NACRT ZAKONA O VOLONTIRANjU - Tekst propisa

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se volontiranje, prava obaveze i odgovornosti volontera, organizatora volontiranja i korisnika volontiranja, kao i druga pitanja od značaja za volontiranje

Upotreba rodno osetljivog jezika

Član 2.

Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Volontiranje

Član 3.

Volontiranje je organizovano, dobrovoljno ulaganje vremena, znanja i veština kojima se obavljaju aktivnosti u cilju opšteg interesa, za opštu dobrobit društva ili drugog lica, kao što je: očuvanje biljnog i životinjskog sveta i zaštita životne sredine, kako uz prisustvo volontera u fizičkom prostoru volontiranja, tako i volontiranje uz korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija (volontiranje na daljinu), bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Volontiranje iz stava 1. ovog člana ne utiče na prava koja volonter ostvaruje po osnovu statusa nezaposlenog lica.

Volontiranjem se doprinosi društvenom razvoju, aktivnom uključivanju građana u društvene procese, solidarnosti, socijalnoj koheziji i socijalnom uključivanju.

Volontiranjem se stiču iskustva i razvijaju kompetencije potrebne i korisne za aktivno učešće u društvu, lični razvoj i ličnu dobrobit.

Decu i mlade uključene u formalne i neformalne oblike obrazovanja i vaspitanja potrebno je upoznati s vrednostima, ulogom i značajem volontiranja, omogućiti im da steknu iskustva volontiranja i osposobiti ih kroz vaspitanje i obrazovanje za volontiranje, društvenu solidarnost i aktivno građanstvo.

"Ad hok" volontiranje podrazumeva aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, koje ne traju duže od 10 časova nedeljno, najduže 30 dana bez prekida ili sa prekidima, u toku kalendarske godine.

Volontiranje u vanrednim situacijama je volontiranje koje volonter obavlja u situacijama koje nalažu hitnost u skladu sa propisom kojim se uređuje upravljanje vanrednim situacijama.

Volontiranje privrednog društva, preduzetnika i javnog preduzeća (u daljem tekstu: privredni subjekt) je volontiranje koje privredni subjekt, koji posluje s ciljem sticanja dobiti, sprovodi za dobrobit društva, u saradnji sa organizatorima volontiranja iz člana 8. ovoga zakona, a koje njegova zaposlena lica obavljaju dobrovoljno i koje ne predstavlja njihovu radnu obavezu.

Aktivnosti koje se ne smatraju volontiranjem

Član 4.

Volontiranjem u smislu ovog zakona ne smatra se:

1) stručno osposobljavanje neophodno za polaganje stručnog ispita odnosno za sticanje radnog iskustva (praksa) sa i bez zasnivanja radnog odnosa, kao i usavršavanje i rad van radnog odnosa u smislu propisa o radu i drugih propisa;

2) svaka vrsta radnog angažovanja koja po svojoj prirodi predstavlja radni odnos ili drugi oblik rada van radnog odnosa u smislu zakona kojim je uređen rad;

3) aktivnosti koje je jedno lice dužno da pruži drugom licu u skladu sa zakonom, drugim propisom i ugovorom, osim ugovora o volontiranju;

4) obavljanje poslova Crvenog krsta Srbije koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i zadataka u skladu sa zakonom;

5) izvršavanje sudskih, prekršajnih i drugih odluka nadležnih organa;

6) aktivnosti koje su uobičajene u porodičnim, prijateljskim ili susedskim odnosima;

7) aktivnosti u političkim strankama, sindikatima i udruženjima poslodavaca, radi ostvarivanja njihovih ciljeva i zadataka, od strane njihovih članova, u skladu sa statutom /opštim aktom/;

8) dobrovoljno davanje krvi i organa;

9) aktivnosti dobrovoljnih jedinica i društava za spasavanje;

10) spontane aktivnosti za ublažavanje posledica katastrofa, elementarnih nepogoda i neposredne opasnosti.

Volonter

Član 5.

Volonter je domaće ili strano fizičko lice, kao i lice bez državljanstva, koje obavlja volonterske aktivnosti u zemlji i inostranstvu u skladu sa ovim zakonom, opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Lice od 15 do 18 godina može da volontira uz pismenu saglasnost roditelja ili drugog zakonskog zastupnika, pod uslovima i na način propisan zakonom kojim se uređuje rad.

Lice mlađe od 18 godina ne može da volontira u aktivnostima koje su označene kao opasan rad za decu, u skladu sa propisom kojim je uređen opasan rad za decu.

Volonter može da bude lice koje ima najmanje 15 godina života.

Izuzetno od stava 4. ovog člana lice mlađe od 15 godina može da bude uključeno u jednodnevne volonterske akcije, vaspitno-obrazovne volonterske aktivnosti u skladu sa propisima o obrazovanju i vaspitanju i ratifikovanim međunarodnim konvencijama.

Lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti može biti volonter uz prethodnu saglasnost organa starateljstva i staratelja.

Smetnje za volontiranje

Član 6.

Ako program volontiranja podrazumeva neposredan rad sa decom, osobama sa invaliditetom, starim licima, licima kojima je neophodna pomoć i nega drugog lica, bolesnim osobama ili osobama koje su potpuno ili delimično lišene poslovne sposobnosti, žrtvama nasilja u porodici, osobama sa narušenim mentalnim zdravljem i povratnicima, volonter ne može biti:

1) lice kojem je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi ili obaveznog lečenja od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci ili zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, u trajanju od tri godine od dana isteka ove mere;

2) pravnosnažno osuđeno lice za krivično delo protiv života i tela, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv polne slobode, protiv braka i porodice, protiv zdravlja ljudi, u trajanju od najmanje pet godina od dana pravnosnažnosti presude;

3) lice prema kojem je izrečena mera zbog nasilja u porodici, u trajanju od tri godine od dana isteka ove mere.

Korisnik volontiranja

Član 7.

Korisnik volontiranja prima usluge volontera i može biti:

1) fizičko lice;

2) društvena zajednica (jedinica lokalne samouprave, deo teritorije jedinice lokalne samouprave, ili društvo u celini);

3) pravno lice čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti.

Organizator volontiranja čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti, istovremeno može biti i korisnik volontiranja.

Organizator volontiranja i volonterski centar

Član 8.

Organizator volontiranja može biti:

1) Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave;

2) imaoci javnih ovlašćenja u skladu sa zakonom;

3) grad odnosno gradska opština;

4) organi, službe i organizacije koje osniva jedinica lokalne samouprave i autonomna pokrajina;

5) mesna zajednica i drugi oblik mesne samouprave;

6) javne službe;

7) crkva ili verska organizacija upisana u odgovarajući registar u skladu sa zakonom;

8) sindikat ili politička stranka;

9) udruženje poslodavaca i druga udruženja;

10) fondacije i zadužbine u skladu sa zakonom;

11) druga domaća i strana pravna lica čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti u skladu sa zakonom i preuzetim međunarodnim obavezama u oblasti volontiranja.

Volonterski centar je centar gde organizacije civilnog društva posreduju između volontera, organizatora volontiranja i zajednice, pružajući podršku u organizovanju, koordinisanju sprovođenja volonterskih aktivnosti, pružanju relevantnih informacija u oblasti volontiranja i ukazujući na značaj volontiranja.

Volonterski centar sprovodi obuku iz oblasti menadžmenta volonterskim programima, promoviše primere dobre prakse i preduzima druge aktivnosti sa ciljem jačanja volonterskih aktivnosti u zajednici gde deluju.

Privredni subjekti kao organizatori volontiranja

Član 9.

Privredni subjekt može biti organizator volontiranja odnosno sprovoditi program volontiranja u koji uključuje volontere iz zajednice, ako:

1) volontiranje organizuje van svojih radnih prostorija;

2) volontiranjem ne stiče dobit;

3) volontiranjem ne zamenjuje rad zaposlenih ili drugih lica angažovanih u skladu sa propisima kojima je uređen rad (u daljem tekstu: zaposleni).

Privredni subjekt sprovodi volontiranje u koje uključuje svoje zaposlene, na dobrovoljnoj bazi i u radno vreme, na osnovu politike volontiranja uređene internim aktom koji sadrži:

1) opis cilja i željenih rezultata programa volontiranja, kao i koristi za volontera, korisnika volontiranja i zajednicu koje se programom postižu;

2) način na koji se realizuje volontiranje, u skladu sa specifičnostima privrednog društva, preduzetnika odnosno javnog preduzeća;

3) maksimalni broj sati na godišnjem nivou koji zaposleni može da izdvoji za volonterske aktivnosti podrške zajednici, tako da ne remeti svoje redovne radne aktivnosti i obaveze;

4) vreme za realizuju volonterskih aktivnosti.

Na zaposlene iz stava 2. ovog člana primenjuju se propisi o radu i propisi o bezbednosti i zdravlju na radu.

Odbijanje volontiranja zaposlenih iz stava 2. ovog člana ne može biti osnov za stavljanje zaposlenih u bilo kakav nepovoljniji položaj u odnosu na položaj pre ponude volontiranja.

Obavljanje volonterskih aktivnosti iz stava 2. ovog člana ne može biti osnov za umanjenje zarade i drugih prava iz radnog odnosa.

Program volontiranja

Član 10.

Organizator volontiranja donosi program volontiranja kojim utvrđuje potrebu za uključivanjem volontera, oblast volontiranja, način i postupke vršenja volonterskih aktivnosti i druge elemente od važnosti za sprovođenje programa volontiranja.

Program volontiranja u smislu ovog zakona, sadrži:

1) podatke o organizatoru volontiranja (naziv organizatora volontiranja, sedište, matični broj);

2) podatke o vremenskom periodu volontiranja, volonterima, korisnicima volontiranja;

3) kontakt informacije lica kod organizatora volontiranja, odgovornog za sprovođenje programa volontiranja;

4) opis cilja, željenih rezultata i aktivnosti programa volontiranja, kao i koristi za volontera, korisnika volontiranja i zajednicu koje se programom postižu.

Za sprovođenje programa volontiranja organizator volontiranja je u okviru svoje organizacije dužan odrediti koordinatora volontera koji je zadužen za realizaciju programa volontiranja: nadgleda uključivanje volontera u organizaciju, obezbeđuje kvalitet sprovođenja volontiranja, usmerava interakciju između volontera i svih učesnika organizacije, odgovoran je za dokumentaciju i za dokumentovanje ostvarenog doprinosa u postizanju ciljeva organizatora volontiranja.

Organizator volontiranja dužan je da program volontiranja istakne i učini javno dostupnim na svojoj internet stranici ili na drugi odgovarajući način.

Promocija volontiranja i podsticajne mere

Član 11.

Republika Srbija, autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave preduzima mere iz svoje nadležnosti u cilju promovisanja volontiranja među građanima, a posebno među mladima od 15 do 30 godina, u skladu sa preporukom Nacionalnog tela za razvoj volontiranja, kao i praksom/iskustvom Volonterskog centra na teritoriji nadležne te jedinice lokalne samouprave.

II. NAČELA VOLONTIRANjA

Načelo dobrovoljnosti, solidarnosti i promovisanja volontiranja

Član 12.

Volontiranje je dobrovoljno i solidarno obavljanje aktivnosti slobodnom voljom volontera.

Volontiranje se promoviše kao aktivnost od opšteg interesa, interesa građana i zajednice kojom se doprinosi aktivnom uključivanju građana u društvene procese, razvoju humanijeg i ravnopravnijeg demokratskog društva jednakih mogućnosti, kao i poboljšanju kvaliteta života građana.

Načelo zabrane diskriminacije

Član 13.

Zabranjeno je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje organizatora volontiranja prema volonterima koje predstavlja diskriminaciju u skladu sa zakonom, osim ako drukčije ne proizlazi iz prirode volonterske aktivnosti, mogućnosti samog volontera ili ako nije drukčije određeno zakonom.

Organizator volontiranja i volonter dužni su da postupaju prema fizičkim licima - korisnicima volontiranja u skladu sa načelom iz stava 1. ovog člana.

Načelo zaštite korisnika volontiranja

Član 14.

Organizator volontiranja dužan je da obezbedi da se obavljanje volonterskih aktivnosti vrši na način kojim se štiti lični integritet i interes korisnika volontiranja.

Organizator volontiranja dužan je da posveti posebnu pažnju izboru i obuci volontera koji volontiraju sa sledećim kategorijama korisnika volontiranja: decom, osobama sa invaliditetom, starim i nemoćnim licima, bolesnim osobama ili osobama koje su lišene poslovne sposobnosti ili drugim osetljivim grupama, uz posedovanje znanja, iskustava i sposobnosti za rad s tim kategorijama korisnika volontiranja.

U slučaju volontiranja s korisnicima iz stava 2. ovoga člana, organizatori volontiranja dužni su osigurati adekvatnu stručnu pomoć i nadzor nad radom volontera.

Načelo zabrane zloupotrebe volontiranja

Član 15.

Zabranjeno je organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti.

Zabranjeno je volontiranje kojim se zamenjuje rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu.

Zabranjeno je volontere iskorišćavati i zloupotrebljavati u svrhu sticanja ili povećanja profita ili sticanja lične koristi.

Načelo zaštite dece i omladine

Član 16.

Na maloletne volontere (lica mlađa od 18 godina) i lica između navršene 18. i 21. godine života pri obavljanju volontiranja primenjuju se propisi koji se odnose na zaštitu ovih lica na radu i propisi o opasnom radu za decu.

Maloletni volonter može volontirati isključivo na aktivnostima ili pružanjem usluga koje su primerene njegovom uzrastu, fizičkom, psihičkom i moralnom razvoja i veštinama koje ne predstavljaju rizik za njegovo zdravlje, razvoj i ne ometaju njegovo redovno pohađanje nastave u školi.

Volontiranje maloletnog volontera obavlja se uz obavezni nadzor i podršku organizatora volontiranja, korisnika volontiranja, roditelja ili drugog zakonskog zastupnika maloletnog volontera i drugih odraslih osoba.

Maloletni volonter ne sme da bude izložen:

1) volontiranju van granica Republike Srbije bez saglasnosti zakonskog zastupnika, kao i bez pratnje zakonskog zastupnika ili organizatora volontiranja;

2) volontiranju povezanom s teškim fizički naporom ili rizicima koji ugrožavaju ili bi mogli da ugroze njegov život, zdravlje, moral, razvoj ili njegovo redovno pohađanje nastave u školi.

Maloletni volonter može da prestane da obavlja volonterske aktivnosti u bilo kom trenutku bez saglasnosti, ali uz znanje roditelja ili drugog zakonskog zastupnika.

Načelo besplatnosti volontiranja

Član 17.

Volonter nema pravo na novčanu naknadu ili drugu imovinsku korist za volontiranje, osim naknade troškova propisanih ovim zakonom.

