ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Notari odgovaraju na pitanja građana o ostavinskim postupcima, oblicima zaveštanja, kao i podeli bračne imovine

U prethodnih nekoliko dana pristigao je veliki broj pitanja. Građane su interesovali ponaviše ostavinski postupci, oblici zaveštanja, kao i podela bračne imovine, a javni beležnici su u svojim odgovorima pojasnili kako se pojedine situacije mogu razrešiti. Takođe, u odgovorima se ističe da se javni beležnici bave onim pravnim poslovima u kojima postoji saglasnost svih strana i koja su u potpunosti u skladu sa zakonima.

Testamenti

PITANJE Ja i moj muž smo napravili kuću na placu mog oca, gde je i očeva kuca. Kuća i polovina placa su na moje ime. Kuću od oca smo nasledili ja, moja sestričina i moj sestrić, svi po 1/3, pošto mi je sestra preminula pre oca. Muž mi je umro, nemam naslednika. Svoju bih kucu testamentom ostavila sestričini, a kuca od oca bi ostala sestriću, sestričina bi se odrekla svog dela.

Sestričina se udala i odselila, a sestrića sam pre više od 10 godina primila kod sebe, ustupila sam mu sprat svoje kuce jer se sa ocem nikako ne slaze. Njegov otac je živ i živi u kući čiji smo vlasnici ja, sestrić i sestričina, koju smo nasledili od mog oca. Problem je što se sestrić ne slaze s tim. On bi hteo i kuću od mog oca i sprat od moje kuće. Ako testamentom ostavim svoju kucu sestričini da li sestrić može da joj pravi problem posle moje smrti? Da napomenem da je sestrić uložio nešto novca u opremanju sprata moje kuće gde sad živi (iznos je simboličan, oko 2000 EU), pa da se poziva na tu činjenicu ili na činjenicu da tu živi više od 10 godina, odnosno da se pozove na državinu.

ODGOVOR Ne postoje nikakve prepreke da sačinite testament u kome ćete svoju kuću prepisati sestričini. U ostavinskoj raspravi, ukoliko bi se Vaša sestričina saglasila sa testamentom, ona bi bila proglašena naslednikom Vaše kuće. Međutim, kako Vi želite da Vašu trećinu druge kuće nasledi sestrić, i to bi bilo uputno regulisati bilo testamentom, bilo nekim drugim ugovorom za života. Ostavinski postupak u našoj zemlji se sprovodi za celokupnu imovinu ostavioca na teritoriji Republike Srbije, što znači da bi u istom ostavinskom postupku bila raspravljana i Vaša trećina druge kuće, u kojoj su vaši naslednici i sestrić i sestričina. Vaš sestrić, naravno, može sudskim putem pokušati da ospori deo testamenta koji se odnosi na kuću koja je cela vaša. Javni beležnik nema nadležnost u toj vrsti postupka, s obzirom da se kod beležnika obavljaju samo oni poslovi u kojima postoji saglasnost svih strana, te vas savetujemo da u vezi sa ovim delom pitanja konsultujete advokata.

PITANJE Svekar mi je preminuo 2018. godine. Od nepokretnosti je u vlasništvu imao stan u kojem je, do smrti, živeo sa jednim sinom i njegovom porodicom (sa mnom i dvoje dece). Testamentom je tom sinu, mom suprugu, ostavio 3/5, a svom drugom sinu i svojoj ćerki po 1/5 stana. Na ostavinskoj raspravi (2019.godine), brat i sestra su se prihvatili svog dela nasledstva, a godinu dana kasnije (2020. god.), svoje delove, kod javnog beležnika, u novom procesu su, u znak zahvalnosti zbog brige i čuvanja pokojnog oca i majke, poklonili mom suprugu svoj deo nasledstva, tako da je od tada ceo stan ostao nama. Situirani su i jasno im je bilo da nemamo mogućnosti da ih isplatimo. Suprug je poreskoj upravi, preko advokata, prosledio potrebna dokumenta posle ovog drugog ročišta i do danas (skoro godinu dana) nismo dobili nikakvo objašnjenje. Pitanje na koje nam još niko nije znao odgovoriti je da li se mom suprugu ceo stan (nasleđen deo po testamentu + poklon) računa kao cela prva nekretnina zbog koje je oslobođen plaćanja poreza na apsolutna prava ili treba da očekujemo poveći iznos poreza na poklon za onaj deo koji su mu brat i sestra ustupili? Još bih napomenula da je ceo stan uknjižen na suprugovo ime i tu ništa nije sporno (javni beležnik je to obavio). Iskreno se nadam da ćete nam svojim odgovorom pomoći ili nas bar uputiti na nekog ko će nam ga dati.

