NACRT ZAKONA O RAČUNOVODSTVU - Tekst propisa
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaji o plaćanjima vladama i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Definicije
Član 2.
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) pravna lica obuhvataju privredna društva, Narodnu banku Srbije, banke, platne institucije, institucije elektronskog novca, društva za osiguranje i društva za reosiguranje (u daljem tekstu: društva za osiguranje), davaoce finansijskog lizinga, penzijske fondove i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, berze i brokersko-dilerska društva, faktoring društva, zadruge, ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, pravna lica koja u skladu sa posebnim propisima primenjuju odredbe ovog zakona, kao i druga pravna lica utvrđena ovim zakonom;
2) drugim pravnim licima smatraju se pravna lica čije se poslovanje delom finansira iz javnih prihoda ili drugih namenskih izvora, a delom ili u celini ostvarenim prihodima na tržištu ili po osnovu učlanjenja i koja se ne osnivaju radi sticanja dobiti (političke organizacije, sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog lica, fondacije i zadužbine, udruženja, instituti, komore, crkve i verske zajednice u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti, kao i druge organizacije organizovane po osnovu učlanjenja);
3) preduzetnici su fizička lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, koja poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno;
4) Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), u smislu ovog zakona, su: Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje (Conceptual Framework for Financial Reporting), Međunarodni računovodstveni standardi - MRS
(International Accounting Standards - IAS), Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja - MSFI (International Financial Reporting Standards - IFRS), tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (International Financial Reporting Interpretations Committee - IFRIC), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo). Prevod MSFI koji utvrđuje i objavljuje Ministarstvo čine Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, osnovni tekstovi MRS i MSFI izdati od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, kao i tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda, u obliku u kojem su izdati, i koji ne uključuju osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi dopunski objašnjavajući materijal koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tumačenjima, osim ako se izričito ne navodi da je on sastavni deo standarda, odnosno tumačenja;
5) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) je računovodstveni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (International Financial Reporting Standard for Small and Medium-sized entities - IFRS for SMEs), odobren od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), čiji je prevod utvrdilo i objavilo Ministarstvo. Prevod MSFI za MSP koji utvrđuje i objavljuje Ministarstvo čini osnovni tekst MSFI za MSP izdat od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde;
6) redovan godišnji finansijski izveštaj je izveštaj koji treba da pruži istinit i pošten pregled finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica, odnosno preduzetnika, i koji se sastavlja za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj ili koja je različita od kalendarske;
7) konsolidovani godišnji finansijski izveštaj je finansijski izveštaj ekonomske celine (grupe) koju čine matično i sva zavisna pravna lica;
8) vanredni finansijski izveštaj sastavlja se u slučajevima statusnih promena (u slučaju statusne promene pripajanja vanredni finansijski izveštaj sastavlja pravno lice koje prestaje sa poslovanjem, dok u slučaju statusne promene izdvajanja vanredni finansijski izveštaj sastavlja pravno lice koje se izdvaja), otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije nad pravnim licem, i to sa stanjem na dan koji prethodi danu upisa statusne promene, danu otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije. Vanredni finansijski izveštaj sastavlja se i u slučajevima brisanja ogranka stranog pravnog lica iz člana 4. stav 3. ovog zakona, odnosno preduzetnika iz tačke 3) ovog člana;
9) zakonska regulativa podrazumeva ovaj zakon i podzakonske propise koji se donose za izvršavanje zakona;
10) interna regulativa, u smislu ovog zakona, podrazumeva opšta akta koja donosi pravno lice, odnosno preduzetnik, a koja sadrže posebna uputstva i smernice za organizaciju računovodstva i vođenje poslovnih knjiga, računovodstvene politike za priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, kao i druga pitanja vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja za koja je ovim zakonom propisano da se uređuju opštim aktom pravnog lica, odnosno preduzetnika;
11) datum bilansa je dan na koji se sastavljaju finansijski izveštaji, tj. dan na koji se završava izveštajni period;
12) Bilans stanja je finansijski izveštaj u kojem su prikazani imovina, obaveze i kapital pravnog lica, odnosno preduzetnika, na određeni dan (na datum bilansa);
13) Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kojem su prikazani prihodi, rashodi i rezultati poslovanja pravnog lica, odnosno preduzetnika, nastali u izveštajnom periodu (na datum bilansa);
14) Izveštaj o ostalom rezultatu je finansijski izveštaj koji čine stavke prihoda i rashoda pravnog lica, odnosno preduzetnika, koje nisu priznate u Bilansu uspeha, već su prema zahtevima pojedinih MSFI, odnosno MSFI za MSP priznate u okviru kapitala;
15) Izveštaj o promenama na kapitalu je finansijski izveštaj u kojem su prikazane informacije o promenama na kapitalu pravnih lica, tokom izveštajnog perioda;
16) Izveštaj o tokovima gotovine je finansijski izveštaj u kojem su prikazane informacije o prilivima i odlivima gotovine i gotovinskih ekvivalenata pravnog lica, tokom izveštajnog perioda;
17) Napomene uz finansijske izveštaje je finansijski izveštaj koji sadrži opise ili raščlanjavanja stavki prezentovanih u ostalim finansijskim izveštajima, sažet prikaz najznačajnijih primenjenih računovodstvenih politika, kao i informacije o stavkama koje se nisu kvalifikovale za priznavanje u ovim izveštajima a značajne su za ocenu finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i ostale informacije u skladu sa zahtevima MSFI, odnosno MSFI za MSP, odnosno podzakonskog akta iz člana 26. ovog zakona;
18) društvo od javnog interesa je pravno lice koje u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje revizija finansijskih izveštaja klasifikovano u društvo od javnog interesa;
19) udeli (akcije, odnosno udeli u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva) predstavljaju pravo u kapitalu drugih pravnih lica, bez obzira na to da li su materijalizovana u obliku potvrda ili nisu, koja su, na osnovu trajne povezanosti s tim pravnim licima stečena sa namerom da doprinose poslovanju pravnog lica koje ima ta prava. Smatra se da učešće u kapitala nekog drugog pravnog lica predstavlja udeo u smislu primene ovog zakona u slučaju kada to je to učešće 20 ili više procenata od kapitala tog drugog pravnog lica;
20) povezana strana je fizičko ili pravno lice koji su povezani sa pravnim licem u smislu MSFI.
21) poslovni prihod predstavlja iznos od prodaje proizvoda i roba i pružanja usluga, nakon što se odbiju popusti, porez na dodatu vrednost i ostali porezi direktno povezani sa prihodom;
22) matično pravno lice je pravno lice koje kontroliše jedno ili više zavisnih pravnih lica;
23) zavisno pravno lice je pravno lice koje je pod kontrolom matičnog pravnog lica, uključujući sva zavisna pravna lica krajnjeg matičnog pravnog lica;
24) grupa označava matično pravno lice i sva njegova zavisna pravna lica koja sa matičnim pravnim licem čine jednu ekonomsku celinu;
25) povezana pravna lica su bilo koja dva ili više pravnih lica u okviru grupe;
26) pravno lice povezano udelom je ono pravno lice u kome drugo pravno lice ima udeo i nad čijom operativnom i finansijskom politikom to drugo pravno lice vrši značajan uticaj. Smatra se da neko pravno lice vrši značajan uticaj nad drugim pravnim licem ako ima 20 ili više procenata glasačkih prava akcionara ili članova u tom drugom pravnom licu, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno;
27) materijalno značajna stavka je ona stavka kada se za njen izostanak ili pogrešno prikazivanje može razumno očekivati da će uticati na odluke koje donose korisnici na osnovu finansijskog izveštaja pravnog lica. Materijalnost pojedinačnih stavki ocenjuje se u kontekstu drugih sličnih stavki;
28) stečajna masa je imovina stečajnog dužnika u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj;
29) datum odobrenja za obelodanjivanje finansijskih izveštaja je dan pod kojim je nadležni organ pravnog lica, odnosno preduzetnika (najčešće zakonski zastupnik) dopustio da se finansijski izveštaji obelodane (dostave nadzornom organu, skupštini akcionara i dr.). Datum odobrenja za obelodanjivanje služi za određivanje vremenskog perioda u kojem su događaji nakon datuma bilansa na odgovarajući način uključeni u finansijske izveštaje;
30) pravno lice koje deluje u ekstraktivnoj industriji je pravno lice sa delatnošću koja uključuje istraživanje, traženje, otkrivanje, razvoj i vađenje uglja, sirove nafte i prirodnog gasa, metalnih ruda, ruda obojenih metala, ostalo rudarstvo i vađenje kamena, peska, gline, šljunka i dr.;
31) pravno lice koje deluje u seči primarnih šuma je pravno lice koje obavlja delatnost sečenja drva u šumi (ne uključuje sečenje drva u višegodišnjim zasadima);
32) vlada, u smislu ovog zakona, je bilo koji nacionalni, regionalni ili lokalni organ vlasti Republike Srbije, države članice ili treće zemlje. To uključuje i odeljenje, agenciju ili privredno društvo koje kontroliše taj organ vlasti u smislu odredaba člana 39. ovog zakona;
33) projekat, u smislu ovog zakona, predstavlja operativne aktivnosti koje su uređene jednim ugovorom, licencom, zakupom, koncesijom ili sličnim sporazumom i čini osnovu za plaćanje obaveza prema vladi. Ukoliko je više takvih ugovora značajno međusobno povezano, onda se smatraju jednim projektom;
34) plaćanje, u smislu ovog zakona, je iznos koji je plaćen, bilo u novcu ili u robi, za aktivnosti pravnih lica iz tački 30. i 31. ovog stava. Plaćanja mogu biti u obliku:
(1) prava na proizvodnju;
(2) poreza na prihod, proizvodnju ili dobit društava, isključujući poreze na potrošnju kao što je porez na dodatnu vrednost, porez na dohodak građana ili akcize;
(3) povlastica;
(4) dividendi;
(5) bonusa za potpisivanje, otkrivanje i proizvodnju;
(6) naknada za licence, naknade za najam, ulazne naknade i ostale licence i/ili koncesije; i
(7) plaćanja za unapređenje infrastrukture.
Utvrđivanje i objavljivanje prevoda MSFI i MSFI za MSP
Član 3.
Prevode MSFI, odnosno MSFI za MSP rešenjem utvrđuje Ministarstvo.
Rešenje iz stava 1. ovog člana, kojim se određuje i datum početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP, zajedno sa tekstom prevoda MSFI, odnosno MSFI za MSP, Ministarstvo objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Ministarstva.
Ukoliko je posebnim zakonom predviđeno dozvoljena je primena MSFI i pre datuma iz stava 2. ovog člana.
Ministarstvo je dužno da na svojoj internet stranici trajno objavi prevode MSFI i MSFI za MSP i da jasno naznači u kom periodu važi konkretno objavljena verzija prevedenih MSFI i MSFI za MSP.
Obveznici primene zakona
Član 4.
Odredbe ovog zakona odnose se na pravna lica iz člana 2. tač. 1) i 2) ovog zakona i preduzetnike iz člana 2. tačka 3) ovog zakona.
Odredbe ovog zakona odnose se i na pravna lica i druge oblike organizovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako za njih propisima tih država nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.
Odredbe ovog zakona odnose se i na ogranke i druge organizacione delove pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, koji obavljaju privrednu delatnost u Republici Srbiji, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na pravna lica shodno se primenjuju na stečajne mase registrovane u registru stečajnih masa koji vodi Agencije za privredne registre.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava, stambene zgrade, kao i na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti, u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti.
Ministarstvo je dužno da u roku od 30 dana od nastale promene obavesti Evropsku komisiju o promenama vrsta privrednih društava na koje se ovaj zakon odnosi.
Obaveze pravnih lica i preduzetnika
Član 5.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje informacija u finansijskim izveštajima vrše u skladu sa ovim zakonom.
Društvo od javnog interesa primenjuje pravila koja su ovim zakonom propisana za velika pravna lica bez obzira na poslovni prihod, vrednost ukupne aktive ili prosečan broj zaposlenih tokom poslovne godine, osim u slučajevima propisanim ovim zakonom.
Razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika
Član 6.
Pravna lica i preduzetnici, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika pravna lica, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih i poslovnog prihoda u poslovnoj godini i vrednosti ukupne aktive utvrđene na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.
U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 10;
2) poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma iz stava 2. ovog člana, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 50;
2) poslovni prihod 8.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 4.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma iz stava 3. ovog člana, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 250;
2) poslovni prihod 40.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 20.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
U velika pravna lica razvrstavaju se pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma iz stava 4. ovog člana.
Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vrši pravno lice, odnosno preduzetnik, samostalno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu.
Za preračunavanje deviznih iznosa iz st. 2 - 4. ovog člana u dinarsku protivvrednost, primenjuje se zvaničan srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi poslednjeg dana poslovne godine za koju se sastavlja redovan godišnji finansijski izveštaj.
Novoosnovana pravna lica, odnosno preduzetnici razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja, a utvrđeni podaci koriste se za tekuću poslovnu godinu.
Prosečan broj zaposlenih izračunava se tako što se zbir ukupnog broja zaposlenih na kraju svakog meseca, uključujući i zaposlene u inostranstvu, podeli sa brojem meseci u poslovnoj godini.
Obaveštenje o razvrstavanju, u smislu ovog zakona, pravno lice, odnosno preduzetnik dužno je da, uz finansijske izveštaje dostavi Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), koja verifikuje dostavljeno obaveštenje o razvrstavanju.
Ako pravno lice, odnosno preduzetnik odbije da obaveštenje o razvrstavanju uskladi sa zahtevom Agencije, u narednoj poslovnoj godini se koriste podaci o veličini pravnog lica, odnosno preduzetnika utvrđeni od strane Agencije.
Narodna banka Srbije, banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi, društva za upravljanje investicionim fondovima, berze i brokersko-dilerska društva, platne institucije i institucije elektronskog novca, kao i faktoring društva u smislu ovog zakona smatraju se velikim pravnim licima.
Izuzeci koji se u ovom zakonu primenjuju na mala pravna lica, shodno se primenjuju i na mikro pravna lica. Da bi se izuzetak koristio neophodno je da bude ispunjen jedan od sledeća dva uslova:
1) pravno lice je u najmanje dve uzastopne poslovne godine klasifikovano kao malo pravno lice; ili
2) pravno lice je novoosnovano u tekućoj poslovnoj godini i u njoj je klasifikovano kao malo pravno lice.
Odredbe stava 13. ovog člana shodno se primenjuju i na male grupe iz člana 7. stav 1. ovog zakona.
Razvrstavanje grupa pravnih lica
Član 7.
Male grupe pravnih lica su grupe koje se sastoje od matičnog pravnog lica i zavisnih pravnih lica koja podležu konsolidaciji i koja, na konsolidovanoj osnovi, na datum bilansa matičnog pravnog lica ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 50;
2) poslovni prihod 8.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 4.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
Srednje grupe pravnih lica su grupe koje nisu male grupe i koje se sastoje od matičnog pravnog lica i zavisnih pravnih lica koja podležu konsolidaciji i koja, na konsolidovanoj osnovi, na datum bilansa matičnog pravnog lica ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 250;
2) poslovni prihod 40.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 20.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
Velike grupe pravnih lica su grupe koje se sastoje od matičnog pravnog lica i zavisnih pravnih lica koja podležu konsolidaciji i koja, na konsolidovanoj osnovi, na datum bilansa matičnog pravnog lica prelaze granične vrednosti dva od tri kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
Za preračunavanje deviznih iznosa iz st. 1. i 2. ovog člana u dinarsku protivvrednost, primenjuje se zvaničan srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi poslednjeg dana poslovne godine za koju se sastavlja konsolidovani godišnji finansijski izveštaj.
II. ORGANIZACIJA RAČUNOVODSTVA I RAČUNOVODSTVENE ISPRAVE
Organizacija računovodstva
Član 8.
Pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i pravovremeno otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.
Pravno lice, odnosno preduzetnik, svojim opštim aktom kojim uređuje organizaciju računovodstva određuje vrste i oblik pomoćnih knjiga koje vodi.
Vođenje poslovnih knjiga organizuje se tako da omogući:
1) kontrolu ulaznih podataka;
2) kontrolu ispravnosti unetih podataka;
3) uvid u promet i stanje računa glavne knjige;
4) uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovnih promena;
5) čuvanje i korišćenje podataka.
Pravno lice i preduzetnik koji vrši obradu podataka na računaru dužan je da koristi računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena.
Računovodstvene isprave
Član 9.
Knjiženje poslovnih promena i događaja (u daljem tekstu: poslovnih promena) na računima imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, faktura (račun) kao računovodstva isprava u smislu ovog zakona sastavlja se i dostavlja u elektronskom obliku i mora biti overena od strane odgovornog lica koje svojim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik, uređuje računovodstvo) potvrđuje njenu verodostojnost.
Računovodstvena isprava sastavlja se u potrebnom broju primeraka na mestu i u vreme nastanka poslovne promene.
Računovodstvena isprava koja je sastavljena u jednom primerku može se otpremiti ako su podaci iz te isprave stalno dostupni.
Fotokopija računovodstvene isprave je osnov za knjiženje poslovne promene, pod uslovom da je na njoj navedeno mesto čuvanja originalne isprave i da je overena od strane odgovornog lica koji svojim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom potvrđuje njenu verodostojnost.
Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava ispostavljena, odnosno primljena telekomunikacionim putem, kao i isprava ispostavljena, odnosno primljena putem servisa za elektronsku razmenu podataka (Electronic data Interchange - EDI).
Pošiljalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni sistem budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i da čuva originalne računovodstvene isprave.
Kada se računovodstvena isprava prenosi putem servisa za elektronsku razmenu podataka, pružalac usluge elektronske razmene podataka dužan je da obezbedi integritet razmenjenih podataka.
Odgovornost za računovodstvene isprave
Član 10.
Lice koje sastavlja računovodstvenu ispravu odgovorno je za istinitost i potpunost podataka u ispravi, za njenu računsku tačnost i da ona verodostojno prikazuje nastalu poslovnu promenu.
Lice iz stava 1. ovog člana svojim potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik, uređuje računovodstvo) potvrđuje računsku tačnost i verodostojnost računovodstvene isprave.
Računovodstvena isprava, sastavljena kao elektronski zapis, sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.
Pravno lice, odnosno preduzetnik je dužno da, pre unosa podataka iz računovodstvene isprave u poslovne knjige, odredi odgovorno lice koje treba da izvrši kontrolu verodostojnosti isprave. Odgovorno lice potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik, uređuje računovodstvo) potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da verodostojno prikazuje poslovnu promenu).
Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose.
Pravno lice, odnosno preduzetnik, je dužno da preduzme sve potrebne mere da računovodstvene isprave budu zaštićene od gubitaka, oštećenja i izmena i treba da obezbedi da potrebna tehnička oprema, nosioci podataka i softver budu zaštićeni od zloupotrebe.
Rokovi dostavljanja računovodstvenih isprava i rokovi knjiženja
Član 11.
Računovodstvena isprava se nakon njenog sastavljanja kod pravnog lica, odnosno preduzetnika, ili njenog prijema od drugih lica, mora dostaviti na knjiženje najkasnije u roku od tri radna dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od tri radna dana od datuma prijema (u navedenom roku se mora izvršiti i kontrola verodostojnosti računovodstvene isprave).
Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema.
III. POSLOVNE KNjIGE I KONTNI OKVIR
Vrste poslovnih knjiga
Član 12.
Poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodima i vanbilansnoj imovini i vanbilansnim obavezama pravnih lica i preduzetnika.
Poslovne knjige su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.
Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.
Dnevnik je poslovna knjiga koja predstavlja hronološku evidenciju nastalih poslovnih promena.
Dnevnik može da se vodi kao jedinstvena poslovna knjiga ili kao više poslovnih knjiga namenjenih za poslovne promene određenih bilansnih ili vanbilansnih stavki.
Glavna knjiga je potpuni skup računa, koji su u ravnoteži, za sistematsko obuhvatanje stanja i promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima i koja je osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja. Glavna knjiga se sastoji iz dva odvojena dela, i to: bilansne evidencije i vanbilansne evidencije.
Glavna knjiga treba da sadrži račune utvrđene kontnim okvirom, u skladu sa potrebama pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Pomoćne knjige su analitičke evidencije i druge pomoćne knjige (dnevnik blagajne i druge pomoćne knjige). Pravna lica, odnosno preduzetnici, mogu analitičke evidencije da vode odvojeno za različite vrste sredstava i obaveza: nematerijalnu imovinu, nekretnine, postrojenja i opremu, investicione nekretnine, dugoročne finansijske plasmane, zalihe, potraživanja, obaveze iz poslovanja, obaveze po kreditima i drugih stavki koje se odnose na bilansne pozicije.
Pomoćne knjige koje se odnose na imovinu u materijalnom obliku iskazuju se u količinama i novčanim iznosima.
U dnevnik blagajne se unose poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vode u blagajni pravnog lica i preduzetnika. Dnevnik blagajne zatvara se na kraju svakog radnog dana i dostavlja se na kontrolu i nakon toga na knjiženje istog, a najkasnije narednog radnog dana.
Način vođenja poslovnih knjiga
Član 13.
U poslovne knjige podaci se unose na osnovu računovodstvenih isprava.
Poslovne knjige vode se u skladu sa načelom nepromenljivog zapisa o nastaloj poslovnoj promeni.
Poslovne knjige vode se na način koji treba da omogući kontrolu ulaznih podataka, ispravnosti unetih podataka, čuvanje podataka, mogućnost korišćenja podataka, mogućnost uvida u promet i stanja na računima glavne knjige i pomoćnih knjiga, odnosno transakcije, kao i uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovnih promena (datum knjiženja).
Poslovne knjige vode se za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj, osim u slučaju kada se poslovne knjige vode za poslovnu godinu koja je različita od kalendarske u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, poslovna godina može biti kraća od dvanaest uzastopnih kalendarskih meseci, u slučaju osnivanja pravnog lica, odnosno preduzetnika, statusne promene, likvidacije, stečaja i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Poslovne knjige mogu da se vode u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija, tako da, po potrebi, mogu da se odštampaju ili prikažu na ekranu.
Otvaranje poslovnih knjiga vrši se na početku poslovne godine na osnovu zaključnog bilansa stanja prethodne godine.
Novoosnovana pravna lica i preduzetnici otvaraju poslovne knjige na osnovu bilansa osnivanja koji se sastavlja na osnovu popisa imovine i obaveza, sa stanjem na dan upisa u registar kod Agencije, odnosno kod drugog nadležnog organa.
Kontni okvir
Član 14.
Pravna lica i preduzetnici poslovne promene knjiže na računima propisanim kontnim okvirom i/ili na računima nastalim raščlanjavanjem računa koji su propisani u kontnom okviru.
Kontni okvir i sadržinu računa u kontnom okviru propisuje:
1) ministar nadležan za poslove finansija - za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike;
2) Narodna banka Srbije - za Narodnu banku Srbije, banke, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonima koji uređuju poslovanje ovih finansijskih institucija, nad kojima, saglasno zakonu, nadzor vrši Narodna banka Srbije;
3) Komisija za hartije od vrednosti - za investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, kao i za berze i brokersko-dilerska društva.
Lica koja vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje
Član 15.
Pravno lice, odnosno preduzetnik opštim aktom uređuje školsku spremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.
Poveravanje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja drugom pravnom licu, odnosno preduzetniku i Registar pružalaca računovodstvenih usluga
Član 16.
Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može poveriti ugovorom u skladu sa zakonom, pravnom licu ili preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, povezana pravna lica mogu poveriti vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja svom povezanom pravnom licu.
Odredba st. 1. i 2. ovog člana ne odnosi se na Narodnu banku Srbije, banke, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima, berze, brokersko - dilerska društva, faktoring društva, platne institucije i institucije elektronskog novca.
Pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga internim aktom određuje lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja za svakog klijenta kome se pružaju usluge vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.
Lice odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja iz stava 4. ovog člana ne može biti lice koje je pravosnažno osuđeno za krivična dela protiv prava po osnovu rada, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, finansiranja terorizma, pravnog saobraćaja i službene dužnosti.
Registar pružalaca računovodstvenih usluga
Član 17.
Registar pružalaca računovodstvenih usluga (u daljem tekstu: Registar) vodi Agencija.
Vođenje Registra iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja kao povereni posao.
Registar iz stava 1. ovog člana vodi se na srpskom jeziku.
Registar iz stava 1. ovog člana redovno se ažurira i objavljuje na internet stranici Agencije.
Registar iz stava 1. ovog člana je javna knjiga.
Način vođenja i sadržinu registra bliže uređuje Agencija, uz prethodnu saglasnost Ministarstva, koje pre davanja saglasnosti pribavlja mišljenje Nacionalne komisije za računovodstvo.
Agencija najmanje jednom godišnje izveštava Nacionalnu komisiju za računovodstvo o pitanjima koja se tiču vođenja registra iz stava 1. ovog člana.
Upis u Registar
Član 18.
U Registar može biti upisano pravno lice koje ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana rešenjem izdaje Agencija pravnom licu pod uslovom da:
1) ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga;
2) osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, nije osuđen pravosnažnom presudom za krivično delo u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, odnosno, ukoliko je osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica fizičko lice da nije pravosnažno osuđeno za krivična dela iz stava 2. tačka 2) ovog člana;
3) ima u radnom odnosu sa punom radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa.
Pravno lice koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja tog društva, ne može biti pravno lice, saradnik pravnog lica, niti pravno lice povezano s tim pravnim licem u skladu sa zakonom, koje je osuđeno pravnosnažnom presudom za krivično delo ili protiv kojeg se vodi krivični postupak, u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, odnosno fizičko lice koje je pravnosnažno osuđeno za krivična dela iz člana 16. stav 5. ovog zakona.
U Registar može biti upisan preduzetnik koji ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Dozvolu iz stava 4. ovog člana rešenjem izdaje Agencija preduzetniku pod uslovom da:
1) ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga;
2) nije pravosnažno osuđen za krivična dela protiv prava po osnovu rada, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, finansiranja terorizma, javnog reda i mira, pravnog saobraćaja i službene dužnosti;
3) ima u radnom odnosu sa punom radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa ili sam preduzetnik ispunjava ovaj kriterijum.
Preduzetnik koji ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, kao ni saradnik preduzetnika, ne može biti lice koje je pravnosnažno osuđeno za krivična dela iz člana 16. stav 5. ovog zakona.
Pod saradnikom iz st. 3. i 6. ovog člana smatra se:
1) svako fizičko lice koje je na rukovodećem položaju kod pravnog lica u kojem je osnivač, vlasnik ili odgovorno lice pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga ili preduzetnik iz stava 3. ovog člana na rukovodećem položaju ili je stvarni vlasnik tog subjekta;
2) svako fizičko lice koje je stvarni vlasnik pravnog subjekta u kojem je osnivač, vlasnik ili odgovorno lice pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga ili preduzetnik iz stava 3. ovog člana na rukovodećem položaju;
3) svako fizičko lice koje sa osnivačem, vlasnikom i odgovornim licem pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga ili sa preduzetnikom iz stava 3. ovog člana ima stvarno vlasništvo nad istim pravnim licem.
Postupak za dobijanje dozvole pokreće se podnošenjem zahteva Agenciji.
Formu i sadržinu zahteva iz stava 8. ovog člana uređuje Agencija, uz prethodnu saglasnost Ministarstva, koje pre davanja saglasnosti pribavlja mišljenje Nacionalne komisije za računovodstvo.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom.
Pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u Registar dužni su da obaveštavaju Agenciju o promenama bitnim za sadržinu Registra, najkasnije po isteku osam dana od nastale promene.
Brisanje iz registra
Član 19.
Pravnom licu, odnosno preduzetniku oduzima se dozvola za pružanje računovodstvenih usluga i briše se iz Registra ako:
1) prestane da ispunjava uslove za upis u Registar;
2) je upis u Registar izvršen na osnovu neistinitih podataka;
3) donese odluku o prestanku obavljanja ove delatnosti ili prestane da postoji kao privredni subjekt u skladu sa zakonom;
4) postupa suprotno propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Brisanje iz Registra vrši se na osnovu rešenja Agencije.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom.
IV. POPIS IMOVINE, OBAVEZA, VANBILANSNE IMOVINE I VANBILANSNIH OBAVEZA
Obaveza vršenja popisa
Član 20.
Pravno lice, odnosno preduzetnik dužan je da na početku poslovanja izvrši popis imovine, obaveza i vanbilansne imovine i vanbilansnih obaveza, sa naznakom pojedinačnih vrednosti u količinama i novčanom iznosu.
Pravno lice, odnosno preduzetnik vrši popis imovine i obaveza i usklađuje stanje po knjigama sa stanjem po popisu na datum bilansa.
Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom vrši se pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja.
Pravno lice, odnosno preduzetnik može predvideti opštim aktom i duže periode za vršenje popisa knjiga, filmova, arhivske građe i slično, s tim što ti periodi ne mogu biti duži od pet godina.
Način i rokove vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisuje ministar nadležan za poslove finansija.
Dodatna obaveza vršenja popisa
Član 21.
Pored popisa imovine i obaveza iz člana 20. ovog zakona, pravno lice, odnosno preduzetnik vrši popis i usklađivanje stanja i prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe u maloprodajnom objektu, statusne promene, otvaranja, odnosno zaključenja postupka stečaja i likvidacije pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Usaglašavanje potraživanja i obaveza
Član 22.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da pre sastavljanja finansijskih izveštaja usaglase međusobna potraživanja i obaveze, što se dokazuje odgovarajućom ispravom.
Poverilac je dužan da, pre sastavljanja finansijskih izveštaja, dostavi dužniku spisak neplaćenih obaveza.
Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da odgovore na zahtev ovlašćenog revizora za nezavisnu potvrdu stanja potraživanja i obaveza.
Sva pravna lica i preduzetnici koji sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje dužni su da u tom izveštaju u vezi sa neusaglašenim potraživanjima i obavezama obelodane:
1) broj i ukupan iznos neusaglašenih potraživanja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu potraživanja; i
2) broj i ukupan iznos neusaglašenih obaveza i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu obaveza.
V. PRAVILA VREDNOVANjA
Opšta računovodstvena načela
Član 23.
Pozicije, koje se prikazuju u redovnim godišnjim finansijskim izveštajima pravnih lica i preduzetnika, treba da budu vrednovane u skladu sa opštim računovodstvenim načelima:
1) pretpostavke da pravno lice, odnosno preduzetnik, posluje kontinuirano;
2) računovodstvene politike i osnove za vrednovanja primenjuju se dosledno iz godine u godinu;
3) priznavanje i vrednovanje vrši se na razumnoj osnovi, a posebno:
(1) može se priznati samo dobit koja se ostvari do datuma bilansa;
(2) u Bilansu stanja prikazuju se obaveze nastale u toku tekuće ili prethodnih poslovnih godina, čak i ukoliko takve obaveze postanu evidentne samo između datuma Bilansa stanja i datuma odobrenja za obelodanjivanje finansijskih izveštaja;
(3) u obzir se uzimaju sva obezvređenja, bez obzira da li je rezultat poslovne godine dobitak ili gubitak;
4) u obzir se uzimaju svi prihodi i rashodi koji se odnose na poslovnu godinu bez obzira na datum njihove naplate, odnosno isplate;
5) komponente imovine i obaveza vrednuju se posebno;
6) zabranjeno je bilo kakvo prebijanje između stavki aktive i pasive ili između stavki prihoda i rashoda;
7) bilans otvaranja za svaku poslovnu godinu mora da bude jednak bilansu zatvaranja za prethodnu poslovnu godinu.
8) stavke Bilansa uspeha i Bilansa stanja obračunavaju se i prezentuju uzimajući u obzir suštinu predmetne transakcije ili predmetnog posla;
9) iznosi priznati u Bilansu stanja i Bilansu uspeha izračunavaju se na obračunskoj osnovi, korišćenjem načela uzročnosti prihoda i rashoda.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, odstupanja od opštih računovodstvenih načela dozvoljena su samo u slučajevima primene pojedinih MSFI, odnosno MSFI za MSP i takva odstupanja, kao i razlozi zbog kojih nastaju, moraju da se obelodane u Napomenama uz finansijske izveštaje, uključujući i ocenu njihovih efekata na imovinu, obaveze, finansijsku poziciju i dobitak ili gubitak pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Redovni godišnji finansijski izveštaji treba da daju istinit i pošten prikaz imovine i obaveza pravnog lica, odnosno preduzetnika, njegovo finansijsko stanje, kao i dobitak ili gubitak. Ako primena odredaba ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, kao i MSFI i MSFI za MSP ne bi bila dovoljna za dobijanje istinitog i poštenog prikaza imovine i obaveza, prihoda, rashoda i rezultata pravnog lica, odnosno preduzetnika, pravno lice, odnosno preduzetnik u Napomenama uz finansijske izveštaje prikazuju dodatne informacije potrebne za usklađivanje s tim zahtevom.
Ispunjavanje zahteva sadržanih u ovom zakonu, podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, kao i MSFI i MSFI za MSP, u vezi sa priznavanjem, vrednovanjem, prezentacijom, obelodanjivanjem i konsolidacijom, nije potrebno ukoliko učinak ispunjavanja zahteva nije materijalno značajan.
Primena MSFI
Član 24.
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI.
Primena MSFI za MSP
Član 25.
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, mala i srednja pravna lica mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, mala i srednja pravna lica dužna su da primenjuju MSFI u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI iz stava 2. ovog člana.
Mikro i druga pravna lica
Član 26.
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, nezavisno od veličine, primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, nezavisno od veličine, mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI ili MSFI za MSP.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, nezavisno od veličine, dužna su da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP iz stava 2. ovog člana.
VI. ZATVARANjE POSLOVNIH KNjIGA I ČUVANjE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA, POSLOVNIH KNjIGA I FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Zatvaranje poslovnih knjiga
Član 27.
Poslovne knjige se zatvaraju posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna na kraju poslovne godine, kao i u slučajevima statusnih promena, prestanka poslovanja i u drugim slučajevima u kojima je neophodno zatvoriti poslovne knjige. Nakon zatvaranja poslovnih knjiga ne može se sprovesti knjiženje u njima.
Računi u pomoćnim knjigama koji se koriste duže od jedne godine zatvaraju se po prestanku njihovog korišćenja.
Poslovne knjige se zatvaraju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije može propisati rokove za zatvaranje poslovnih knjiga za finansijske institucije nad kojima, saglasno zakonu, vrši nadzor.
Čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja
Član 28.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i da opštim aktom odrede odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja.
