NACRT ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O SISTEMU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru (“Službeni glasnik RS”, br. 18/16, 108/16, 113/17, 95/18, 86/19 i 157/20), u članu 39. stav 2. reči: “2022. godine” zamenjuju se rečima: “2025. godine”.

Član 2.

U članu 40. reči: “2022. godine” zamenjuju se rečima: “2025. godine”.

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENjA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Razlog za donošenje Zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru je potreba da se utvrdi nov rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora. Navedena potreba uslovljena je, pre svega, protekom vremena od donošenja Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i posebnih zakona kojima se uređuju plate u pojedinim delovima javnog sektora, koji su zasnovani na finansijskim analizama iz 2015. godine i ranijih godina. Kako je u prethodnih šest godina od usvajanja sistemskog zakona došlo do promene fiskalne politike i kroz proces fiskalne konsolidacije su stvoreni uslovi za rast plata u javnom sektoru (od postepenog “odmrzavanja plata” do njihovog nejednakog rasta, naročito u situaciji pandemije koja je opravdano uticala na rast plata u zdravstvu, ali i zbog povećanja minimalne cene rada koja ima značajan uticaj na odnose koji se uspostavljaju novim sistemom), te promene su uticale na potrebu ponovnog razmatranja ključnih postavki u sistemskom zakonu, kako bi se uvažile nastale promene u platama i očekivani reformski procesi odvijali u skladu sa budžetskim mogućnostima i projekcijama rasta plata u narednom periodu. U narednom periodu neophodno je sprovesti detaljnije analize svih usvojenih zakona u delu njihovih ključnih postavki koje kreiraju finansijske i makroekonomske aspekte novog sistema i njihovu održivost, a zatim u skladu sa navedenim analizama, opredeliti se prema ključnim efektima koje donosi reforma plata, kao što su odnosi plata unutar jednog dela javnog sektora i međusektorski odnosi, nagrađivanje prema rezultatima rada/kompetentnosti, prelazni režim do uspostvljanja punog odnosa koeficijenata postavljenih sistemskim zakonom u odnosu na zatečene plate i dr.

Sprovođenje sveobuhvatne finansijske analize, bilo je u prethodnom periodu otežano zbog ograničenih mogućnosti postojećeg informacionog sistema za obračun plata. Ministarstvo finansija od 2019. godine aktivno radi na planiranju i uspostavljanju novog jedinstvenog i sveobuhvatnog informacionog sistema koji će biti izvor podataka za detaljne analize finansijskih i fiskalnih efekata predstojeće reforme. Implementacija Centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru omogućiće obračun zarada kroz sistem sa automatskim kontrolama unosa podataka, multidimenziono izveštavanje svih relevantnih organa o podacima vezanim za troškove zarada zaposlenih u realnom vremenu, precizno planiranje, upravljanje i kontrolu izvršenja budžeta za zarade zaposlenih u javnom sektoru, kao i kontrolu troškova zapošljavanja i organizacionih promena. Ovaj informacioni sistem sadržaće u sebi podatke o platama i elementima plata preko 450 hiljada zaposlenih u javnom sektoru, obračunske podatke o njihovom prisustvu na radu i zaradama, kao i veliki broj operativnih budžetskih podataka Republike Srbije.

Uspostavljanje sistema jedinstvenog obračuna zarada je preduslov za implemetaciju reformskog procesa i omogućiće da se u predstojećem periodu sprovede detaljnija procena fiskalnog uticaja uključivanja svih zaposlenih u javnom sektoru u novi sistem plata, kao i planiranje i utvrđivanje troškova rada zaposlenih prema novom sistemu plata na način da udeo mase zarada opšte države u BDP bude u skladu sa principima odgovornog fiskalnog upravljanja.

Takođe, analitički proces i proces komunikacije reforme plata sa svim delovima javnog sektora bio je usporen usled epidemiološke situacije prouzrokovane pandemijom virusa KOVID-19 na teritoriji Republike Srbije tokom prethodne dve godine, a koja je dovela do otežanog funkcionisanja svih podstistema javnog sektora i preusmerila ključne aktivnosti države na otklanjanje posledica izazvanih pandemijom. Naime, puna implementacija propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru podrazumeva nesmetanu komunikaciju i intenzivnu saradnju svih učesnika u reformi sistema plata radi postizanja što većeg konsenzusa u njenom sprovođenju, uz održive projekcije efekata reforme, koje je bilo teško planirati zbog negativnih posledica pandemije i potrebe njihovog urgentnog ublažavanja realokacijom budžetskih sredstava.

S obzirom da je planirano da se potpuna implementacija sistema za obračun plata u javnom sektoru sprovede do 2024. godine, predlaže se odlaganje stupanja na snagu Zakona i reforme plata do 2025. godine do postizanja pune finkcionalnosti Centralnog informacionog sistema za obračun zarada, ostavljanjem odgovarajućeg vremenskog perioda u kojem će moći na osnovu pouzdane procene finansijskih efekata, da se ostvari nesmetana komunikacija o reformskim aktivnostima sa svim delovima javnog sektora.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. menja se član 39. stav 2. Zakona o sistemu plata redefinisanjem roka u kojem će se uskladiti posebni zakoni kojim se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u pojedinim delovima javnog sektora, tako što se kao novi rok za usklađivanje određuje 2025. godina.

Članom 2. menja se član 40. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru odlaganjem početka primena zakona za 2025. godinu.

Članom 3. uređuje se stupanje ovog zakona na snagu.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, 27.10.2021.