AKT O PROMENI USTAVA REPUBLIKE SRBIJE: Tokom godine se očekuje usvajanje seta pravosudnih zakona
Na referendumu za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije većina građana glasala je za potvrđivanje ovog dokumenta.
Promena Ustava o kojoj su se građani izjašnjavali odnosila se isključivo na uređenje pravosuđa. Šta piše u 29 amandmana, strukovna udruženja, Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca Srbije, pokušala su da predstave medijima i građanima pisanjem članaka i stručnih radova.
Ko god da je pomislio da je za depolitizovano i nezavisno pravosuđe dovoljno usvojiti 29 ustavnih amandmana – ili je naivan ili zaista ne poznaje društvene i političke prilike. A nije bilo malo onih koji su kroz tu crno-belu prizmu posmatrali referendum.
Ono što je činjenica jeste da su građani glasali za izmenu Ustava. To ne znači da smo od 17. januara 2022. godine dobili neko novo pravosuđe. Niko to nije ni obećavao. Štaviše, ukazivano je da će buduće uređenje pravosuđa biti kreirano u narednih godinu dana, za kada je predviđena izrada seta pravosudnih zakona. Rekli bismo da smo načinili iskorak u dobrom smeru.
Ustav je krovni dokument, takoreći gospodin među dokumentima, to je najviši pravni akt u jednoj državi i podrazumeva se da su svi zakoni usklađeni s njim. Međutim, zakoni (pa i podzakonski akti) definišu kako praksa izgleda. Da bismo zaista u praksi živeli ustavne izmene, mi moramo doneti niz novih zakona. Za nas u tužilaštvu to su Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, dva ključna zakona koja će odrediti stil i način rada za nas. Ustavni amandmani predstavljaju prvo poluvreme u jednoj izuzetno bitnoj utakmici za sve građane Republike Srbije. Bitan će biti rezultat nakon završetka drugog poluvremena, a to je usvajanje posebnih zakona.
Šta su nam konkretno omogućili ustavni amandmani?
Tužioce neće više birati direktno Narodna skupština, i to je ogroman iskorak za nas. Ne biraju nas poslanici, već kolege, tužioci i pravnici u novoformiranom telu – Visokom savetu tužilaštva. Na ovaj način sečemo direktan politički uticaj na izbor tužilaca. Da li postoji mogućnost da se taj uticaj na druge načine nastavi? Sigurno da postoji, posebno kroz sastav Visokog saveta, ali je on manji i posredniji. Ne možemo se od političkog uticaja na pravosuđe izlečiti jednom izmenom Ustava ili zakona. Za to su nam potrebna dobra zakonska rešenja, kao i vreme i ljudi u pravosuđu koji žele da budu nezavisni i samostalni. S druge strane, potrebno je da predstavnici stranačke politike žele da se odreknu uticaja na pravosuđe. Ali ovako smo i političarima i pravosuđu dali priliku, zar ne?
Velika i važna promena za nas koji radimo u tužilaštvu je da zamenici javnih tužilaca postaju javni tužioci (iako nije bila dovoljno atraktivna ni za medije ni za građane). Svi mi zamenici javnih tužilaca, ograničeni i zakonom i odlukama svojih šefova, znamo kakvu to promenu u praksi znači. To je promena koju će građani osetiti. Tužilac koji je od njih uzimao izjavu, prikupljao dokaze i vršio ostale radnje biće taj koji donosi konačnu odluku i snosi odgovornost za svoju odluku. To, takođe, znači da će Srbija umesto dosadašnjih 90 javnih tužilaca sada imati oko 800. Ako znamo da je naša tužilačka organizacija ustrojena po Zakonu o tužilaštvu, koji se suštinski nije menjao od 1946. godine, više su nego dobrodošle izmene koje nas vode ka modernijem sistemu. Prvenstveno ka ukidanju monokratskog tzv. sovjetskog modela i umanjivanju obima ovlašćenja vrhovnog javnog tužioca (sadašnjeg republičkog javnog tužioca).
Šta je moglo i moralo da bude bolje rešeno ustavnim amandmanima?
Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije složilo se s primedbama Venecijanske komisije koje se tiču sastava Visokog saveta tužilaštva. Smatramo da je kompromis koji je postignut najbolji mogući u ovom trenutku i da je dugoročno bilo “skuplje” propustiti ovu priliku za ustavne amandmane nego prihvatiti kompromis. Treba ukazati i na dobre strane tog rešenja, a to je da vrhovni tužilac neće biti predsednik tog tela i glavni tužioci ne mogu biti u sastavu tog tela.
Nema u ustavnim amandmanima ničega što je suprotno načelima modernog, proevropskog pravosuđa. Uostalom, standardi na temu nezavisnosti pravosuđa nisu unifikovani na nivou država članica Saveta Evrope. Promenu Ustava koja ide u tom pravcu čekamo 15 godina, od donošenja Ustava 2006. godine.
Mi možemo da razumemo da je građanima ovo nedovoljno jasna i daleka tema. Ono što je bitno naglasiti jeste da promena Ustava direktno utiče na građane. Iz tog razloga smo pozivali građane da u što u većem broju izađu na birališta. Ponovo ih pozivamo da tokom ove godine prate rad na donošenju novih pravosudnih zakona i učestvuju u svim oblicima javnih rasprava koje nam slede.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija