ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Notari odgovaraju na pitanja građana o ugovorima o poklonu, ugovorima o doživotnom izdržavanju, hipoteci i legalizaciji

Ostavine

PITANJA Sestra je preminula 2018. Iza nje su ostali dva maloletna unuka i snaja. Od ostale rodbine još nas četvoro braće i sestara. Ostavinska rasprava je bila ali osim snaje niko nije pozvan. Kada sam to saznao otišao sam u sud i tražio rešenje kao njen brat da bar imam uvid u ostavinsko rešenje, ali su odbili da mi ga daju i pored zvaničnog zahteva. Da li je moguće da snaja sa kojom inače sestra nije bila u dobrim odnosima bude jedina pozvana na ostavinsku raspravu. Inače svo četvoro braće i sestara nemamo interes za jedinom nekretninom (stan 90m2) koju je posedovala. Svejedno bi se odrekli prava u korist dva njena unučeta. Pitanje da li je sud bio u obavezi da pozove nekog od nas četvoro braće i sestara.

ODGOVOR S obzirom na to da je vaša sestra imala direktne potomke, ne postoji obaveza suda da na ostavinsku raspravu pozove ostaviljine naslednike drugog reda, u koje spadaju roditelji - pa potom braća i sestre. Naslednik vaše sestre je njen sin, a pošto je sin preminuo, njeni naslednici su njegova deca. Ukoliko su deca maloletna, njih u ostavinskom postupku predstavlja drugi roditelj, odnosno ostaviljina snaja - koja nije zakonski naslednik. Kako vi niste pozvani na nasleđe, jer ostavilja ima potomke, vi se ne smatrate osobom koja ima pravni interes da dobije uvid u rešenje.

PITANJE Nakon očeve smrti majka i ja smo pokrenule ostavinski postupak. On i majka imaju dve ćerke. Međutim, moja sestra je umrla tri meseca nakon oca. Bila je u braku bez dece. Interesuje me, u ostavini iza mog pokojnog oca, majka i ja smo naslednici prvog reda, kao i moja pokojna sestra, što znači da se imovina oca deli na tri jednaka dela, jer je sestra bila živa u momentu očeve smrti. Moje pitanje je ko se na ostavini iza mog pokojnog oca pojavljuje u ime moje sestre. Da li ta njena jedna trećina pripada samo mom zetu, ili se ta njena trećina deli između moga zeta (njemu 1/2) i majke i mene, (ona i ja zajedno druga polovina) kao naslednicima drugog naslednog reda, posle smrti moje sestre.

ODGOVOR Kao što ste zaključili, naslednici vašeg oca ste vi, vaša sestra i vaša majka, svaka po jednu trećinu. S obzirom na to da je vaša sestra bila živa u momentu očeve smrti, a naslednikom se postaje u trenutku ostaviočeve smrti, ona je naslednik jedne trećine. S obzirom na to da je vaša sestra u međuvremenu preminula, njena nasleđena trećina će biti njena zaostavština, koju, s obzirom da nije imala potomke, treba da naslede na jednake delove njeni zakonski naslednici - a to je njen živi roditelj i njen suprug (supružnik postaje naslednik drugog reda kada bračni par nema potomke). Vi ste sestrin naslednik tek ako vaš zajednički roditelj ne može ili neće da nasledi, i tada deo koji bi trebalo da nasledi roditelj, postaje vaše nasledstvo.

PITANJE Majka mi je umrla pre godinu i po dana i danas sam tek otišla da zakažem ročište za ostavinski postupak. Nisam pre išla jer mi je advokat rekao da sud sam pokreće postupak. No, nebitno, imam sestru udatu, a ja sam u toj kući koju mi je majka prepisala. Kuća ima 100 kvadrata i 20 ari placa i nešto malo šume 4 klase. Možete li mi otprilike reći cifru koja će biti za plaćanje, jer danas nije mogla ništa da mi kaže kod notara dok ne pogleda predmet.

ODGOVOR Kriterijum za određivanje iznosa javnobeležničke nagrade za ostavinski postupak je vrednost zaostavštine koja se raspravlja. Javni beležnik je obavezan da utvrdi tržišnu vrednost te nepokretnosti i da potom naplati iznos u skladu sa tim. Tarifa javnobeležničkih nagrada za ostavinski postupak javni je dokument i sadrži preciznu skalu. Kažete da vam je majka “prepisala” imovinu, pa nije jasno na koji način je to učinila - na primer, ugovorom o poklonu ili ugovorom o doživotnom izdržavanju. Za imovinu koja na taj način postane vlasništvo naslednika, ne vodi se ostavinska rasprava. Ostavinski postupak po službenoj dužnosti pokreće osnovni sud koji je teritorijalno nadležan za opštinu na kojoj je ostavilac imao poslednje prijavljeno prebivalište ili boravište, ili na kojoj se nalazi pretežni deo ostavinske mase. Međutim, ukoliko sud ne pokrene ostavinski postupak jer nije dobio informaciju iz matičnih knjiga o smrti ostavioca, onda taj postupak može pokrenuti svako zainteresovano lice - bilo naslednici, bilo poverioci.

