ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI: Za virtuelne valute po ovom zakonu ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, nema pravni status novca ili valute. Može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati prevashodno elektronski

Svi učesnici u transakcijama virtuelnim novcem, najčešće "bitkoinima", sa nestrpljenjem očekuju da počne da se primenjuje novi Zakon o digitalnoj imovini ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020 - dalje: Zakon), usvojen krajem prošle godine, a koji će početi da se primenjuje 30. juna 2021. godine.

Očekuju da će Zakon i dodatni podzakonski akti da uvedu red u ovu misterioznu ekonomsku nišu.

Vurtuelni novac ni po novom zakonu neće biti pod kontrolom centralne banke. On zabranjuje bankama i drugim finansijskim institucijama da u svom kapitalu ili imovini imaju virtuelne valute. Prema odluci NBS, bankama i tradicionalnim menjačnicama i dalje neće biti dozvoljena konverzija kriptovaluta u dinare.

Ipak, NBS će voditi registar firmi koje se bave virtuelnim valutama, koji će biti javno dostupan na njihovoj internet prezentaciji.

- Svi pružaoci usluga povezanih s virtuelnim valutama i drugom digitalnom imovinom biće dužni da pribave dozvolu nadzornog organa za pružanje tih usluga - Komisije za hartije od vrednosti ili NBS, kao i da ispune sve uslove potrebne za dobijanje te dozvole - minimalni kapital, fit and proper zahteve, organizacione, kadrovske i tehničke zahteve... To mogu da budu isključivo privredna društva - pojašnjavaju u centralnoj banci.

Za virtuelne valute po ovom zakonu ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, nema pravni status novca ili valute. Može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati prevashodno elektronski.

Uprkos velikom broju informacija, pa i ogromnom broju samih kriptovaluta, o nastanku, toku i smislu ovog digitalnog novca, zapravo se malo zna. Za proteklih 12 godina od kada se pojavila prva kriptovaluta bitkoin, takozvano rudarenje ili majnovanje zarazilo je planetu. "Rudarenje" je u stvari traženje virtuelnih para, uz pomoć jake računarske opreme. Bitkoini nastaju tako što kompjuter reši komplikovani matematički zadatak iza kojeg se "krije" jedan od ovih magičnih novčića.

Procenjuje se da se nekoliko destina hiljada ljudi u našoj zemlji bavi trgovanjem digitalnim zlatom, postoji registrovana menjačnica za kriptovalute, a pojedini restorani, kafići i trgovine primaju tokene kao platežno sredstvo. Doduše, uglavnom preko posrednika, firme ECD. Kod nas je svega nekoliko firmi koje se bave menjačkim ili berzanskim poslovima kada je kripto u pitanju.

Srećnici koji su na vreme došli do bitkoina i sačuvali ga, danas su verovatno bogati. U ovom momentu jedan bitkoin vredi oko 31.000 dolara, a pre desetak godina, kada je u Srbiji počelo da se "rudari" i jakim računarima traže ove virtuelena pare, koštao je pola dolara.

- Uložio sam pre sedam godina oko 1.500 evra u mašinu za "majnovanje" - priča Nikola P. iz Beograda. - Zapravo sam svoj računar dogradio jakim grafičkim kartama, inače bi me kompletna oprema koštala oko 3.000 evra. Sada žalim što nisam sačuvao nijedan od desetak bitkoina koje sam izrudario, ali sam ih koristio za plaćanje i nisam ni slutio da bi danas mogli da vrede toliko. Mogao sam da imam vrednost stana od 100 kvadrata u centru Beograda, ali je meni bilo bitno da povratim uloženi novac za kupovinu opreme i potrošenu struju. Odavno sam prekinuo. Sada je broj bitkoina mnogo manji nego u početku, jer je njihov broj ograničen.

Na svetskom tržištu kriptovaluta postoji desetak hiljada vrsta, kaže nam Aleksandar Matanović iz firme ECD koja se trgovinom kriptovalutama bavi duže od decenije:

- Među najuspešnijim su bitkoin, etereum, USD tether. Bitkoin je na prvom mestu, a njegova vrednost zavisi od reakcije tržišta. Očekujemo da novi Zakon zajedno sa Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020 i 156/2020 - usklađeni din. izn.) donese jasnija pravila i pravnim i fizičkim licima.

Kako kaže, definisano je da se zarada nastala u trgovini kritpovalutama oporezuje stopom od 15 odsto kao porez na kapitalnu dobit, da ukoliko se kriptovalute dobiju na poklon, plati porez na poklon 2,5 odsto. Dozvoljeno je, iako ranije pre zakona nije bilo zabranjeno, da pravna lica drže kriptovalute na svom knjigovodstvenom stanju. I uređeno je koje kriterijume određena firma na teritoriji Srbije treba da zadovolji da bi kreirala svoj token. Pre ovog zakona, smatra, nije bilo jasnih pravila, pa je prethodnu oko deceniju pred učesnicima u virtuelnoj ekonomiji bilo mnogo izazova.

- Inovacije prirodno idu ispred regulative - kaže Matanović.

- Sa novim zakonom tu su dodatni izazovi, kriterijumi, uslovi koje treba ispuniti. To će omogućiti da ozbiljne firme i ozbiljni pristupi konkretnom poslu dođu do potrebne licence za obavljanje konkretne delatnosti. Dodatno se čekaju podzakonski akti, koji će detaljnije urediti oblast. Kupac do kriptovalute dolazi preko kriptomenjačnice, tako što uplaćuje novac, a kriptomenjačnica mu u digitalni novčanik prebacuje određenu sumu kriptovalute.

Iz NBS napominju da su virtuelne valute zbog anonimnosti pogodne za različite kriminalne aktivnosti, uključujući pranje novca i finansiranje terorizma. Zato se na sve koji posluju s virtuelnim valutama u Srbiji od aprila 2018. primenjuju obavezna identifikacija svakog ko zamenjuje virtuelne valute za novčana sredstva i obrnuto.

BLOKČEJN

Tvorac ove epohalne tehno logije - blokčejn je izvesni Satoši Nakamoto - pseudonim iza kojeg stoji čovek ili tim. Nakamoto je odredio da ne može postojati više od 21 milion bitkoina, zato nema inflacije. Zamisao takvog novog softvera bila je da obezbedi prenos informacija decentralizovano, da omogući transfer vrednosti između dve osobe bez posrednika, da svako može da prima i šalje novac bez banaka i provizija.

BANKOMATI

Već nekoliko godina postoje i bankomati za unovčavanje tokena, a kriptomata ima u nekoliko gradova u Srbiji, a ECD je jedina firma koja trenutno nudi tu uslugu. Za kupovinu i prodaju postoje tri lokacije u Beogradu, a samo kupovina moguća je u Subotici, Novom Sadu, Inđiji, Beogradu, Nišu.

Iako sada postoje lokali gde se roba i usluge mogu plaćati virtulenim parama, jedina valuta za transakciju zvanično priznata u Srbiji je dinar. Zato se ove kupovine obavljaju preko posrednika.

- Postoje aplikacije, putem kojih se novac prebacuje u kriptovaluti posredniku, konkretno firmi ECD koja to jedina radi i koji zatim nama ili nekom drugom kafiću ili restoranu koji nudi "plaćanje bitkoinom" isplaćuje vrednost transakcije u dinarima - kaže Branimir Dodić, menadžer jedne srpske pivare. - Prošle godine smo imali goste koji su plaćali virtuelnim parama, ali kako je bitkoin "skočio", čini se da ga sada svi čuvaju.

Izvor: Vebsajt Novosti, B. Caranović, 30.01.2021.
Naslov: Redakcija