ODGOVOR Javni beležnici su stručnjaci iz oblasti prava. Kako se bave ostavinskim postupcima kao poverenim poslovima od strane suda, a takođe se bave pravnim poslovima vezanim za promet nepokretnosti, oni imaju znanje da stranke pouče i o osnovnim načelima poreskog tretmana u pravnim poslovima. Vaš suprug je obveznik poreza na poklon na 2/5 stana – što su mu poklonili brat i sestra, ugovorom overenim kod beležnika. Porez na poklon u tom slučaju iznosi 1,5 odsto od vrednosti poklona, odnosno od 2/5 stana, s obzirom na to da je vaš suprug u odnosu na brata i sestru u drugom naslednom redu. Za 3/5 stana koji je vaš suprug nasledio, ne plaća se nikakav porez, jer je to nasledstvo od roditelja. Oslobođenje od poreza za prvu nepokretnost ne odnosi se na nasledstvo i poklon, već samo na PDV kada se kupuje od investitora ili na porez na prenos apsolutnih prava kod kupoprodaje nekretnina koje su ranije bile u prometu.

PITANJE Moja majka je čuvala jednu nepokretnu ženu koja je njoj napisala zaveštanje da želi da joj ostavi sve što ima od imovine pokretno i nepokretno, račune u banci. Posle njene smrti želi da moja majka nasledi sve što je napisala u zaveštanju i da ne želi niko osim moje majke da nasledi imovinu. Ona je i dalje živa. Zaveštanje nije nigde overeno već je sve uredno napisano - podaci ko nasleđuje i od koga nasleđuje broj lične karate i ostali podaci. Ta žena nema nikog osim dve sestričine sa kojima nije u dobrim odnosima, da li one imaju pravo na nasledstvo i da li to zaveštanje i dalje važi.

ODGOVOR Zaveštanje koje nije overeno u sudu ili sačinjeno kod javnog beležnika, može imati pravnu snagu, ali mora proći postupak proglašenja nakon smrti ostavioca. Ukoliko je ostavilac sačinio za života izjavu kojom je raspolagao svojom imovinom za slučaj smrti, javni beležnik u ostavinskom postupku proglašava testament što predstavlja procesnu radnju, a o obavljanju ove službene radnje sastavlja Zapisnik o proglašenju testamenta. Ukoliko izjava ostavioca po sadržini predstavlja testament javni beležnik donosi rešenje kojim se proglašava testament. Proglašenje testamenta ima funkciju publiciteta – tj. omogućuje zainteresovanim licima da se upoznaju sa postojanjem testamenta određene sadržine, a od značaja je i zbog toga što rokovi za poništenje i redukciju testamenta ne mogu da počinju da teku pre proglašenja testamenta. Proglašenju mogu da prisustvuju i sva zainteresovana lica i oni mogu da traže kopiju testamenta. Posle proglašenja javni beležnik na original testamenta stavlja potvrdu o njegovom proglašenju sa naznačenjem datuma proglašenja.

Što se tiče sestričina, one ne spadaju u red nužnih naslednika, pa tako one ne bi mogle da istaknu pravo na nužni deo nasledstva. One, naravno, mogu da pokrenu sudski postupak radi poništenja testamenta. U slučaju da pred sudom ospore testament, odnosno dokažu da taj dokument ne izražava volju ostavilje, one bi bile zakonski naslednici žene o kojoj je brinula vaša majka.

PITANJE Tastova pokojna majka je 1997. godine za života testamentom ostavila kuću, dvorište, njivu suprugovom mlađem bratu, koji je preminuo pre tri godine, a koji ima dva sina. Da li je i moj tast zakonski naslednik te imovine, s obzirom da se u testamentu ne spominju imena bratanaca od njegovog pokojnog brata.

ODGOVOR Vaš tast je svakako zakonski naslednik svoje pokojne majke, bez obzira na njen testament. On ima najmanje pravo na nužni deo, ali da bi ostvario to pravo, on u ostavinskom postupku iza majke mora da istakne taj zahtev. Nužni deo predstavlja polovinu onoga što bi vaš tast nasledio da nije bilo testamenta. Ono što bi mlađi brat nasledio testamentom postaje njegova zaostavština, koju, u skladu sa zakonom, nasleđuju njegova deca, bez obzira na to što njihova imena ne pominju u testamentu.

Ostavine

PITANJE Otac mi je umro pre dva meseca, stan i imovina na selu vodila se na njega, majka mi je živa. Imam mlađeg brata i pošto čekamo ostavinsku raspravu, ja i majka želimo odmah da prebacimo svu imovinu, stan i poljoprivredno zemljište na njega. Kako treba da se izjasnimo ja i majka kako ne bi smo plaćali porez ili što manje plaćanje, a da se brat postane vlasnik celokupne imovine.

ODGOVOR U ovom slučaju potrebno je da vaša majka u naslednoj izjavi navede da se prihvata nasleđa i da ga ustupa svom mlađem sinu. Što se vas tiče, zavisi od toga da li vi imate dece. Ukoliko nemate vaše potomstvo, onda je najuputnije da se izjasnite da se ne prihvatate nasleđa. U tom slučaju, vaš brat će naslediti celokupnu imovinu vašeg oca. Međutim, ukoliko vi imate decu, a ne prihvatite se nasledstva, pravo odricanja i prihvatanja nasledstva prelazi na vašu decu. U tom slučaju, da bi imovina prešla na vašeg brata, potrebno je da se prihvatite nasledstva i ustupite ga svom bratu.

PITANJE Da li možemo da se odreknemo nasledstva, tj. očevine, sestra i ja u korist maloletnog bratanca, jer brat, nažalost, nije živ?

ODGOVOR Naravno, moguće je da se odreknete nasledstva u korist maloletnog bratanca. Kao i u prethodnom pitanju, način na koji to možete da učinite zavisi od toga da li vi i/ili vaša sestra imate potomstvo. Naime, ukoliko imate decu, potrebno je da se prihvatite nasledstva i ustupite ga bratancu, koji je, inače, naslednik onog dela imovine koja bi pripala vašem bratu da je živ. Ukoliko, pak, nemate decu, onda se možete izjasniti da se ne prihvatate nasleđa, i u tom slučaju vaš bratanac bi postao naslednik i tog dela imovine koga se vi ne prihvatate.

PITANJE Zanima me šta se dešava ako jedan od naslednika umre u toku postupka, odnosno nakon što je kod notara dao izjavu i prihvatio se svog dela. Notar je zaključio raspravu, ali još uvek nije doneo rešenje. Da li će notar doneti rešenje u kom će jedan od naslednika biti umrlo lice?

ODGOVOR Javni beležnik u ovom slučaju će doneti rešenje na osnovu podataka koji su bili raspoloživi pre zaključenja rasprave. Imovina koja kasnije preminulom nasledniku pripada biće njegova zaostavština koja će se raspravljati u drugom ostavinskom postupku.

PITANJE Kako se deli zaostavština iza ostavioca ako supružnici nisu imali potomstva? Naslednici su suprug, majka, sestra. Ostavilac je imao stan vlasništvo 1/1 kojeg je dobila od preduzeća dok je bila u braku. Kakvi su delovi pojedinih naslednika?