Finansijski izveštaji i izveštaji o izvršenoj reviziji čuvaju se 20 godina. Godišnji izveštaj o poslovanju čuva se 10 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju je sastavljen.
Dnevnik i glavna knjiga čuvaju se 10 godina.
Pomoćne knjige čuvaju se pet godina, od dana njihovog zaključivanja.
Trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zarada.
Pet godina se čuvaju isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige.
Pet godina se čuvaju isprave platnog prometa u ovlašćenim finansijskim institucijama platnog prometa.
Rokovi čuvanja računovodstvenih isprava i poslovnih knjiga računaju se od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose.
Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u originalu ili korišćenjem drugih sredstava arhiviranja, utvrđenih zakonom.
Računovodstvene isprave mogu se čuvati na elektronskim medijima, kao originalna elektronska dokumenta ili digitalne kopije, ako je nadležnom organu omogućen pristup tako sačuvanim podacima i ako je obezbeđeno:
1) da se podacima sadržanim u elektronskom dokumentu ili zapisu može pristupiti i da su pogodni za dalju obradu;
2) da su podaci sačuvani u obliku u kome su napravljeni, poslati i primljeni;
3) da se iz sačuvane elektronske poruke može utvrditi pošiljalac, primalac, vreme i mesto slanja i prijema;
4) da se primenjuju tehnologije i postupci kojima se u dovoljnoj meri obezbeđuje zaštita od izmena ili brisanje podataka ili drugo pouzdano sredstvo kojim se garantuje nepromenljivost podataka ili poruka, kao i rezervna baza podataka na drugoj lokaciji.
Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u poslovnim prostorijama pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno kod pravnih lica ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga.
Ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima, pravno lice, odnosno preduzetnik mora da obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli. U slučaju kada pravno lice, odnosno preduzetnik ne može iz tehničkih razloga da obezbedi funkcionalnost memorisanog aplikativnog softvera korišćenog za unos, obradu i čuvanje računovodstvenih podataka, dužan je da dokument sa podacima čuva u clear text formatu.
Pored dokumenta iz stava 13. ovog člana, pravno lice, odnosno preduzetnik dužno je da obezbedi opis samih polja, kao i definisanje oznaka koje razdvajaju jedan podatak od drugog (delimiter podataka).
Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja, računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku.
VII. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI, GODIŠNjI IZVEŠTAJI O POSLOVANjU, NEFINANSIJSKO IZVEŠTAVANjE I IZVEŠTAJI O PLAĆANjIMA VLADAMA
Redovan godišnji finansijski izveštaj
Član 29.
Pravna lica, odnosno preduzetnici, dužni su da sastavljaju redovne godišnje finansijske izveštaje za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, zavisno pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji čije matično pravno lice sa sedištem u inostranstvu ima poslovnu godinu različitu od kalendarske godine, može, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija, odnosno Komisije za hartije od vrednosti za pravna lica iz njene nadležnosti, da sastavlja i objavljuje redovan godišnji finansijski izveštaj sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske. Zavisno pravno lice je u obavezi da primenjuje poslovnu godinu različitu od kalendarske u kontinuitetu, a najmanje pet godina od početka primene poslovne godine koja je različita od kalendarske.
U postupku odlučivanja ministra nadležnog za poslove finansija, odnosno Komisije za hartije od vrednosti iz stava 2. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ukoliko ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Izuzetak predviđen stavom 2. ovog člana ne mogu koristiti banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, platne institucije i institucije elektronskog novca nad kojima, saglasno zakonu, nadzor vrši Narodna banka Srbije.
Redovan godišnji finansijski izveštaj velikih pravnih lica, srednjih pravnih lica, pravnih lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javnih društava, odnosno društava koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine obuhvata:
1) Bilans stanja,
2) Bilans uspeha,
3) Izveštaj o ostalom rezultatu,
4) Izveštaj o promenama na kapitalu,
5) Izveštaj o tokovima gotovine i
6) Napomene uz finansijske izveštaje.
Redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica i preduzetnika, osim pravnih lica iz st. 4. i 6. ovog člana, obuhvata:
1) Bilans stanja,
2) Bilans uspeha i
3) Napomene uz finansijske izveštaje.
Redovan godišnji finansijski izveštaj preduzetnika klasifikovanih kao mikro pravno lice obuhvata:
1) Bilans stanja i
2) Bilans uspeha.
Pravna lica čije je poslovanje uređeno drugim propisima na osnovu kojih je organ, odnosno organizacija nadležna za obavljanje nadzora nad njihovim poslovanjem propisala sadržaj i strukturu godišnjih finansijskih izveštaja, dužna su da sastavljaju godišnje finansijske izveštaje saglasno ovom zakonu i tim propisima.
Pravno lice je dužno da sastavi vanredne finansijske izveštaje u slučajevima predviđenim ovim zakonom. Vanredni finansijski izveštaj obuhvata:
1) Bilans stanja i
2) Bilans uspeha.
Nadležnost za propisivanje sadržine i forme obrazaca finansijskih izveštaja
Član 30.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje sadržinu i formu obrazaca finansijskih izveštaja iz člana 29. ovog zakona za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike.
Narodna banka Srbije propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja iz člana 29. ovog zakona za Narodnu banku Srbije, banke, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonima koji uređuju poslovanje ovih finansijskih institucija nad kojima, saglasno zakonu, nadzor vrši Narodna banka Srbije.
Komisija za hartije od vrednosti propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja iz člana 29. ovog zakona za investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima i berze i brokersko-dilerska društva.
Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj
Član 31.
Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj obuhvata:
1) Konsolidovani Bilans stanja;
2) Konsolidovani Bilans uspeha;
3) Konsolidovani Izveštaj o ostalom rezultatu;
4) Konsolidovani Izveštaj o promenama na kapitalu;
5) Konsolidovani Izveštaj o tokovima gotovine;
6) Konsolidovane Napomene uz finansijske izveštaje.
Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj sastavlja, dostavlja i obelodanjuje pravno lice koje je u ekonomskoj celini matično pravno lice, odnosno pravno lice koje nad jednim ili više drugih pravnih lica (zavisnih pravnih lica) ima kontrolu.
Matično pravno lice ima kontrolu nad zavisnim pravnim licem kada nad njim ima:
1) moć;
2) izloženo je, ili ima prava na, varijabilne prinose po osnovu svog učešća u tom zavisnom pravnom licu;
3) ima sposobnost da koristeći svoju moć utiče na te prinose, kako bi na taj način uticalo na iznos prinosa koji mu pripada.
Moć matičnog pravnog lica u odnosu na zavisno pravno lice postoji kada ono:
1) ima većinu akcija ili glasačkih prava članova u tom zavisnom pravnom licu;
2) ima pravo da imenuje ili razreši većinu članova administrativnog, upravljačkog ili nadzornog organa zavisnog pravnog lica, a istovremeno je akcionar ili član tog pravnog lica;
3) ima pravo da vrši preovlađujući uticaj na zavisno pravno lice čiji je akcionar ili član, u skladu sa ugovorom sklopljenim sa tim pravnim licem ili u skladu sa odredbama osnivačkog akta ili statuta tog pravnog lica; ili
4) kao akcionar ili član pravnog lica i u skladu sa sporazumom sa drugim akcionarima ili članovima tog pravnog lica (zavisnog pravnog lica), samostalno kontroliše većinu akcionara ili glasačkih prava članova u zavisnom pravnom licu.
Za potrebe stava 4. tač. 1) i 4) ovog člana ukupan broj akcionara ili glasačkih prava članova u zavisnom pravnom licu umanjuje se za glasačka prava vezana za akcije koje drži samo zavisno pravno lice, zavisno pravno lice tog zavisnog pravnog lica ili lice koje deluje u svoje ime ali za račun tih pravnih lica.
Za utvrđivanje glasačkih prava i prava imenovanja i opoziva većine članova administrativnog, upravljačkog ili nadzornog organa u bilo kom zavisnom pravnom licu koje poseduje matično pravno lice uzimaju se u obzir navedena prava koja direktno poseduje to matično pravno lice, ali i prava koja indirektno preko svojih drugih pravnih lica ili drugih povezanih lica poseduje matično pravno lice. Navedena prava se umanjuju za prava:
1) u vezi sa akcijama, odnosno udelima, koji se drže u korist lica koje nije ni matično, ni zavisno pravno lice tog matičnog pravnog lica; ili
2) u vezi sa akcijama, odnosno udelima:
(1) koje služe kao jemstvo, pod uslovom da se ta prava koriste u skladu sa primljenim uputstvima u vezi sa tim jemstvom; ili
(2) koje su u vezi sa odobravanjem kredita kao dela uobičajenih poslovnih aktivnosti, pod uslovom da se glasačka prava izvršavaju u interesu lica koje pruža jemstvo.
Na uključivanje zavisnog pravnog lica u konsolidovani godišnji finansijski izveštaj nema uticaja činjenica gde se nalazi sedište tog zavisnog pravnog lica (u zemlji ili u inostranstvu).
Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj sastavlja se pod istim datumom kao i redovni godišnji finansijski izveštaj matičnog pravnog lica.
Matično pravno lice u konsolidovani godišnji finansijski izveštaj uključuje sva svoja zavisna pravna lica.
Na priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u konsolidovanom godišnjem finansijskom izveštaju shodno se primenjuju odredbe o finansijskim izveštajima iz člana 24. ovog zakona.
Ako se sastav pravnih lica obuhvaćenih konsolidacijom promenio tokom poslovne godine, konsolidovani godišnji finansijski izveštaj treba da sadrži informacije koje omogućavaju poređenje uzastopnih konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja grupe. Ova obaveza se može ispuniti izradom usklađenog uporednog Bilansa stanja i usklađenog uporednog Bilansa uspeha i njihovim prezentovanjem u Konsolidovanim Napomenama uz finansijske izveštaje.
Izuzeci od konsolidacije
Član 32.
Od obaveze sastavljanja, dostavljanja i obelodanjivanja konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja izuzimaju se male grupe, osim ako je najmanje jedan član grupe društvo od javnog interesa.
Od obaveze sastavljanja, dostavljanja i obelodanjivanja konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja izuzima se i matično pravno lice koje je istovremeno zavisno pravno lice svom matičnom pravnom licu (u daljem tekstu: posedovano matično pravno lice), uključujući i društvo od javnog interesa, osim ako je u pitanju društvo čije su hartije od vrednosti uključenje u trgovanje na uređenom tržištu Republike Srbije i bilo koje države članice.
Da bi posedovano matično pravno lice bilo izuzeto od obaveze sastavljanja, dostavljanja i obelodanjivanja konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja potrebno je da njegovo matično pravno lice primenjuje ovaj zakon ili pravo države članice i da:
1) matično pravno lice posedovanog matičnog pravnog lica drži sve udele ili akcije u posedovanom matičnom pravnom licu. Udeli ili akcije u posedovanom matičnom pravnom licu koje drže samo posedovano matično pravno lice, članovi njegovih administrativnih, upravljačkih ili nadzornih organa u skladu sa zakonom ili obavezom u osnivačkom aktu ili statutu tog pravnog lica, u tu svrhu se ne uzimaju u obzir; ili
2) matično pravno lice izuzetog posedovanog matičnog pravnog lica drži 90% ili više udela ili akcija u izuzetom posedovanom matičnom pravnom licu, a ostali akcionari ili članovi izuzetog posedovanog matičnog pravnog lica su se u pisanoj formi saglasili da to posedovano matično pravno lice ne sastavlja konsolidovani godišnji finansijski izveštaj.
Izuzeci iz stava 3. ovog člana se mogu primeniti kada su ispunjeni sledeći uslovi:
1) izuzeto posedovano matično pravno lice i sva njegova zavisna pravna lica koja bi ono inače uključilo u svoj konsolidovani godišnji finansijski izveštaj konsoliduju se u finansijskom izveštaju veće grupe pravnih lica na čije se matično pravno lice primenjuje ovaj zakon;
2) izuzeto posedovano matično pravno lice i sva njegova zavisna pravna lica koja bi ono inače uključilo u svoj konsolidovani godišnji finansijski izveštaj konsoliduju se u finansijskom izveštaju veće grupe pravnih lica na čije se matično pravno lice primenjuje pravo države članice;
3) konsolidovani godišnji finansijski izveštaj iz tač. 1) ili 2) ovog stava i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju veće grupe privrednih društava sastavlja matično pravno lice te grupe, u skladu sa ovim zakonom;
4) konsolidovani godišnji finansijski izveštaj iz tač.1) ili 2) ovog stava i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju veće grupe privrednih društava sastavlja matično pravno lice te grupe, u skladu sa MSFI;
5) izuzeto posedovano matično pravno lice objavljuje sledeća dokumenta na način propisan za dostavljanje dokumentacije uz finansijske izveštaje u skladu sa članom 45. ovog zakona:
(1) konsolidovani godišnji finansijski izveštaj i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju iz tačke 3) ovog stava; ili
(2) konsolidovani godišnji finansijski izveštaj i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju iz tačke 4) ovog stava; i
(3) revizorski izveštaj.
6) izuzeto posedovano matično pravno lice u Napomenama uz finansijske izveštaje u okviru svog redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja obelodanilo je:
(1) naziv i sedište matičnog pravnog lica koje sastavlja konsolidovani godišnji finansijski izveštaj iz tačke 3), odnosno tačke 4) ovog stava i
(2) izuzeće od obaveze sastavljanja konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja i konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju, sa obrazloženjem razloga za to izuzeće.
U slučaju kada izuzeto posedovano matično pravno lice objavljuje konsolidovani godišnji finansijski izveštaj i konsolidovani izveštaj o poslovanju iz stava 4. tačka 4) ovog zakona, dužno je da navedene izveštaje objavi prevedene na srpski jezik.
Matično pravno lice nije dužno da u konsolidovani godišnji finansijski izveštaj uključi zavisno pravno lice, uključujući i društvo od javnog interesa, ukoliko je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:
1) u slučaju kada informacije potrebne za sastavljanje konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja u skladu sa ovom zakonom nisu dostupne bez preteranih troškova ili preteranog kašnjenja;
2) akcije, odnosno udeli, tog zavisnog pravnog lica drže se isključivo sa ciljem njihove naknadne prodaje - matično pravno lice može da dokaže da aktivno radi na prodaji tih akcija, odnosno udela; ili
3) postoje značajna dugoročna ograničenja koja bitno ometaju:
(1) matično pravno lice u ostvarenju svojih prava nad imovinom ili upravljanjem tim zavisnim pravnim licem; ili
(2) sprovođenje jedinstvenog upravljanja tim zavisnim pravnim licem.
Od obaveze sastavljanja, dostavljanja i obelodanjivanja konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja izuzima se matično pravno lice, uključujući i društvo od javnog interesa, ako:
1) ono ima samo zavisna pravna lica koja su, bilo pojedinačno ili u konsolidovanom zbiru, sa stanovišta izrade konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja materijalno beznačajna; ili
2) se sva njegova zavisna pravna lica mogu izuzeti od konsolidacije na osnovu stava 6. ovog člana.
Revizija finansijskih izveštaja
Član 33.
Revizija redovnih godišnjih i konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja obavlja se u skladu sa propisima kojima se uređuje revizija.
Društvo za reviziju:
1) daje mišljenje o tome:
(1) da li je godišnji izveštaj o poslovanju usklađen sa redovnim godišnjim finansijskim izveštajem za istu poslovnu godinu; i
(2) da li je godišnji izveštaj o poslovanju sastavljen u skladu sa važećim zakonskim odredbama;
2) sastavlja izjavu, u smislu da li je na osnovu poznavanja i razumevanja pravnog lica i njegovog okruženja stečenog tokom revizije, utvrdilo materijalno značajne pogrešne navode u godišnjem izveštaju o poslovanju i ističe prirodu tih navoda.
Odredbe stava 2. tačke 1) ovog člana shodno se primenjuju na konsolidovane godišnje finansijske izveštaje.
Odredbe stava 2. tačke 2) ovog člana shodno se primenjuju na konsolidovane godišnje izveštaje o poslovanju.
Godišnji izveštaj o poslovanju
Član 34.
Pravno lice je dužno da sastavi godišnji izveštaj o poslovanju, koji uključuje objektivan pregled razvoja i rezultata njegovog poslovanja i položaja, zajedno sa opisom osnovnih rizika i neizvesnosti kojima je izloženo.
Godišnji izveštaj o poslovanju treba da pruži sveobuhvatnu analizu razvoja i rezultata poslovanja pravnog lica i njegovog položaja, u skladu s obimom i složenošću poslovanja.
Analiza razvoja i rezultata poslovanja pravnog lica i njegovog položaja iz stava 2. ovog člana treba, da uključi finansijske i, prema potrebi, ključne nefinansijske pokazatelje uspešnosti koji su bitni za određenu delatnost, uključujući informacije koje se odnose na pitanja životne sredine i kadrovska pitanja. U okviru analize, godišnji izveštaj o poslovanju uključuje upućivanje na iznose iskazane u redovnom godišnjem finansijskom izveštaju i dodatna objašnjenja tih iznosa.
Godišnji izveštaj o poslovanju sadrži:
1) kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture pravnog lica;
2) verodostojan prikaz razvoja, finansijskog položaja i rezultata poslovanja pravnog lica, uključujući finansijske i nefinansijske pokazatelje relevantne za određenu vrstu poslovne aktivnosti, kao i informacije o kadrovskim pitanjima;
3) informacije o ulaganjima u cilju zaštite životne sredine;
4) sve značajne događaje po završetku poslovne godine;
5) planirani budući razvoj;
6) aktivnosti istraživanja i razvoja;
7) informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela;
8) postojanje ogranaka;
9) koje finansijske instrumente koristi ako je to značajno za procenu finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja;
10) ciljeve i politike vezane za upravljanje finansijskim rizicima, zajedno sa politikom zaštite svake značajnije vrste planirane transakcije za koju se koristi zaštita;
11) izloženost cenovnom riziku, kreditnom riziku, riziku likvidnosti i riziku novčanog toka, strategiju za upravljanje ovim rizicima i ocenu njihove efektivnosti.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, mikro i mala pravna lica, osim ako su u pitanju društva od javnog interesa, nisu dužna da sastavljaju godišnji izveštaj o poslovanju, s tim što su informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela dužna da navedu u Napomenama uz finansijske izveštaje.
Pravno lice koje je, u skladu sa čl. 37 - 40. ovog zakona obavezno da sastavlja nefinansijski izveštaj i/ili izveštaj o plaćanjima vladama te izveštaje sastavlja kao deo svog godišnjeg izveštaja o poslovanju.
Izveštaj o korporativnom upravljanju
Član 35.
Izveštaj o korporativnom upravljanju je sastavni deo godišnjeg izveštaja o poslovanju društava od javnog interesa čije su prenosive hartije od vrednosti uvrštene
za trgovanje na uređenom tržištu, odnosno društava koja se pripremaju da postanu javna u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.
Izveštaj o korporativnom upravljanju se kao poseban odeljak izveštaja rukovodstva uključuje u godišnji izvešaj o poslovanju i sadrži najmanje sledeće informacije:
1) upućivanje na:
(1) pravila korporativnog upravljanja kojima pravno lice podleže,
(2) pravila o korporativnom upravljanju koja je pravno lice dobrovoljno odlučilo da primenjuje,
(3) sve relevantne informacije o praksi korporativnog upravljanja koja prevazilazi zahteve nacionalnog prava.
2) opis osnovnih elemenata sistema internih kontrola i smanjenja rizika pravnog lica u vezi sa postupkom finansijskog izveštavanja;
3) informacije o ponudama za preuzimanje kada je privredno društvo obveznik primene propisa kojima se uređuje preuzimanje privrednih društava (informacije zahtevane ovom tačkom ne zahtevaju se od malih i srednjih pravnih lica):
(1) bitnom direktnom ili indirektnom učestvovanju u stečenom kapitalu (uključujući indirektno učešće u tom kapitalu putem piramidalnih struktura i uzajamnih učešća);
(2) imaocima bilo kojih hartija od vrednosti sa posebnim kontrolnim pravima i opisom tih prava;
(3) svim ograničenjima glasačkih prava, kao što su ograničenja glasačkih prava imaoca određenog procenta ili broja glasova, rokovi za izvršenje glasačkih prava i razlozi zbog kojih su, uz saradnju pravnih lica, finansijska prava koja proizlaze iz hartija od vrednosti odvojena od držanja tih hartija;
(4) pravilima koja su merodavna za imenovanje i opoziv članova uprave pravnog lica i izmenu statuta ili osnivačkog akta;
(5) ovlašćenja članova uprave pravnog lica, a posebno ovlašćenja u oblasti izdavanja ili otkupa hartija od vrednosti;
4) sastav i rad administrativnih, upravljačkih i nadzornih organa i njihovih odbora;
5) opis politike raznolikosti koja se primenjuje u vezi sa administrativnim, upravljačkim i nadzornim telima pravnog lica s obzirom na aspekte kao što su, na primer, životna dob, pol ili obrazovanje i struka, kao i navođenje ciljeva politike raznolikosti, načina na koji se ona sprovodi i rezultate u izveštajnom periodu. Ako se takva politika ne sprovodi, izveštaj mora da sadrži obrazloženje razloga za nesprovođenje.
Društvo za reviziju izražava mišljenje u skladu sa članom 33. ovog zakona u vezi sa informacijama prikazanim u skladu sa stavom 2. tačka 2) ovog člana i proverava da li su dostavljene informacije iz stava 2. tač. 1), 4) i 5) ovog člana.
Kod upućivanja na pravila o korporativnom upravljanju iz stava 2. tačka 1) podtač.
(1) ili (2) ovog člana, pravno lice navodi mesto gde su ta pravila javno dostupna. Kod upućivanja na informacije iz stava 2. tačka 1) podtačke (3) ovog člana, pravno lice treba da obezbedi da praksa korporativnog upravljanja bude javno dostupna.
Konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju
Član 36.
Obavezu sastavljanja konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju ima matično pravno lice koje saglasno članu 31. ovog zakona ima obavezu da sastavi konsolidovani godišnji finansijski izveštaj.
Konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju sadrži informacije zahtevane čl. 34. i 35. ovog zakona.
Obveznik sastavljanja konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju dužan je da prilagodi informacije zahtevane odredbama čl. 34. i 35. ovog zakona:
1) pri izveštavanju o detaljima stečenih sopstvenih akcija u konsolidovanom godišnjem izveštaju o poslovanju navodi broj i nominalnu vrednost ili, ako ne postoji nominalna vrednost, knjigovodstvenu vrednost svih akcija matičnog pravnog lica koje drže to matično pravno lice, zavisna pravna lica tog matičnog pravnog lica ili lica koja deluju u svoje ime a za račun tih pravnih lica;
2) u izveštaju o korporativnom upravljanju pri izveštavanju o sistemima interne kontrole i upravljanju rizikom, navodi osnovna obeležja sistema interne kontrole i upravljanja rizikom za pravna lica koja su u konsolidaciju uključena kao celina.
Nefinansijsko izveštavanje
Član 37.
Obveznici nefinansijskog izveštavanja su velika pravna lica koja su društva od javnog interesa i koja na datum bilansa prelaze kriterijum prosečnog broja od 500 zaposlenih tokom poslovne godine.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravno lice koje je zavisno pravno lice nije obveznik nefinansijskog izveštavanja ako su to pravno lice, uključujući i njegova zavisna pravna lica, uključeni u konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju ili u zasebne izveštaje drugog pravnog lica sastavljene u skladu sa ovim članom i članom 34. ovog zakona.
Pravno lice iz stava 1. ovog člana u godišnji izveštaj o poslovanju uključuje nefinansijski izveštaj koji sadrži informacije neophodne za razumevanje razvoja, poslovnih rezultata i položaja pravnog lica, kao i rezultata njegovih aktivnosti koje se odnose minimum na okruženje, socijalna i kadrovska pitanja, poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije i pitanja u vezi sa podmićivanjem, uključujući:
1) kratak opis poslovnog modela pravnog lica;
2) opis politika pravnog lica u vezi sa tim pitanjima, uključujući postupke osnovne analize koja se sprovodi;
3) rezultate tih mera;
4) osnovne rizike povezane sa tim pitanjima koji se odnose na poslovanje pravnog lica, uključujući, kad je to relevantno i nužno, njegove poslovne odnose, proizvode ili usluge koji mogu prouzrokovati negativne rezultate na tim područjima, kao i način na koji pravno lice upravlja tim rizicima;
5) nefinansijske ključne pokazatelje uspešnosti važne za određeno poslovanje.
Ako pravno lice ne sprovodi mere povezane sa jednim ili više pitanja iz stava 3. ovog člana u nefinansijskom izveštaju navodi razloge o njihovom nesprovođenju.
Obveznik nefinansijskog izveštavanja u nefinansijski izveštaj uključuje prema potrebi pozivanja na iznose iskazane u godišnjem finansijskom izveštaju, kao i dodatna objašnjenja tih iznosa.
Izuzetno, obveznik nefinansijskog izveštavanja, može u nefinansijskom izveštaju da izostavi informacije o predstojećim događajima ili pitanjima tokom svojih pregovora sa drugim licima kad bi, u skladu sa obrazloženim mišljenjem članova administrativnih, upravljačkih i nadzornih organa koji snose kolektivnu odgovornost za to mišljenje, objavljivanje takvih informacija moglo da nanese štetu poslovnom položaju pravnog lica, pod uslovom da takvo izostavljanje ne sprečava fer i objektivno razumevanje razvoja, poslovnih rezultata i položaja pravnog lica, kao i rezultata njegovih aktivnosti.
Ispunjenjem obaveze iz stava 3. ovog člana smatra se da je pravno lice ispunilo i obavezu koja se odnosi na analizu nefinansijskih informacija iz člana 34. stav 4. tačka 2) ovog zakona.
Obveznik revizije redovnih godišnjih finansijskih izveštaja je dužan da od društva za reviziju sa kojim je ugovorio reviziju svojih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja dobije potvrdu da je nefinansijski izveštaj sastavio u skladu sa odredbama ovog člana.
Konsolidovano nefinansijsko izveštanje
Član 38.
Obveznik konsolidovanog nefinansijskog izveštavanja je pravno lice u grupi koja je klasifikovana kao velika i koja na datum bilansa na konsolidovanoj osnovi prelazi kriterijum prosečnog broja od 500 zaposlenih tokom poslovne godine.
Pravno lice iz stava 1. ovog člana u godišnji izveštaj o poslovanju uključuje konsolidovani nefinansijski izveštaj.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, matično pravno lice koje je ujedno i zavisno pravno lice nije obveznik konsolidovanog nefinansijskog izveštavanja ako su to izuzeto posedovano matično pravno lice i njegova zavisna pravna lica, uključeni u konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju ili u poseban izveštaj drugog pravnog lica sastavljen u skladu sa ovim članom i članom 36. ovog zakona.
Pravno lice iz stava 1. ovog člana u svoj konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju uključuje konsolidovano nefinansijsko izveštavanje koje sadrži informacije neophodne za razumevanje razvoja, rezultata poslovanja, položaja grupe, kao i rezultate svojih aktivnosti koji se odnose minimum na okruženje, socijalna i kadrovska pitanja, poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije i pitanja u vezi sa podmićivanjem, uključujući:
1) kratak opis poslovnog modela grupe;
2) opis politika grupe u vezi sa tim pitanjima, uključujući postupke osnovne analize koja se sprovodi;
3) rezultate tih mera;
4) osnovne rizike povezane sa tim pitanjima koji se odnose na poslovanje grupe, uključujući, kada je to relevantno i nužno, njene poslovne odnose, proizvode ili usluge koji mogu prouzrokovati negativne rezultate na tim područjima, kao i način na koji grupa upravlja tim rizicima;
5) nefinansijske ključne pokazatelje uspešnosti važne za određeno poslovanje.
Ako grupa ne sprovodi mere povezane sa jednim od pitanja iz stava 3. ovog člana ili više njih, u konsolidovanom nefinansijskom izveštaju navodi razloge o njihovom nesprovođenju.
U konsolidovanom nefinansijskom izveštaju se prema potrebi uključuju pozivanja na iznose iskazane u konsolidovanom godišnjem finansijskom izveštaju, kao i dodatna objašnjenja tih iznosa.
Izuzetno, grupa koja je obveznik nefinansijskog izveštavanja, može u konsolidovanom nefinansijskom izveštaju da izostavi informacije o predstojećim događajima ili pitanjima tokom svog pregovora sa drugim licima kad bi, u skladu sa obrazloženim mišljenjem članova administrativnih, upravljačkih i nadzornih organa koji snose kolektivnu odgovornost za to mišljenje, objavljivanje takvih informacija moglo naneti ozbiljnu štetu poslovnom položaju grupe (ili neke od članica grupe), pod uslovom da takvo izostavljanje ne sprečava fer i objektivno razumevanje razvoja, poslovnih rezultata i položaja grupe, kao i rezultata njenih aktivnosti.
Ispunjenjem obaveze iz stava 4. ovog člana smatra se da je pravno lice ispunilo i obavezu koja se odnosi na analizu nefinansijskih informacija iz člana 34. stava 4. tačka 2) i člana 36. ovog zakona.
Obveznik revizije konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja je dužan da od društva za reviziju sa kojim je ugovorio reviziju svojih konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja dobije potvrdu da je konsolidovani nefinansijski izveštaj sastavio u skladu sa odredbama ovog člana.
Izveštaj o plaćanjima vladama
Član 39.
Društva od javnog interesa koja posluju u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma treba u okviru svog godišnjeg izveštaja o poslovanju da sastave i objave izveštaj o plaćanjima vladama na godišnjoj osnovi.
Pravno lice iz stava 1. ovog člana u godišnji izveštaj o poslovanju uključuje izveštaj o plaćanjima vladama.
Izuzetno, matično ili zavisno pravno lice nije dužno da sastavlja izveštaj iz stava 1. ovog člana ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
1) matično pravno lice je obveznik primene ovog zakona;
2) matično pravno lice podleže pravu države članice;
3) plaćanja vladama koje je izvršilo pravno lice uključena su u konsolidovani izveštaj o plaćanjima vladama koje je izradilo to matično pravno lice u skladu sa članom 40. ovog zakona.
Plaćanja koja iznose manje od 100.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti u poslovnoj godini, u smislu člana 6. stav 7. ovog zakona, bilo da su izvršena kao jednokratno plaćanje ili kao niz povezanih plaćanja, ne moraju se prikazati u izveštaju iz stava 1. ovog člana.
U izveštaju iz stava 1. ovog člana za svaku poslovnu godinu obelodanjuju se sledeće informacije:
1) ukupan iznos plaćanja izvršenog prema svakoj vladi;
2) ukupan iznos prema vrsti plaćanja, definisanih u članu 2. tačka 34) ovog zakona izvršenog prema svakoj vladi;
3) u slučaju kada se ta plaćanja odnose na određeni projekat, ukupan iznos po vrsti plaćanja, definisanih u članu 2. tačka 33) ovog zakona, uplaćen za svaki takav projekat i ukupan iznos plaćanja za svaki takav projekat.
Plaćanja koje je pravno lice izvršilo za obaveze koje su nametnute na nivou pravnog lica mogu se obelodaniti na tom nivou, a ne na nivou projekta.
Ako su vladama izvršena plaćanja u naturi, o njima se izveštava po vrednosti i prema potrebi po obimu, uz dodatne napomene o načinu za određivanje njihove vrednosti.
Objavljivanje plaćanja iz ovog člana odražava suštinu, a ne oblik predmetnog plaćanja ili delatnosti.
Plaćanja i delatnosti ne mogu se deliti, niti spajati, radi izbegavanja primene odredaba ovog zakona.
Konsolidovani izveštaj o plaćanjima vladama
Član 40.
Društva od javnog interesa koja su kao matična pravna lica obavezna da sastave konsolidovani godišnji finansijski izveštaj i posluju u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma obavezna su da sastave konsolidovani izveštaj o plaćanju vladama shodno zahtevima iz člana 39. ovog zakona.
Pravno lice iz stava 1. ovog člana u godišnji izveštaj o poslovanju uključuje konsolidovani izveštaj o plaćanjima vladama.
Matično pravno lice u smislu ovog zakona deluje u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma ako ono ili bilo koje od njegovih zavisnih pravnih lica deluje u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma.
Konsolidovani izveštaj o plaćanjima vladama uključuje samo plaćanja koja su posledica ekstraktivnih delatnosti i/ili delatnosti koje se odnose na seču primarnih šuma.
Obaveza izrade konsolidovanog izveštaja iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na:
1) matično pravno lice male grupe, osim ako je neko od povezanih pravnih lica društvo od javnog interesa;
2) matično pravno lice srednje grupe, osim ako je neko od povezanih pravnih lica društvo od javnog interesa;
3) matično pravno lice na koje se primenjuje ovaj zakon, a koje je ujedno i zavisno pravno lice, u slučaju kada se na njegovo matično pravno lice takođe primenjuje ovaj zakon; i
4) matično pravno lice na koje se primenjuje ovaj zakon, a koje je ujedno i zavisno pravno lice, u slučaju kada se na njegovo matično pravno lice primenjuje pravo države članice.
Zavisno pravno lice, uključujući i društvo od javnog interesa, nije potrebno uključiti u konsolidovani izveštaj o plaćanjima vladama u slučaju kada je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:
1) značajna dugoročna ograničenja bitno ometaju matično pravno lice u ostvarenju njegovih prava nad imovinom ili upravljanjem tim pravnim licem;
2) izuzetno retki slučajevi kada informacije potrebne za pripremu konsolidovanog izveštaja o plaćanjima vladama u skladu s ovim zakonom nisu dostupne bez preteranih troškova ili preteranog kašnjenja;
3) akcije, odnosno udeli, tog zavisnog pravnog lica drže se isključivo s ciljem njihove naknadne prodaje (matično pravno lice može da dokaže da aktivno radi na prodaji tih akcija, odnosno udela).
Izuzeci iz stava 6. ovog člana primenjuju se samo ako se koriste i za potrebe konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja.
Članovi organa upravljanja pravnog lica, obavezni su da osiguraju da se, prema njihovom saznanju i sposobnostima, izveštaj o plaćanjima vladama sastavlja i objavljuje u skladu sa ovim zakonom.
Spajanje godišnjeg izveštaja o poslovanju i konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju u jedan izveštaj
Član 41.
