ZAKON O ORUŽJU I MUNICIJI: Zakonom regulisano nošenje biber-spreja i elektrošokera

Devojke i žene sve češće se ne osećaju bezbednim na ulicama. Istraživanja pokazuju da sve više devojaka i žena sa sobom nosi suzavac, a stručnjaci preporučuju da pri ruci bude i elektrošoker.

U Pančevu svaka šesta žena ne ide noću sama, a u Zemunu svaka četvrta nosi suzavac da bi se osećala bezbednije.

Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović napomenula je da je na roditeljima da brinu o bezbednosti svoje dece, naročito ženske. Savetuje roditeljima da budu obavešteni gde njihova deca idu uveče i u kakvom su društvu, kao i da budu budni kad se deca vraćaju kući. Pored toga, preporuka za roditelje je i da sačekaju svog sina ili ćerku ispred kluba ili splava i da ih lično dovezu kući.

- Devojke i žene su oduvek te koje su učene da se same štite i da zaštitu ne očekuju od drugih. Ja sam devedesetih godina u tramvaju imala situaciju kada me je čovek spopao, naslanjao se na mene s leđa, bilo je mnogo muškaraca oko mene ali niko nije reagovao, već sam ga sama išutirala napolje na stanici. Ljudi su, sa druge strane, oduvek učeni da gledaju svoja posla i da se ne mešaju, da ne pomažu - izjavila je Zora Dobričanin.

Naglasila je da se žene "najpre brane svojim ponašanjem", ali da su dozvoljena i druga sredstva o kojima ne znamo mnogo. Na primer, nošenje biber-spreja i elektrošokera dozvoljeno je od 2016. godine Zakonom o oružju i municiji ("Sl. glasnik RS", br. 20/2015, 10/2019, 20/2020 i 14/2022), ali - isključivo u svrhu samoodbrane.

- Do tada su bili zabranjeni. Međutim, mnogi ni danas ne znaju da je to odobreno. Moj savet je da bi što više žena i devojaka trebalo da ih nosi. To nas neće zaštititi od svih napadača, ali od nekih hoće. Kada je reč o granici samoodbrane, definicija je da se ne sme odgovoriti većom silom od one kojom ste napadnuti i da je to istovremeno odbijanje protiv-pravnog napada. Međutim, znamo da je veoma tanka linija u praksi i da te granice moraju da se pomere i promene - navela je Dobričanin.

Podsetila je da su muškarci fizički jači od žena, koje moraju da imaju način da se odbrane.

- Biber-sprej nije suzavac. Suzavac je zabranjen. Bezbednost dece, omladine i žena najviše je ugrožena u internet prostoru, jer je taj prostor preplavljen hejterima, navijačima i sličnima - rekla je advokatica.

Predložila je promenu pravila da se po privatnoj tužbi gone nasilnici koji prebiju ženu, već da se krivični progon sprovodi po službenoj dužnosti javnog tužioca.

Suzavac, biber-sprej ili nervni gas, kako se još naziva, omogućava potencijalnoj žrtvi da za manje od nekoliko sekundi privremeno onesposobi jednog ili više napadača odjednom sa čak pet do šest metara rastojanja i za to vreme pobegne ili potraži pomoć.

Suzavac u svom sastavu sadrži ekstrat ljute paprike koji izaziva jako peckanje kože, suzenje očiju i privremeno slepilo. Važno je naglasiti da biber-sprejom ne možete povrediti osobu, već je samo trenutno onesposobljavate kako biste se odbranili i osujetili njene planove.

Suzavac je i obavezni deo opreme savremenih policijskih službi. Ove informacije mogu se pročitati i u mnogobrojnim onlajn ponudama, gde se suzavac jednim klikom može kupiti za nekoliko hiljada dinara.

Pravnici navode da se i kod upotrebe biber-spreja i elektrošokera mora voditi računa o pravilima nužne odbrane, jer se ovo oružje za samoodbranu ne sme zloupotrebiti. Podsećaju da je nužna odbrana ona odbrana koja je neophodno potrebna da se od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad.

Da bi bila nužna i "neophodno potrebna" odbrana treba da bude i srazmerna. Dakle, ukoliko bi neki muškarac "samo" verbalno napao ženu, tada ne bi bila opravdana upotreba biber-spreja ili elektrošokera.

Međutim, ako žena proceni da njegove reči, stav i ponašanje govore o tome da je izvestan i brzi fizički napad, onda bi odbrana ovim sredstvima bila opravdana. Ako je fizički napad već otpočeo, tada nema dileme. Upotreba elektrošokera bila bi u tom slučaju klasičan primer "čiste nužne odbrane".

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović najavila je projekat "Sigurnost žena i devojčica u javnom prostoru", koji bi trebalo da poveća njihovu bezbednost, ali i da, kako je rekla, sruši stereotipe i stvori jednake mogućnosti za sve.

Naglasila je da se o sigurnosti žena i devojčica malo govori, a da su one izložene nasilju i manje bezbedne u javnom prostoru.

- U Pančevu svaka šesta žena ne ide noću sama, a u Zemunu svaka četvrta nosi suzavac da bi se osećala bezbednije. To je stvarnost koju mi živimo u svakom delu Srbije, bilo da je dan ili noć, autobus ili taksi ili pešačenje - ukazala je Mihajlović.

Cilj projekta je da se dođe do egzaktnih podataka o tome šta se dešava na terenu, a na osnovu toga će biti donete određene odluke, u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

O projektu "Sigurnost žena i devojčica u javnom prostoru" govorila je i ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić. Rezultati tog projekta i dobijeni podaci biće korišćeni u pripremi strategije za ljudska prava, kao i realizaciji postojećih strateških dokumenata, za predloge i aktivnosti zasnovane na tim podacima.

- Tako ćemo imati argumentovane činjenice da dokažemo koliko je zao i nepotreban odnos prema ženama u javnom prostoru. To je u suprotnosti sa ljudskim pravima i osvojenim slobodama za žene i muškarce. Treba da menjamo prirodu moći - od moći nad nekim do moći za nešto.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević ocenila je da ne postoji tačka na zemljinoj kugli gde je dostignuta rodna ravnopravnost.

- Nije samo fizičko nasilje - nasilje, većina nas bila je izložena nekom obliku. Moramo da radimo na povećanju svesti žena, da se osećaju sigurno i da je država, da imaju kome da se obrate. Ovaj projekat obuhvata i grantove za sedam ustanova za zaštitu žrtava nasilja - naglasila je Kisić Tepavčević.

Šefica kancelarije UN vumen u Srbiji Milana Rikanović izjavila je da je prema statističkim podacima dom najmanje bezbedno mesto za ženu, a javni prostor i nasilje nad ženama koje se tu odvija pomalo zanemarujemo, iako je i te kako prisutno.

Izvor: Vebsajt Blic, 28.02.2022.
Naslov: Redakcija