama, za kršenje prava na suđenje u razumnom roku i za nezakonito postupanje, uz postavljanje odštetnih zahteva.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević najavio je predlog da se stari dugovi malih iznosa otpišu. Kako je naveo, prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu pravo na imovinu nije povređeno ukoliko dug ne premašuje 10 evra, a dosta neplaćenih komunalnih dugova manje je od tog iznosa.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 27.11.2020.
Naslov: Redakcija