ZAKON O FISKALIZACIJI: Odgovori na najčešća pitanja

BEZBEDNOSNI ELEMENT

1. Šta je bezbednosni element, da li moram to da imam?

Bezbednosni element je hardverski ili softverski element koji Poreska uprava izdaje obvezniku fiskalizacije. Obveznik fiskalizacije mora imati bezbednosni element jer je dužan da koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa za potrebe sprovođenja postupka fiskalizacije i potvrde identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom. Račun koji je izdat bez korišćenja bezbednosnog elementa ne može se smatrati fiskalnim računom. Bezbednosni element sadrži elektronski sertifikat koji služi da reprodukuje digitalni potpis obveznika fiskalizacije prilikom izdavanja svakog fiskalnog računa, kao i da reprodukuje zaštićenu lozinku obveznika prilikom povezivanja sa Sistemom za upravljanje fiskalizacijom (SUF). Bezbednosni element je personalizovan za obveznika fiskalizacije, za konkretan poslovni prostor i poslovnu prostoriju. Neovlašćeno lice ne može koristiti bezbednosni element, u drugom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, tj. u okviru neodgovarajućeg elektronskog fiskalnog uređaja.

2. Kako da nabavim bezbednosni element?

Od 01. novembra 2021. godine, autorizovane osobe obveznika fiskalizacije se prijavljuju na portal ePorezi pomoću kvalifikovanog sertifikata, biraju PIB obveznika za kojeg žele da vide pozivnu poruku za dalji postupak fiskalizacije i direktno sa portala ePorezi se prijavljuju na elektronski servis za fiskalizaciju (ESF).

Preko elektronskog servisa za fiskalizaciju, autorizovane osobe traže izradu bezbednosnih elemenata za određeni PIB i određeni poslovni prostor/poslovnu prostoriju koji su prijavili. Autorizovana osoba takođe može da naznači ime, prezime i broj lične karte ili pasoša osobe koju ovlašćuje za preuzimanje bezbednosnih elemenata. Prijava se automatski odobrava, ali u određenim slučajevima neophodno je da ga pregleda i odobri službenik za uvođenje obveznika u fiskalizaciju. Važno je da obveznik naruči bezbednosni element kada je spreman za efiskalizaciju, odnosno kada zna koji fiskalni uređaj će koristiti. Bezbednosni elementi u vidu pametne kartice se personalizuju i autorizovana osoba u svoje poresko sanduče dobija obaveštenje o preuzimanju bezbednosnog elementa. Bezbednosni element se preuzima na šalteru “Vaš poreznik” u nadležnoj filijali Poreske uprave, osim za obveznike CVPO koji bezbednosni element preuzimaju u Centru za velike poreske obveznike. Prilikom preuzimanja bezbednosnog elementa/ bezbednosnih elemenata autorizovanoj osobi poreskog obveznika lično se uručuje i potvrda/ potvrde o preuzimanju. Ukoliko je bezbednosni element u vidu fajla, on se automatski šalje u poresko sanduče gde će obveznik imati instrukcije za njegovo preuzimanje.

3. Da li bezbednosni element ima neki rok trajanja?

Bezbednosni element sadrži elektronski sertifikat koji služi da reprodukuje digitalni potpis obveznika fiskalizacije prilikom izdavanja svakog fiskalnog računa, kao i da reprodukuje zaštićenu lozinku obveznika prilikom povezivanja sa Sistemom za upravljanje fiskalizacijom (SUF). Elektronski sertifikat je vremenski ograničen, i to sa rokom trajanja od najmanje godinu dana, a najviše 4 godine. Nakon isteka roka trajanja elektronskog sertifikata, bezbednosni element se više ne može koristiti. Prijava za izdavanje novog bezbednosnog elementa može se podneti u roku od 30 dana pre isteka roka važenja važećeg bezbednosnog elementa.

4. Šta da radim ako izgubim ili oštetim bezbednosni element?

Obveznik fiskalizacije je dužan da u slučaju krađe, oštećenja ili uništenja bezbednosnog elementa usled više sile (poplave, požar i sl.) ili usled drugih okolnosti, u roku od 3 dana od nastanka tih okolnosti obavesti Poresku upravu radi deaktivacije. Obaveštenje se vrši elektronskim putem preko portala Poreske uprave.

5. Kako postupiti ukoliko se blokira bezbednosni element?

Elektronski servisi za fiskalizaciju - ESF, nude mogućnost da zahtevate opoziv sertifikata na bezbednosnom elementu. Možete koristiti ovu opciju ako se dogodi jedan od sledećih scenarija:

• zaboravili ste PIN (za pametnu karticu) ili PAK (za PFX datoteku),

• Vaš sertifikat se blokirao zbog previše pogrešnih PIN unosa,

• izgubili ste pametnu karticu ili Vam je ukradena,

• sumnjate da je privatnost Vaše PFX datoteke ugrožena ili da je zaposleni zloupotrebljavaju,

• zatvarate preduzeće ili neki od poslovnih prostora.

Da biste podneli zahtev, potrebno je da otvorite stranicu sa detaljima o poslovnom prostoru za koji želite da zatražite opoziv sertifikata.

Otvoriće se nova stranica na kojoj će biti prikazani različiti detalji poslovnog prostora, uključujući spisak izdatih sertifikata za ovaj prostor (odeljak Lista JID-ova). Pronađite sertifikat koji želite da opozovete i kliknite na Zahtevaj opoziv (svaki sertifikat je identifikovan jedinstvenim JID-om).

Pojaviće se okvir za potvrdu u kome možete navesti razlog za podnošenje zahteva za opoziv. Kada završite, samo se klikne Potvrdi. Privremena potvrdna poruka će se pojaviti na vrhu ekrana. Kada osvežite stranicu, videćete još jednu potvrdu Zahtev za opoziv je poslat u koloni Akcije.

Vaš zahtev će biti prosleđen Poreskoj upravi gde će biti odobren ili odbijen. Ako službenici Poreske uprave odobre Vaš zahtev, dobićete potvrdu u poresko sanduče na portalu ePorezi. Takođe, status sertifikata će se promeniti u Opozvan.

IZGLED, SADRŽINA I VRSTA FISKALNOG RAČUNA

1. Koje podatke mora da sadrži fiskalni račun?

Fiskalni račun obavezno sadrži sledeće podatke: 1) vrstu računa (promet ili avans); 2) tip transakcije (prodaja ili refundacija); 3) naziv obveznika fiskalizacije i jedinstvenu oznaku poslovnog prostora; 4) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika fiskalizacije; 5) PIB pravnog lica, odnosno obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ako je korisnik isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno dobara i usluga koje će biti isporučene ili pružene u slučaju primljenih avansa, pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana; 6) naziv, šifru ukoliko je obveznik fiskalizacije koristi za označavanje dobra, odnosno usluge, količinu, jedinicu mere, cenu po jedinici mere, oznaku poreske stope i vrednost evidentiranog prometa dobra, odnosno usluge; 7) specifikaciju poreskih stopa; 8) iznos poreza po poreskim stopama; 9) ukupan iznos poreza; 10) vrednost prometa po poreskim stopama; 11) ukupnu vrednost evidentiranog prometa, ukupan iznos za uplatu (uz napomenu ako je plaćanje izvršeno putem avansa), način plaćanja (gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl.), uplaćen iznos i iznos razlike za povraćaj kupcu dobara, odnosno korisniku usluga; 12) dan, mesec, godinu, sat, minut i sekund sačinjavanja fiskalnog računa; 13) jedinstveni redni broj fiskalnog računa; 14) jedinstveni redni broj fiskalnog računa po vrsti računa i tipu transakcije; 15) Dvodimenzionalni bar-kôd (eng. QR - Quick Response) za verifikaciju koji sadrži sve elemente elektronskog potpisa kada se štampa fiskalni račun ili hiperlink za verifikaciju kada se fiskalni račun izdaje u elektronskoj formi; 16) poziv na broj drugog fiskalnog računa, odnosno drugog relevantnog dokumenta, ukoliko postoji potreba.

2. Da li mogu da na fiskalni račun stavim i neke reklamne poruke?

Fiskalni račun može sadržati reklamne poruke u skladu sa zakonom. Na fiskalnom računu mogu da se iskazuju i brojevi telefona, i drugi podaci u tekstualnom formatu koji su značajni obvezniku fiskalizacije i/ili kupcu dobara, odnosno korisniku usluga. Ovi podaci (reklamne poruke, brojevi telefona...) ne smeju biti prikazani istim fontom kao i ostali podaci na fiskalnom računu - veličina fonta mora biti manja od teksta ostalih podataka na fiskalnom računu.

3. Da li pri svakom prometu moram da izdam i predračun?

Predračun je fiskalni dokument koji se izdaje pre ostvarenog prometa na malo i pre primljenog avansa za budući promet na malo. Svrha predračuna je da obavesti kupca dobara, odnosno korisnika usluga o podacima od značaja za budući promet na malo, tj. budući primljeni avans za promet na malo. Predračun ne sme da ima karakteristike prodajnog računa i ne utiče na poresku obavezu.

4. Da li na fiskalnom računu moram da upišem i PIB kupca ako je on pravno lice?

Svaka vrsta računa (promet ili avans) i tip transakcije (prodaja ili refundacija) podržava i izdavanje fiskalnih računa pravnim licima. U tom slučaju se na računu obavezno upisuje PIB kupca.

5. Ukoliko kupac isporučenu robu ili usluge plaća koristeći više od jednog načina plaćanja (npr. deo gotovinom, a deo čekom) da li to mora da se iskaže na fiskalnom računu?

Preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podataka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu se navodi jedan od sledećih podataka, zavisno od sredstva plaćanja kojim kupac, odnosno korisnik usluga plaća isporučena dobra i li pružene usluge: 1. “gotovina”, 2. “instant plaćanje”, 3. “platna kartica”, 4. “ček”, 5. “prenos na račun”, 6. “vaučer”, 7. “drugo bezgotovinsko plaćanje”. U slučaju da kupac, odnosno korisnik usluga, plaća isporučena dobra ili pružene usluge, koristeći više od jednog načina plaćanja, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podataka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu može navesti i više podataka o načinu plaćanja, pri čemu je u obavezi da iskaže i plaćene iznose podeljene po pojedinačnim načinima plaćanja.

6. Koliko dugo se može vršiti provera fiskalnih računa preko sistema za proveru?

Provera fiskalnog računa preko sistema za proveru je moguća 10 godina nakon datuma izdavanja fiskalnog računa. Proveru je moguće sprovesti više od jednom i na više od jednog načina. Za proveru fiskalnog računa neophodna je internet veza i odgovarajući uređaj koji omogućava skeniranje QR koda i/ili pristupanje hiperlinku.

7. Kada kupac dođe da kupi televizor na 5 rata, da li se za svaku ratu posebno kupcu izdaje po jedan fiskalni račun (Koliko rata toliko računa)?

Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, kao podatak o vrsti fiskalnog računa, na fiskalnom računu, navodi jedan od sledećih podataka: 1) promet; 2) avans. Računom za promet, smatra se fiskalni račun koji se izdaje radi evidentiranja ostvarenog prometa dobara i usluga na malo (u daljem tekstu: promet na malo). Računom za avans, smatra se fiskalni račun koji se izdaje radi evidentiranja primljenog avansa za budući promet na malo. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, kao podatak o tipu transakcije, na fiskalnom računu navodi jedan od sledećih podataka: 1) prodaja; 2) refundacija, odnosno poništavanje računa. Prodajom se smatra tip transakcije koji podrazumeva promet na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podatka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu navodi jedan od sledećih podataka, zavisno od sredstva plaćanja kojim kupac, odnosno korisnik usluga plaća isporučena dobra, odnosno pružene usluge: 1) "gotovina" - ako se plaćanje vrši gotovim novcem (novčanicama i kovanim novcem); 2) "instant plaćanje" - ako se plaćanje vrši instant transferom odobrenja na prodajnom mestu"; 3) "platna kartica" - ako se plaćanje vrši platnom karticom; 4) "ček" - ako se plaćanje vrši čekom; 5) "prenos na račun" - ako se plaćanje vrši nalogom za uplatu ili nalogom za prenos; 6) "vaučer" - ako se plaćanje vrši vaučerom, novčanim bonovima, internim karticama ili sličnim sredstvom plaćanja; 7) "drugo bezgotovinsko plaćanje" - ako se plaćanje vrši bezgotovinski drugim sredstvom plaćanja koje se smatra dozvoljenim u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje poziv na broj drugog fiskalnog računa, odnosno relevantnog dokumenta u slučajevima navedenim u čl. 11 Pravilnik o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa (“Službeni glasnik RS” br. 31/21, 99/21, 10/22), odnosno u slučaju izdavanja računa za promet na malo, u smislu člana 2. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika, u okviru koga je plaćanje izvršeno putem avansa, u celosti ili delimično, kada se iskazuje poziv na jedinstveni redni broj jednog ili više računa za avans, u smislu člana 2. stav 1. tačka 2) navedenog Pravilnika. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje poziv na broj drugog relevantnog dokumenta, u slučaju da pored fiskalnog računa kupcu dobara, odnosno korisniku usluga izdaje i drugi račun ili sličan dokument, a koji se ne smatra fiskalnim računom u smislu člana 5. stav 1. Zakona. Napominjemo da poreska obaveza nastaje u momentu prometa, odnosno u momentu izdavanja avansnog računa koji se izdaje za budući promet na malo (sam fiskalni račun, kao i poreska obaveza, ne može se deliti na rate).

8. Da li mogu da izdajem račune i prilikom prekida internet veze?

Da, račune je moguće izdavati i kada postoji prekid internet veze, što je i zakonska obaveza. U skladu sa zakonom, izuzev u slučaju onlajn prodaje, poreski obveznici su u obavezi da imaju najmanje jedan lokalni procesor fiskalnih računa po prodajnom objektu. On će beležiti i elektronski potpisivati sve obavljene transakcije do momenta ponovnog uspostavljanja internet veze.

9. Ako obavljam promet na malo isključivo putem interneta da li moram da izdajem fiskalni račun u papirnoj formi?

Obveznik fiskalizacije koji obavlja promet na malo isključivo putem interneta, fiskalni račun izdaje kupcu, odnosno korisniku usluga u elektronskoj formi. Kada se fiskalni račun izdaje u elektronskoj formi, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje hiperlink za verifikaciju, kojem se može pristupiti preko svih uređaja koji imaju pristup internetu.

10. Molim Vas za odgovor na pitanje u vezi sa izdavanjem računa preko fiskalnog uređaja, a koji se izdaju diplomatskim i konzularnim predstavništvima (SNPDV i LNPDV). Da li takvi računi koji se izdaju preko fiskalnog uređaja trebaju da sadrže PDV koji se naknadno koriguje, ili se izdaju bez PDV? Ako se izdaju bez PDV-a, kako se to može tehnički sprovesti, s obzirom da svi artikli imaju stope 20% ili 10% PDV-a, a ne mogu se otvarati duple šifre za iste artikle?

U slučaju prodaje Diplomatsko-konzularnom predstavništvu (DKP) i međunarodnim organizacijama (MO), u fiskalni račun će se unositi PIB kada je kupac ambasada ili međunarodna organizacija za službene potrebe (SNPDV), kao i broj obrasca SNPDV- Službenog naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV. Za kupovinu za lične potrebe (LNPDV) Diplomatsko-konzularnog predstavnika (DKP) i međunarodne organizacije (MO) predstavnika unosiće se ID diplomatske lične karte (LK) i broj obrasca LNPDV - Naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV.

Fiskalni račun je moguće izdati sa stopom poreza 0 u slučaju kada je promet dobara i usluga oslobođen plaćanja PDV-a u skladu sa članom 24. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Obveznici fiskalizacije će morati da svakom artiklu dodele oznaku poreske stope (opšta, posebna, oslobođeno).

