NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Za napad na zaposlene u obrazovanju i zdravstvu kazna ide i do osam godina zatvora

Ko napadne zaposlenog u obrazovnoj ustanovi ili člana njegove porodice, a u vezi sa poslom koji se obavlja u toj ustanovi, preti mu kazna od tri meseca do tri godine zatvora. Ako im tom prilikom nanese laku telesnu povredu ili preti oružjem, kazna je od šest meseci do pet godina, a za težu telesnu povredu - od jedne do osam.

Identične zaprećene kazne su i za one koji napadnu zaposlene u zdravstvu ili članove njihovih porodica.

Ovo su samo neke od novina koje predviđa Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je Ministarstvo pravde stavilo na javnu raspravu.

Jedno od novih dela vezano je za promenu porodičnog stanja: KZ sada predviđa zatvor od jedne do osam godina za lekare koji proglase umrlim živo novorođenče radi promene porodičnog stanja (npr. usvajanja).

Zakonodavac je povećao i ceo spektar kazni, uključujući one za nasilje u porodici. Zaprećena sankcija za osnovni oblik ovog dela (pretnja napadom na život i telo, drsko i bezobzirno ponašanje i primena nasilja) je šest meseci do pet godina, umesto tri meseca do tri godine. Ako je korišćeno oružje ili opasno oruđe kazna je od jedne do 10 godina (bila upola manja), a ako je nastupila teška telesna povreda ili narušavanje zdravlja, ili je, pak, žrtva maloletnik, kazna je od tri do 12, umesto dve do 10 godina. Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici, kazne su od pola do pet godina, plus novčana sankcija.

I za trgovinu ljudima takođe su povećane kazne, pa će maksimalna sada umesto 12 biti 15 godina.

Doživotna kazna zatvora uvodi se kao maksimalna umesto 15 godina kod "običnog" ubistva, a ne samo, kao do sada, kod teškog. Maksimalna kazna za silovanje do sada je bila 12 godina, a sada je takođe doživotna robija. Minimalna kazna od pet godina ostaje ista. Ako je delo počinilo više osoba, ili je posledica teška telesna povreda ili trudnoća, ili je učinjeno prema maloletniku, minimalna kazna raste na osam godina. Ako je nastupila smrt, minimum je 10 godina.

Identične sankcije su i za obljubu nad nemoćnim licem, obljubu sa detetom, dok je kod obljube zloupotrebom položaja, predviđena kazna od šest meseci do 10 godina zatvora, odnosno doživotna robija ako je nastupila smrt.

Posle tragičnih majskih događaja prošle godine u beogradskoj OŠ "Vladislav Ribnikar" i u Malom Orašju i Duboni, u KZ je uveden ceo set krivičnih dela koja bi mogla da preduprede takve situacije. Poseban, nov član vezan je za objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, bilo preko sredstava informacionih tehnologija, bilo na drugi način. Zaprećena kazna je od tri meseca do tri godine. Onaj ko svesno pristupi ovom materijalu takođe može da završi u zatvoru, a zaprećena kazna je novčana ili do godinu dana.

Novo delo je i odobravanje, negiranje ili umanjenje težine krivičnog dela za koje se može izreći doživotna robija, a predviđena kazna je od šest meseci do pet godina.

Za nošenje onesposobljenog vatrenog oružja, starog oružja ili njegove moderne kopije, i hladnog oružja, sledi novčana sankcija ili zatvor do dve godine. Za nesavesno držanje vatrenog oružja, koje dođe u posed onoga ko njime izvrši krivično delo, zaprećeno je od šest meseci do pet godina, a ako je tim krivičnim delom nastupila teška telesna povreda ili smrt, nesavesnom vlasniku preti zatvor i do 12 godina.

I za davanje uputstava ili obučavanje maloletnog lica da puca kazne se kreću od tri meseca do tri godine, a kazniće se i odgovorna osoba streljačke organizacije ili strelišta.

Kazne za neovlašćeno držanje vatrenog oružja, njegovih delova, municije i eksplozivnih naprava kreću se od jedne do osam godina, a ako su u pitanju veće količine ili oružje, municija i eksploziv zabranjeni za građane, kazne sežu do 12 godina. Ko neovlašćeno nosi ovo oružje ili eksploziv može dobiti do 15 godina.

Za nedozvoljenu proizvodnju vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materijala ili ponovo aktiviranje onesposobljenog oružja, propisane sankcije su od jedne do osam godina. Ako su u pitanju sredstva velike razorne moći ili zabranjena za građane, do 12 godina.

Za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja, ukoliko je nastupila teška telesna povreda ili velika imovinska šteta, nove kazne su od dve do 10 godina zatvora, umesto od jedne do osam. Ukoliko je nastupila smrt osobe, kazne su od pet do 15, umesto od dve do 12. Uz sankcije izriče se i obavezna mera zabrane upravljanja motornim vozilom.

Članovi koji su se bavili odavanjem službene, državne ili ekonomske tajne, sada su sumirani u krivično delo "odavanje tajnih podataka". Kada se ovo delo odnosi na podatke sa oznakom "interno" ili "poverljivo", kazna se kreće od tri meseca do tri godine. Ako su podaci označeni stepenom tajnosti "strogo poverljivo", kazna je od šest meseci do pet godina, a ako je u pitanju državna tajna do 10 godina. Ukoliko se odavanje dešava u vreme ratnog ili vanrednog stanja zaprećeno je do 15 godina.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 01.10.2024.
Naslov: Redakcija