ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Kazna za neobjavljivanje informatora o radu do 100.000 dinara

Ministri, direktori javnih preduzeća i bolnica ili predsednici sudova će od novembra moći da budu kažnjeni od 20.000 do 100.000 dinara ako ta institucija nije izradila i objavila informator o radu.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podatak o ličnosti će od ove jeseni moći da zahteva pokretanje prekršajnih postupaka protiv organa koje ne objavljuju informatore o radu.

Organi vlasti imaju zakonski rok da tu svoju obavezu ispune do 16. novembra kada ističe rok od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 105/2021).

Informatori moraju da budu izrađeni u skladu sa Zakonom i uputstvom koje je izdao Poverenik, objašnjava Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.

Zašto je za građane važno da institucije i javna preduzeća objavljuju svoje informatore o radu?

Za sve građane je izuzetno važno da organi vlasti koji imaju tu obavezu, a u koje spadaju i javna preduzeća i institucije, objavljuju informatore o svom radu zato što će na mnogo lakši i brži način moći da saznaju informaciju o radu tog organa vlasti za koju su zainteresovani.

Umesto besomučnog podnošenja zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kako bi dobili željenu informaciju, pa čekanja da prođe zakonski rok u kojem je organ vlasti dužan da odgovori, a zatim, ukoliko odgovor organa vlasti izostane ili su nezadovoljni dobijenim odgovorom, pisanja žalbe Povereniku pa čekanja da Poverenik odluči, i na kraju, čak i ako Poverenik naloži organu vlasti da traženu informaciju učini dostupnom građaninu koji ju je tražio, čekanja da se sprovede postupak prinudnog izvršenja rešenja Poverenika, a što sve može da potraje i više od godinu dana, sada će građani moći, sa samo nekoliko “klikova”, da dođu do informacije za par minuta.

Na sajtovima pojedinih institucija nalaze se nepotpuni informatori o radu ili oni koji su stari i po nekoliko godina, a ima i onih organa i javnih preduzeća koji informatore ni nemaju javno objavljene. Jesu li neke od ovih institucija upozorene da krše zakon i na koji odgovor ste kod njih naišli?

Nažalost, tačno je da ni oni organi vlasti koji su i do sada, pre izmena zakona, imali obavezu objavljivanja informatora o radu to nisu činili. Ovo najbolje ilustruje činjenica da je od oko 3.700 organa koji su imali ovu obavezu, informatore o radu objavilo nešto preko 1.900. A ni svi oni organi koji su ispoštovali ovu zakonsku obavezu nisu imali ažurirane, tačne i potpune podatke. Međutim, kao što sam već napomenuo, Poverenik nije imao ovlašćenje da kontroliše da li organi vlasti ispunjavaju ovu obavezu pa, samim tim, nije ih mogao ni upozoravati na to. To je mogao samo organ koji je imao, a i sada, po izmenjenom tekstu zakona, ima ovlašćenje da vrši inspekcijski nadzor u ovoj oblasti a to je: upravna inspekcija.

Koje će biti prednosti postojanja jedinstvenog informacionog sistema za objavljivanje informatora?

Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu doneće brojne prednosti. Prvo, informatori o radu organa vlasti više neće biti objavljivani samo na njihovim sajtovima već na jedinstvenom sistemu koji vodi i održava Poverenik na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Na taj način građani će moći na jednom mestu, na sajtu Poverenika, da pretraže informatore o radu više organa vlasti.

Drugo, sada će, za razliku od ranije prakse, svi informatori biti izrađeni na isti način, u elektronskom i mašinski čitljivom obliku, što će značajno olakšati njihovo pretraživanje od strane građana, posebno kada se budu vršile neke uporedne analize, prikupljali statistički podaci i slično.

Treće, Poverenik će imati olakšan uvid u to koji su organi izradili i objavili informator a koji nisu, ali i koji informatori nisu ažurirani u zakonom propisanom roku od trideset dana od dana nastanka promene podatka sadržanog u informatoru, tako da će znati protiv rukovodilaca kojih organa treba da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Koji sektori unutar javne uprave su više otvoreni ka javnosti, a koji manje? Postoje li svetli primeri i oni koji jedva ispunjavaju minimum otvorenosti?

U toku 2021. godine i u prvih šest meseci 2022. godine Poverenik je primio ukupno 6949 žalbi u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. Najviše žalbi Povereniku izjavljeno je protiv lokalnih javnih preduzeća (1477), zatim protiv gradskih i opštinskih organa i mesnih zajednica (1452), protiv ministarstava (922), protiv pravosudnih organa (713), protiv republičkih agencija, direkcija, zavoda, fondova (651) itd.

Što se tiče svetlih primera i onih koji jedva ispunjavaju minimum otvorenosti, ovde možemo govoriti samo o pojedinačnim organima vlasti.

Pa tako, iako protiv njih ima priličan broj žalbi Povereniku, kao svetle primere možemo navesti MUP i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. S obzirom na informacije kojima raspolažu ovi organi, na njihove adrese stiže veliki broj zahteva za pristup informacijama od javnog značaja od strane građana i medija, po kojima u najvećem broju postupaju u zakonskom roku (primer MUP-a koji je samo u 2021. godini primio 1170 zahteva).