Matična pravna lica mogu da odluče da godišnji izveštaj o poslovanju i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju prikažu kao jedan izveštaj koji treba da sadrži informacije od značaja za ekonomsku celinu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, matično pravno lice prilikom dostavljanja pojedinačnog godišnjeg finansijskog izveštaja dostavlja Agenciji odluku nadležnog organa o spajanju godišnjeg izveštaja o poslovanju i konsolidovanog izveštaja o poslovanju u jedan izveštaj.
Jezik i valuta izveštavanja
Član 42.
Poslovne knjige, finansijski izveštaji, godišnji izveštaj o poslovanju, odluka o usvajanju finansijskih izveštaja, izveštaj revizora o obavljenoj reviziji finansijskih izveštaja, izveštaji o plaćanjima vladama, nefinansijski izveštaji i druge finansijske i nefinansijske informacije sastavljaju se na srpskom jeziku.
Iznosi u poslovnim knjigama, finansijskim izveštajima, odlukama, kao i druge finansijske i nefinasijske informacije iz stava 1. ovog člana izražavaju se u dinarima.
Usvajanje i odgovornost za finansijske izveštaje
Član 43.
Finansijske izveštaje usvaja skupština ili drugi nadležni organ pravnog lica, odnosno preduzetnik.
Zakonski zastupnik, organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice iz člana 15. ovog zakona, odnosno odgovorno lice iz člana 16. stav 4. ovog zakona, delujući u okviru nadležnosti koje su im zakonom i internom regulativom pravnog lica odnosno preduzetnika dodeljeni, kolektivno su odgovorni za istinito i pošteno prikazivanje:
1) godišnjeg finansijskog izveštaja, izveštaja o poslovanju i, ukoliko se priprema odvojeno, izveštaja o korporativnom upravljanju; i
2) konsolidovanog finansijskog izveštaja, konsolidovanog izveštaja o poslovanju i, ukoliko se priprema odvojeno, konsolidovanog izveštaja o korporativnom upravljanju.
Finansijske izveštaje potpisuje zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik.
VIII. DOSTAVLjANjE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Dostavljanje finansijskih izveštaja za javno objavljivanje
Član 44.
Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, najkasnije do 31. marta naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Pravna lica, koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, dužna su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, najkasnije u roku od tri meseca od dana na koji su ti izveštaji sastavljeni.
Pravna lica koja sastavljaju konsolidovane godišnje finansijske izveštaje (matična pravna lica) dužna su da konsolidovane godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, najkasnije do 30. aprila naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Pravna lica, odnosno preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske izveštaje dužni su da ih dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, u roku od 60 dana od dana na koji se ti izveštaji sastavljaju.
Pravno lice koje nije imalo poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama ima podatke o imovini i obavezama, dužno je da do 31. marta naredne godine dostavi Agenciji izjavu o neaktivnosti koja se odnosi na izveštajnu godinu.
Dostavljanjem izjave iz stava 5. ovog člana smatra se da je ispunjena obaveza dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za izveštajnu godinu na koju se izjava odnosi.
Obveznik koji je dostavio izjavu o neaktivnosti za izveštajnu godinu, smatra se mikro pravnim licem u narednoj godini shodno članu 6. ovog zakona.
Finansijski izveštaji iz st. 1-4. ovog člana i izjava iz stava 5. ovog člana, potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika, unose se u poseban informacioni sistem Agencije i dostavljaju Agenciji u elektronskom obliku.
Pravna lica i preduzetnici koji su na osnovu izvršene revizije finansijskih izveštaja korigovali svoje finansijske izveštaje, te korigovane izveštaje, zajedno sa revizorskim izveštajem iz člana 45. stav 2. ovog zakona i odlukom o njihovom usvajanju iz člana 43. stav 1. ovog zakona dostavljaju Agenciji u rokovima iz člana 45. stav 3. ovog zakona.
Pravno lice, odnosno preduzetnik, može da podnese zahtev za zamenu finansijskog izveštaja koji je javno objavljen u Registru finansijskih izveštaja, ako utvrdi da u tom izveštaju rezultati poslovanja i finansijski položaj nisu iskazani istinito i objektivno, a skupština odnosno drugi nadležni organ tog pravnog lica, odnosno preduzetnik, donese odluku o usvajanju finansijskog izveštaja izmenjene sadržine u odnosu na izveštaj koji je javno objavljen.
Formu i sadržinu zahteva iz stava 10. ovog člana propisuje Agencija.
U slučajevima iz stava 10. ovog člana, pravno lice, odnosno preduzetnik, uz zahtev za zamenu dostavlja finansijski izveštaj i odluku o usvajanju tog izveštaja izmenjene sadržine, kao i ostalu dokumentaciju iz člana 45. ovog zakona.
Zamenu iz stava 11. ovog člana, pravno lice, odnosno preduzetnik, može da zahteva najkasnije do isteka naredne godine u odnosu na godinu na koju se taj izveštaj odnosi, osim zamene vanrednog finansijskog izveštaja za koji može da podnese zahtev najkasnije do dana dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za poslovnu godinu u kojoj je nastao osnov za sastavljanje vanrednog finansijskog izveštaja.
Dostavljanje dokumentacije uz finansijske izveštaje
Član 45.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da, uz redovne i konsolidovane godišnje finansijske izveštaje iz člana 44. ovog zakona, dostave Agenciji:
1) odluku o usvajanju redovnog, odnosno konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja; i
2) godišnji izveštaj o poslovanju, odnosno konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju u skladu sa ovim zakonom.
Pravna lica i preduzetnici koji imaju obavezu revizije finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija, dužna su da, pored dokumentacije iz stava 1. ovog člana, Agenciji dostave revizorski izveštaj, koji je sastavljen u skladu sa zakonom i Međunarodnim standardima revizije, uz koji se prilažu finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije.
Pravna lica i preduzetnici koji imaju obavezu revizije finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija dokumentaciju iz stava 1. ovog člana, zajedno sa revizorskim izveštajem dostavljaju najkasnije do:
1) 30. juna naredne godine za redovne godišnje finansijske izveštaje; i
2) 31. jula naredne godine za konsolidovane godišnje finansijske izveštaje. Obveznik može da zahteva zamenu javno objavljene dokumentacije i posebnih podataka iz st. 1. i 2. ovog člana, podnošenjem zahteva za zamenu javno objavljene dokumentacije i posebnih podataka na obrascu propisanom od strane registratora Registra finansijskih izveštaja, saglasno odredbama zakona koji reguliše rad Agencije.
Statistički izveštaj
Član 46.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da uz redovne godišnje finansijske izveštaje iz člana 44. ovog zakona dostave Agenciji do 31. marta naredne godine Statistički izveštaj za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj.
Pravna lica, koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske godine, dužna su da do 31. marta naredne godine dostave Agenciji Statistički izveštaj za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj.
Oblik i sadržaj Statističkog izveštaja propisuje ministar nadležan za poslove finansija, Narodna banka Srbije, odnosno Komisija za hartije od vrednosti shodno nadležnostima iz ovog zakona.
Izveštaji iz st. 1. i 2. ovog člana, potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika, unose se u poseban informacioni sistem Agencije i dostavljaju Agenciji u elektronskom obliku.
IX. REGISTAR FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Javno objavljivanje finansijskih izveštaja
Član 47.
Podatke iz potpunih i računski tačnih finansijskih izveštaja i dokumentaciju iz čl. 44. i 45. ovog zakona, kao i Statistički izveštaj iz člana 46. ovog zakona, Agencija javno objavljuje na svojoj internet stranici, u okviru Registra finansijskih izveštaja.
Agencija je dužna da finansijske izveštaje, dokumentaciju i Statistički izveštaj, iz stava 1. ovog člana, javno objavi na internet stranici u roku od 60 dana od dana prijema potpunog i računski tačnog finansijskog izveštaja pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Agencija je dužna da izveštaje i dokumentaciju iz čl. 44 - 46. ovog zakona, u kojima pravna lica i preduzetnici nisu otklonili utvrđene nedostatke, javno objavi na svojoj internet stranici kao nepotpune i računski netačne i to najkasnije do 30. septembra naredne godine za izveštajnu godinu.
Agencija je dužna da pristup izveštajima i dokumentaciji iz st. 1. i 3. ovog člana za poslednje tri izveštajne godine omogući korisnicima na internet stranici Agencije, bez naknade.
Sadržina Registra finansijskih izveštaja
Član 48.
Registar finansijskih izveštaja je centralna, javna, jedinstvena elektronska baza podataka iz potpunih i računski tačnih izveštaja i dokumentacije iz čl. 44 - 46. ovog zakona.
Na osnovu podataka iz stava 1. ovog člana podataka iz drugih registara i evidencija koje vodi Agencija, kao i podataka koje joj dostavljaju drugi nadležni organi i zainteresovani korisnici usluga, Agencija u okviru Registra finansijskih izveštaja vodi bazu podataka o bonitetu.
Podaci o bonitetu iz stava 2. ovog člana se standardizuju u vremenskim serijama i usaglašavaju sa međunarodnim standardima, direktivama Evropske unije i pravilima finansijske analize.
Podaci u Registru finansijskih izveštaja vode se radi sagledavanja privrednih kretanja u Republici Srbiji, analize finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnih lica i preduzetnika i procene rizika poslovanja, a u cilju obezbeđivanja pouzdanih informacija korisnicima.
Vođenje Registra finansijskih izveštaja
Član 49.
Agencija je, radi vođenja Registra finansijskih izveštaja, ovlašćena da prikuplja, evidentira, obrađuje, arhivira i javno objavljuje izveštaje i dokumentaciju iz čl. 44 - 46. ovog zakona, distribuira podatke iz tih izveštaja, kao i da upravlja bazama podataka i osigura zaštitu baza podataka i dokumenata koji su arhivirani.
Agencija vodi Registar finansijskih izveštaja preko registratora imenovanog u skladu sa zakonom koji uređuje poslovanje Agencije.
Agencija je odgovorna za verodostojnost elektronskog unosa podataka iz finansijskih izveštaja, za objavljivanje, kao i za obradu drugih podataka i dokumenata koji se evidentiraju u Registru finansijskih izveštaja.
Agencija je dužna da čuva finansijske izveštaje, godišnji izveštaj o poslovanju, izveštaj revizora i drugu dokumentaciju iz čl. 44. i 45. ovog zakona dvadeset godina od dana njihovog prijema.
Agencija najmanje jednom godišnje dostavlja Nacionalnoj komisiji za računovodstvo informaciju o primeni ovog zakona u delu koji se odnosi na dostavljanje finansijskih izveštaja Registru finansijskih izveštaja.
Nadležnost za propisivanje podzakonskih akata u vezi sa Registrom finansijskih izveštaja
Član 50.
Bliže uslove i način prijema i provere ispunjenosti uslova za javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumentacije iz čl. 44. i 45. ovog zakona, kao i Statističkog izveštaja iz člana 46. ovog zakona, vođenja Registra finansijskih izveštaja, pribavljanja podataka koje Agenciji dostavljaju drugi nadležni organi i pravna lica i preduzetnici, kao i pružanja usluga iz Registra finansijskih izveštaja propisuje Agencija, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Takse za objavljivanje finansijskih izveštaja i nadoknade troškova za davanje podataka iz Registra finansijskih izveštaja
Član 51.
Takse za objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumentacije iz čl. 44. i 45. ovog zakona, kao i Statističkog izveštaja iz člana 46. ovog zakona, kao i nadoknade troškova za davanje podataka i pružanje drugih usluga iz Registra finansijskih izveštaja, utvrđuje Agencija u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Korišćenje podataka iz Registra finansijskih izveštaja
Član 52.
Registar finansijskih izveštaja ustupa finansijske izveštaje pravnih lica i preduzetnika nadležnim registrima Agencije u kojima se registruju njihovi statusni podaci.
Agencija je dužna da Narodnoj banci Srbije omogući neposredan pristup i preuzimanje finansijskih izveštaja, odnosno svih podataka iz finansijskih izveštaja i dokumentacije iz čl. 44 - 46. ovog zakona, kao i svih drugih podataka koji su Narodnoj banci Srbije potrebni radi obavljanja njenih zakonom utvrđenih funkcija, bez naknade.
Agencija je dužna da Komisiji za hartije od vrednosti omogući neposredan pristup i preuzimanje finansijskih izveštaja, odnosno svih podataka iz finansijskih izveštaja i dokumentacije iz čl. 44 - 46. ovog zakona, kao i svih drugih podataka koji su Komisiji za hartije od vrednosti potrebni radi obavljanja njenih zakonom utvrđenih funkcija, bez naknade.
Agencija je dužna da Poreskoj upravi omogući pristup ili dostavi podatke iz finansijskih izveštaja i dokumentacije iz čl. 44 - 46. ovog zakona, bez naknade.
Agencija je dužna da Republičkom zavodu za statistiku omogući pristup ili dostavi podatke iz finansijskih izveštaja i dokumentacije iz čl. 44 - 46. ovog zakona, bez naknade.
Agencija je dužna da ministarstvima i telima Vlade Republike Srbije omogući pristup ili dostavi podatke iz finansijskih izveštaja i dokumentacije iz čl. 44 - 46. ovog zakona, bez naknade.
Agencija, na zahtev korisnika, daje izvorne podatke ili kopije godišnjeg finansijskog izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju ili izveštaja revizora i pruža druge usluge iz Registra finansijskih izveštaja.
Korisnici podataka, u smislu ovog člana, dokumentaciju i podatke preuzete iz Registra finansijskih izveštaja mogu koristiti samo za sopstvene potrebe, u skladu sa propisima i ne mogu ih ustupati trećim licima, distribuirati ili objavljivati u izvornom obliku.
X. NACIONALNA KOMISIJA ZA RAČUNOVODSTVO
Obrazovanje i delokrug rada Nacionalne komisije za računovodstvo
Član 53.
Vlada, na predlog Ministarstva, obrazuje Nacionalnu komisiju za računovodstvo (u daljem tekstu: Komisija) sa zadatkom da:
1) prati proces primene direktiva Evropske unije iz oblasti računovodstva i predlaže odgovarajuća rešenja za nacionalno zakonodavstvo;
2) prati proces primene MSFI i MSFI za MSP, i predlaže rešenja za eventualne probleme koji mogu da nastanu u postupku primene tih standarda;
3) prati proces primene ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu njega i predlaže Ministarstvu način rešavanja eventualnih problema koji mogu da nastanu pri primeni te regulative;
4) daje mišljenje na opšti akt Agencije kojim se uređuje način vođenja i sadržina registra pružalaca računovodstvenih usluga;
5) daje mišljenje na opšti akt Agencije kojim se uređuje forma i sadržina zahteva za izdavanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga;
6) razmatra informacije dobijene od Agencije u vezi sa primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na dostavljanje izveštaja i dokumentacije iz čl. 44 - 46. ovog zakona Registru finansijskih izveštaja; i
7) pruža informacije Ministarstvu o eventualnim izmenama druge zakonske regulative koja može da utiče na finansijsko izveštavanje u smislu ovog zakona.
Komisija donosi poslovnik o svom radu.
Izveštaj o radu
Član 54.
Komisija je dužna da Ministarstvu najmanje jednom mesečno dostavlja izveštaj o svome radu.
Komisija na internet stranici Ministarstva objavljuje godišnji izveštaj o svom radu.
Sastav i finansiranje Komisije
Član 55.
Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija, imenuje predsednika i šest članova Komisije iz redova stručnih lica koja poseduju znanja i praksu iz oblasti finansija, računovodstva i revizije, od kojih po jednog člana imenuje na predlog Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije.
Stručne i administrativne poslove za potrebe Komisije obavlja Ministarstvo. Naknada za rad predsednika i članova Komisije obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije.
Visinu naknade predsedniku i članovima Komisije određuje Vlada, na predlog Ministarstva.
XI. NADZOR
Institucije koje vrše nadzor i način obavljanja nadzora
Član 56.
Nadzor pravnih lica i preduzetnika, u smislu provere ispravnosti evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama, vrši Poreska uprava shodno odredbama propisa koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju.
Nadzor nad bankama, platnim institucijama, institucijama elektronskog novca, društvima za osiguranje, davaocima finansijskog lizinga, penzijskim fondovima i društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, u smislu provere ispravnosti evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama, vrši Narodna banka Srbije u okviru obavljanja svojim zakonom utvrđenih funkcija shodno odredbama propisa koji uređuju poslovanje finansijskih institucija nad kojima Narodna banka Srbije vrši nadzor.
XII. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 57.
Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako:
1) se ne razvrsta na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice u skladu sa ovim zakonom (član 6.);
2) grupu pravnih lica u kojoj je ono matično pravno lice ne razvrsta u malu, srednju ili veliku grupu (član 7.);
3) opštim aktom ne uredi organizaciju računovodstva na način iz člana 8. stav 1. ovog zakona;
4) vrši obradu podataka na računaru, a ne obezbedi računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena (član 8. stav 4);
5) ne sastavlja računovodstvene isprave u skladu sa ovim zakonom (član 9.);
6) postupa suprotno odredbama člana 10. ovog zakona;
7) računovodstvene isprave i dokumentaciju ne dostavi na knjiženje u propisanom roku i ako poslovnu promenu ne proknjiži u poslovnim knjigama u propisanom roku (član 11.);
8) ne vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom (član 13.);
9) opštim aktom ne odredi lice kome se poverava vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja (član 15.);
10) ne postupi u skladu sa odredbama člana 16. ovog zakona;
11) ako u roku od osam dana ne obavesti Agenciju o promenama bitnim za sadržinu Registra (član 18. stav 11.);
12) ne popiše imovinu i obaveze u skladu sa ovim zakonom (čl. 20. i 21.);
13) kao poverilac ne dostavi svom dužniku stanje neplaćenih računa i ako ne obelodani u Napomenama uz finansijske izveštaje neusaglašena potraživanja i obaveze (član 22. st. 2. i 4.);
14) ne sastavlja i ne prikazuje finansijske izveštaje u skladu sa ovim zakonom (čl. 23-26.);
15) ne zatvori poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom (član 27.);
16) ne čuva računovodstvene isprave, poslovne knjige, finansijske izveštaje, godišnji izveštaj o poslovanju i revizorske izveštaje u rokovima i na način propisan ovim zakonom (član 28.);
17) ne zaštiti poslovne knjige koje se vode na elektronskom mediju u skladu sa ovim zakonom (član 28.);
18) ne sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa ovim zakonom (čl. 29. i 31.);
19) ne izvrši reviziju finansijskih izveštaja (član 33.);
20) ne sastavi godišnji izveštaj o poslovanju, izveštaj o korporativnom upravljanju, konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju, nefinansijski izveštaj, konsolidovani nefinansijski izveštaj, izveštaj o plaćanjima vladama i konsolidovani izveštaj o plaćanjima vladama (čl. 34 - 40.);
21) ne sastavlja poslovne knjige, izveštaje, odluke i druge finansijske i nefinansijske informacije na srpskom jeziku i u dinarima (član 42.);
22) ne dostavi Agenciji finansijske izveštaje, dokumentaciju uz finansijske izveštaje i Statistički izveštaj radi javnog objavljivanja, na način i u rokovima propisanim ovim zakonom (čl. 44 - 46.);
23) ako podatke dobijene iz Registra finansijskih izveštaja koristi suprotno članu 52. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara.
Prekršaji
Član 58.
Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik za radnje iz člana 57. tač. 1) - 18) i tač. 21) - 23) ovog zakona.
Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako podatke dobijene iz Registra finansijskih izveštaja koristi suprotno članu 52. ovog zakona.
XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Nacionalna komisija za računovodstvo
Član 59.
Nacionalna komisija za računovodstvo, osnovana u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon), nastavlja sa radom u skladu sa ovim zakonom.
Rok za donošenje podzakonskih akata
Član 60.
Podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona doneće se najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a počeće da se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine.
Do početka primene podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o računovodstvu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 62/13 i 30/18).
Pružaoci računovodstvenih usluga
Član 61.
Pravna lica, odnosno preduzetnici koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Profesionalna zvanja
Član 62.
Lica iz člana 18. stav 2. tačka 3) i stav 5. tačka 3) ovog zakona koja su stekla profesionalna zvanja u skladu sa Zakonom o računovodstvu ("Službeni list SRJ", br. 46/96, 74/99, 22/01 i 71/01) i Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni list SRJ", broj 71/02 i "Službeni glasnik RS", broj 55/04), mogu ta zvanja shodno koristiti za ispunjavanje zahteva iz člana 18. stav 2. tačka 3) i stav 5. tačka 3).
Početak primene pojedinih odredbi ovog zakona
Član 63.
Odredbe člana 4. stav 7., člana 32. stav 4. tačka 2), člana 39. stav 3. tačka 2), člana 40. stav 5. tačka 4) primenjuju se od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju. Odredba člana 9. stav 3. ovog zakona primenjuje se počev od 1. jula 2021. godine.
Prestanak važenja propisa
Član 64.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o računovodstvu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 62/13 i 30/18).
Završna odredba
Član 65.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2020. godine.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Aktuelni Zakon o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18) iz 2013. godine, koji uređuje materiju korporativnog računovodstva delimično je usklađen sa novom Direktivom 2013/34/EU o godišnjim finansijskim izveštajima, konsolidovanim finansijskim izveštajima i povezanim izveštajima određenih vrsta privrednih društava. Ovaj zakon nije usklađen sa Direktivom 2014/95/EU o izmeni Direktive 2013/34/EU u pogledu objavljivanja nefinansijskih informacija i raznolikosti određenih velikih preduzeća i grupa. Navedeno je ukazalo na potrebu dalje harmonizacije domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama EU.
Pomenute Direktive EU predstavljaju osnovu za uređenje finansijskog izveštavanja pojedinačnih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava u okviru EU. Direktive između ostalog propisuju pravila i principe u vezi izrade, prezentacije i obelodanjivanja godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja od strane privrednih društava, kriterijume za razvrstavanje po veličini kako privrednih društava, tako i grupa koje se konsoliduju, definisanje izuzetaka od obaveze sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju za mikro i mala privredna društva, obaveza za nefinansijskim izveštavanjem i sastavljanje izveštaja o plaćanjima vladama za određene kategorije privrednih društava, kao i obavezu zakonske revizije.
Jedno od neophodnih merila za zatvaranje Poglavlja 6: Pravo privrednih društava jeste i donošenje novog Zakona o računovodstvu kojim će sve odredbe relevantnih pravnih tekovina EU biti transponovane u nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije.
Razlozi za donošenje Nacrta zakona o računovodstvu (u daljem tekstu: Nacrt zakona) su sledeći:
1) unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja - biće postignuto dodatnim prilagođavanjem računovodstvenih pravila ekonomskoj snazi i veličini pravnih lica.
Primenom novih kriterijuma za razvrstavanje pravnih lica, računovodstvena pravila koja primenjuju pravna lica prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja biće utvrđena na sledeći način:
a) društva od javnog interesa i pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (oko 1.400) - i dalje obavezno primenjuju složenije Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI), koji su u primeni u Srbiji od 2003. godine);
b) mala i srednja pravna lica (oko 11.000) - primenjuju skraćenu, odnosno pojednostavljenu verziju MSFI - Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP). Zakonom o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18) iz 2013. godine, uveden je navedeni računovodstveni standard, koji je u primeni za mala i srednja pravna lica počev od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine. Nacrtom zakona uvodi se mogućnost i za mala pravna lica (ranije je postojala opcija isključivo za srednja pravna lica) da primenjuju MSFI;
v) mikro pravna lica (oko 154.000) - primenjuju pravilnik ministra prilagođen njihovim potrebama (maksimalno uprošćena pravila za vođenje poslovnih knjiga), ali mogu da odluče da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP umesto pravilnika. Nacrtom zakona regulisano je pitanje kontinuiteta primene dobrovoljno primenjene računovodstvene regulative (najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP).
Uvođenje mogućnosti za više pravnih lica (uključujući mikro i mala pravna lica) da primenjuju MSFI prilikom sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, olakšava se sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja. U tom slučaju matično i zavisno pravno lice primenjuju istu osnovu za sastavljanje pojedinačnih finansijskih izveštaja, i nema potrebe da npr. malo pravno lice sastavlja pojedinačne finansijske izveštaje u skladu sa jednom regulativom (osnovom za sastavljanje) koja nije MSFI, a da za potrebe konsolidacije mora sastavljati u skladu sa MSFI. Sve ovo uticaće na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem, olakšati njihovo poslovanje i obezbediti da njihovi finansijski izveštaji budu transparentniji i pouzdaniji;
2) propisivanje novih kriterijuma i novih graničnih vrednosti za određivanje veličine pravnih lica (u potpunosti usklađeni sa zahtevima Direktive 2013/34/EU): U sledećoj tabeli dati su kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica u skladu sa Nacrtom zakona:
|
KRITERIJUMI |
MIKRO |
MALA |
SREDNjA |
VELIKA |
|
|
|
|
|
|
|
Prosečan broj |
|
|
|
|
|
zaposlenih |
do 10 |
10 do 50 |
50 do 250 |
preko 250 |
|
Poslovni |
do 700.000 EUR |
700.000 do |
8.000.000 do |
preko |
|
prihod |
|
8.000.000 EUR |
40.000.000 EUR |
40.000.000 EUR |
|
|
|
|
|
|
|
Ukupna aktiva |
|
350.000 do |
4.000.000 do |
preko |
|
|
do 350.000 EUR |
4.000.000 EUR |
20.000.000 EUR |
20.000.000 EUR |
U sledećoj tabeli dati su podaci o ukupnom broju pravnih lica razvrstanih na mikro, mala, srednja i velika pravna lica primenom kriterijuma propisanih Nacrtom zakona za prethodne tri godine:
|
|
Nacrt zakona |
Nacrt zakona |
Nacrt zakona |
|
|
Pravna lica |
(podaci APR iz |
|
||
|
(podaci APR iz |
(podaci APR iz |
|
||
|
prema veličini |
finansijskih |
|
||
|
finansijskih |
finansijskih |
|
||
|
|
izveštaja za 2018.g.) |
|
||
|
|
izveštaja za 2017.g.) |
izveštaja za 2016.g.) |
|
|
|
|
|
|
||
|
|
|
|
|
|
|
Velika |
269 |
373 |
328 |
|
|
Srednja |
1,257 |
1,431 |
1,331 |
|
|
Mala |
14,110 |
10,854 |
9,927 |
|
|
Mikro |
150,286 |
154,488 |
147,849 |
|
|
Ukupno: |
165,922 |
167,146 |
159,435 |
|
3) propisivanje posebnih kriterijuma za razvrstavanje grupa pravnih lica (u potpunosti usklađeni sa zahtevima Direktive 2013/34/EU) - pravnih lica koja se sastoje od matičnog pravnog lica i zavisnih pravnih lica:
|
KRITERIJUMI |
MALE GRUPE |
SREDNjE GRUPE |
VELIKE GRUPE |
|
|
|
|
|
|
Prosečan broj |
|
|
|
|
zaposlenih |
do 50 |
50 do 250 |
preko 250 |
|
Poslovni |
do 8.000.000 EUR |
8.000.000 do |
preko 40.000.000 |
|
prihod |
|
40.000.000 EUR |
EUR |
|
|
|
|
|
|
Ukupna aktiva |
do 4.000.000 EUR |
4.000.000 do |
preko 20.000.000 |
|
|
|
20.000.000 EUR |
EUR |
4) zadržana je delimična liberalizacija pružanja računovodstvenih usluga - ne postoji zakonska obaveza obuke, edukacije i sertifikovanja/licenciranja računovođa, osim za pružaoce računovodstvenih usluga (pravna lica i preduzetnike). Naime, kod pravnih lica i preduzetnika koji žele da se profesionalno bave pružanjem računovodstvenih usluga (trenutno ih u Srbiji prema podacima Agencije za privredne registre ima oko 8.000), predviđeno je upisivanje u javni Registar pružalaca računovodstvenih usluga (na osnovu prethodno izdate dozvole) koji će voditi Agencija za privredne registre, a jedan od uslova za registraciju je i da najmanje jedno lice bude stalno zaposleno u pravnom licu, i da to lice ili preduzetnik ispunjava uslov da ima profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva ili revizije stečeno kod članice Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accoutants - IFAC). Prelaznim odredbama Nacrta zakona biće propisana obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbede dokaze o tome da imaju zaposleno minimum jedno lice sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa. Ovim će se pozitivno uticati na kvalitet pružanja računovodstvenih usluga i time posredno unaprediti kvalitet finansijskog izveštavnja velikog broja obveznika (pre svega mikro pravnih lica i preduzetnika).
Posebno ističemo da su odredbama Nacrta zakona prihvaćene preporuke MANIVALA (telo Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma država članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima (FATF) za izmenu postojeće regulative u smislu zabrane krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima, kao i saradnicima da budu osnivači i vlasnici pravnih lica, odnosno preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.
Kod pravnih lica i preduzetnika koji se ne bave pružanjem računovodstvenih usluga ne zahteva se profesionalno zvanje za lice koje je angažovano na poslovima vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja - odgovornost za finansijske izveštaje (a samim tim i na izboru lica kojem direktor/uprava poverava vođenje svojih poslovnih knjiga) je na zakonskom zastupniku i organima upravljanja, nadzornim i administrativnim organima pravnog lica, u skladu sa zahtevima Direktive 2013/34/EU, koja ne propisuje obavezu posedovanja licenci za računovođe;
5) ukidanje obaveza propisivanja posebnih pravilnika o Kontnom okviru, sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja, kao i sadržini Statističkog izveštaja za kategoriju tzv. drugih pravnih lica - odredbama Nacrta zakona predviđa se uvođenje racionalnih i jedinstvenih bilansnih šema i jedinstvenog Kontnog okvira za privredna društva, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica. Rešenja koja su bila u primeni počev od sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu (različiti Kontni okvir i obrasci finansijskih izveštaja za druga pravna lica) ne razlikuju se značajno u odnosu na pravila za privredna društva, zaruge i preduzetnike pa je opredeljenje zakonodavca da se pojednostavi vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja uvđenjem jedinstvenog Kontnog okvira i obrazaca finansijskih izveštaja (kao i Statističkog izveštaja) za sve kategorije pravnih lica obveznika primene Nacrta zakona;
6) produženje roka za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja i ukidanje obaveze dostavljanja dva seta izveštaja (izveštaji za statističke i druge potrebe i redovan godišnji finansijski izveštaj) - Nacrtom zakona predviđa se jedan rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja (koji će obuhvatiti i Statistički izveštj) radi javnog objavljivanja - do 31. marta tekuće za prethodnu godinu. Ovim će se omogućiti privredi dovoljno vremena (posebno usled činjenice da će i mikro pravna lica imati obavezu sastavlja Napomena uz finansijske izveštaje) da dostavi jedan set izveštaja (za razliku od aktuelnog zakona gde je rok za dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe bio kraj februara, a rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja 30. jun). Kao izuzetak, ostavljen je rok obveznicima revizije finansijskih izveštaja da dostave revizorski izveštaj i prateću dokumentaciju do 30. juna tekuće za prethodnu godinu, odnosno do 31. jula ukoliko se radi o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja;
7) saglasno zahtevima direktiva EU, uvodi se obaveza sastavljanja tzv. nefinansijskih izveštaja i izveštaja o plaćanjima Vladama za pojedine kategorije društava od javnog interesa;
8) izvršeno je preciziranje u skladu sa zahtevima Direktive 2013/34/EU smislu da se samo mikro i mala pravna lica (ne srednja kao što je slučaj u aktuelnom Zakonu o računovodstvu) izuzimaju iz obaveze sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju;
9) preciznije su uređeni poslovi i nadležnosti Nacionalne komisije za računovodstvo - ova Komisija će, pored poslova koje obavlja u skladu sa odredbama aktuelnog Zakona o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18), shodno nadležnostima definisanim Nacrtom zakona između ostalog biti nadležna da:
- daje mišljenje na opšti akt Agencije za privredne registre kojim se uređuje način vođenja i sadržina registra pružalaca računovodstvenih usluga;
- daje mišljenje na opšti akt Agencije za privredne registre kojim se uređuje forma i sadržina zahteva za upis u Registar pružalaca računovodstvenih usluga;
- razmatra informacije dobijene od Agencije za privredne registre u vezi sa primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na dostavljanje izveštaja i dokumentacije u skladu sa propisanim Nacrtom zakona.
Takođe, Nacrtom zakona predviđeno je objavljivanje godišnjeg izveštaja o radu ove Komisije na internet stranici Ministarstva finansija, što će doprineti većoj transparentnosti u radu ovog tela Vlade.
Najvažniji cilj donošenje novog Zakona o računovodstvu je unapređenje kvaliteta korporativnog finansijskog izveštavanja u Republici Srbiji.
Pri izradi Nacrta zakona poštovano je pravilo da se isti donosi pre svega zbog neophodnosti usklađivanja sa relevantnim Direktivama EU i ako se tim izmenama poboljšava kvalitet korporativnog finansijskog izveštavanja i ne uvećavaju troškovi finansijskog izveštavanja obveznika primene ovog zakona, sem ukoliko je to nužno.
Nova zakonska rešenja treba da omoguće permanentno unapređenje sistema korporativnog finansijskog izveštavanja u Srbiji, što će imati pozitivan uticaj na sve privredne subjekte, državne organe i institucije, kao i na strane i domaće investitore. Tome treba da doprinesu i novi izveštaji koje će sastavljati pojedine kategorije pravnih lica: nefinansijsko izveštavanje i izveštaj o plaćanjima vladama.
Novi zakon treba da doprinese boljoj proceni budućih performansi privrednih subjekata, omogućavajući investitorima da donose dobre investicione odluke, kao i da smanji rizik od finansijskih kriza i njihovog negativnog uticaja na ekonomiju.
III. SADRŽINA ZAKONA - OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
U cilju lakše pripreme novog Zakona zadržana je postojeća struktura Zakona i njegovih članova. Tako da je i dalje materija koju reguliše Zakon podeljena u trinaest poglavlja.
Poglavlje I. Osnovne odredbe (čl. 1 - 7.), sadrži odredbe kojima se utvrđuje predmet uređivanja ovog zakona, kao i odredbe kojima se definišu osnovni pojmovi.
U članu 1. Nacrta zakona pored dosadašnjih odredaba, unete su sledeće izmene koje se odnose na predmet uređivanja ovog zakona:
• računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga;
• Registar pružalaca računovodstvenih usluga; i
• izveštaj o plaćanjima vladama i nefinansijsko izveštavanje, kao posledica usklađivanja ovog zakona sa relevantnim Direktivama EU.
U članu 2. Nacrta zakona dodate su pojedine definicije kako bi se olakšala primena zakona, ali i radi usklađivanja sa definicijama iz Direktive 2013/34/EU (dodate su nove definicije).