Načelo doprinosa održivom razvoju

Član 18.

Volontiranje doprinosi održivom razvoju, društvenoj koheziji, blagostanju, unapređenju ljudskih resursa, razvoju veština i razmeni znanja, jačanju lokalnih zajednica, odgovornom korišćenju prirodnih resursa i očuvanju životne sredine, podsticanju inovacija i pozitivnih promena, podizanju svesti o temama od značaja za društvo i životnu sredinu, bezbednosti i zdravlju, kao i drugim oblastima održivog razvoja u kojima je potrebna pomoć volontera.

Načelo društvene uključenosti

Član 19.

Organizator volontiranja posebnu pažnju posvećuje obezbeđivanju jednakih mogućnosti pri volontiranju i uključivanju pripadnika svih društvenih grupa, a posebno osoba koje pripadaju osetljivim grupama, s ciljem njihovog društvenog osnaživanja. Organizator volontiranja obavezan je da obezbedi adekvatnu podršku i nadzor stručnih osoba volonterima pripadnicima društveno osetljivih grupa.

Načelo internacionalnosti volontiranja

Član 20.

Državljanin Republike Srbije koji volontira u inostranstvu ima ista prava i obaveze predviđene ovim zakonom i preuzetim međunarodnim obavezama.

Organizator volontiranja sa sedištem na teritoriji Republike Srbije je dužan da ugovori prava u skladu sa ovim zakonom za državljane Republike Srbije koji će volontirati u inostranstvu.

Strani državljanin i lice bez državljanstva (u daljem tekstu: volonter stranac) ima pravo da volontira u Republici Srbiji u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Ugovor o volontiranju koji zaključi volonter stranac u pisanom obliku u skladu sa ovim zakonom smatra se dokazom opravdanosti privremenog boravka u Republici Srbiji.

III. PRAVA I OBAVEZE VOLONTERA I ORGANIZATORA VOLONTIRANjA

Prava volontera

Član 21.

Volonter ima pravo:

1) da bude upoznat sa uslovima volontiranja, aktivnostima koje će obavljati, pravima koja mu pripadaju na osnovu zakona;

2) da u pisanom obliku, na svoj zahtev, dobije opis volonterske aktivnosti;

3) da bude upoznat sa kodeksom ponašanja, odnosno etičkim pravilima ponašanja koja su propisana u delatnostima u kojima se obavlja volontiranje, ako oni postoje;

4) na odgovarajuće osposobljavanje, ako je takvo osposobljavanje potrebno za obavljanje volonterskih aktivnosti;

5) na stručnu pomoć i podršku tokom volontiranja;

6) na naknadu ugovorenih troškova nastalih u vezi sa volontiranjem;

7) na bezbedne i zdrave uslove rada i sredstva i opremu za ličnu zaštitu, u skladu sa prirodom volonterskih aktivnosti koje obavlja;

8) da se upozna sa opasnostima i štetnostima koja su u vezi sa volonterskim aktivnostima koje obavlja;

9) na odmor u toku volontiranja, dnevni i nedeljni odmor, u ugovorenom trajanju;

10) na zaštitu privatnosti i zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti;

11) da bude konsultovan pri odlučivanju o načinu obavljanja volonterske aktivnosti;

12) druga prava određena ovim zakonom, ugovorom o volontiranju i drugim propisom;

13) odbije volontiranje koje nije u skladu sa zakonom, drugim propisom ili ugovorom o volontiranju.

Volonter ima prava iz penzijskog i invalidskog i zdravstvenog osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom.

Naknada troškova volontiranja

Član 22.

Volonter ima pravo na naknadu troškova volontiranja, i to za:

1) radnu odeću i sredstva i opremu za ličnu zaštitu volontera, ako su neophodni za sprovođenje volontiranja;

2) putovanja, smeštaj i ishranu volontera i drugih troškova koji nastanu u vezi sa izvršavanjem volonterskih aktivnosti;

3) lekarske preglede obezbeđene za potrebe volontiranja;

4) obuke za obavljanje volonterskih aktivnosti, ako su potrebne za sprovođenje volontiranja;

5) premije osiguranja isplaćene za slučaj povrede ili profesionalne bolesti nastale u vezi sa sprovođenjem volonterskih aktivnosti, odnosno novčane naknade u svrhu osiguranja od odgovornosti za štetu nastalu kod organizatora volontiranja ili trećeg lica:

6) isplatu džeparca za volontiranje koje traje duže od 10 sati nedeljno najmanje i mesec dana bez prekida, čiji mesečni iznos ne može biti veći od 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji određene na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, ako je isplata džeparca predviđena ugovorom prema programima volontiranja EU i međunarodnih programa koji se odnose na finansiranje programa volontiranja.

Naknada troškova utvrđuje se ugovorom o volontiranju.

U pogledu povrede na radu, profesionalne bolesti, radne odeće, sredstava za opremu i ličnu zaštitu volontera, i dr. prava na naknadu troškova volontiranja iz stava 1. tač. 1)-5) shodno se primenjuju propisi o radu i propisi o bezbednosti i zdravlju na radu.

Naknadu troškova ukoliko je predviđena ugovorom, snosi organizator volontiranja.

Obaveze volontera

Član 23.

Volonter je dužan da:

1) volontira u skladu sa ovim zakonom, uputstvima organizatora volontiranja i ugovorom o volontiranju, ako je ugovor zaključen;

2) obavlja volonterske aktivnosti lično i neposredno u skladu sa pravilima struke i profesionalne etike, kada volontiranje zahteva stručna znanja;

3) obavlja volonterske aktivnosti nepristrasno, bez obzira na lična svojstva korisnika;

4) obavesti organizatora volontiranja o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje volonterskih aktivnosti ili koje ugrožavaju njegov život ili zdravlje, odnosno život ili zdravlje lica s kojima dolazi u kontakt za vreme volontiranja, kao i o opasnosti za nastanak materijalne štete za korisnika volontiranja, organizatora volontiranja, volontera ili treće lice;

5) čuva tajne podatke, poslovnu tajnu i podatke o ličnosti korisnika volontiranja, u skladu sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Član 24.

Volonter nije dužan da volontira u skladu sa uputstvom organizatora volontiranja:

1) ako izvršavanje uputstva može da ugrozi život i zdravlje volontera, korisnika volontiranja ili trećeg lica, ili da dovede do nastanka materijalne štete ovih lica;

2) koje je moralno neprihvatljivo za volontera, korisnika volontiranja ili drugo lice;

3) koje je u suprotnosti sa zakonom, ugovorom o volontiranju ili drugim propisom.

Ako izvršavanje uputstva može da prouzrokuje štetu volonteru, korisniku volontiranja ili trećem licu volonter je dužan da na to upozori organizatora volontiranja pismenim putem.

Volonter ne odgovara za prouzrokovanu štetu ako je prethodno pismenim putem upozorio organizatora volontiranja na takvu mogućnost.

U slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana, volonter ima pravo da odustane od volontiranja, odnosno, da jednostrano raskine ugovor o volontiranju bez obaveze poštovanja ugovorenog otkaznog roka.

Obaveze organizatora volontiranja

Član 25.

Organizator volontiranja dužan je da:

1) obezbedi volonteru bezbednost i zdravlje tokom obavljanja volonterskih aktivnosti, u skladu sa zakonom;

2) izda volonteru potvrdu o obavljenom volontiranju,

3) obezbedi sredstva za obavljanje volonterskih aktivnosti;

4) obezbedi zaštitu podataka o ličnosti volontera i zaštitu privatnosti;

5) obezbedi druge uslove za volontiranje i prava volontera propisana ovim zakonom i ugovorom o volontiranju.