Kao svetle primere možemo navesti i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Na lokalnom nivou su to gradovi Subotica, Novi Pazar, opštine Ub, Lajkovac, Bajina Bašta, Soko Banja, Ivanjica, Crna Trava i dr. Takođe, treba navesti i pokrajinske organe kao svetle primere, jer postupaju u zakonskom roku po zahtevima za pristup informacijama i redovno dostavljaju godišnje izveštaje Povereniku. Protiv pokrajinskih sekretarijata je, u navedenom periodu, izjavljeno samo 18 žalbi Povereniku.

Što se tiče onih koji se ne mogu pohvaliti otvorenošću prema javnosti, ima ih više, ali navešću samo one koji imaju najviše neizvršenih rešenja Poverenika donetih u posmatranom periodu: Grad Beograd (24), Ministarstvo zaštite životne sredine (19).

Tačno tri godine ste na čelu institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Koje su najvažnije promene koje su se u ovom periodu desile?

Za ove tri godine otkako sam na čelu institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti desile su se mnoge važne promene. Pomenuću samo najvažnije. Počela je primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je u oblasti zaštite podataka o ličnosti u potpunosti usaglašen sa odgovarajućim propisima koji važe u Evropskoj uniji a kojim su Povereniku data mnogo veća ovlašćenja u zaštiti ovog ljudskog prava.

Ovo je uslovilo da Poverenik značajno poveća svoje kapacitete, kako ljudske tako i organizacione i tehničke, kako bi mogao da odgovori novim izazovima.

Takođe, izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u čijoj izradi je aktivno učestvovao, Poverenik je dobio mnogo veća ovlašćenja i u ovoj oblasti ljudskog prava što je prouzrokovalo da Poverenik promeni i ojača organizacionu strukturu na taj način što je umesto dotadašnjih sedam konstituisano deset sektora u službi Poverenika, a umesto 94 zaposlena, koliko je bilo sistematizovanih radnih mesta u trenutku mog stupanja na funkciju, sada je sistematizovano 156 radnih mesta.

Samo ovi brojevi sami po sebi dovoljno govore u kojoj meri je značaj Poverenika, kao nezavisnog državnog organa koji štiti dva ljudska prava, koja štiti i naš ustav, pravo na obaveštenost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti, porastao i, sledstveno tome, koliko su porasla ovlašćenja ali i odgovornosti Poverenika.

Da i ne spominjem da se Poverenik, kao i slični organi u drugim državama sveta, po prvi put našao u situaciji da navedena prava, za koja je nadležan, štiti u neočekivanim uslovima u vreme pandemije KOVID-19, koji zadatak je, po opštem mišljenju, više nego uspešno obavio.

Takođe, svim raspoloživim načinima vrši se sveobuhvatna obuka građana ali i organa vlasti i drugih rukovalaca našim podacima o ličnosti kako bi bili što bolje osposobljeni za zaštitu i korišćenje svojih prava i obaveza. U tu svrhu sprovode se razni kratki programi studija u saradnji sa fakultetima, ali i obuke i predavanja kako u organizaciji ovlašćenih ustanova, poput Nacionalne akademije za javnu upravu u kojoj obuku drže sertifikovani predavači iz službe Poverenika, tako i neposredno, u organizaciji Poverenika.

Pokrenuta je i inicijativa za donošenje strategije zaštite podataka o ličnosti do 2030. godine kao i za izmenu Zakona o zaštitu podataka o ličnosti i donošenje nedostajućih i izmenu postojećih zakona. I da ne zaboravim, započet je postupak za otvaranje kancelarija Poverenika van sedišta u Beogradu, po prvi put otkako postoji Poverenik. Na ovaj način će i građani koji ne žive u Beogradu dobiti veće mogućnosti da kontaktiraju službu Poverenika i da se informišu o svojim pravima i ulozi Poverenika u zaštiti tih prava.

Koji su vam naredni ciljevi koje želite da ispunite? Šta su goruća pitanja koja bi trebalo da se reše kada je u pitanju resor Poverenika?

U narednom periodu planiram da, do kraja ove godine, uspostavim kancelarije Poverenika u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i da, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i Ministarstvom pravde, završimo rad na izradi i donošenju strategije zaštite podataka o ličnosti za period do 2030. godine i da izmenimo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Plan mi da je da pojačam inicijativu za uvođenje zaštite podataka o ličnosti u nastavnonaučne programe osnovnih i srednjih škola, osnažimo svest građana o značaju i nužnosti čuvanja podataka o ličnosti, još intenzivnije nastavimo sa obukama svih slojeva društva, povećamo međunarodnu saradnju u obe oblasti prava koja štitimo i, u znatno većoj meri nego do sada, koristimo ovlašćenja u odnosu na procesuiranje prekršaja koje otkrijemo u svom radu i da sprovedemo razne druge aktivnosti. Nadam se da ću u ostvarenju ovih ciljeva imati podršku i građana i nadležnih organa kako bi efikasnost Poverenika i njegove službe bila što veća.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Katarina Baletić, 28.07.2022.
Naslov: Redakcija