NACRT ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI LICA SA MENTALNIM SMETNJAMA: Počinioci najtežih krivičnih dela mlađi od 14 godina upućuju se u psihijatrijsku ustanovu zatvorenog tipa gde lečenje može trajati neograničeno

Masovno ubistvo u beogradskoj Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, u kojem je tada trinaestogodišnji K. K. hicima iz pištolja ubio devet drugara i radnika obezbeđenja, a ranio nastavnicu istorije i šest vršnjaka, pokrenula je pitanje šta sa počiniocima krivičnih dela koji zbog svojih godina ne mogu da odgovaraju pred sudom. Tri meseca kasnije Ministarstvo zdravlja pripremilo je Nacrt zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, a jedna od glavnih je da mlađi od 14 godina, ukoliko izvrše najteža krivična dela za koja je predviđena minimalna kazna od 10 godina zatvora, budu smešteni u psihijatrijsku ustanovu zatvorenog tipa, sa obezbeđenjem i na neograničen vremenski period.

- U poslednjih nekoliko godina, uznemirenje javnosti posebno su izazvale vesti da je dvanaestogodišnjak zakucao ekser psu u glavu, da su deca zapalila beskućnika, da je trinaestogodišnjak izbo druga nožem u školskom dvorištu. Poslednje u nizu je brutalno, monstruozno ubistvo devetoro učenika i čuvara u Oglednoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, koje je izvršio trinaestogodišnji dečak. Kako je osnovna funkcija krivičnog prava zaštitna funkcija, te kako su deca mlađa od 14 godina u srpskom pravu krivično neodgovorna, postavilo se pitanje da li je društvo zaštićeno od dece koja usled mentalnih smetnji preduzimaju protivpravne radnje u kojima su sadržana objektivna obeležja teških krivičnih dela, a naročito onih sa elementima nasilja i koji je odgovor države na te pojave potreban i celishodan - navodi se u obrazloženju zašto je neophodno izmeniti Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013).

A odgovor države nalazi se u predlozima da se u posebnom delu psihijatrijske ustanove obavlja dijagnostika, praćenje bolesti i lečenje. S obzirom na to da se kod dece mlađe od 14 godina, koja se nalaze u ranom periodu razvoja, ne može unapred odrediti vreme potrebno za utvrđivanje bolesti i lečenje, njihovo zadržavanja ne bi trebalo da bude unapred ograničeno. Tačnije, sud bi na svakih šest meseci proveravao ispunjenost ulova za zadržavanje dece u psihijatrijskoj ustanovi. I to tako što bi morao da pribavi pismeni nalaz i mišljenje od konzilijuma bolnice, a čiji je obavezan član specijalista dečje ili adolescentne psihijatrije. Takođe, psihijatrijska ustanova dužna je da 15 dana pre isteka roka o sudskoj odluci o zadržavanju deteta dostavi sudu nalaz i mišljenje o potrebi daljeg zadržavanja i lečenja deteta.

Jedna od četiri izmene predviđa i mogućnost privremene zabrane poseta i kontakata dece smeštene u bolnicu sa drugima i to u slučajevima postojanja osnovane sumnje da dete namerava da pribavi oružje ili psihoaktivne supstance, da se dogovara o bežanju, planira izvršenje krivičnog dela, kao i kada je ova mera neophodna kako bi se zaštitilo njegovo ili zdravlje i bezbednost drugih. I za ovu odluku neophodan je sud koji je donosi u roku od tri dana od prijema obaveštenja od psihijatrijske ustanove o potrebi privremene zabrane posete i kontakata.

Za sada nije u planu izgradnja posebnih zdravstvenih ustanova za lečenje dece koja učine najteža krivična dela, jer kako se navodi u obrazloženju, izmene i dopune ne zahtevaju izdvajanje dodatnih finansijskih sredstava.

Javna rasprava traje do 9. avgusta.

Izvor: Vebsajt Politika, Višnja Aranđelović, 01.08.2023.
Naslov: Redakcija