ZAKON O VODAMA: Revizori utvrdili da vodoprivredna preduzeća nisu naplatila minimum deset milijardi dinara naknade za odvodnjavanje, kao i da su rešenja stizala i na adrese onih koji ne treba da plaćaju ovu naknadu pošto imaju atmosfersku kanalizaciju

Javna vodoprivredna preduzeća Srbijavode i Vode Vojvodine nisu naplatila minimum deset milijardi dinara naknade za odvodnjavanje od 2017. do 2020, utvrdili su državni revizori. Utvrđeno je, takođe, da su rešenja stizala i na adrese onih koji ne treba da plaćaju ovu naknadu pošto imaju atmosfersku kanalizaciju, o čemu ni Srbijavode, a ni Vode Vojvodine - nemaju podatke. Tokom pomenute četiri godine, inače, firme su na ime ove naknade platile 4,6 milijardi dinara - a trebalo je 4,8 po rešenjima, dok su građani platili 5,7 milijardi dinara, a u dostavljenim rešenjima im piše - 8,5 milijardi dinara. Kada je, međutim, reč o sistemima za odvodnjavanje, revizori su utvrdili da nema dovoljno sredstava za njihovo investiciono, ali ni za redovno održavanje.

Javna vodoprivredna preduzeća (JVP “Srbijavode” i “Vode Vojvodine”), u čijoj nadležnosti je upravljanje sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini, utvrđuju naknadu za odvodnjavanje rešenjem na godišnjem nivou u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018, 49/2019, 86/2019 - usklađeni din. izn., 156/2020 - usklađeni din. izn. i 15/2021 - dop. usklađenih din. izn.) od januara 2019. godine.

Ova preduzeća su, od januara 2017. godine, preuzela nadležnost obračuna i zaduženja za 1,1 milion građana – obveznika plaćanja naknade od Ministarstva finansija – Poreske uprave, kada se naknada za odvodnjavanje utvrđivala u skladu sa Zakonom o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 - dr. zakon) i Uredbom o visini naknada za vodu.

Počev od 2017. godine, pa do kraja 2020, ova javna preduzeća su obračunala naknadu za odvodnjavanje pravnim licima u iznosu 4,8 milijarde dinara i fizičkim licima u iznosu 8,5 milijardi dinara, stoji u izveštaju DRI.

"U istom periodu, naplaćena je naknada za odvodnjavanje pravnim licima u iznosu 4,6 milijardi dinara i fizičkim licima u iznosu 5,7 milijardi dinara. Na osnovu dostavljenih podataka JVP, potraživanja po osnovu naknade iznose 10,9 milijardi dinara na dan 31. decembar 2020. godine. Primetan je porast potraživanja za 43 odsto u odnosu na isti dan 2017. godine. Primera radi, samo potraživanja od jedinica lokalne samouprave iznose 1,6 milijardi dinara od čega su 42 odsto kamate", ukazuju državni revizori.

Revizori ističu da se najveći broj obveznika naknade (čak 69 odsto) nalazi - na teritoriji AP Vojvodine.

Konstataciju da ova javna preduzeća imaju nedovoljno efikasnu naplatu naknade za odvodnjavanje, državni revizori zasnivaju na nekoliko nalaza kontrole i zaključaka.

"Javna vodoprivredna preduzeća dužna su da od nadležnih organa prikupe podatke o obvezniku naknade za odvodnjavanje - o vlasniku, odnosno korisniku zemljišta i objekata na melioracionom području - a radi utvrđivanja obaveza plaćanja naknade. Internim aktom JVP Srbijavode predviđeno je da se za potrebe donošenja rešenja kojim se utvrđuje naknada za odvodnjavanje za sledeću godinu zahtev za podacima nadležnim organima podnosi najkasnije do 31. decembra tekuće godine. Međutim, navedeni zahtevi nadležnim organima su (u periodu za koji je vršena revizija) podneti godinu dana kasnije odnosno uopšte nisu podnošeni. S druge strane, JVP Vode Vojvodine je podnosilo zahteve početkom godine za potrebe donošenja rešenja u toj godini, ali ne i svim nadležnim organima (iako u ovom slučaju za razliku od Srbijavoda to nije uređeno internim aktom)", navodi DRI.

Podaci o obveznicima naknade za odvodnjavanje koja su JVP preuzela od Republičkog geodetskog zavoda radi utvrđivanja naknade su jednim delom nepotpuni.

"To najpre ima za posledicu da podaci nisu bili upotrebljivi kako bi se donela rešenja. Na primer, na osnovu preuzetih podatka u 2020. godini procenjujemo da JVP Srbijavode nije donelo rešenja kojim bi utvrdilo naknadu u iznosu 304 miliona dinara (32 odsto ukupnog iznosa naknade), a JVP Vode Vojvodine u iznosu 460 miliona dinara (15 odsto ukupnog iznosa naknade)", navode državni revizori.

DRI upozorava da javna vodoprivredna preduzeća utvrđuju naknadu za odvodnjavanje i obveznicima sa područja na kojima je odvođenje voda uređeno sistemom atmosferske kanalizacije za koje ne postoji obaveza plaćanja naknade za odvodnjavanje.

"Kako JVP nemaju podatke o ovim područjima, obveznici naknade se jedino mogu izuzeti od plaćanja naknade ulaganjem žalbe na navedena rešenja", upozoravaju revizori.

Žalbe obveznika naknade se taksiraju sa 480 dinara administrativne takse (u 2019. i 2020. godini).

"U velikom broju slučajeva obveznik naknade dobije rešenje da plati naknadu koja mu je obračunata za parcelu na kojoj postoji uređen sistem atmosferske kanalizacije, a utvrđen iznos naknade je niži od administrativne takse koja se plaća za podnošenje žalbe", ukazuju revizori.