Organizator volontiranja odgovara za tačnost podataka upisanih u potvrdu o volontiranju.

Organizator volontiranja dužan je da o svom trošku organizuje osposobljavanje volontera za rad sa decom, osobama sa invaliditetom, starim licima, osobama kojima je neophodna pomoć i nega drugog lica, bolesnim osobama ili osobama koje su potpuno ili delimično lišene poslovne sposobnosti, kada je takvo osposobljavanje potrebno za obavljanje volonterskih aktivnosti.

Izgled i sadržaj potvrde o volontiranju propisuje ministar nadležan za oblast volontiranja (u daljem tekstu: Ministar).

Organizator volontiranja u opasnim uslovima u smislu člana 3. stav 7. ovog zakona, dužan je da obezbedi i obuku volontera za volontiranje u opasnim uslovima.

Potvrda o volontiranju

Član 26.

Potvrda o volontiranju sadrži: lične podatke o volonteru, podatke o vremenu volontiranja, obuci, kratak opis volonterskih aktivnosti, i ostale specifičnosti određenih vrsta volontiranja.

Potvrda o volontiranju, osim podataka iz stava 1. ovoga člana, sadrži i potpis osobe ovlašćene za zastupanje organizatora volontiranja kojim se potvrđuje tačnost navedenih podataka.

Potvrda o volontiranju može da se izda elektronskim putem, u skladu sa propisom kojim se uređuje elektronski potpis.

Potvrda o volontiranju koja sadrži podatke i druge sastavne delove iz st. 1. i 2. ovog člana dokaz o obavljenom volontiranju.

Organizator volontiranja može izdavati, knjižice i druge dokumente radi dokazivanja volonterskog statusa, a oni se mogu smatrati potvrdom o volontiranju ako sadrže podatke i elemente iz stava 1. i 2. ovoga člana.

Državljanima Republike Srbije koji volontiraju u inostranstvu organizator volontiranja sa sedištem u Republici Srbiji dužan je da izda potvrdu o volontiranju, ako učestvuje u sprovođenju programa volontiranja u inostranstvu.

Odgovornost organizatora volontiranja i volontera

Član 27.

Organizator volontiranja je odgovoran za štetu koju volonter prouzrokuje korisniku ili trećem licu u vezi sa vršenjem volonterske aktivnosti.

Organizator volontiranja koji je nadoknadio štetu koju je prouzrokovao volonter namerno ili krajnjom nepažnjom, ima pravo da od tog volontera zahteva naknadu plaćenog iznosa.

Volonter je odgovoran za štetu koju vršenjem volonterske aktivnosti prouzrokuje organizatoru volontiranja namerno.

Na utvrđivanje postojanja štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, odgovornost i način naknade, shodno se primenjuju propisi o naknadi štete.

Organizator volontiranja je dužan da volonteru nadoknadi štetu koju pretrpi u vezi sa volontiranjem, osim ako je štetu volonter prouzrokovao namerno.

IV. UGOVOR, EVIDENCIJA I IZVEŠTAVANjE O VOLONTIRANjU

Ugovor o volontiranju

Član 28.

Ugovor o volontiranju zaključuje se između organizatora volontiranja i volontera, u pisanoj ili elektronskoj formi u skladu sa zakonom.

Izuzetno od stava 1 ovog člana, ugovor o volontiranju ne zaključuje se ako volontiranje traje do deset sati nedeljno, osim:

1) na zahtev volontera:

2) sa maloletnim volonterom;

3) sa stranim državljaninom i licem bez državljanstva;

4) sa državljaninom Republike Srbije koji volontira u inostranstvu, ako organizator volontiranja ima sedište u Republici Srbiji;

5) ako su korisnici volontiranja lica iz člana 6 stav 1 ovog zakona.

Ugovor o volontiranju koji se zaključi sa stranim državljaninom i licem bez državljanstva smatra se dokazom o opravdanosti privremenog boravka u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom kojim se uređuje kretanje i boravak stranaca.

Organizator volontiranja iz stava 4. ovog člana, u opštem aktu uređuje sledeća pitanja:

1) načelna prava i obaveze volontera;

2 troškovi volontiranja koji se nadoknađuju;

3) naknada štete;

4) pravila o osposobljavanju volontera.

Član 29.

Ugovor o volontiranju obavezno sadrži:

1)naziv i sedište organizatora volontiranja;

2) ime i prezime volontera, JMBG volontera ili broj pasoša ukoliko je volonter strano lice, mesto prebivališta odnosno boravišta volontera;

3) podatke o korisniku volontiranja, kada je korisnik volontiranja pravno lice;

4) podatke o mestu i trajanju volontiranja;

5) opis volonterskih aktivnosti;

6) podatke o osposobljavanju za volontiranje, ako je takvo osposobljavanje neophodno za obavljanje volonterskih aktivnosti;

7) troškove volontiranja koji se nadoknađuju, kao i način njihovog obračuna i naknade;

8) otkazni rok;

9) druga prava i obaveze volontera, organizatora volontiranja ili korisnika volontiranja, ukoliko ugovorne strane smatraju da je potrebno.

Organizator volontiranja pre zaključenja ugovora o volontiranju, odnosno pre otpočinjanja volonterskih aktivnosti, od volontera pribavlja potpisanu izjavu da kod njega ne postoje smetnje iz člana 6. stav 1. tač.1)-3) ovog zakona, odnosno da su ispunjeni uslovi iz člana 5. stav 6. ovog zakona.

Član 30.

Ugovor o volontiranju prestaje:

1) istekom vremena na koji je zaključen ili ispunjenjem ugovorne obaveze;

2) sporazumom ugovornih strana;

3) jednostranim raskidom ugovora, uz poštovanje otkaznog roka propisanog ugovorom, koji ne može biti duži od tri dana;

4) danom pravnosnažnosti odluke o nastupanju smetnje iz člana 6. ovog zakona;

5) kada se roditelj ili staratelj maloletnog lica ne saglasi sa nastavkom volontiranja;

6) kada organ starateljstva odnosno staratelj povuče saglasnost za nastavak volontiranja lica iz člana 5. stav 6. ovog zakona.

7) u drugim slučajevima određenim ugovorom o volontiranju.

Volonter je dužan da organizatora volontiranja obavesti o pravnosnažnosti odluke o nastupanju smetnje iz člana 6. ovog zakona, odmah po pravnosnažnosti odluke iz stava 1. tačka 4) ovog člana.

Član 31.

Volonter može u svako doba da raskine ugovor o volontiranju, uz poštovanje otkaznog roka propisanog ugovorom, bez obaveze da za to navede razlog.

Organizator volontiranja može da raskine ugovor o volontiranju:

1) kad prestane potreba za volontiranjem;

2) ako ne može da obezbedi uslove za dalje volontiranje;

3) ako volonter ne ispunjava ugovorene obaveze;

4) ako volonter svojim aktivnostima ugrožava korisnika volontiranja ili treće lice;

5) u drugim slučajevima određenim ugovorom o volontiranju.

Evidencija i izveštavanje o volontiranju

Član 32.

Organizator volontiranja je dužan da se prijavi u evidenciju organizatora volontiranja i vodi evidenciju o volonterima i volonterskim programima.