Odredbama člana 3. propisano je da ministarstvo nadležno za poslove finansija utvrđuje i objavljuje prevode MSFI, odnosno MSFI za MSP. Izmene ovog člana su urađene radi unapređenja poslova na prevodu i objavljivanju prevoda MSFI, odnosno MSFI za MSP. S obzirom da je jako važno tačno znati za svaki izveštajni period koja verzija MSFI/MSFI za MSP je bila u upotrebi, unet je dodatni stav u ovom članu kojim se precizira obaveza ministarstva nadležnog za poslove finansija da trajno objavi prevode navedenih standarda i jasno naznači u kom periodu važi konkretno objavljena verzija prevedenih MSFI i MSFI za MSP.
Saglasno članu 4. Nacrta zakona u obveznike primene Zakona uvrštene su i stečajne mase. Dodatno, ministarstva nadležno za poslove finansija dužno je da u roku od 30 dana od nastale promene obavesti Evropsku komisiju o promenama vrsta privrednih društava na koje se ovaj zakon odnosi (ova odredba primenjivaće se danom ulaska Republike Srbije u EU).
Odredbama člana 5. Nacrta zakona propisana je obaveza pravnim licima i preduzetnicima da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa ovim zakonom.
Članom 6. Nacrta zakona utvrđeni su kriterijume za razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika prema njihovoj veličini na: mikro, mala, srednja i velika. U ovom članu izmene su urađene radi usklađivanja sa relevantnom Direktivom 2013/34/EU:
- ne koristi se prosečna vrednost poslovne imovine, već stanje aktive na datum bilansa;
- usklađen je iznos stanja aktive i poslovnih prihoda za srednja i velika pravna lica sa zahtevom Direktive 2013/34/EU;
- utvrđena veličina se koristi za tekuću i narednu poslovnu godinu;
- obrisan je deo kojim se preduzetnici automatski klasifikuju kao mikro pravna lica, jer takav zahtev ne postoji u Direktivi 2013/34/EU;
- definisan je način korišćenja izuzetaka za mala i mikro pravna lica u Nacrtu zakona. Odredbama člana 7. definisani se kriterijumi za razvrstavanje grupa pravnih lica saglasno zahtevima Direktive 2013/34/EU.
Poglavlje II. Organizacija računovodstva i računovodstvene isprave (čl. 8 - 11.) sadrži odredbe kojima se utvrđuju pravila organizacije pravnih lica za obavljanje računovodstvenih poslova, a uređuju se i pitanja koja se tiču računovodstvenih isprava, kao i rokova dostavljanja i knjiženja računovodstvenih isprava.
U članu 8. precizirano je da obveznik primene Nacrta zakona određuje vrstu i oblik pomoćnih knjiga koje vodi.
Izvršene su izmene u članu 9. Nacrta zakona kako bi se razjasnilo da postoje lica koja sastavljaju računovodstvene isprave i lica koja sprovode kontrolu ispravnosti tih isprava pre knjiženja. Odredbama člana 9. stav 3. Nacrta zakona uvodi se obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da fakture (račune) kao računovodstvene isprave moraju sastavljati i dostavljati isključivo u elektronskom obliku. Predloženim rešenjem pojednostaviće se procedura izdavanja faktura (nisu potrebni pečat kao ni potpis) i skratiti vreme neophodno za obavljanje ovih poslova.
Član 10. Nacrta zakona dodatno je preformulisan radi uvođenja obaveze kontrole verodostojnosti računovodstvene isprave.
Odredbama člana 11. uređuje se materija kojom se utvrđuju rokovi za dostavljanje i knjiženje računovodstvenih isprava.
Poglavlje III. Poslovne knjige i kontni okvir (čl. 12 - 19.) sadrži odredbe kojima se uređuje pojam i sadržina poslovnih knjiga, način vođenja i poveravanje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja, primena kontnog okvira, kao i vođenje Registra pružalaca računovodstvenih usluga.
U članu 12. Nacrta zakona uređuju se vrste poslovnih knjiga (dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige).
U članu 13. Nacrta zakona uređen je način vođenja poslovnih knjiga. Propisan je period za koji se poslovne knjige vode (poslovna godina jednaka kalendarskoj, osim u slučaju kada se poslovne knjige vode za poslovnu godinu koja je različita od kalendarske u skladu sa ovim zakonom). Takođe, definisano je da poslovna godina može biti kraća od dvanaest uzastopnih kalendarskih meseci, u slučaju osnivanja pravnog lica, odnosno preduzetnika, statusne promene, likvidacije, stečaja i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Odredbama člana 14. Nacrta zakona predviđa se uvođenje racionalnih i jedinstvenih bilansnih šema i jedinstvenog Kontnog okvira za privredna društva, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica. Rešenja koja su bila u primeni počev od sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu (različiti Kontni okvir i obrasci finansijskih izveštaja za druga pravna lica) ne razlikuju se značajno u odnosu na pravila za privredna društva, zaruge i preduzetnike pa je opredeljenje zakonodavca da se pojednostavi vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja uvđenjem jedinstvenog Kontnog okvira i obrazaca finansijskih izveštaja (kao i Statističkog izveštaja) za sve kategorije pravnih lica obveznika primene Nacrta zakona.
Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti nadležna su za donošenje Kontnog okvira za pravna lica nad kojima obavljaju nadzor u skladu sa posebnim propisima.
U članu 15. Nacrta zakona propisano je da pravno lice, odnosno preduzetnik opštim aktom uređuje školsku spremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.
Za lica koja su zaposlena kod pravnog lica ili preduzetnika i vode poslovne knjige (dakle nije povereno vođenje knjiga pravnom licu, odnosno preduzetniku) nije predviđeno (kao ni aktuelnim Zakonom o računovodstvu) obavezno profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva ili revizije, jer je to u skladu sa pravnim tekovinama EU i najboljom međunarodnom praksom. Dakle, ne zahteva se profesionalno zvanje za lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje - odgovornost za finansijske izveštaje (a samim tim i na izboru lica kojem direktor/uprava poverava vođenje svojih poslovnih knjiga) je na zakonskom zastupniku i organima upravljanja, nadzornim i administrativnim organima pravnog lica, u skladu sa zahtevima Direktive 2013/34/EU, koja ne propisuje obavezu posedovanja licenci/sertifikata za računovođe.
U okviru člana 16. Nacrta zakona propisano je da vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može poveriti ugovorom isključivo pravnom licu ili preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga. Izuzetak od ove obaveze postoji kada u okviru grupe pravnih lica, zavisno pravno lice vodi poslovne knjige povezanim licima u okviru grupe, čime se olakšava vođenje poslovnih knjiga kod povezanih pravnih lica, i smanjuju troškovi s tim u vezi.
U novim čl. 17-19. propisano je vođenje Registra pružalaca računovodstvenih usluga, izdavanje dozvole za rad, način registracije i brisanje iz Registra. Posao vođenja Registra pružalaca računovodstvenih usluga poveren je Agenciji za privredne registre, a jedan od uslova za registraciju je da pravno lice ima u radnom odnosu sa punom radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa. Isti uslov je predviđen i za preduzetnika pružaoca računovodstvenih usluga.
Prelaznim odredbama Nacrta zakona propisana je obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da u roku od tri godine obezbede dokaze o tome da imaju zaposleno minimum jedno lice sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa. Ovim će se pozitivno uticati na kvalitet pružanja računovodstvenih usluga i time posredno unaprediti kvalitet finansijskog izveštavnja velikog broja obveznika (pre svega mikro pravnih lica i preduzetnika).
Napominjemo da su odredbama člana 18. Nacrta zakona prihvaćene preporuke MANIVALA (telo Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma država članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima (FATF) za izmenu postojeće regulative u smislu zabrane krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima, kao i saradnicima da budu osnivači i vlasnici pravnih lica, odnosno preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.
Poglavlje IV. Popis imovine i obaveza, vanbilansne imovine i vanbilansnih obaveza
(čl. 20 - 22.), sadrži odredbe kojima se propisuje obaveza pravnim licima da vrše popis imovine i obaveza na način i u rokovima utvrđenim ovim zakonom i podzakonskim aktom donetim od strane ministra nadležnog za poslove finansija. Članom 22. propisano je da sva pravna lica i preduzetnici koji sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje imaju obavezu da u tom izveštaju u vezi sa neusaglašenim potraživanjima i obavezama obelodane:
1) broj i ukupan iznos neusaglašenih potraživanja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu potraživanja; i
2) broj i ukupan iznos neusaglašenih obaveza i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu obaveza.
Poglavljem V. Pravila vrednovanja (čl. 23 - 26.) uređuju se pitanja vezana za primenu računovodstvenih načela, primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI), kao i primenu MSFI za MSP i podzakonskog akta kojim se uređuje priznavanje, vrednovanje, prezentacija i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica.
Promene u ovom poglavlju, u odnosu na postojeći Zakon o računovodstvu proizašle su iz sledećih razloga:
• usaglašavanja sa Direktivom 2013/34/EU,
• ispravnijeg formulisanja i stilskih prilagođavanja i
• potrebe da se privrednim subjektima proširi mogućnost izbora računovodstvene regulative, kako bi olakšali njihovo poslovanje ili, prema njihovom mišljenju, obezbedilo da njihovi finansijski izveštaji budu realniji i pouzdaniji.
Nacrtom Zakona predviđeno je da i mala i mikro pravna lica i druga pravna lica mogu dobrovoljno da izaberu da primenjuju MSFI. Većem broju mikro pravnih lica je to bitno, naročito onima su tek osnovani, i iz kredita finasiraju izgradnju objekata i kojima odgovora računovodstvena politika koja dozvoljava kapitalizovanje troškova pozajmljivanja, jer to obezbeđuje realno prikazivanje njihovog rezultata i finansijskog položaja. Pored toga, jedan broj mikro/malih pravnih lica je zavisno pravno lice, a za potrebe sastavljanja konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja primenjuju se MSFI. Sve ovo uticaće na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem, olakšati njihovo poslovanje i obezbediti da njihovi finansijski izveštaji budu transparentniji i pouzdaniji. Odredbama čl. 24. i 25. regulisano je pitanje kontinuiteta primene dobrovoljno primenjene računovodstvene regulative (najmanje pet godina od početka primene MSFI).
Poglavlje VI. Zatvaranje poslovnih knjiga i čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja (čl. 27. i 28.) sadrži odredbe kojima se uređuju pitanja zatvaranje poslovnih knjiga, kao i način i rokovi čuvanja računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja.
U ovom poglavlju inkorporirane su izmene u vezi sa zatvaranjem poslovnih knjiga. Naime, umesto izraza "zaključivanje" upotrebljen je izraz "zatvaranje", jer se u ovom zakonu koristi izraz "otvaranje poslovnih knjiga". Osim toga, u postojećem Zakonu o računovodstvu nije objašnjena tehnika zaključivanja (zatvaranja) poslovnih knjiga, a pojavili su se softveri koji ne poznaju klasično zatvaranje poslovnih knjiga: sabiranje leve i desne strane dnevnika, podvlačenje sa dve paralelne linije, odnosno kod računa knjiženje salda za izravnanje na manju stranu, sabiranje leve i desne strane i podvlačenje sa dve paralelne linije. Suština zatvaranja poslovnih knjiga je da u zatvorenom dnevniku (bez obzira na tehniku njegovog zatvaranja) ne može biti dodatnih knjiženja. Isto važi i za knjigovodstveni račun, tj. glavnu knjigu. Ispravka je urađena i za pomoćne knjige, jer se ne zatvara pomoćna knjiga, već konkretan račun u toj pomoćnoj knjizi.
Odredbama člana 27. stav 3. Nacrta zakona propisano je da se poslovne knjige zatvaraju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja. Kao izuzetak od ovog stava, Narodna banka Srbije može propisati rokove za zatvaranje poslovnih knjiga za finansijske institucije nad kojima, saglasno zakonu, vrši nadzor.
Poglavljem VII. Finansijski izveštaji i godišnji izveštaj o poslovanju, nefinansijsko izveštavanje i izveštaji o plaćanjima vladama (čl. 29 - 43.) uređuje se materija u vezi sa načinom sastavljanja i vrstama finansijskih izveštaja (godišnji i konsolidovani finansijski izveštaji), nadležnostima za propisivanje finansijskih izveštaja, obavezi njihove revizije, kao i pitanja u vezi sa obavezom sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju pravnog lica.
Paragrafom 9.3. Direktive 2013/34/EU predviđeno je da se obrazac, nomenklatura i terminologija stavki u Bilansu stanja i Bilansu uspeha, kojima prethode arapski brojevi, prilagođavaju ako to zahteva posebna priroda određenog privrednog društva. Države članice mogu zatražiti takva usklađivanja za privredna društva koja čine deo nekog posebnog privrednog sektora - imajući ovo u vidu Nacrtom zakona je predviđeno da ministar nadležan za poslove finansija, Narodna banka Srbije, kao i Komisija za hartije od vrednosti propisuju posebne obrasce finansijskih izveštaja prilagođene konkretnim delatnostima različitih kategorija pravnih lica (privredna društva, banke, investicioni fondovi i sl.).
Velika pravna lica, srednja pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja (matična pravna lica) i javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine i dostavljaju Agenciji za privredne registre potpuni set finansijskih izveštaja (Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o tokovima gotovine, Izveštaj o promenama na kapitalu i Napomene uz finansijske izveštaje). Ostali obveznici primene Zakona sastavljaju Bilans stanja, Bilans uspeha i Napomene uz finansijske izveštaje, dok preduzetnici koji su razvrstani u mikro pravna lica sastavljaju samo Bilans stanja i Bilans uspeha.
Radi usaglašavanja sa Direktivom 2013/34/EU propisano je dostavljanje izveštaja o korporativnom upravljanju, nefinansijsko izveštavanje i sastavljanje izveštaja o plaćanjima vladama. Navedene izveštaje će obveznici njihovog sastavljanja, dostavljati u okviru godišnjeg, odnosno konsolidovanog izveštaja o poslovanju.
Takođe, dosadašnji član 27. Zakona o računovodstvu je promenjen kako bi se obaveznost i izuzeće od konsolidacije uskladilo sa Direktivom 2013/34/EU - to je regulisano u članu 32. Nacrta zakona.
Izvršeno je preciziranje u skladu sa zahtevima Direktive 2013/34/EU smislu da se samo mikro i mala pravna lica (ne srednja) izuzimaju iz obaveze sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju.
Predviđeno je i postupanje matičnog pravnog lica ako se odluči za spajanje godišnjeg izveštaja o poslovanju i konsolidovanog izveštaja o poslovanju u jedan izveštaj.
Poglavlje VIII. Dostavljanje finansijskih izveštaja (čl. 44 - 46.) uređuje materiju koja se odnosi na dostavljanje i objavljivanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja, druge zakonom propisane dokumentacije, kao i vanrednih finansijskih izveštaja i Statističkog izveštaja Agenciji za privredne registre.
Najvažnija novina u ovom poglavlju odnosi se praktično na produženje roka za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja i ukidanje obaveze dostavljanja dva seta izveštaja (izveštaji za statističke i druge potrebe i redovan godišnji finansijski izveštaj)
- Nacrtom zakona predviđa se jedan rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja (koji će obuhvatiti i Statistički izveštaj) radi javnog objavljivanja - do 31. marta tekuće za prethodnu godinu. Ovim će se omogućiti privredi dovoljno vremena (posebno usled činjenice da će i mikro pravna lica imati obavezu sastavlja Napomena uz finansijske izveštaje) da dostavi jedan set izveštaja (za razliku od aktuelnog zakona gde je rok za dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe bio kraj februara, a rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja 30. jun). Kao izuzetak, ostavljen je rok obveznicima revizije finansijskih izveštaja da dostave revizorski izveštaj i prateću dokumentaciju do 30. juna tekuće za prethodnu godinu (isto kao u aktuelnom zakonu), odnosno do 31. jula ukoliko se radi o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Predviđeno je da pravna lica i preduzetnici koji su na osnovu izvršene revizije finansijskih izveštaja korigovali svoje finansijske izveštaje dostavljene Agenciji do 31. marta, te korigovane izveštaje, zajedno sa revizorskim izveštajem i odlukom o njihovom usvajanju dostavljaju Agenciji za privredne registre do 30. juna, odnosno 31. jula, ako su u pitanju konsolidovani finansijski izveštaji.
U prethodnom periodu primene aktuelnog Zakona o računovodstvu (poslednjih pet godina predaje finansijskih izveštaja) praksa je pokazala da je šest meseci suviše dug rok za predaju godišnjih finasijskih izveštaja. Naime, podaci iz prethodnog perioda ukazuju na to da je najveći broj obveznika (preko 70%) predavalo istovremeno i konačne godišnje finansijske izveštaje i podatke za statističke i druge potrebe do kraja februara.
Takođe, Nacrtom zakona nije više predviđena obaveza dostavljanja izjave da dobit nije raspoređena (gubitak pokriven), niti dostavljanje odluke o raspodeli dobiti ili odluke o pokriću gubitka, čime se dodatno smanjuju obaveze pravnim licima i preduzetnicima u vezi sa pripremom navedene dokumentacije.
U Nacrt Zakona uključene su i odredbe o zameni finansijskih izveštaja, u odgovarajućim slučajevima, a što je do sada bilo predmet uređivanja podzakonskog akta kojim su uređeni uslovi i način javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenja registra finansijskih izveštaja.