PITANJE Šta je povoljnije kada su u pitanju troškovi kod javnog beležnika u nasleđivanju imovine, da li putem ostavinske rasprave (sin nasleđuje od oca) ili kada se imovina za života ostavioca preda nasledniku ugovorom o poklonu ili nekim drugim načinom?

ODGOVOR Nagrada javnom beležniku se obračunava na osnovu stvarne vrednosti imovine koja je predmet pravnog posla, kako u slučaju kada se radi solemnizacija ugovora o poklonu, tako i kada se sprovodi ostavinska rasprava, kao povereni posao od strane suda. Međutim, u ova dva slučaja primenjuju se dve različite tarife.

Ukoliko se solemnizuje (potvrdi i overi) ugovor o poklonu između naslednika prvog reda, kao što su otac i sin, nagrada javnom beležniku se određuje na bazi osnovne Javnobeležničke tarife, s tim što za solemnizaciju ugovora o poklonu u prvom naslednom redu, između roditelja kao poklonodavca i deteta kao poklonoprimca, javnom beležniku pripada nagrada u visini od 50% nagrade iz tabele ove tarife. Takođe, ima još načina na koji otac može da raspolaže svojom imovinom za života tako da njegova imovina postane sinovljeva u nekom trenutku, a jedan od njih je i ugovor o doživotnom izdržavanju. Sastavljanje ovog ugovora kod javnog beležnika, takođe, zavisi od vrednosti imovine koja je ugovorom obuhvaćena. U ovom slučaju, takođe se primenjuje osnovna Javnobeležnička tarifa, s tim da ne postoji oslobađanje od 50 odsto, kao kod ugovora o poklonu između oca i sina. Ukoliko postoji ovaj ugovor, kojim je obuhvaćena celokupna imovina oca, nema raspravljanja zaostavštine, jer u trenutku smrti primaoca izdržavanja, njegova imovina prelazi u vlasništvo davaoca izdržavanja. U slučaju da se u ostavinskom postupku kod javnog beležnika raspravlja imovina, tarifa koja se tada primenjuje je posebna Javnobeležnička tarifa - za postupanje javnog beležnika kao poverenika suda u raspravljanju zaostavštine i u ovom slučaju nema oslobađanja zbog prvog naslednog reda.

Obe tarife su javni dokumenti, koji imaju skale, na osnovu kojih možete proceniti troškove u konkretnom slučaju.

Ostalo

PITANJE Mogu li za života dementne osobe njeni srodnici trećeg reda na neki način, nekim ugovorom ili izjavom da se odreknu nasledstva iza te dementne osobe u korist osobe koja se starala o njoj jer srodnici nisu hteli?

ODGOVOR Nije moguće da se kod javnog beležnika sačini i overi bilo kakav ugovor kojim zakonski naslednici osobe raspolažu njegovom imovinom za njegovog života. U ostavinskom postupku je moguće da se naslednici odreknu u korist osobe koja se starala o ostaviocu.

Promet o nepokretnosti i postupku legalizacije

PITANJE Da li notar može da overi ugovor o deobi imovine za kuću koja još nije legalizovana, nego je u postupku legalizacije?

ODGOVOR U načelu, ugovor o deobi imovine može biti solemnizovan i za nepokretnosti koje nisu legalizovane. Međutim, svi javni beležnici su dužni da svaki predmet pojedinačno cene i da postupaju u skladu sa pravilima profesije, odnosno u skladu sa svim propisima. Iz ovoga proizilazi da se na ovo pitanje može odgovoriti samo načelno, s obzirom na to da nemamo uvid u detalje konkretnog slučaja.

Ugovor o poklonu

PITANJE Molim Vas da mi pomognete u sledećoj situaciji. Baka je Ugovorom o poklonu celokupnu nepokretnu imovinu, odnosno stan i zemlju, poklonila meni. Ugovor je overen kod notara i sada sam ja upisana kao vlasnik te imovine. Baka ima dva sina, a sa jednim je u lošim odnosima, drugi je moj otac koji se slaže sa sačinjenim ugovorom. Da li nakon smrti bake moj stric ima pravo da pobije taj Ugovor ili ima pravo na nužni deo? Na bakino ime se trenutno ne vodi nikakva imovina.

ODGOVOR Možemo Vam reći da Vaš stric ima pravo na nužni deo, bez obzira na to što je vaša baka vama poklonila celu svoju imovinu, a to pravo bi mogao da ostvari u sudskom postupku.

Zaloga/hipoteka

PITANJA Kupila sam stan kreditom preko banke i isti je predmet zaloge od strane iste. Želela bih polovinu stana da prepišem na rođenu sestru da i ona bude vlasnik jedne polovine stana. Da li je najbolje i najjeftinije da se radi ugovor o poklonu između mene i sestre i šta je sve potrebno od dokumentacije uključujući i banku s obzirom da je od strane banke stan založen?