Ministarstvo nadležno za oblast volontiranja (u daljem tekstu: Ministarstvo) vodi evidenciju o organizatorima volontiranja i formira Nacionalno telo za razvoj volontiranja, koje ima savetodavnu ulogu, u cilju predlaganja mera i aktivnosti koje vode razvoju volontiranja u Republici Srbiji.

Organizator volontiranja dužan je da Ministarstvu dostavi izveštaj o volonterima i volonterskim programima najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Izveštaj iz stava 3. ovog člana sadrži podatke o: organizatoru volontiranja, programu volontiranja, odnosno volonterskim aktivnostima, korisniku volontiranja, volonterima i ugovorima o volontiranju.

Izveštaj može sadržati i druge elemente, kao što su: da li je planirani cilj ostvaren, koje su koristi za volontera, korisnika volontiranja i zajednicu koje se programom postižu.

Bližu sadržinu i način vođenja evidencije o organizatorima volontiranja, evidencija o volonterima i volonterskim programima, kao i podnošenje izveštaja, propisuje Ministar.

Ministarstvo na osnovu podnetih izveštaja o volontiranju jednom godišnje, najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu, objavljuje zbirne podatke o volontiranju u Republici Srbiji, uključujući podatke o broju i strukturi organizatora volontiranja, broju, rodnoj i starosnoj strukturi volontera, kao i ukupnom broju volonterskih sati.

V. NADZOR

Član 33.

Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o volontiranju i ugovora o volontiranju vrši inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija.

U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor je ovlašćen da rešenjem naloži organizatoru volontiranja da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, drugih propisa o volontiranju i ugovora o volontiranju.

Organizator volontiranja dužan je da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju o izvršenju rešenja.

Inspektor podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je organizator volontiranja, povredom zakona ili drugih propisa učinio prekršaj.

VI. KAZNENE ODREDBE

Član 34.

Novčanom kaznom od 100.000,00 do 500.000,00 dinara kazniće se za prekršaj organizator volontiranja sa svojstvom pravnog lica:

1) ako angažuje za volontiranje maloletno lice suprotno odredbama ovog zakona (član 5);

2) ako ne donese program volontiranja u skladu sa odredbama ovog zakona (član 10);

2) ako prekrši načelo zabrane diskriminacije (član 13);

3) ako organizuje volontiranje u cilju sticanja dobiti ili volontiranjem zamenjuje rad u skladu sa propisima o radu (član 15);

4) ako na zahtev volontera ne izda volonteru potvrdu o obavljenom volontiranju u skladu sa odredbama ovog zakona (član 25. stav 1. tačka 2);

5) ako ne obezbedi obuku volontera za volontiranje u opasnim uslovima u skladu sa odredbama ovog zakona (član 25. stav 6);

6) ako ne zaključi ugovor o volontiranju sa volonterom u skladu sa odredbama ovog zakona (član 28. st. 1. i 2);

7) ako ne donese opšti akt u skladu sa odredbama ovog zakona (član 28. stav 4);

8) ako od volontera ne pribavi pisanu izjavu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 29. stav 2);

9) ako ne dostavi izveštaj Ministarstvu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 32. stav 3);

10) ako ne postupi po rešenju inspektora rada, odnosno upravnog inspektora u skladu sa odredbama ovog zakona (član 33. stav 2).

Ako je prekršajem iz stava 1. tačka 3) ovog člana pribavljena imovinska korist, korist će se oduzeti.

Novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i odgovorno lice u državnom organu, organu pokrajinske autonomije i jedinice lokalne samouprave.

VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 35.

Podzakonska akta za izvršenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Član 36.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o volontiranju (“Službeni glasnik RS”, broj 36/10).

Član 37.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku roka od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine sadrži strateški cilj “Aktivizam i aktivno učešće mladih”. U okviru teksta za ovaj strateški cilj navodi se da je stvaranje pravnog i političkog okvira koji stimuliše učešće i aktivizam mladih moguće jedino uz kreiranje različitih, efikasnih mehanizama koji će omogućiti njihovo aktivno učešće u javnim politikama. U vezi sa Zakonom o volontiranju (2010), u ovom strateškom dokumentu stoji da se u praksi pokazalo da taj zakon ne omogućava očekivano promovisanje i stimulisanje kulture volontiranja. Takođe, u istom strateškom dokumentu stoji da volonterizam jeste i uvek treba da bude osnova civilnog društva, i kao takav treba da bude podstican u društvu, a posebno kod mladih. Volontiranje treba promovisati kao nešto što zajedničkim zalaganjem donosi dobrobit celokupnom društvu, kao nešto što će omogućiti da se stvari pokrenu. Mladi su tehnološki veoma obrazovani, što umnogome može pomoći volonterskim servisima u kvalitetnijem pružanju usluga, vođenju različitih kampanja preko interneta, širenju ideja i mobilizaciji društva, tako da i to može biti jedan od bitnih načina za uključivanje mladih u volontiranje. Za unapređenje volonterizma je bitno i umrežavanje volonterskih organizacija, jačanje njihovih kapaciteta, ali i uticanje na promenu generalnog stava javnosti o volonterizmu samo kao servisu za pružanje usluga. Takođe, Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine u okviru strateškog cilja “Unapređeno aktivno učešće mladih žena i muškaraca u društvu” sadrži i specifični cilj 3 - “Unapređeni uslovi za volontiranje među mladima i za mlade”. Za ovaj specifični cilj definisani su očekivani rezultati i planirane aktivnosti realizacije: 1) obezbeđena podsticajna sredina i podrška za razvoj volonterskih aktivnosti i volontiranje mladih (podržati volonterske aktivnosti udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti, kancelarije za mlade (KZM) i neformalnih omladinskih grupa; podržati uključivanje mladih volontera u kratkoročne i dugoročne volonterske programe; podsticati obrazovne, kulturne i sportske ustanove da prepoznaju, podrže i vrednuju volontiranje mladih; uspostaviti sistem za prepoznavanje i priznavanje veština stečenih volontiranjem pri zapošljavanju i pratiti njegovu efikasnost; podsticati međugeneracijsku saradnju i uključivanje mladih iz osetljivih grupa kroz volonterske programe, projekte i inicijative; podržati programe volontiranja u vanrednim situacijama);

Iako Zakon o volontiranju daje pravni okvir za organizovanje volontiranja, ključni problem u primeni Zakona o volontiranju predstavlja nizak nivo dobrovoljnog uključivanja građana u aktivnosti od opšteg interesa.

Uzroci problema podeljeni su na one koji proističu iz sistemskih rešenja (normativnih, institucionalnih), s jedne strane, i na one koji se tiču odgovornosti organizatora volontiranja, s druge strane. Kao uzroci problema proistekli iz sistemskih rešenja (propisa i javnih politika), mogu se navesti administrativne poteškoće prilikom organizovanja volontiranja, među kojima je obaveza pribavljanja saglasnosti na program volontiranja za javna preduzeća i privredna društva pri organizovanju volontiranja. Prema podacima nadležnog ministarstva od ukupnog broja organizatora volontiranja (340), samo je 14 iz reda privrednih društava i javnih preduzeća pribavilo saglasnost za 18 programa volontiranja, a 6 zahteva je odbijeno. Dalji problemi se odnose na nedovoljno razgraničenje i postojanje više zakonskih kategorija volontiranja (kratkoročno, dugoročno i ad hok volontiranje), nedovoljno korišćenje elektronske uprave; nedovoljan inspekcijski nadzor u oblasti volontiranja; otežano volontiranje u vanrednim situacijama zbog zabrane volontiranja lica na poslovima koji su opasni za život i zdravlje ili se obavljaju u uslovima opasnim za život i zdravlje; nedovoljno jasno definisani uslovi za angažovanje posebno osetljivih grupa (osobe sa invaliditetom, starija lica, deca mlađa od 15 god) u volonterskom radu; nedovoljno prepoznavanje inovativnih načina volontiranja (npr. onlajn volontiranje, ekspertsko volontiranje, tj. volontiranje stručnjaka u određenim oblastima); neadekvatno društveno vrednovanje volonterskog rada. Kao uzroci problema koji se tiču odgovornosti organizatora volontiranja: nedovoljan broj programa za volontiranje kojima se stvara potreba za angažovanjem volontera i usmerava njihova motivisanost; nedovoljna obučenost volontera; nedovoljno poznavanje sistema volontiranja i propisa o volontiranju od strane organizatora volontiranja, zbog čega ni volonteri nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima i obavezama.

Polazeći od navedenog pristupilo se izradi novog Zakona o volontiranju kojim će se kreirati novi koncept za razvoj volontiranja u Republici Srbiji. U tom smislu formirana je Radna grupa od predstavnika relevantnih ministarstava i drugih organa i organizacija, kao i predstavnika civilnog sektora, i to: reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca, udruženja koja se bave organizovanjem volontiranja, i UNICEF-a koji je Radnoj grupi pružio stručnu i tehničku podršku.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Član 1. Ovim zakonom uređuje se volontiranje, prava obaveze i odgovornosti volontera, organizatora volontiranja i korisnika volontiranja, kao i druga pitanja od značaja za volontiranje

Član 2. Propisuje da se svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Član 3. Volontiranje je organizovano, dobrovoljno ulaganje vremena, znanja i veština kojima se obavljaju aktivnosti u cilju opšteg interesa, za opštu dobrobit društva ili drugog lica, kao što je: očuvanje biljnog i životinjskog sveta i zaštita životne sredine, kako uz prisustvo volontera u fizičkom prostoru volontiranja, tako i volontiranje uz korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija (volontiranje na daljinu), bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Volontiranje ne utiče na prava koja volonter ostvaruje po osnovu statusa nezaposlenog lica. Volontiranjem se doprinosi društvenom razvoju, aktivnom uključivanju građana u društvene procese, solidarnosti, socijalnoj koheziji i socijalnom uključivanju. Volontiranjem se stiču iskustva i razvijaju kompetencije potrebne i korisne za aktivno učešće u društvu, lični razvoj i ličnu dobrobit. Decu i mlade uključene u formalne i neformalne oblike obrazovanja i vaspitanja potrebno je upoznati s vrednostima, ulogom i značajem volontiranja, omogućiti im da steknu iskustva volontiranja i osposobiti ih kroz vaspitanje i obrazovanje za volontiranje, društvenu solidarnost i aktivno građanstvo. "Ad hok" volontiranje podrazumeva aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, koje ne traju duže od 10 časova nedeljno, najduže 30 dana bez prekida ili sa prekidima, u toku kalendarske godine. Volontiranje u vanrednim situacijama je volontiranje koje volonter obavlja u situacijama koje nalažu hitnost u skladu sa propisom kojim se uređuje upravljanje vanrednim situacijama. Volontiranje privrednog društva, preduzetnika i javnog preduzeća je volontiranje koje privredni subjekt, koji posluje s ciljem sticanja dobiti, sprovodi za dobrobit društva, u saradnji sa organizatorima volontiranja, a koje njegova zaposlena lica obavljaju dobrovoljno i koje ne predstavlja njihovu radnu obavezu.

Član 4. Ovim članom propisuju se aktivnosti koje se ne smatraju volontiranjem.

Član 5. Ovim članom definisan je volonter. Volonter je domaće ili strano fizičko lice, kao i lice bez državljanstva, koje obavlja volonterske aktivnosti u zemlji i inostranstvu u skladu sa ovim zakonom, opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom. Lice od 15 do 18 godina može da volontira uz pismenu saglasnost roditelja ili drugog zakonskog zastupnika, pod uslovima i na način propisan zakonom kojim se uređuje rad. Lice mlađe od 18 godina ne može da volontira u aktivnostima koje su označene kao opasan rad za decu, u skladu sa propisom kojim je uređen opasan rad za decu. Volonter može da bude lice koje ima najmanje 15 godina života. Izuzetno, lice mlađe od 15 godina može da bude uključeno u jednodnevne volonterske akcije, vaspitno-obrazovne volonterske aktivnosti u skladu sa propisima o obrazovanju i vaspitanju i ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti može biti volonter uz prethodnu saglasnost organa starateljstva i staratelja.

Član 6. Ako program volontiranja podrazumeva neposredan rad sa decom, osobama sa invaliditetom, starim licima, licima kojima je neophodna pomoć i nega drugog lica, bolesnim osobama ili osobama koje su potpuno ili delimično lišene poslovne sposobnosti, žrtvama nasilja u porodici, osobama sa narušenim mentalnim zdravljem i povratnicima, volonter ne može biti: 1) lice kojem je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi ili obaveznog lečenja od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci ili zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, u trajanju od tri godine od dana isteka ove mere; 2) pravnosnažno osuđeno lice za krivično delo protiv života i tela, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv polne slobode, protiv braka i porodice, protiv zdravlja ljudi, u trajanju od najmanje pet godina od dana pravnosnažnosti presude; 3) lice prema kojem je izrečena mera zbog nasilja u porodici, u trajanju od tri godine od dana isteka ove mere.

Član 7. Ovim članom propisuje se da korisnik volontiranja prima usluge volontera i može biti: 1) fizičko lice; 2) društvena zajednica (jedinica lokalne samouprave, deo teritorije jedinice lokalne samouprave, ili društvo u celini); 3) pravno lice čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti.

Organizator volontiranja čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti, istovremeno može biti i korisnik volontiranja.

Član 8. Ovim članom propisuje se da organizator volontiranja može biti: 1) Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave; 2) imaoci javnih ovlašćenja u skladu sa zakonom; 3) grad odnosno gradska opština; 4) organi, službe i organizacije koje osniva jedinica lokalne samouprave i autonomna pokrajina; 5) mesna zajednica i drugi oblik mesne samouprave; 6) javne službe; 7) crkva ili verska organizacija upisana u odgovarajući registar u skladu sa zakonom; 8) sindikat ili politička stranka; 9) udruženje poslodavaca i druga udruženja; 10) fondacije i zadužbine u skladu sa zakonom; 11) druga domaća i strana pravna lica čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti u skladu sa zakonom i preuzetim međunarodnim obavezama u oblasti volontiranja. Takođe ovim članom definisan je i volonterski centar kao centar gde organizacije civilnog društva posreduju između volontera, organizatora volontiranja i zajednice, pružajući podršku u organizovanju, koordinisanju sprovođenja volonterskih aktivnosti, pružanju relevantnih informacija u oblasti volontiranja i ukazujući na značaj volontiranja. Volonterski centar sprovodi obuku iz oblasti menadžmenta volonterskim programima, promoviše primere dobre prakse i preduzima druge aktivnosti sa ciljem jačanja volonterskih aktivnosti u zajednici gde deluju.

Član 9. Ovim članom propisuje se da privredni subjekt može biti organizator volontiranja odnosno sprovoditi program volontiranja u koji uključuje volontere iz zajednice, ako: 1) volontiranje organizuje van svojih radnih prostorija; 2) volontiranjem ne stiče dobit; 3) volontiranjem ne zamenjuje rad zaposlenih ili drugih lica angažovanih u skladu sa propisima kojima je uređen rad.