Poglavlje IX. Registar finansijskih izveštaja (čl. 47 - 52.) sadrži odredbe kojima se uređuje javno objavljivanje finansijskih izveštaja, vođenje i sadržina Registra finansijskih izveštaja, plaćanje taksi za objavljivanje finansijskih izveštaja, kao i korišćenje podataka iz ovog registra. Najvažnija izmena u ovom poglavlju odnosi se na brisanje vođenja posebnih podataka za statističke i druge potrebe, s obzirom da će se prema Nacrtu zakona svi podaci iz finansijskih izveštaja (uključujući Statistički izveštaj) javno objavljivati na internet stranici Agencije.
U članu 49. uvodi se dodatna obaveza Agenciji za privredne registre da najmanje jednom godišnje pripremi i dostavi Nacionalnoj komisiji za računovodstvo godišnji izveštaj za prethodnu godinu o uočenim problemima u primeni ovog zakona u delu koji se odnosi na dostavljanje finansijskih izveštaja Registru finansijskih izveštaja.
Poglavljem X. Nacionalna komisija za računovodstvo (čl. 53 - 55.) uređuju se nadležnosti, sastav i funkcionisanje Nacionalne komisije za računovodstvo.
Nacionalna komisija za računovodstvo će, pored poslova koje obavlja u skladu sa odredbama aktuelnog Zakona o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 30/18), shodno nadležnostima definisanim Nacrtom zakona između ostalog biti nadležna da:
- daje mišljenje na opšti akt Agencije kojim se uređuje način vođenja i sadržina registra pružalaca računovodstvenih usluga;
- daje mišljenje na opšti akt Agencije kojim se uređuje forma i sadržina zahteva za izdavanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga;
- razmatra informacije dobijene od Agencije za privredne registre u vezi sa primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na dostavljanje izveštaja i dokumentacije iz čl. 43. - 45. Nacrta zakona Registru finansijskih izveštaja.
Takođe, Nacrtom zakona predviđeno je objavljivanje godišnjeg izveštaja o radu ove Komisije na internet stranici Ministarstva finansija, što će doprineti većoj transparentnosti u radu ovog tela Vlade.
Poglavljem XI. Nadzor (član 56.) propisano je da nadzor pravnih lica i preduzetnika u smislu provere ispravnosti evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama vrši Poreska uprava shodno odredbama propisa koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju. Nadzor nad bankama i drugim finansijskim institucijama u smislu provere ispravnosti evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama vrši Narodna banka Srbije, u okviru obavljanja svojim zakonom utvrđenih funkcija shodno odredbama propisa koji uređuju poslovanje finansijskih institucija nad kojima Narodna banka Srbije vrši nadzor.
Poglavlje XII. Kaznene odredbe (čl. 57. i 58.) sadrži odredbe o novčanim kaznama koje se mogu izreći u slučaju kršenja, odnosno nepoštovanja odredbi ovog zakona.
Obveznici primene ovog zakona pored sankcija (mera) koje im mogu biti izrečene u postupku nadzora od strane ovlašćenog nadzornog organa, odnosno nadzornih tela, mogu biti prekršajno sankcionisani za privredni prestup ili prekršaj, tj. novčano kažnjeni od strane nadležnog organa za postupanje po privrednim prestupima i prekršajima.
Poglavlje XIII. Prelazne i završne odredbe (čl. 59 - 65.) sadrži odredbe kojima se uspostavlja kontinuitet sa postojećom regulativom u oblasti računovodstva, a propisuje se i vreme stupanja na snagu odredbi ovog zakona i prestanak primene dosadašnje regulative.
Odredbama člana 59. Nacrta zakona propisano je da Nacionalna komisija za računovodstvo, osnovana Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon), nastavlja sa radom u skladu sa ovim zakonom.
Članom 60. Nacrta zakona propisano je da će podzakonska akta neophodna za primenu ovog zakona biti doneta u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a počeće da se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine. Do početka primene podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o računovodstvu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 62/13 i 30/18).
Odredbama člana 61. Nacrta zakona propisano je da su pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 62. Nacrta zakona uređeno je da lica iz člana 18. stav 1. tačka 3) i stav 2. tačka 3) koja su stekla profesionalna zvanja u skladu sa Zakonom o računovodstvu ("Službeni list SRJ", br. 46/96, 74/99, 22/01 i 71/01) i Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni list SRJ", broj 71/02 i "Službeni glasnik RS", broj 55/04), mogu ta zvanja shodno koristiti za ispunjavanje zahteva iz člana 18. stav 1. tačka 3) i stav 2. tačka 3).
Odredbama člana 63. Nacrta zakona odložena je primedba pojedinih odredaba Nacrta do dana ulaska Republike Srbije u EU. Takođe, obaveza sastavljanja i dostavljanja faktura (računa) u elektronskom obliku primenjivaće se počev od 1. jula 2021. godine.
Odredbama člana 64. predviđeno je da stupanjem na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o računovodstvu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 62/13 i 30/18).
Član 65. sadrži završnu odredbu kojom se propisuje da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IV. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
- Određenje problema koje je potrebno rešiti
Nacrt zakona ima za cilj pre svega unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja, što će biti postignuto dodatnim prilagođavanjem računovodstvenih pravila ekonomskoj snazi i veličini pravnih lica, davanjem mogućnosti pravnim licima da primenjuju MSFI prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja, omogućavanje lakšeg poslovanja i smanjenje nepotrebnih troškova pravnim licima koja imaju obavezu konsolidacije, uz sigurnost da će njihovi finansijski izveštaji biti transparentniji i pouzdaniji.
Do sada je u Republici Srbiji bilo moguće registrovati se za pružanje računovodstvenih usluga bez bilo kakvih uslova, osim u pogledu registracije u Agenciji za privredne registre (bilo da je reč o privrednom društvu ili preduzetniku).
Nacrt zakona predviđena značajne izmene u ovom delu. Naime, kod pravnih lica i preduzetnika koji žele da se profesionalno bave pružanjem računovodstvenih usluga (trenutno ih u Srbiji prema podacima Agencije za privredne registre ima oko 8.000), predviđeno je upisivanje u javni Registar pružalaca računovodstvenih usluga koji će voditi Agencija, a jedan od uslova za registraciju je i da najmanje jedno lice bude stalno zaposleno u pravnom licu, i da to lice ili preduzetnik ispunjava uslov da ima profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva ili revizije stečeno kod članice Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accoutants - IFAC).
Prelaznim odredbama Nacrta zakona biće propisana obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da u roku od tri godine obezbede dokaze o tome da imaju zaposleno minimum jedno lice sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa. Ovim će se pozitivno uticati na kvalitet pružanja računovodstvenih usluga i time posredno unaprediti kvalitet finansijskog izveštavanja velikog broja obveznika (pre svega mikro pravnih lica i preduzetnika).
Dodatno, odredbama Nacrta zakona prihvaćene su preporuke MANIVALA (telo Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma država članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima (FATF) za izmenu postojeće regulative u smislu zabrane krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima, kao i saradnicima da budu osnivači i vlasnici pravnih lica, odnosno preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.
- Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem
Krajnji cilj donošenja novog Zakona o računovodstvo jeste podizanje nivoa kvaliteta finansijskog izveštavanja u Republici Srbiji i usklađivanje sa najboljom međunarodnom praksom u ovoj oblasti. Pri izradi Nacrta zakona poštovano je pravilo da se isti donosi pre svega zbog neophodnosti usklađivanja sa relevantnim Direktivama EU i ako se tim izmenama poboljšava kvalitet korporativnog finansijskog izveštavanja i ne uvećavaju troškovi finansijskog izveštavanja obveznika primene ovog zakona, sem ukoliko je to nužno.
Uvođenjem jasnih uslova za profesionalno pružanje računovodstvenih usluga, ako i posebnog javnog registra pružalaca računovodstvenih usluga u Republici Srbiji, unaprediće se kvalitet ovih usluga, s obzirom da će pravna lica i preduzetnici morati da imaju najmanje jedno lice zaposleno sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije. Ova lica će biti profesionalno obučena za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja, uz obavezu pohađanja kontinuirane edukacije kako bi to zvanje održavali i bili u mogućnosti da na kvalitetan i visoko profesionalan način, uz poštovanje Etičkog kodeksa pružaju usluge trećim licima.
Novi Zakon o računovodstvu treba da omogući permanentno unapređenje sistema korporativnog finansijskog izveštavanja u Srbiji, što će imati pozitivan uticaj na sve privredne subjekte, državne organe i institucije, kao i na strane i domaće investitore. Tome treba da doprinesu i novi izveštaji koje će sastavljati pojedine kategorije pravnih lica:
nefinansijski izveštaji i izveštaji o plaćanjima vladama.
Novi zakon treba da doprinese boljoj proceni budućih performansi privrednih subjekata, omogućavajući investitorima da donose dobre investicione odluke, kao i da smanji rizik od finansijskih kriza i njihovog negativnog uticaja na ekonomiju.
- Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?
S obzirom da uređivanje materije korporativnog računovodstva podrazumeva propisivanje jasnih i transparentnih pravila i procedura koje moraju biti usaglašene sa zahtevima relevantnih direktiva EU, kao i propisivanje prava i obaveza pravnih lica u vezi sa korporativnim računovodstvom, zakonsko uređivanje ove materije predstavlja jedini mogući izbor.
Pored toga, iz razloga sprovođenja procesa pridruživanja EU i usaglašavanja domaćih propisa sa komunitarnim pravom u okviru treće revizije Nacionalnog programa za usvajanje propisa Evropske unije (NPAA), predviđeno je donošenje Zakona o računovodstvu u koji će se transponovati odredbe Direktive 2013/34/EU o godišnjim finansijskim izveštajima, konsolidovanim finansijskim izveštajima i povezanim izveštajima određenih vrsta privrednih društava, kao i Direktive 2014/95/EU o izmeni Direktive 2013/34/EU u pogledu objavljivanja nefinansijskih informacija i raznolikosti određenih velikih preduzeća i grupa.
- Zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema?
Predložene odredbe se odnose na materiju koja se najefikasnije i najtransparentnije reguliše zakonom, tako da je procenjeno da se na ovaj način jasno i nedvosmisleno stvara odgovarajući pravni okvir za uređivanje ove oblasti, a stvaraju se uslovi i za neophodno usklađivanje sa odgovarajućom međunarodnom regulativom.
- Na koga će i kako najverovatnije uticati predložena rešenja?
Zakon će imati pozitivan uticaj na srpsku privredu u celosti.
S obzirom da će po osnovu usklađivanja Zakona i podzakonskih akata sa odredbama relevantnih Direktiva EU doći do promene obrazaca finansijskih izveštaja, promena Zakona će uticati na najveći broj obveznika njegove primene.
Pored toga, velika pravna lica sa više od 500 zaposlenih postaće obveznici sastavljanja dodatnih izveštaja (nefinansijskog izveštavanja, izveštaja o korporativnom upravljanju), a subjekti iz oblasti ekstraktivne prerade i seče šuma postaće obveznici sastavljanja izveštaja о plaćanjima vladama. Novi obveznici primene Zakona su stečajne mase. Zbog promene kriterijuma za izuzeće od konsolidovanja neznatno će se smanjiti broj obveznika (neće ga sastavljati male grupe). Svim obveznicima primene Zakona koji nisu obavezni da primenjuju MSFI dozvoljena je njihova primena, uz uslov da iste primenjuju u kontinuitetu. Davanjem mogućnosti pravnim licima da primenjuju MSFI prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja, biće obezbeđeno lakše poslovanje istih i smanjenje nepotrebnih troškova pravnim licima koja imaju obavezu konsolidacije, uz sigurnost da će njihovi finansijski izveštaji biti transparentniji i pouzdaniji.
Svi pružaoci računovodstvenih usluga moraju uskladiti svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od najkasnije tri godine od dana stupanja na snagu istog.
- Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima?
Primena ovog zakona će zbog promene obrazaca finansijskih izveštaja kod pojedinih obveznika njegove primene izazvati jednokratni nastanak troškova prilagođavanja. Sa druge strane, posmatramo na duži period, s obzirom da će novi obrasci finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica biti znatno kraći od postojećih, obveznicima će biti pojednostavljen postupak sastavljanja istih.
Nove neznatne troškove će imati i obveznici sastavljanja novih izveštaja (nefinansijskog izveštavanja, izveštaja o korporativnom upravljanju i izveštaja o plaćanjima vladama), koji će predstavljati deo godišnjeg, odnosno konsolidovanog izveštaja o poslovanju.
Pružaoci računovodstvenih usluga će imati dodatne troškove u vezi sa registracijom u Registru pružaoca računovodstvenih usluga, kao i radi usklađivanja sa odredbama ovog zakona (posebno u pogledu zapošljavanja najmanje jednog lica sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije).
Pozitivni efekti koje predloženo zakonsko rešenje treba da pruži, u potpunosti opravdavaju troškove njegovog sprovođenja, s obzirom da krajnji cilj treba da bude unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja u Republici Srbiji, što će pozitivno uticati na sve privredne subjekte, ali i na državne organe i institucije, kao i na strane i domaće investitore.
- Da li pozitivne posledice donošenja Zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Pozitivne posledice donošenja Zakona sasvim opravdavaju troškove njegove primene, jer dodatni troškovi svakako nisu značajnijeg obima. Donošenjem Zakona izvršiće se usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, što je obaveza Republike Srbije u procesu pridruživanja i obezbediće se da Republika Srbija u oblasti korporativnog dobije normativni okvir koji je potpuno usklađen sa zahtevima pravnih tekovina EU. Prema navedenim procenama koje se odnose na pomenute direktne i indirektne koristi, odnosno pozitivne posledice predloženih rešenja, procenjuje se da će ukupne koristi daleko premašiti ukupne troškove iskazane za sprovođenje ovog zakona.
- Da li donošenje zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Predloženo zakonsko rešenje direktno ne utiče na pojavu novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju, ali će stvaranje ambijenta za kvalitetnije finansijsko izveštavanje pozitivno uticati na potencijalne investitore da održe sadašnja i vrše nova ulaganja u privredu Republike Srbije.
Uvođenjem Registra pružalaca može dovesti do smanjenja broja pružalaca računovodstvenih usluga (ukoliko ne budu mogli da ispune uslove propisane za registraciju), ali navedeno i treba da doprinese unapređenju kvaliteta rada pravnih lica i preduzetnika koja će nastaviti da se profesionalne bave pružanjem računovodstvenih usluga.
- Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Nacrtu predloga Zakona?
Da. Naime, za vreme sprovođenja Projekta Tehničke pomoći RS u reformi korporativnog finansijskog izveštavanja angažovani angažovani su konsultanti (konzorcijum: Univerzitet Singidunum i Informativno poslovni centar d.o.o.) sa ciljem da izrade detaljnu analizu postojećih nedostataka u Zakonu o računovodstvu sa pregledom neusaglašenosti istog sa pravnim tekovinama EU, kao i da izrade komparativnu analizu sa odgovorima na brojna pitanja u vezi sa regulisanjem korporativnog računovodstva u odabranim zemljama članicama EU.
Takođe, sve vreme trajanja ovog Projekta, u radu Odbora za upravljanje istim, angažovani su predstavnici sledećih državnih organa/institucija i predstavnika struke:
- Ministarstvo finansija;
- Ministarstvo privrede;
- Narodna banka Srbije;
- Komisija za hartije od vrednosti;
- Odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije;
- Privredna komora Srbije;
- Komora ovlašćenih revizora; i
- Savez računovođa i revizora Srbije.
Na sednicama ovog tela u više navrata razmatrani su svi radni materijali koji su prethodili izradi Nacrta zakona o računovodstvu.
Od trenutka osnivanja, učesnicima u radu Odbora više puta su dostavljani materijali i radne verzije ovog zakona, i svima je data mogućnost da se izjasne na predložene odredbe. Svi dostavljeni komentari, primedbe i sugestije su analizirani u smislu usklađenosti sa međunarodnim standardima i direktivama, domaćim zakonima koji regulišu predmetnu materiju i potrebama prakse, a u cilju definisanja svrsishodnih predloga odredbi Zakona, koje će, u ovom trenutku, predstavljati najadekvatnije rešenje za Republiku Srbiju.
U postupku izrade nacrta zakona konsultanti su sproveli brojne konsultacije kao i detaljnu raspravu sa svim učesnicima zainteresovanim za uređivanje predmetne materije. Zainteresovana profesionalna, stručna i akademska javnost je imala priliku da iznese stavovove povodom važećeg Zakona o računovodstvu i da dostave predloge/sugestije konsultantima na razmatranje a pre otpočinjanja izrade Nacrta zakona.
Pri izradi Nacrta zakona korišćeni su stavovi koji su konsultantu dostavljani mejlovima ili neposredno izneti na brojnim sastancima koje su konsultanti organizovali sa zainteresovanim stranama.
- Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?
S obzirom da je primena zakona uslovljena donošenjem odgovarajućih podzakonskih akata ministarstva nadležnog za poslove finansija i drugih organa i institucija nadležnih za sprovođenje ovog zakona, pretpostavka za njegovu primenu jeste donošenje tih akata u razumnom roku.
Zakonom je predviđeno donošenje pet podzakonskih akata, koja su u nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, kao i donošenje tri podzakonska akta od strane Agencije za privredne registre.
Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 12.08.2019.