Oni navode i konkretan primer kada je obvezniku naknade iz gradskog naselja Futog obračunata naknada za odvodnjavanje za period januar–decembar 2019. godine u ukupnom iznosu od 304,08 dinara. U žalbenom postupku rešenje o naplati naknade je poništeno, ali je firma imala veće troškove žalbe od iznosa naknade.

Revizori su, takođe, naveli bi blagovremeno utvrđivanje naknade za odvodnjavanje i odlučivanje o žalbama obveznika doprinelo efikasnijoj naplati naknade.

"Od 2015. godine zaposlena lica u Službi za naknade su primenjivala interni akt koji nije ažuriran u skladu sa Zakonom o naknadama koji je počeo da se primenjuje od 2019. godine. JVP Vode Vojvodine nije donelo interna akta kojim bi uredilo postupak utvrđivanja i naplate naknade za odvodnjavanje. To dovodi do toga da zaposleni koji obavljaju poverene poslove nemaju unapred uređeno u kom trenutku se utvrđuje naknada za odvodnjavanje, kada i kako se kontrolišu rešenja, kada se dostavljaju rešenja obveznicima naknade, kako postupati u situacijama dospele a nenaplaćene naknade, kako postupati po žalbama izjavljenim protiv rešenja i drugo", navodi DRI.

Javna vodoprivredna preduzeća u čijoj nadležnosti je upravljanje sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini, utvrđuje naknadu za odvodnjavanje rešenjem na godišnjem nivou.

"Za period revizije, JVP Srbijavode je utvrdilo naknadu obveznicima osam meseci nakon pribavljanja podataka od strane nadležnih organa, iako je internim aktom predviđen rok od 30 dana. Nadalje, oko 380 hiljada rešenja, kojim je utvrđena naknada za odvodnjavanje istovremeno za dve godine (2019. i 2020. godinu), poslato je obveznicima naknade krajem 2020. godine ili početkom 2021. godine, od kojih je čak 24 odsto ostalo neuručeno građanima. To za posledicu ima da utvrđivanje naknade i zaduženje obveznika nije vršeno u tekućoj godini kada je dug i nastao, a sve u cilju blagovremene naplate naknade", navode revizori.

Protiv rešenja JVP (“Srbijavode” i “Vode Vojvodine”) kojima je utvrđena naknada za odvodnjavanje može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja i to Republičkoj direkciji za vode (za teritoriju Srbije koja ne uključuje pokrajinu) i Pokrajinskom sekretarijatu (za teritoriju AP).

"Najveći broj izjavljenih žalbi na rešenja JVP odnosi se na tvrdnju žalioca da su pre donošenja prvostepenog rešenja otuđili nepokretnost, kao i da nisu obveznik naknade za odvodnjavanje iz drugih razloga. Kako JVP (kao prvostepeni organ) i Republička direkcija za vode, Pokrajinski sekretarijat (kao drugostepeni organ) nisu odlučili po žalbi stranke u zakonom predviđenom roku, obveznici naknade podnosili su tužbe Upravnom sudu zbog nedonošenja zahtevanog akta, što za posledicu najčešće ima gubitak ovih sporova od strane organa koji su nadležni za donošenje akata i samim tim obavezu plaćanja sudskih troškova za izgubljeni spor (20 miliona dinara za 2019. i 2020. godinu), kao i izostanak plaćanja naknade", ističe DRI.

Izostanak slanja opomena dužnicima kao i izostanak pokretanja postupaka za prinudnu naplatu potraživanja, uticale su, navodi se, na povećanje iznosa nenaplaćenih potraživanja i rizika od apsolutne zastarelosti potraživanja i nemogućnosti naplate sudskim postupkom.

JVP upravljaju vodnim objektima za uređenje vodotoka i za zaštitu od poplava na vodama prvog reda i vodnim objektima za odvodnjavanje, koji su u javnoj svojini.

 Za sisteme za odvodnjavanje na teritoriji Srbije - bez teritorije APV, koje održava JVP Srbijavode, potrebna sredstva po normativima za redovno i investiciono održavanje su dve milijarde dinara godišnje (za 100 odsto redovnog i investicionog održavanja).

 "Realizovana sredstva za ove namene su bila 27 odsto normiranih u 2019. godini i 22 odsto normiranih sredstva u 2020. godini. Naplaćena sredstva od naknade za odvodnjavanje su 449.000 dinara u 2019. godini i 221.000 dinara u 2020.godini, što je manje od realizovanih sredstva za održavanje sistema za odvodnjavanje", navodi DRI.

 Za sisteme za odvodnjavanje na teritoriji AP Vojvodine, koje održava JVP Vode Vojvodine, potrebna sredstva po normativima za redovno i investiciono održavanje su četiri milijarde dinara godišnje (za 100 odsto održavanja). Sa ovim sredstvima trebalo bi da se obezbedio zakonski propisan minimum radova koji obezbeđuje održavanje i zaštitu područja od poplava od unutrašnjih voda (odvodnjavanje).

 "Realizovano je 42 odsto sredstava od potrebnog obima redovnog i investicionog održavanja sistema za odvodnjavanje. Međutim, u 2020. godini situacija se malo poboljšala pa je uloženo 47 odsto potrebnih sredstva po normativu za održavanje sistema za odvodnjavanje. Ukupna naplaćena sredstva od naknade za odvodnjavanje u 2019. godini su 2,1 milijarda dinara, a u 2020. godini 2,5 milijardi dinara", ističe DRI.

Izvor: Vebsajt N1, Daniela Ilić Krasić, 31.05.2022.
Naslov: Redakcija