11. Da li je baš u svim situacijama rada obavezno štampanje papirnog računa kada govorimo o tipu radnje koji je fiksni (stacionarna radnja)?

U skladu sa Pravilnikom o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa (“Službeni glasnik RS” broj 31/21, 99/21, 10/22) obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, fiskalni račun izdaje kupcu dobara, odnosno korisniku usluga u štampanoj formi, a koja omogućava proveru fiskalnog računa, u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o fiskalizaciji.

Obveznik fiskalizacije može fiskalni račun dostaviti elektronskim putem, isključivo uz saglasnost kupca dobara, odnosno korisnika usluge.

Izuzetno od navedenog, obveznik fiskalizacije koji obavlja promet na malo isključivo putem interneta, preko elektronskog fiskalnog uređaja, fiskalni račun izdaje kupcu dobara, odnosno korisniku usluga u elektronskoj formi, a koja omogućava proveru fiskalnog računa, u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona.

12. U slučaju kada je kupac proizvoda poljoprivredno gazdinstvo, na izdatom računu je potrebno da bude iskazan broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG). Budući da BPG nije predviđen u šifarniku identifikacije kupca, da li je u tom slučaju ispravno navesti JMBG (šifra 11) vlasnika poljoprivrednog gazdinstva? Ili je ipak neophodno pored fiskalnog računa odštampati i “gotovinski” račun sa iskazanim BPG?

U e-fiskalizaciji račun sa identifikacijom kupca se smatra onim računom koji sadrži identitet kupca. U polje “buyerId” tkz. PIB kupca, kasir upisuje jedinstveni identifikacioni broj koji može biti poreski ili bilo koje druge legitimacije prema ponuđenom šifrarniku.

U polje “buyerCostCenterId” tkz Opciono polje kupca, kasir upisuje alfanumeričku oznaku dokumenta koji bliže određuje namenu za koju račun služi.

Šifrarnik se koristi unosom namenskog broja iz opisa i broja posle dvotačke.

U konkretnom slučaju u navedeno polje unosi se šifra 11: JMBG - domaće fizičko lice koje obavlja samostalnu delatnost identifikovano JMBG-om.

13. Poljoprivrednik kod prodavca nabavlja đubrivo i preparate za zaštitu bilja, a kasnije istom prodavcu isporučuje poljoprivredne proizvode. Na kraju sezone otkupa, sačinjava se kompenzacioni list kojim poljoprivrednik zatvara svoja dugovanja prema prodavcu. Da li u tom slučaju kao način plaćanja treba navesti drugo bezgotovinsko?

U skladu sa Pravilnikom o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa (“Službeni glasnik RS” broj 31/21, 99/21, 10/22) zavisno od sredstva plaćanja kojim kupac, odnosno korisnik usluga plaća isporučena dobra, odnosno pružene usluge, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podatka o načinu plaćanja navodi "drugo bezgotovinsko plaćanje" - ako se plaćanje vrši bezgotovinski drugim sredstvom plaćanja koje se smatra dozvoljenim u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom. U konkretnom slučaju možete navesti kao način plaćanja “drugo bezgotovinsko plaćanje”.

14. Kako će se evidentirati virmanska uplata koja je starija od izdavanja fiskalnog računa Avans Prodaja?

U slučajevima kada je kupac virmanski uplatio robu ili uslugu, a prodavac nije dobio evidentiranu uplatu na bankovnom računu istog tog dana, obveznik fiskalizacije dužan je sledećeg radnog dana izdati fiskalni račun Avans Prodaja (AP) koji sadrži datum uplate.

ESIR Vreme je obavezan podatak u slučaju da je obveznik fiskalizacije evidentirao uplatu avansa koja je bila ranije. ESIR može preimenovati ovo polje u Uplaćeno na dan ili slično.

