ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Crkveni brak nije dovoljan za dobijanje porodične penzije

Da li je venčanje u crkvi dovoljno da supružnik sutra nasledi penziju od onoga sa kim je živeo, ili ipak mora da dokazuje postojanje vanbračne zajednice u sudskom postupku? Da li ove sudske peripetije mogu da se izbegnu samo ukoliko je brak sklopljen u opštini, a ne samo u crkvi ili ne?

Ovo je ozbiljna nedoumica bračnog para koji su savet zatražili od nadležnih iz penzijskog fonda. Reč je o supružnicima koji su se, kako kažu, venčali samo u crkvi pre deset godina i dalje su u braku, pa ih zanima da li je crkveni izvod iz matične knjige venčanih dovoljan ili mora da se vodi vanparnični postupak za dokazivanje postojanja vanbračne zajednice. Supružnici kao dokaz crkvenog braka imaju i izjave kumova i sveštenika.

Iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje navode da budući da supružnici nisu uvedeni u opštinske matične knjige venčanih, da će u postupku ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja morati na sudu da dokazuju status vanbračne zajednice. Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022 i 138/2022) vanbračna zajednica je izjednačena sa brakom, odnosno porodičnu penziju pored supružnika može da ostvari i vanbračni partner. Zakonom je predviđeno da je za dokazivanje postojanja vanbračne zajednice validna samo pravosnažna sudska odluka. Ono što je pre svega toga neophodno, kada se već približava vreme za penziju bilo da je reč o starosnoj, prevremenoj pa i godina kada supružnik može da počne da prima porodičnu penziju, je da se staž pažljivo proveri.

Kao problem se može javiti eventualno prekidanje radnog odnosa pre podnošenja zahteva da se raskine radni odnos, ili obavljanje samostalne delatnosti misleći da su uslovi ispunjeni po osnovu godina starosti. U postupku se, međutim, lako pokaže da se pojedini periodi ne mogu uračunati u penzijski staž i da zbog toga ne može da se ostvari pravo na penziju.

Mnogi ne znaju da u sabiranju penzijskog staža postoje “zamke” koje mogu da dovedu do pogrešne računice. Kako bi se ove neprijatnosti izbegle iz Fonda PIO apeluju da se budući penzioneri ne oslanjaju samo na podatke iz radne knjižice, već pre nego raskinu radni odnos i podnesu zahtev za penziju, iz fonda uzmu uverenje, odnosno listing sa podacima registrovanim u matičnoj evidenciji.

Uverenje može da se preuzme i na šalteru Fonda PIO ili da se zatraži pin-kod i preko njega proveri, budući da je pregled dostupan sa bilo kog računara ili pametnog telefona. To što neko za neku godinu nema registrovan M-4 obrazac ne mora automatski da znači i “smak sveta” i da poslodavac nije uplatio doprinose. Ali ukoliko podaci nedostaju za neku raniju godinu ili više njih, budući penzioner treba da se obrati poslodavcu i proveri zašto ima rupu u stažu.

U vreme kada su se podnosili M-4 obrasci za zaposlene uvek se jedan overeni primerak vraćao poslodavcu čime je potvrđeno da je uplatio doprinose za svoje radnike.

Kada se donese odluka o konačnom prekidu karijere potrebno je priložiti i dokumentaciju pre svega radnu knjižicu i uverenje ako je postojao beneficirani radni staž. Ukoliko je neko radio u inostranstvu treba i to da priloži, ali i potvrdu o otvorenom tekućem računu.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 29.07.2023.
Naslov: Redakcija