ODGOVOR Za ugovaranje o poklonu nepokretnosti koja je pod hipotekom nije potrebna saglasnost banke. Potrebno je da sačinite kod advokata ugovor o poklonu između vas i vaše sestre, i potom da isti solemnizujete kod javnog beležnika. Od drugih dokumenata, osim ovog ugovora i vaših ličnih dokumenata, u načelu nije potrebno ništa više, s obzirom da javni beležnik drugu dokumentaciju pribavlja službenim putem. O ovom pitanju takođe nije moguće dati ništa više od načelnog odgovora, s obzirom da nagrada javnom beležniku za solemnizaciju ugovora o poklonu kojom se raspolaže nepokretnošću, zavisi od vrednosti imovine koja se poklanja, a u skladu sa javnobeležničkom tarifom.

Ugovor o doživotnom izdržavanju

PITANJE Interesuje me ko pokreće ostavinsku raspravu ako postoje naslednici i drugo lice koje poseduje ugovor o izdržavanju?

ODGOVOR Ukoliko se ugovor o doživotnom izdržavanju odnosio na svu imovinu ostavioca, onda se imovina ostavioca ne raspravlja, već se automatski knjiži na davaoca izdržavanja, odnosno on postaje vlasnik te imovine u trenutku smrti izdržavanog lica. Ukoliko to nije slučaj, i postoji imovina koja nije obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju, ostavinsku raspravu može pokrenuti bilo koje zainteresovano lice - na primer zakonski naslednik ili poverilac, ili to čini sud kada iz matične službe dobije izvod iz matične knjige umrlih.

PITANJE Brat je posle smrti oca napravio ugovor o doživotnom izdržavanju sa majkom koji je ona najverovatnije na prevaru potpisala. Ugovorom nas tri sestre nemamo pravo ni na nužni deo. Šta možemo da uradimo?

ODGOVOR Svaki ugovor o doživotnom izdržavanju isključuje sve zakonske naslednike, a imovina, tačno definisana u ugovoru, prelazi na davaoca izdržavanja u trenutku smrti primaoca izdržavanja. Kako imovina obuhvaćena ovim ugovorom ne ulazi u sastav zaostavštine, niti se iz nje mogu namiriti nužni naslednici, poništavanje ovog ugovora je moguće u sudskom postupku.

Van nadležnosti javnih beležnika

Tokom akcije “Vi pitate javne beležnike”, pristigao je značajan broj pitanja koja nisu u nadležnosti javnih beležnika i na koja javni beležnici ne mogu da odgovore ni u načelu. S obzirom na to da je važno da građani budu upoznati i u kojim pravnim poslovima javni beležnici ne mogu da im pruže usluge, nabrojaćemo neka od tipičnih pitanja, i pojasniti zašto beležnici nisu u mogućnosti da odgovore.

PITANJE Majka je 2005. godine napravila Ugovor o doživotnom izdržavanju sa dve ćerke, tako da svaka dobije po 1/4 od obe kuce koje se nalaze u jednom dvorištu, što je i naglašeno u ugovoru. To je nepokretnost koju je majka nasledila po ostavinskom rešenju posle oca. Ja i sestra smo se odrekle posle smrti oca, a takođe i majka, i naš deo dale bratu. Zato i brat ima polovinu od obe kuće. Sad kad smo htele to da regulišemo, pojavljuje se da se kuca od 24m2 pojavljuje pod brojem 79/1 i da za nju imamo ugovor o doživotnom izdržavanju, a druga kuca od 97m2 se vodi pod brojem 79/2 i ona se i dalje vodi na ime pokojnog oca. Problem je kako dalje da se upise kuca od 97m2, a mi smo odrasle u toj kuci I vodila se pod istim brojem… Zakazala sam u katastru da ispitamo kretanje imovine, čekam odgovor od njih. Šta nam savetujete da uradimo i da dođemo do broja 79/2. Mislim da ima greške i u sudu i u katastru.

ODGOVOR Kao što sami kažete, ovaj problem nije u nadležnosti javnih beležnika, te nijedan postupak koji sprovode javni beležnici nije rešenje vašeg problema. Jedino što možemo da vas uputimo jeste da uradite i overite kopije originalnih dokumenata koje posedujete, kako biste ih prilagali kao dokaze u katastru ili sudu.

PITANJE Da li postoji osnov za sticanje prava putem održaja na zemljištu koje je pripalo pokojnoj strini po rešenju o konfiskacija njeni naslednici svih unazad 73 godine nisu to radili niti želeli od 1949. godine. Radi se o 1/24 dela parcele koju su i dalje obrađivali moji preci, a ja i danas posle njih, a imam i registrovano poljoprivredno domaćinstvo.

ODGOVOR Pitanje o sticanjima prava putem održaja izlazi iz nadležnosti javnih beležnika, i treba se obratiti advokatu.

PITANJE Da li imamo pravo na pomoć države - bračni par dvoje dece živimo sa suprugovom majkom, nemamo nijednu nekretninu na naša imena, želimo da kupimo kuću?

ODGOVOR I vaše pitanje izlazi iz nadležnosti javnih beležnika sve do momenta kupovine kuće. Kada budete obavljali kupovinu, uz pomoć subvencija ili samostalno, neophodno je da kod javnog beležnika overite ugovor o prometu nepokretnosti.

Izvor: Vebsajt Blic, 31.01.2022.
Naslov: Redakcija