15. Kako se kroz fiskalni uređaj evidentira vraćanje novca kupcu, prilikom vraćanja robe?

Povraćaj novca kupcu za već kupljenu robu ili uslugu, obveznik fiskalizacije evidentira izdavanjem fiskalnog računa Promet Refundacija (PR), pri čemu unosi:

• Identifikaciju kupca (broj lične karte ili drugi dokument u skladu sa šifrarnikom za identifikacijom kupca)
• Referencu na Promet Prodaje ili drugi referentni račun

Umesto Naloga za Ispravku, obveznik fiskalizacije posle PR izdaje KR (kopiju refundacije) na kome se kupac koji prima nazad novac svojeručno potpisuje.

Kopija Refundacije se izdaje odmah posle Prometa Refundacije i ostaje kasiru kao dokaz da je povraćaj novca izvršen kupcu.

16. Neki obveznici daju predračun fizičkim licima. Ako fizičko lice uplati celokupnu sumu računa preko banke ili pošte, ili gotovinom preko blagajne, da li se fizičkom licu isto izdaje Avansni račun ili se može odmah praviti Konačni račun? Ako se pravi konačni da li je onda referenca predračun?

Ukoliko fizičko lice uplati celokupnu sumu iskazanu u predračunu, u momentu prometa može se izdati konačni račun Promet Prodaja.

Što se tiče referentnog broja ovaj podatak je obavezan samo u računima Kopija i Refundacija, kao i na računu Promet Prodaja ukoliko se nadovezuje na račun Avans Prodaja. U tom slučaju Ref. broj mora biti prikazan na računu i sadržati PFR broj originalnog računa na koji se poziva, u formatu JIDZahteva - JIDPotpisa - RedniBroj.

U svim ostalim slučajevima (npr. Promet Prodaja se poziva na Predračun Prodaje) ovo polje je opciono.

17. Kojoj tarifnoj grupi pripada roba obveznika koji nije u sistemu PDV-a?

Obveznik fiskalizacije koji nije upisan u registar obveznika za PDV označava dobra, odnosno usluge u bazi podataka fiskalnog uređaja, isključivo oznakom poreske stope "A".

Sistem za upravljanje fiskalizacijom definiše oznake za poreske stope koje se koriste, administrira prethodno definisane poreske stope, određuje datume za promenu poreskih stopa i primenjuje izmene poreskih stopa.

18. Pošto se u hotelijerstvu na računima prikazuju stavke sa tri poreske stope: smeštaj E 10%, doručak Đ 20% i boravišna taksa G 0%, kako bi trebalo da glasi avansni račun ako gost uplati avans od 30% za donji primer predračuna:

Predračun:

1. Smeštaj 5,000.00 Din (10%)

2. Doručak 200.00 Din (20%)

3. Boravišna taksa 160.00 Din (0%)

----------------------------------------

Ukupni iznos predračuna: 5,360.00 Din

Obveznik fiskalizacije izdaje Avansi račun u kojem se poziva na broj iz predračuna.

AR sadrži stavke koje se nalaze na predračunu umanjene za 70% u okviru kojih su uračunate propisane poreske stope PDV-a, s obzirom na napomenu da je gost uplatio avans od 30%.

19. Molim vas za pojašnjenje za situaciju kada se izdaje račun diplomatama ili stranim državljanima koji nemaju boravište u Srbiji.

Da li se tim kupcima izdaje normalan račun (promet prodaja) sa identifikacijom kupca? Identifikacija kupca se navodi prema klasifikaciji iz Tehničkog uputstva, v1.7?

U slučaju prodaje diplomatsko konzularnom predstavništvu (DKP) i međunarodnoj organizaciji (MO), u fiskalni račun Promet Prodaja (PP) će se unositi PIB kada je kupac ambasada ili međunarodna organizacija za službene potrebe (SNPDV), kao i broj SNPDV obrasca.

Za kupovinu za lične potrebe (LNPDV) DKP i MO predstavnika unosiće se ID diplomatske LK i broj LNPDV obrasca.

Identifikacija kupca se koristi samo u slučaju refundacije.

20. Kako uraditi ispravku u slučaju pogrešno izdatog računa?

U slučaju da se uoči greška u računu nakon izdavanja računa (Avans-Prodaja ili Promet- Prodaja), možete račun da poništite time što ćete izdati račun (Avans- Refundacija ili Promet-Refundacija), pri čemu unosite:

• U polju Identifikacija kupca svoj PIB (PIB obveznika fiskalizacije - prodavca),
• Referencu na račun sa greškom (Avans-Prodaja ili Promet-Prodaja),
• Sve artikle, količine i cene koje su sadržane u pogrešnom računu (kompletan račun).

U slučaju da se izda pogrešan račun Avans-Refundacija ili Promet-Refundacija, na opisani način (sa unosom svog PIB u polju ID kupca i referentnim brojem neispravnog računa) izdajete novi račun Avans-Refundacija ili Promet-Refundacija. Nakon toga izdajete ispravne račune Avans-Refundacija ili Promet-Refundacija sa referencom na račun Avans-Prodaja ili Promet-Prodaja.

Opisani slučaj se odnosi na kupca - fizičko lice koje nije obveznik prihoda na samostalne delatnosti.

Ukoliko se radi o kupcu koji je obveznik poreza na dobit pravnih lica ili poreza na prihode od samostalne delatnosti, morate imati dokaz da ste kupca obavestili o tome da ste mu izdali pogrešan račun i da ste isti poništili. Imate pravo da umanjite svoju PDV obavezu za iznos PDV iskazan na poništenom računu pod uslovima propisanim Zakonom o PDV.

Nakon poništavanja računa na opisani način, izdajete novi ispravan račun.

Na sajtu Poreske uprave, www.purs.gov.rs, u delu eFiskalizacija / Tehnički vodič, nalazi se Tehničko uputstvo za administrativni i tehnički pregled funkcionalnosti ESIR-a ili L-PFR-a, verzija 1.13.

U poglavlju 9.3 - Poništavanje računa u slučaju greške, na strani 42. nalazi se objašnjenje.

21. Kako novi račun tipa - avans da povežemo sa avansima koji su izdati pre nove efiskalizacije?

Kada se izdaje avansni račun koji treba da se nadoveže na poslednji avansni račun izdat pre 01.05.2022. godine, mora se uneti referentni broj.

Ovaj podatak je obavezan samo u računima Kopija i Refundacija, kao i na računu Promet Prodaja ukoliko se nadovezuje na račun Avans Refundacija. U tom slučaju Ref. broj mora biti prikazan na računu i sadržati PFR broj originalnog računa na koji se poziva, u formatu JIDZahteva-JIDPotpisa-RedniBroj. U svim ostalim slučajevima (npr. Promet Prodaja se poziva na Predračun Prodaje) ovo polje je opciono. Primer Ref.broj:7AF4D9BC-E3B30A1A-143133.

U slučaju nepostojanja originalnog fiskalnog računa, ako je promet nastao pre uvođenja EFU, poziv na broj se može odnositi na broj računa pod kojim je promet knjigovodstveno zaveden, npr. 121: Ref.broj: XXXXXXXX-XXXXXXXX-121 -Gde je “HHHHHHHH-HHHHHHHH” predefinisani deo

- Gde je “121” - Broj računa na koji se referencira, a koji obveznik vodi u evidenciji računa ili knjigovodstvu.

U slučaju broja računa iz stare fiskalne kase:

Ref.broj:XXXXXXXX-AB123456-159.

-Gde je “HHHHHHHH” predefinisani deo,

-Gde je “AB123456” - IBFM (identifikacioni broj fiskalnog modula),

- Gde je “159” - BI (broj isečka).

Na sajtu Poreske uprave, www.purs.gov.rs, u delu eFiskalizacija / Tehnički vodič nalazi se Tehničko uputstvo za administrativni i tehnički pregled funkcionalnosti ESIR-a ili L-PFR-a, verzija 1.13, u kome je na strani 25. dat primer broj 6.

Takođe, upućujemo i na strane 39.-40. istog Tehničkog uputstva, gde je objašnjen postupak izdavanja računa Avans-Prodaja, Avans-Refundacija, Promet-Prodaja.

Izvor: Vebsajt Poreske uprave, 28.10.2022.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija