Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O PLATNIM USLUGAMA: Podeljena odgovornost u slučaju zloupotrebe kartice na internetu


Plaćanje karticama na internetu postalo je masovno, pa ni zloupotrebe, uprkos sistemima zaštite, ne mogu da budu uvek izbegnute. U slučaju da je kartica zloupotrebljena banka koja ju je izdala može biti potpuno odgovorna do toga da njene odgovornosti uopšte i nema. Tako predviđa Zakon o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 i 44/2018 – dalje: Zakon). Opšte pravilo je da je banka odgovorna za izvršenje platne transakcije za koju ne postoji saglasnost onoga koji plaća i dužna je da mu vrati iznos te transakcije odmah nakon saznanja da je reč o neodobrenoj platnoj transakciji. To su slučajevi kada banka usled određenog tehničkog problema duplira transakciju, odnosno dva puta je izvrši u istom iznosu, a korisnik je dao saglasnost samo za jednu takvu transakciju.

Postoje i slučajevi podeljene odgovornosti do iznosa od 3.000 dinara, ali i kada banka odgovara za celokupan preostali iznos neodobrene platne transakcije. Naime, Zakon predviđa situaciju kada je uplata izvršena zloupotrebom kartice bez korišćenja personalizovanih sigurnosnih elemenata kao što su lični identifikacioni broj, jednokratna lozinka i slično. To može biti slučaj kada se izgubljena ili ukradena platna kartica upotrebi za plaćanje na internetu bez korišćenja jednokratne lozinke.

Druga je situacija kada je transakcija izvršena zloupotrebom kartice, uz upotrebu personalizovanih sigurnosnih elemenata, na primer korišćenjem ispravnog ličnog identifikacionog broja i PIN-a kada je taj sigurnosni element bio poznat osobi koja je zloupotrebila platnu karticu, i to zato što platilac nije uspeo da zaštiti ovaj personalizovani sigurnosni element. Kako navode u Narodnoj banci, da bi se banka oslobodila odgovornosti za gubitak veći od 3.000 dinara, neophodno je da dokaže, odnosno učini izvesnim, van svake sumnje, da je platilac delovao prevarno ili da namerno ili iz krajnje nepažnje nije ispunio svoje propisane obaveze koje se odnose na upotrebu kartice, zaštitu personalizovanih sigurnosnih elemenata i obaveštavanje banke o gubitku, krađi ili zloupotrebi kartice.

Drugim rečima, ako je kartica zloupotrebljena za plaćanje na internetu u iznosu od 30.000 dinara, postoji pretpostavka podeljene odgovornosti, po kojoj će korisnik snositi gubitak u iznosu od 3.000 dinara, dok će mu banka nadoknaditi 27.000 dinara. Stav NBS je da se banka ne može osloboditi odgovornosti za iznos od 27.000 dinara time što će dokazati da je osoba koja je zloupotrebila karticu unela ispravne podatke o vlasniku kartice, broj kartice, datum isteka kartice, to jest da sama po sebi ova činjenica ne dokazuje da korisnik, usled svoje namere ili krajnje nepažnje, nije preduzeo sve razumne i odgovarajuće mere u vezi sa korišćenjem kartice i zaštitom sigurnosnih elemenata.

“Na banci je da se, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, opredeli na koji način će dokazati da je reč o prevarenoj radnji platioca, odnosno da je platilac postupao s namerom ili krajnjom nepažnjom u ispunjavanju svojih propisanih obaveza. To mogu biti i posredni dokazi koji se tiču načina čuvanja kartice i PIN-a korisnika, načina korišćenja kartice i uopšte platnih instrumenata, načina upotrebe kartice od osobe koja ju je zloupotrebila, istorijski podaci u vezi s korišćenjem kartica konkretnog korisnika, ali i uopšte drugih proizvoda, na osnovu čega banke mogu da ukažu na obrazac ponašanja klijenta. Argumenti i dokazi koje dostave banka i korisnik cene se ponaosob i sveukupno u kontekstu specifičnih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. Dosadašnja praksa pokazuje da se, ako je, primera radi, korisnik fotografisao svoje kartice i te fotografije slao drugim osobama, to može uzeti kao dokaz da je reč o krajnjoj nepažnji klijenta, što onda znači da u slučaju zloupotrebe te kartice korisnik snosi celokupan gubitak. Kada je kartica zloupotrebljena uz upotrebu PIN-a, a sa snimka kamere se vidi da osoba koja upotrebljava karticu čita taj broj koji je negde zapisan, to ukazuje na krajnju nepažnju korisnika u zaštiti tajnosti PIN-a, što znači da on u potpunosti snosi gubitak nastao zloupotrebom.”

Izvor: Vebsajt Politika, Jovana Rabrenović, 02.04.2022.
Naslov: Redakcija