Takođe propisano je da privredni subjekt može da sprovodi volontiranje u koje uključuje svoje zaposlene, na dobrovoljnoj bazi i u radno vreme, na osnovu politike volontiranja uređene internim aktom koji sadrži: 1) opis cilja i željenih rezultata programa volontiranja, kao i koristi za volontera, korisnika volontiranja i zajednicu koje se programom postižu; 2) način na koji se realizuje volontiranje, u skladu sa specifičnostima privrednog društva, preduzetnika odnosno javnog preduzeća; 3) maksimalni broj sati na godišnjem nivou koji zaposleni može da izdvoji za volonterske aktivnosti podrške zajednici, tako da ne remeti svoje redovne radne aktivnosti i obaveze; 4) vreme za realizuju volonterskih aktivnosti. Na zaposlene se primenjuju propisi o radu i propisi o bezbednosti i zdravlju na radu. Odbijanje volontiranja zaposlenih ne može biti osnov za stavljanje zaposlenih u bilo kakav nepovoljniji položaj u odnosu na položaj pre ponude volontiranja. Obavljanje volonterskih aktivnosti ne može biti osnov za umanjenje zarade i drugih prava iz radnog odnosa.

Član 10. Ovim članom propisuje se da organizator volontiranja donosi program volontiranja kojim utvrđuje potrebu za uključivanjem volontera, oblast volontiranja, način i postupke vršenja volonterskih aktivnosti i druge elemente od važnosti za sprovođenje programa volontiranja. Takođe, propisana je i sadržina programa volontiranja. Za sprovođenje programa volontiranja organizator volontiranja je u okviru svoje organizacije dužan odrediti koordinatora volontera koji je zadužen za realizaciju programa volontiranja: nadgleda uključivanje volontera u organizaciju, obezbeđuje kvalitet sprovođenja volontiranja, usmerava interakciju između volontera i svih učesnika organizacije, odgovoran je za dokumentaciju i za dokumentovanje ostvarenog doprinosa u postizanju ciljeva organizatora volontiranja. Organizator volontiranja dužan je da program volontiranja istakne i učini javno dostupnim na svojoj internet stranici ili na drugi odgovarajući način.

Član 11. Ovim članom propisuje se da Republika Srbija, autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave preduzima mere iz svoje nadležnosti u cilju promovisanja volontiranja među građanima, a posebno među mladima od 15 do 30 godina, u skladu sa preporukom Nacionalnog tela za razvoj volontiranja, kao i praksom/iskustvom Volonterskog centra na teritoriji nadležne te jedinice lokalne samouprave.

Čl. 12-20. Ovim članovima propisuju se načela volontiranja.

Član 21. Ovim članom propisuju se prava volontera. Volonter ima pravo: 1) da bude upoznat sa uslovima volontiranja, aktivnostima koje će obavljati, pravima koja mu pripadaju na osnovu zakona; 2) da u pisanom obliku, na svoj zahtev, dobije opis volonterske aktivnosti; 3) da bude upoznat sa kodeksom ponašanja, odnosno etičkim pravilima ponašanja koja su propisana u delatnostima u kojima se obavlja volontiranje, ako oni postoje; 4) na odgovarajuće osposobljavanje, ako je takvo osposobljavanje potrebno za obavljanje volonterskih aktivnosti; 5) na stručnu pomoć i podršku tokom volontiranja; 6) na naknadu ugovorenih troškova nastalih u vezi sa volontiranjem; 7) na bezbedne i zdrave uslove rada i sredstva i opremu za ličnu zaštitu, u skladu sa prirodom volonterskih aktivnosti koje obavlja; 8) da se upozna sa opasnostima i štetnostima koja su u vezi sa volonterskim aktivnostima koje obavlja; 9) na odmor u toku volontiranja, dnevni i nedeljni odmor, u ugovorenom trajanju; 10) na zaštitu privatnosti i zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti; 11) da bude konsultovan pri odlučivanju o načinu obavljanja volonterske aktivnosti; 12) druga prava određena ovim zakonom, ugovorom o volontiranju i drugim propisom; 13) odbije volontiranje koje nije u skladu sa zakonom, drugim propisom ili ugovorom o volontiranju. Takođe, propisano je da volonter ima prava iz penzijskog i invalidskog i zdravstvenog osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom.

Član 22. Ovim članom propisuje se da volonter ima pravo na naknadu troškova volontiranja, i to za: 1) radnu odeću i sredstva i opremu za ličnu zaštitu volontera, ako su neophodni za sprovođenje volontiranja; 2) putovanja, smeštaj i ishranu volontera i drugih troškova koji nastanu u vezi sa izvršavanjem volonterskih aktivnosti; 3) lekarske preglede obezbeđene za potrebe volontiranja; 4) obuke za obavljanje volonterskih aktivnosti, ako su potrebne za sprovođenje volontiranja; 5) premije osiguranja isplaćene za slučaj povrede ili profesionalne bolesti nastale u vezi sa sprovođenjem volonterskih aktivnosti, odnosno novčane naknade u svrhu osiguranja od odgovornosti za štetu nastalu kod organizatora volontiranja ili trećeg lica: 6) isplatu džeparca za volontiranje koje traje duže od 10 sati nedeljno najmanje i mesec dana bez prekida, čiji mesečni iznos ne može biti veći od 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji određene na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, ako je isplata džeparca predviđena ugovorom prema programima volontiranja EU i međunarodnih programa koji se odnose na finansiranje programa volontiranja. Naknada troškova utvrđuje se ugovorom o volontiranju. Naknadu troškova ukoliko je predviđena ugovorom, snosi organizator volontiranja. Takođe, propisano je da se u pogledu povrede na radu, profesionalne bolesti, radne odeće, sredstava za opremu i ličnu zaštitu volontera, i dr. prava na naknadu troškova volontiranja shodno primenjuju propisi o radu i propisi o bezbednosti i zdravlju na radu.

Član 23. Ovim članom propisuju se obaveze volontera. Volonter je dužan da: 1) volontira u skladu sa ovim zakonom, uputstvima organizatora volontiranja i ugovorom o volontiranju, ako je ugovor zaključen; 2) obavlja volonterske aktivnosti lično i neposredno u skladu sa pravilima struke i profesionalne etike, kada volontiranje zahteva stručna znanja; 3) obavlja volonterske aktivnosti nepristrasno, bez obzira na lična svojstva korisnika; 4) obavesti organizatora volontiranja o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje volonterskih aktivnosti ili koje ugrožavaju njegov život ili zdravlje, odnosno život ili zdravlje lica s kojima dolazi u kontakt za vreme volontiranja, kao i o opasnosti za nastanak materijalne štete za korisnika volontiranja, organizatora volontiranja, volontera ili treće lice; 5) čuva tajne podatke, poslovnu tajnu i podatke o ličnosti korisnika volontiranja, u skladu sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Član 24. Ovim članom propisuje se da volonter nije dužan da volontira u skladu sa uputstvom organizatora volontiranja: 1) ako izvršavanje uputstva može da ugrozi život i zdravlje volontera, korisnika volontiranja ili trećeg lica, ili da dovede do nastanka materijalne štete ovih lica; 2) koje je moralno neprihvatljivo za volontera, korisnika volontiranja ili drugo lice; 3) koje je u suprotnosti sa zakonom, ugovorom o volontiranju ili drugim propisom. Takođe, propisano je da ako izvršavanje uputstva može da prouzrokuje štetu volonteru, korisniku volontiranja ili trećem licu volonter je dužan da na to upozori organizatora volontiranja pismenim putem. Volonter ne odgovara za prouzrokovanu štetu ako je prethodno pismenim putem upozorio organizatora volontiranja na takvu mogućnost. U napred navedenim slučajevima, volonter ima pravo da odustane od volontiranja, odnosno, da jednostrano raskine ugovor o volontiranju bez obaveze poštovanja ugovorenog otkaznog roka.

