PREVOZNICIMA NEDOSTAJU SVE VRSTE DOZVOLA ZA MEĐUNARODNI TRANSPORT: Neophodno da struka i država zajedno rade na poboljšanju sistema izdavanja dozvola, obezbeđivanju povećanja njihovog broja i liberalizaciji prevoza sa ključnim državama
Nedostaju nam bilateralne, tranzitne i dozvole za treće zemlje, a ključne države nerado povećavaju broj dozvola na raspolaganju srpskim prevoznicima, kaže predsednik Poslovnog udruženja “Međunarodni transport” Neđo Mandić.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je da je cilj Srbije da nastavi sa procesom ukidanja tranzitnih dozvola, kao i da je u prethodnih mesec dana to pitanje pokrenuo sa predstavnicima Španije, Italije i Austrije, da će takva inicijativa biti upućena Nemačkoj, kao i da je o tome bilo reči i prilikom nedavne posete predsednika Azerbejdžana i delegacije te zemlje.
“Sa Azerbejdžanom smo razmenili 100 dozvola, a ne verujem da nam treba više od tri ili pet”, komentariše Mandić, koji više od 20 godina učestvuje u radu mešovitih komisija na, kako kaže, sporom i teškom poslu obezbeđivanja dozvola za domaće prevoznike. Naglašava da pravi problem leži u manjku dozvola za ključne države za koje postoji interes kod naših prevoznika, koji raspolažu sa oko 20.000 vozila.
Ukazao je da Austrija, recimo, “ne da nijednu dozvolu …, isto kao i Italija”.
“Nemačku već dve godine unazad molimo za dodatne dozvole”, kaže Mandić i napominje da je najveća potreba za nemačkim dozvolama jer je ta zemlja ne samo važna destinacija već i “raskrsnica puteva” do drugih evropskih država.
“Preko Nemačke se ide i u Francusku, Belgiju, Holandiju ili Veliku Britaniju, Dansku ili Norvešku. Za Nemačku inače imamo ‘razmenjeno’ 45.200 dozvola, ali to je trenutno malo. Tražili smo da se taj broj poveća barem za 2.500, nismo ni to dobili”, kaže Mandić.
Problem prevoza preko Austrije ublažen je liberalizacijom tranzitnog saobraćaja sa Mađarskom, Slovačkom i Češkom, pa se, kako kaže, tim putem dolazi do Nemačke i dalje do severa i zapada Evrope. Sa Češkom, međutim, nije liberalizovan bilateralni saobraćaj.
Sa Hrvatskom je, kao i sa svim državama bivše Jugoslavije, liberalizovan bilateralni i tranzitni saobraćaj, a dozvole su potrebne za “prevoz iz treće zemlje”, odnosno za situaciju kada prevoznik iz Srbije na teritoriji Hrvatske preuzima robu i vozi je u neku treću državu. Isto važi i za druge zemlje sa kojima imamo liberalizovan “bilet” i “tranzit”, ali ne i sistem dozvola za prevoz u i iz treće zemlje.
“Nismo liberalizovali i ‘treću zemlju’ zato što bismo mi bili ugroženi u takvoj situaciji. Zašto bi prevoznik iz, primera radi, Mađarske ili Bosne i Hercegovine, koji ima neuporedivo bolje uslove za rad od nas, uključujući i nižu cenu goriva, došao i tovario robu u Srbiji i vozio je dalje po Evropi”, objašnjava Mandić.
Ponavlja da nedostaje dozvola za brojne zemlje - Francusku, Italiju, Austriju, Španiju, Holandiju, Belgiju…
“Mi imamo 4.000 holandskih, još toliko francuskih i 6.000 belgijskih dozvola, ali sve je to malo. Problem je u tome što ne postoji interes za povećanje, a ni za pregovore o povećanju broja tih dozvola za srpske prevoznike. Zato se dovijamo na razne načine, koristimo CEMT dozvole (Evropske konferencije ministara prevoza) koje važe za sve zemlje i kojih na raspolaganju ima 2.180, a od sledeće godine će se njihov broj povećati za 364, što je opet premalo. One ipak pomažu jer važe godinu dana i izdaju se preduzećima, a ne po vozilu”, rekao je Mandić.
Poručio je da je neophodno da struka i država zajedno rade na poboljšanju sistema izdavanja dozvola, obezbeđivanju povećanja njihovog broja i liberalizaciji prevoza sa ključnim državama.
“Španac nikada kamionom nije došao u Srbiju, a mi kada istrošimo 2.400 dozvola koliko imamo za tu zemlju - nema više prevoza za Španiju, a imaju isto toliko dozvola. Sa Grčkom imamo 13.000 dozvola, koje njihova strana nikada ne iskoristi do kraja. Mi uvek i tražimo još, ali oni ne daju. To je, u krajnjem slučaju, loše za špansku ili grčku ekonomiju, i zato nam je potrebna podrška države da to predoči bilateralnim partnerima”, zaključio je Mandić.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija