ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA: Da li dostavljanje dokaza nakon isteka roka od 5 radnih dana može da ima za rezultat prihvatljivu ponudu?

Dobro je poznata činjenica da su pre donošenja odluke u postupku javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od 5.000.000,00 dinara, naručioci dužni da zahtevaju od ponuđača koji je podneo ekonomski najpovoljniju ponudu, u primerenom roku ne kraćem od 5 radnih dana da dostave dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta u neoverenim kopijama. Takođe, postoji mogućnost da, ukoliko ponuđač ima sedište u drugoj zemlji, ili je dokumentacija obimna pa je potrebno više vremena za njeno prikupljanje, da zbog vremena potrebnog za prikupljanje neophodnih dokaza, zahteva od naručioca razumno produženje roka kako bi imao vremena da prikupi sve neophodne dokaze.

Dosadašnja praksa u javnim nabavkama je pokazala da ovakav način dostavljanja dokaza veoma jednostavan i dobro prihvaćen kako od strane ponuđača kojima je ušteđeno vreme za pripremanje ponude jer ne moraju iste da prikupljaju i dostavljaju sa ponudom, već zahtevane dokaze dostavljaju po pozivu naručioca ukoliko je njihova ponuda ekonomski najpovoljnija. Sa druge strane ovakav način dostavljanja dokaza je rasteretio i naručioce u smislu da pregledaju dokaze samo onog ponuđača koji je dostavio ekonomski najpovoljniju ponudu.

Zakon o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019 - dalje: ZJN) u ovom delu je veoma jasan i propisano je sledeće:

Članom 119. Stavom 1. ZJN : Naručilac je dužan da pre donošenja odluke u postupku javne nabavke zahteva od ponuđača koji je dostavio ekonomski najpovoljniju ponudu da u primerenom roku, ne kraćem od pet radnih dana, dostavi dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, u neoverenim kopijama.

Članom 119. Stavom 6. ZJN : Ako ponuđač koji je podneo ekonomski najpovoljniju ponudu ne dostavi tražene dokaze u ostavljenom roku ili dostavljenim dokazima ne dokaže da ispunjava kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, naručilac je dužan da odbije ponudu tog ponuđača i u skladu sa stavom 1. ovog člana pozove sledećeg ponuđača koji je podneo najpovoljniju ponudu ili da obustavi postupak javne nabavke, ako postoje razlozi za obustavu.

Ako uzmemo u razmatranje gore citiran član ZJN jasno i nedvosmisleno zaključujemo da ponuđač koji je podneo ekonomski najpovoljniju ponudu ukoliko u roku propisanom od strane naručioca ne dostavi tražene dokaze ili istim ne dokaže da ispunjava kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, njegova ponuda se odbija u skladu sa članom 119.stavom 1. ZJN. Ne postoji način koji bi bio u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama gde bi se ponuda ovakvog ponuđača ocenila kao prihvatljiva.

Kao što znamo u praksi se dešavaju razne situacije koje su zanimljive na ovaj ili onaj način i koje pre svega dovode do toga da nastaju ovakvi tekstovi. Naime u skorijoj praksi javnih nabavki pojavilo se rešenje Republičke komisije broj: 4-00-511/2022 od 16.09.2022.godine, u kome je usvojen zahtev za zaštitu prava gde je podnosilac zahteva osporavao stručnu ocenu ponuda u kojoj je naručilac njegovu ponudu ocenio kao neprihvatljivu. U konkretnom slučaju podnosilac zahteva kao ponuđač koji je podneo ekonomski najpovoljniju ponudu nije po pozivu naručioca za dostavljanje dokaza dostavio sve tražene dokaze u ostavljenom roku, već je nakon isteka roka od 5 radnih dana ostavljenog od strane naručioca u Zahtevu za dostavljanje dokaza, dostavio putem Portala dodatni traženi dokaz. Naime, naručilac je dana 14.06.2022.godine ponuđaču uputio poziv da u roku od pet radnih dana tj. do 21.06.2022.godine, dostavi sve dokaze. Podnosilac zahteva je dana 21.06.2022.godine dostavio dokaze, ali je naknadno primetio da nije učitao jedan dokaz te je isti poslao naručiocu dana 05.07.2022.godine. Ako sagledamo sve gore navedeno kao i član 119. Stav 6. ZJN bilo bi jasno da je u ovakvoj situaciji naručilac postupio u skladu sa ZJN i da je opravdano ponudu podnosioca zahteva ocenio kao neprihvatljivu.

U ovom rešenju Republička komisija je stava da:

Evidentno je da je rok za dostavljanje dokaza iz člana 119. stava 1. ZJN predstavlja prekluzivni rok, jer su prekluzivni oni rokovi koji su izričito propisani zakonom i u okviru kojih se mogu steći određena prava ali i po čijem se isteku neko pravo gubi, ali isto tako evidentno je da shodno navedenom članu zakona taj rok određuje naručilac i taj rok ne može biti kraći od pet radnih dana. Evidentno je i to da je u predmetnom rešenju naručilac ostavio rok od pet radnih dana, izabranom ponuđaču da dostavi dokaze, pa se postavlja pitanje gde je tu u postupanju po odredbama Zakona o javnim nabavkama bila greška naručioca. Evidentno je i to da se naveden rok nikako ne vezuje za to da li je ili ne naručilac izvršio stručnu ocenu ponuda. Odredbe člana 119. stava 6. ZJN dokazuju da je reč o prekluzivnom roku koji ima za posledicu neprihvatljivost ponude ako ponuđač u ostavljenom roku ne dostavi dokaze. Da li ovakva Rešenja Republičke komisije mogu da budu pravac na osnovu koga će ponuđači i naručioci zasnivati svoju praksu, delovati i učestvovati u postupcima javnih nabavki, a da pri tom bude u skladu sa ZJN? Takođe se postavlja pitanje na koga se onda odnosi primena ZJN kada se tumačenje odredbi ZJN ne odnosi isto na sve učesnike?

Ovakvim Rešenjima Republička komisija unosi nesigurnost ali i nepoverenje učesnika u postupke javnih nabavki. Kako je cilj Ponuđača Srbije da prenose postojeću praksu Republičke komisije kako bi na taj način upoznali što veći broj ponuđača i naručioca sa njihovim pravima i načinima postupanja u postupcima javnih nabavki ovo je jedno od Rešenja za koje se nadaju da neće postati ustaljena praksa u rešavanju.

Navedeno rešenje Republičke komisije možete pročitati klikom na link.

Izvor: Vebsajt Ponuđači Srbije, 25.11.2022.
Naslov: Redakcija