ODGOVOR Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju ostaviočevi roditelji, u ovom slučaju majka. Sestra ostavioca je naslednik samo ako roditelji ostavioca ne mogu ili neće da naslede. Nije jasno iz pitanja da li je stan zajednička svojina supružnika, bez obzira što se vodi na ostavioca. Ukoliko je taj stan imovina stečena u braku, polovina pripada bračnom drugu, a druga polovina predstavlja zaostavštinu ostavioca koja se deli na bračnog druga i majku.

Promet nepokretnosti iz nasledstva

PITANJE Stan pokojne tetke koja nije imala decu, nasledile smo druga tetka, pokojničina sestra 1/2, moja sestra i ja po 1/4, kao pokojničine bratanice. Tetka i ja bismo želele da prodamo (3/4), a za moju sestru nismo sigurne šta želi. Moje prvo pitanje je - kako da krenemo u taj postupak, koji je prvi korak? A drugo pitanje je da li sestra, kao vlasnik 1/4, može da to spreči ili nekako otežava?

ODGOVOR Ovo pitanje je, naravno, najbolje razrešiti dogovorom vas tri o zajedničkoj prodaji stana ili tako što biste vaša tetka i vi prethodno dobile od vaše sestre njenu četvrtinu, bilo otkupom ili poklonom. Sa druge strane, vi možete raspolagati sa svojih ¾ stana, ali ne možete raspolagati sestrinom četvrtinom. Članom 5 Zakona o prometu nepokretnosti propisano da je suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan da ga prethodno ponudi na prodaju ostalim suvlasnicima, odnosno, vi i vaša tetka ste dužne da ponudite svoje udele vašoj sestri. Ponuda mora da sadrži podatke o nepokretnosti, ceni i ostalim uslovima prodaje, mora biti u pismenom obliku, a vaša sestra je dužna da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude pismenim putem izjasni o ponudi. Ako se u roku od 15 dana od dana prijema ponude ne izjasni, vi možete prodati 3/4 drugom licu, ali ne pod povoljnijim uslovima nego što ste ih ponudili sestri. Takođe, Vi možete prodati i svojih ¾ stana i bez toga da vaša sestra odbije vašu ponudu, ali kupac mora biti upoznat sa rizikom da vaša sestra može tužbom da zahteva da se ugovor o prodaji nepokretnosti oglasi bez dejstva i da se nepokretnost proda njoj i preda pod istim uslovima.

PITANJE Hvala Vam na mogućnosti da postavimo pitanje i dobijemo odgovor na pitanja koja nas tište... Nakon upokojenja dede, moja majka i ujak su nasledili svu imovinu po pola, evo nakon vise od 4 godine ne mogu da se dogovore, niti da raspolažu sa nasleđenom imovinom. Koja su pravna rešenja u tom slučaju i šta im je činiti?

ODGOVOR Iz vašeg pitanja proizilazi da su vaša majka i vaš ujak suvlasnici ½ idealnog dela zaostavštine vašeg dede, te da je u pitanju nepokretnost ili nepokretnosti. Dalji postupak podele, u kome nema dogovora, nije u nadležnosti javnih beležnika, koji se isključivo bave pravnim poslovima u kojima postoji saglasnost stana u poslu. Tako bi, na primer, u slučaju da se brat i sestra dogovore, javni beležnik solemnizovao ugovor o fizičkoj deobi imovine ili ugovor o poklonu nepokretnosti, ili ugovor o kupoprodaji (ako bi se dogovorili da jedna strana otkupi deo druge strane). U slučaju da dogovora nema, rešenje je u konsultacijama sa advokatom radi sudskog postupka.

PITANJE Suprug mi je preminuo bez testamenta, ostali smo kao naslednici dva zajednička deteta i ja. On nije imao braće i sestara, a njegovi roditelji nisu bili živi. Pod uslovom da se svi prihvatamo nasleđa, kako se po Zakonu deli njegova imovina? Napominjem da je sve završeno još 2006. godine, napravili smo dogovor bez problema, odrekli su se u moju korist svega, samo nisam mirna u vezi te odluke, i čeka me još jedna. Naime, naknadno smo saznali za postojanje neke neuključene imovine. Da li se vezuje za pređašnju ostavinu ili se postupak obavlja nezavisno i gde?

ODGOVOR Kada nema testamenta i kada se svi naslednici prvog reda izjasne da se prihvataju nasledstva, ostaviočeva imovina deli se na jednake delove. Dakle, vama bi kao bračnom drugu pripala 1/3 zaostavštine vašeg supruga, a po toliko i svakom vašem zajedničkom detetu. Ovo u slučaju da je zaostavština posebna imovina vašeg supruga, odnosno da je niste stekli u bračnoj zajednici. Ukoliko je to bila zajednička imovina supružnika, prvo bi se izdvojio vaš deo, a potom bi se ostatak – zaostavština vašeg supruga delila kao gore navedeno. S obzirom na to da ste se vi drugačije dogovorili i da su se vaša deca odrekla u vašu korist, ostavinsko rešenje je tako i urađeno. Što se tiče naknadno pronađene imovine, ona se ne raspravlja u novom postupku, već će se doneti odluka da se ista raspodeli u skladu sa osnovnim ostavinskim rešenjem i to putem dopunskog rešenja, što znači da će i naknadno pronađena imovina biti u celosti vaša. Napominjemo da se od nasledstva niko ne može odreći delimično, pa se to odnosi i na novopronađenu imovinu.

PITANJE Prvu ostavinsku raspravu je vodio Treći opštinski sud u Beogradu 2002. godine i izvršnim rešenjem oglasio naslednike po krvnom srodstvu. Drugi ostavinski postupak je 2018. godine vodio javni beležnik i oglasio za naslednika te iste imovine osobu koja nije ni u kakvom srodstvu sa pokojnicom. Po tom rešenju se ta osoba u katastru uknjižila i pritom su izbrisani podaci o svim prethodnim vlasnicima. Šta je rešenje ovog problema? Šta da preduzmu zakoniti naslednici?

ODGOVOR Teoretski, nije moguće voditi dva ostavinska postupka iza istog ostavioca i za istu imovinu. Ukoliko je do ovakvog sleda događaja zaista došlo, jedino rešenje je pokretanje sudskog postupka. Pravo na nasledstvo ne zastareva, i ukoliko je ono na bilo koji način uzurpirano, sud bi tu grešku svakako ispravio. Drugo, za naslednike u ostavinskom postupku ne mogu biti proglašena lica koja nisu naslednici po zakonu ili po zaveštanju, a ako su naslednici po testamentu – on može biti pronađen naknadno i naknadno sproveden, i u tom slučaju nužni naslednici moraju istaći svoj zahtev za nužni deo. Javni beležnik koji sprovodi postupak za raspravljanje zaostavštine, o nužnim naslednicima ne vodi računa po službenoj dužnosti, već je neophodno da nužni naslednik istakne zahtev za zaštitu prava na nužni deo. Dakle, jedino rešenje u ovom slučaju je pokretanje parničnog postupka od strane zakonskih naslednika.

Promet nepokretnosti i zajednička imovina supružnika

PITANJE Dala sam ćerki novac da kupi stan koji će posle moje smrti podeliti sa sestrom koja živi u inostranstvu. Ja imam plodouživanje. Zet je to razumeo, ali u momentu kupovine bio je na radu u inostranstvu. Nije bio u prilici da potpiše da je saglasan da nema pravo na pola vlasništva nad tim stanom. Po našem zakonu, stan je uknjižen na njega i ćerku. Zet se vratio u Srbiju i želi da svoju polovinu vrati jer je častan čovek i jer tu polovinu treba da dobije moja druga ćerka. Kako da ovo izvedemo da nas što manje košta?

ODGOVOR Naravno, pošto postoji mogućnost dogovara, postoji rešenje. Najjednostavnije rešenje je da Vaša ćerka i Vaš zet sklope ugovor o deobi bračne imovine, prema kome će stan biti posebna imovina vaše ćerke. Drugo moguće rešenje je da Vaš zet pokloni Vašoj ćerki deo tog stana koji se vodi na njega, sačinjavanjem ugovora o poklonu.

Ugovor o doživotnom izdržavanju

PITANJE Imam dva sina i dve nepokretnosti - jedna je u Lazarevcu, druga u Beogradu, opština Voždovac. Da li mogu da sa njima sačinim ugovor o doživotnom izdržavanju u kojem bi im zauzvrat podelio moju nepokretnost? Ugovor bi overili kod notara u Lazarevcu, gde i živimo. Da li sa tim ugovorom mogu ostvariti knjiženje nepokretnosti koju im poklanjam, to jest da li notar nakon potpisivanja ugovora šalje po službenoj dužnosti na knjiženje nepokretnosti na njih dvojicu.

ODGOVOR Ugovor o doživotnom izdržavanju možete sačiniti kod bilo kog javnog beležnika na teritoriji osnovog suda u Lazarevcu ili na teritoriji Drugog osnovnog suda u Beogradu, koji pokriva opštinu Voždovac. U slučaju sačinjavanja ugovora o doživotnom izdržavanju, postoji teritorijalna nadležnost javnih beležnika, te je stoga bitno da se nepokretnosti nalaze na teritoriji suda na kome overavate ugovor. S obzirom na to da se vaše nepokretnosti nalaze na teritorijama različitih sudova, primenjuje se pravilo po kome vi možete taj ugovor, koji se odnosi na obe nepokretnosti, da sačinite kod bilo kog beležnika sa područja Osnovnog suda u Lazarevcu ili Drugog osnovnog suda u Beogradu. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije ugovor o poklonu, već podrazumeva i obaveze vaše dece prema vama. Takođe, pravo svojine na nepokretnosti prelazi sa primaoca izdržavanja na davaoca izdržavanja, odnosno na vaše sinove tek u trenutku vaše smrti, te se oni tek tada mogu upisati u katastar kao vlasnici nepokretnosti. Javni beležnik po službenoj dužnosti katastru prosleđuje katastru zahtev za upis zabeležbe o ugovoru o doživotnom izdržavanju, što je u interesu i davaoca i primaoca izdržavanja.

Vanbračna zajednica

PITANJE Živim sa suprugom 30 godina, ali nismo venčani, imamo dvoje dece. Da li ja posle njegove smrti imam pravo na neki deo nekretnine?

ODGOVOR Bračna i vanbračna zajednica u našem pravom sistemu, u nasleđu nisu izjednačene. Međutim, Vi imate pravo na svoj udeo u imovini ukoliko je ona stečena u toku trajanja vanbračne zajednice, s tim što to ne možete ostvariti u ostavinskom postupku, već u parnici u kojoj biste dokazali vanbračnu zajednicu i svoje učešće u sticanju imovine. Postoje, naravno, i drugi načini da se ovo pitanje reši. Pored venčanja, čime biste postali zakonski naslednik prvog reda, ako u sticanju imovine vašeg nevenčanog supruga niste učestvovali, možete za života da podelite imovinu, odnosno da vam nevenčani suprug prepiše/pokloni deo svoje posebne imovine.

Razvod

PITANJE Supruga i ja smo bili u braku pet meseci i živeli u Leskovcu. Za to vreme nije bila u radnom odnosu, živeli smo od moje plate i koristila je zdravstveno osiguranje i lečenje preko moje firme… Supruga me je ostavila i u međuvremenu se udala za drugog i pokrenula tužbu za razvod braka pred sudom u Majdanpeku. Zanima me prvo - moram li ja da idem u Majdanpek na suđenje s obzirom da smo živeli u Leskovcu, gde ja i danas živim? Drugo - da li sam dužan da se pojavim na prvom ročištu ili mogu i na drugom? Treće - koje su moje finansijske obaveze oko razvoda braka i eventualne tužbe za "njen rad kod kuce"?

ODGOVOR Pitanja koja ste postavili nisu iz delokruga rada javnih beležnika i savetujemo Vam da se obratite advokatu.

Izvor: Vebsajt Blic, 19.01.2022.
Naslov: Redakcija