Član 25. Ovim članom propisuju se obaveze organizatora volontiranja Organizator volontiranja dužan je da: 1) obezbedi volonteru bezbednost i zdravlje tokom obavljanja volonterskih aktivnosti, u skladu sa zakonom; 2) izda volonteru potvrdu o obavljenom volontiranju, 3) obezbedi sredstva za obavljanje volonterskih aktivnosti; 4) obezbedi zaštitu podataka o ličnosti volontera i zaštitu privatnosti; 5) obezbedi druge uslove za volontiranje i prava volontera propisana ovim zakonom i ugovorom o volontiranju. Takođe, propisano je da organizator volontiranja odgovara za tačnost podataka upisanih u potvrdu o volontiranju. Organizator volontiranja dužan je da o svom trošku organizuje osposobljavanje volontera za rad sa decom, osobama sa invaliditetom, starim licima, osobama kojima je neophodna pomoć i nega drugog lica, bolesnim osobama ili osobama koje su potpuno ili delimično lišene poslovne sposobnosti, kada je takvo osposobljavanje potrebno za obavljanje volonterskih aktivnosti. Organizator volontiranja u opasnim uslovima, dužan je da obezbedi i obuku volontera za volontiranje u opasnim uslovima.

Član 26. Ovim članom propisuje se potvrda o volontiranju. Potvrda o volontiranju sadrži: lične podatke o volonteru, podatke o vremenu volontiranja, obuci, kratak opis volonterskih aktivnosti, i ostale specifičnosti određenih vrsta volontiranja. Potvrda o volontiranju, osim napred navedenih podataka sadrži i potpis osobe ovlašćene za zastupanje organizatora volontiranja kojim se potvrđuje tačnost navedenih podataka. Potvrda o volontiranju može da se izda elektronskim putem, u skladu sa propisom kojim se uređuje elektronski potpis. Potvrda o volontiranju koja sadrži napred navedene podatke i druge sastavne delove je dokaz o obavljenom volontiranju. Organizator volontiranja može izdavati, knjižice i druge dokumente radi dokazivanja volonterskog statusa, a oni se mogu smatrati potvrdom o volontiranju ako sadrže napred navedene podatke i elemente. Takođe, propisano je da je državljanima Republike Srbije koji volontiraju u inostranstvu organizator volontiranja sa sedištem u Republici Srbiji dužan da izda potvrdu o volontiranju, ako učestvuje u sprovođenju programa volontiranja u inostranstvu.

Član 27. Ovim članom propisuje se odgovornost organizatora volontiranja i volontera.

Član 28. Ovim članom propisuje se da se ugovor o volontiranju zaključuje između organizatora volontiranja i volontera, u pisanoj ili elektronskoj formi u skladu sa zakonom. Izuzetno ugovor o volontiranju ne zaključuje se ako volontiranje traje do deset sati nedeljno, osim: 1) na zahtev volontera: 2) sa maloletnim volonterom; 3) sa stranim državljaninom i licem bez državljanstva; 4) sa državljaninom Republike Srbije koji volontira u inostranstvu, ako organizator volontiranja ima sedište u Republici Srbiji; 5) ako su korisnici volontiranja deca, osobe sa invaliditetom, stara lica, lica kojima je neophodna pomoć i nega drugog lica, bolesne osobe ili osobe koje su potpuno ili delimično lišene poslovne sposobnosti, žrtve nasilja u porodici, osobe sa narušenim mentalnim zdravljem i povratnici. Takođe, propisano je da se ugovor o volontiranju koji se zaključi sa stranim državljaninom i licem bez državljanstva smatra dokazom o opravdanosti privremenog boravka u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom kojim se uređuje kretanje i boravak stranaca.

Organizator volontiranja dužan je da prilikom podnošenja prijave u evidenciju organizatora volontiranja ima sačinjen opšti akt, u kojem je uređeno volontiranje u slučajevima u kojima organizator volontiranja, u skladu sa ovim članom, nema obavezu da sa volonterom zaključi ugovor o volontiranju. Organizator volontiranja u opštem aktu uređuje: 1) načelna prava i obaveze volontera; 2 troškovi volontiranja koji se nadoknađuju; 3) naknada štete; 4) pravila o osposobljavanju volontera.

Član. 29. Ovim članom propisuje se sadržina ugovora o volontiranju.

Član. 30. Ovim članom propisuje se u kojim slučajevima prestaje ugovor o volontiranju.

Član 31. Ovim članom propisuje se da volonter može u svako doba da raskine ugovor o volontiranju, uz poštovanje otkaznog roka propisanog ugovorom, bez obaveze da za to navede razlog. Organizator volontiranja može da raskine ugovor o volontiranju: 1) kad prestane potreba za volontiranjem; 2) ako ne može da obezbedi uslove za dalje volontiranje; 3) ako volonter ne ispunjava ugovorene obaveze; 4) ako volonter svojim aktivnostima ugrožava korisnika volontiranja ili treće lice; 5) u drugim slučajevima određenim ugovorom o volontiranju.

Član 32. Ovim članom propisuje se da je organizator volontiranja dužan da se prijavi u evidenciju organizatora volontiranja i vodi evidenciju o volonterima i volonterskim programima. Ministarstvo nadležno za oblast volontiranja vodi evidenciju o organizatorima volontiranja i formira Nacionalno telo za razvoj volontiranja, koje ima savetodavnu ulogu, u cilju predlaganja mera i aktivnosti koje vode razvoju volontiranja u Republici Srbiji.

Takođe, propisano je da je organizator volontiranja dužan je da Ministarstvu dostavi izveštaj o volonterima i volonterskim programima najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. Izveštaj sadrži podatke o: organizatoru volontiranja, programu volontiranja, odnosno volonterskim aktivnostima, korisniku volontiranja, volonterima i ugovorima o volontiranju. Izveštaj može sadržati i druge elemente, kao što su: da li je planirani cilj ostvaren, koje su koristi za volontera, korisnika volontiranja i zajednicu koje se programom postižu. Bližu sadržinu i način vođenja evidencije o organizatorima volontiranja, evidencija o volonterima i volonterskim programima, kao i podnošenje izveštaja, propisuje Ministar. Ministarstvo na osnovu podnetih izveštaja o volontiranju jednom godišnje, najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu, objavljuje zbirne podatke o volontiranju u Republici Srbiji, uključujući podatke o broju i strukturi organizatora volontiranja, broju, rodnoj i starosnoj strukturi volontera, kao i ukupnom broju volonterskih sati.

Član 33. Ovim članom propisuje se da nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o volontiranju i ugovora o volontiranju vrši inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija.

Član 34. Ovim članom propisuju se kaznene odredbe.

Čl. 35-37. Propisuje da će se podzakonska akta za izvršenje ovog zakona doneti u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona. Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o volontiranju (“Službeni glasnik RS”, broj 36/10), kao i da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku roka od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Izvor: Vebsajt Ministarstva za rad, 24.12.2021.