ZAKONI O POREZIMA NA IMOVINU I O POREZU NA DODATU VREDNOST: Ako roditelji iskoriste poresku olakšicu deca gube pravo na oslobođenje od poreza
Većina kupaca prvog stana zna da ima pravo da bude oslobođena od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava za 40 kvadratnih metara. Kod kupovine nekretnine na koju se plaća PDV kupac ima pravo da izvrši povraćaj (refundiranje) plaćenog PDV-a za 40 m2. Za svakog člana zajedničkog domaćinstva moguće je ostvariti povraćaj za dodatnih 15 m2. Ipak, ono što je manje poznato je da svako ko kao član domaćinstva doprinese umanjenju poreza na prenos apsolutnih prava ili povraćaju PDV-a za 15 m2 za kupovinu nekretnine kasnije gubi mogućnost da to pravo ostvari kada sam bude kupac prvog stana.
“Sve to je definisano Zakonom o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019, 144/2020 i 118/2021) i Zakonom o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 72/2019, 8/2020 - usklađeni din. izn. i 153/2020), ali postaje sporno onog trenutka kada se za ostvarivanje dodatnih beneficija uključe (aktiviraju) i ostali članovi domaćinstva preko kojih kupac ostvaruje još po 15 m2. Naravno, tu mogu učestvovati samo oni članovi domaćinstva koji sami nisu od 2006. godine posedovali nikakvu nekretninu. Ne možete kao člana domaćinstva uzeti suprugu, majku ili oca koji su u tom trenutku iskoristili to svoje pravo ili su imali neku svoju nekretninu, bez obzira na to da li je imaju sada”, objašnjava poreski savetnik Miroslav Rajlić.
Kako kaže, problem nastaje onog trenutka kada roditelji prijave svoju decu u ovu svrhu.
“Zakon je praktično i pisan da bi se izašlo u susret mladim bračnim parovima, to je bio duh zakona kada je taj član menjan i kad je doneto jedno takvo rešenje. Mladi bračni parovi stoga često u ovom smislu koriste i decu koja su maloletna, kao članove domaćinstva, na koju koriste dodatnih 15 m2 umanjenja poreza. Ono što je nepravedno je što ta deca, kada napune 18 godina, to svoje pravo više ne mogu da iskoriste jer su roditelji to uradili umesto njih”, napominje on.
Pritom, ističe Rajlić, pošto se govori da će zakon možda biti menjan i da se više neće ni davati takva pogodnost, mnogi odlučuju da iskoriste priliku, čak i ako znaju za ovu nelogičnost.
“Dodatni problem je što se uopšte ne priznaje ni mogućnost razlike, jer vi na člana domaćinstva koristite pravo na 15 m2. Postavlja se pitanje zašto ta deca kad postanu punoletna nemaju pravo makar na onih 25 m2 (do 40), što bi bilo pravedno”, upitao je Rajlić.
On je dodao da su ta deca bila maloletna, te da nisu mogla biti pitana za tako nešto, usled čega bi trebalo da se omogući nekim zakonskim izmenama da sutra imaju pravo makar na razliku koja nije nimalo zanemarljiva.
“U praksi je stvar prilično neprihvatljiva, jer nema nikakve veze sa idejom zakonodavca u trenutku kada je donosio jedno ovakvo zakonsko rešenje – a to je da se pomogne mladim ljudima. Ne znam kakva je to pomoć mladom čoveku koji napuni 18 godina i treba da se osamostali, ali su roditelji već iskoristili to njegovo pravo, i to ne u punom iznosu, nego za samo 15 m2 i on je ‘precrtan’ – ne postoji nikakva odredba, bilo kakav propis ili podzakonski akt koji bi ublažio tako nešto, pa da se prevaziđe na neki drugi način”, naglasio je on.
Rajlić ocenjuje da je čak i prilično rigorozna kontrola činjenice da li je kupac posedovao nekretninu ranije ili ne, jer čovek koji kupi nekretninu i biva oslobođen od poreza po tom osnovu kao kupac prvog stana treba da priloži značajnu količinu papirologije.
“Jedna od tih stvari je recimo iz MUP-a, potvrda o kretanju prebivališta, čime se praktično prolazi kroz vašu ličnu kartu od kada ste se rodili do kupovine stana, i traži da se iz svake od jedinica lokalne samouprave gde ste živeli donese potvrda da niste zaduživani porezom na imovinu. To je jedan zaobilazan način da se sazna da li je neko imao nekretninu ili ne. Ako se pokaže da je lice imalo ustanovljen porez na imovinu, onda se traži koji porez je u pitanju, jer može da bude porez na zemljište ili nešto slično, a u tom slučaju nije ugroženo pomenuto pravo”, obrazložio je poreski savetnik.
U tim okolnostima se, kako primećuje, to vrlo detaljno proverava, a u Poreskoj upravi se vodi i evidencija ljudi koji su iskoristili to pravo.
“Takođe, vi imate takve podatke za sve ostale opštine koje nije pokrilo vaše prebivalište. Na primer, vi možete imati prebivalište u Beogradu, ali i neku nekretninu u Pirotu. Onda, pravno gledano, da bi se pokrila papirologija vi dajete još jednu dodatnu izjavu kod notara, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, da niste imali nikakvu nekretninu od 2006. godine do trenutne kupovine. Dakle, ne postoji mogućnost da se kaže čak ni da se zbog nemara administracije propustila jedna takva stvar, pa da Poreska uprava gleda kroz prste u tim okolnostima deci koja su praktično izgubila to svoje pravo”, zaključio je Rajlić.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija