ZAKON O RADU: Neiskorišćen godišnji odmor i pravo zaposlenog na naknadu štete

Kome je pretekao deo godišnjeg odmora iz 2019. godine, mogao je da ga iskoristi do 30. juna ove godine. Preostali odmor iz 2020, pak, moći će da se iskoristi do kraja juna 2022. Tako kaže Zaključak Vlade Srbije. Ali, ako poslodavac kaže suprotno, odmora ipak - neće biti. Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ističe da Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) jasno propisuje da zaposleni koji ne iskoristi godišnji odmor ima pravo na naknadu štete.

Zakon o radu je jasan: Dve nedelje u ovoj godini, a ostatak najkasnije do kraja juna iduće godine. Ovo je pravilo o korišćenju godišnjih odmora za zaposlene u Srbiji, propisano Zakonom o radu. Firma koja uradi suprotno – rizikuje prekršajnu kaznu koja ide i do milion dinara.

Zbog pandemije koronavirusa, država je prvo usvojila jedan zaključak, koji se odnosio na zaposlene u socijalnoj zaštiti i zdravstvu, pa je u februaru usvojila drugi, ne ograničavajući na koje sektore se odnosi, čime se omogućava da se dani odmora preostali iz 2019. iskoriste do kraja juna ove godine, dok odmor iz 2020. može da se iskoristi do 30. juna 2022.

Zaključak je dat u obliku – preporuke za poslodavce. Njime je država praktično produžila rok koji za korišćenje godišnjeg odmora daje Zakon o radu na duplo duži period – na ukupno dve godine.

Mario Reljanović ističe da Vlada ne može da donese takav zaključak, zato što je poslodavac koji nije dozvolio svom zaposlenom da iskoristi godišnji odmor iz bilo kog razloga već – u prekršaju.

"Može se reći da je Zaključak Vlade o produženoj mogućnosti korišćenja starog godišnjeg odmora donet iz dobrih namera, budući da zbog pandemije postoje organizacioni problemi. Zaključak nije obavezujući. Zaključkom ne može na taj način da se menja zakon. Uz to, Zakonom o radu već je uređeno šta se dešava kada se ne iskoristi godišnji odmor u određenom roku. Na neki način je taj Zaključak bespotreban, ali eto postoji i pretpostavljam da će biti ljudi koji će ga primenjivati. Ako se bude primenjivao, pretpostavljam da će to proći bez većih problema i da poslodavci neće zbog toga trpeti posledice", naveo je Mario Reljanović.

Zaključak Vlade Srbije, kojim se poslodavcima preporučuje da "produže rok" za korišćenje godišnjeg odmora odnosi se na "tri kategorije" zaposlenih: na one koji tokom pandemijske 2020. nisu mogli da koriste godišnji odmor preostao iz 2019. ili za tekuću godinu zato što su morali da rade, zatim na one koji su bili na bolovanju zbog kovida 19 i na one koji su morali u – izolaciju propisanu zakonom.

Godišnje odmori tokom 2020. godine najmanje su koristili radnici zaposleni u sektorima koji su tokom pandemije najviše angažovani, poput zdravstva, socijalne zaštite, farmacije, trgovine…

S početkom pandemije bez posla su ostajali najčešće "nevidljivi radnici" – oni koji su radili na crno, u sivoj zoni, "na lizing", na privremeno-povremenim ugovorima, sa ugovorima na određeno vreme. Stalno zaposleni uglavnom su sačuvali svoja radna mesta, ali se i oni ugrubo mogu podeliti u tri grupe.

U prvoj su oni koji su dospeli u izuzetno tešku situaciju, pa su značajno manje radili poput sektora turizma i ugostiteljstva. U drugoj su oni koji su radili koliko-toliko redovno, mada često u izmenjenim okolnostima, bilo onlajn ili na radnom mestu – od prosvete do fabrika.

Na kraju, u trećoj grupi su oni koji su, upravo zbog pandemije i vanrednih okolnosti bili značajno više angažovani nego obično, a to su prvenstveno zaposleni u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, farmaceutskoj industriji, trgovini…

U novim okolnostima neki su mogli redovno da koriste godišnji odmor. Bilo je dosta ionih koji su morali da ga koriste jer izbora nisu imali, ali i onih koji bi rado odmorili, ali nisu ni mogli, ni smeli.

Zato danas imamo zaposlene koji u 2021. godini "vuku" godišnje odmore još iz 2019, za čije korišćenje je rok istekao još prošlog juna.

Zakon o radu predviđa prekršajnu kaznu za poslodavca ako postupi suprotno odredbama Zakona o radu koje uređuju godišnji odmor. Novčana kazna je propisana u iznosu od 400.000 do 1.000.000 dinara.

Preporuke Vlade Srbije za stari godišnji odmor su sledeće:

• Zaposlenom kome je preostao deo godišnjeg odmora iz 2019. godine poslodavac treba da omogući da ga iskoristi najkasnije do 30. juna do 2021, a pre korišćenja odmora za 2020. godinu;
• Zaposleni kome je preostao godišnji odmor iz 2020. godine prvi deo, u trajanju od minimum dve radne nedelje, treba da iskoristi do kraja 2021, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2022. godine.

Kako tražiti naknadu štete za neiskorišćeni odmor

"Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor je novčano potraživanje i zaposleni može da ga traži u roku od tri godine. To pravo zastareva od poslednjeg dana kada je mogao godišnji odmor da se iskoristi. Ako pričamo o 30. junu ove godine, može da se traži da se pokrene parnica za naknadu štete do 30. juna 2024. godine", objašnjava Mario Reljanović.

Izvor: Vebsajt N1, Daniela Ilić Krasić, 31.05.2021.
Naslov: Redakcija