Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O BEZBEDNOSTI HRANE: Roba isteklog roka ne sme biti na rafovima. Zakonom predviđena kazna od 50.000 do tri miliona dinara


Potrošači su već navikli da im trgovci sa popustom nude robu koja je pred istekom roka trajanja, ali sada pojedini prodavci nude sniženje od 50 odsto i na proizvode kojima je rok već istekao. Na ovu pojavu upozorili su iz nekoliko udruženja potrošača, a na društvenim mrežama se pojavila fotografija na kojoj se bajati proizvodi nude upola cene.

U poljoprivrednoj inspekciji kažu da hrana isteklog roka ne sme biti dostupna krajnjem potrošaču. Ističu da se namirnice mogu prodavati i poslednjeg dana koji je označen na pakovanju kao "upotrebljivo do", ali ni dan posle tog datuma se ne smeju zadržati ni na rafu, ni u frižideru. Poručuju da se potrošači koji primete ovakve nepravilnosti, mogu obratiti poljoprivrednoj, veterinarskoj ili sanitarnoj inspekciji, u zavisnosti od vrste proizvoda na koju se odnosi nepravilnost.

Predsednik udruženja Efektiva Dejan Gavrilović smatra da je nedopustivo da vlasnik radnje svesno krši propise i da nudi robu kojoj je istekao rok trajanja, ali napominje i da je iznenađen što takva roba ima kupca, bez obzira što ljudi znaju da je bajata.

"To znači da ima ljudi kojima je važno da uštede 10 ili 15 dinara, iako mogu da ugroze zdravlje. U pitanju su uglavnom proizvodi koji nisu lako kvarljivi i verovatno se mogu koristiti još neko vreme posle datuma označenog na pakovanju, ali sigurno da to niko ne bi preporučio. S druge strane, trgovci ne žele da se odreknu svog profita i pokušavaju da izvuku maksimum i u ovakvim situacijama", priča Gavrilović.

On napominje da su i pre isteka roka trgovci mogli da ponude sniženje ili da poklone proizvode, umesto da ih sada nude upola cene i opet zarađuju iako postoji opasnost da su te namirnice pokvarene.

U poljoprivrednoj inspekciji kažu da su tokom prošle godine obavili 1.462 kontrole u prometu i konstatovali 19 neusaglašenosti. Potrošači su podneli 135 prijava od čega je potvrđeno da se u 31 slučaju radi o neusaglašenosti. Prvi na listi najčešćih razloga za podnošenja predstavki potrošača su istekli rokovi deklarisanja, a slede nebezbedno čuvanje i skladištenje hrane i deklarisanje koje nije u skladu sa važećim propisima. Kupci se žale i da nisu ispunjeni i obezbeđeni adekvatni uslovi higijene u pogledu objekta i opreme ili da proizvod ne ogovara važećim propisima.

Inspektori napominju da Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane ("Sl. glasnik RS", br. 19/2017, 16/2018, 17/2020 i 118/2020) uređuje da hrana može biti u prometu do datuma navedenog posle reči: "najbolje upotrebiti do" ili posle reči: "najbolje upotrebiti do kraja".

"Posle isteka navedenog roka trajanja hrana se mora povući iz prometa. Kako je subjekt u poslovanju hranom odgovoran i za stavljanje u promet hrane koja je pod njegovim nadzorom, prvo se treba obratiti odgovornom licu u maloprodajnom objektu, kako bi se izvršio opoziv proizvoda iz radnje. Potrošač se, ukoliko uoči nepravilnost takođe može obratiti inspekciji", objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.

- Razlika između "upotrebljivo do" i "najbolje upotrebiti do" -

Pravilnik o deklarisanju i označavanju hrane bliže objašnjava upotrebu reči pisanih za određivanje roka trajanja hrane: "upotrebljivo do" i "najbolje upotrebiti do". Kupci neretko imaju dilemu koja je razlika između ova dva termina. Inspektori objašnjavaju da je razlika u vrsti namirnica na kojima se nalaze, jer se za lako kvarljive proizvode navodi termin "upotrebljivo do", dok se za ostale koristi "najbolje upotrebiti do". Bez obzira na natpis koji je naveden, hrana se ne sme naći na policama u trgovinama posle datuma koji je označen.

Terminom "upotrebljivo do" označavaju se rokovi trajanja hrane koja je sa mikrobiološkog stanovišta brzo kvarljiva i koja nakon kraćeg vremenskog perioda može da predstavlja neposrednu opasnost za zdravlje ljudi.

"U ovu grupu hrane svrstava se mleko, meso i proizvodi od mleka i mesa, jaja, ribe, koji zbog svojih specifičnih fizičko hemijskih osobina podležu brzom kvarenju. U inspekcijskim kontrolama moguće je zateći ovu vrstu nepravilnosti odnosno slučajeve da se brzo kvarljiva hrana našla u prometu, ali u zanemarljivo malom procentu. Navod "upotrebljivo do" ukazuje na bezbednost hrane i predstavlja rok nakon čijeg isteka hranu ni u kojem slučaju ne bi smeli konzumirati, jer se radi o brzo kvarljivoj hrani koja može da predstavlja neposrednu opasnost za ljudsko zdravlje, a to je sveže mleko, meso ili riba", kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Sa druge strane konditorski proizvodi, testenine, žitarice koje se stavljaju u promet jesu hrana koja se uglavnom označava rečima " najbolje upotrebiti do" ili "najbolje upotrebiti do kraja" koja ima znatno duži rok trajanja od hrane označene rečima "upotrebljivo do" i kod kojih ova oznaka roka trajanja označava da hrana zadržava svoja karakteristična svojstva pri odgovarajućem načinu čuvanja i skladištenja.

Češće se dešava da se ovakva hrana nađe na rafu i posle isteka roka trajanja, jer na nju trgovci obraćaju manje pažnje. Uglavnom se detaljnije proverava roba koja je lako kvarljiva i koja se nalazi u rashladnim vitrinama, dok prodavci neretko zaborave da provere oznake na bombonjerama i skupim slatkišima, za kojima je potražnja slabija, pa se duže zadržavaju na rafovima. Grickalice, čajevi, pudinzi i razni dodaci za kolače su, takođe, roba koja nije na radaru trgovaca kada proveravaju rok trajanja, pa se dešava da ih tokom kontrola pronađu inspektori.

"Dešava se da se u prometu ova hrana nalazi u ponudi potrošačima iako je prošao datum označen rečima "najbolje upotrebiti do" ili "najbolje upotrebiti do kraja" što svakako predstavlja prekršaj u odnosu na važeći Zakon o bezbednosti hrane i propisana pravila označavanja hrane u prometu, te se kao takva ova hrana mora povući iz prometa", navode u Ministarstvu poljoprivrede.

Oni objašnjavaju da navod "najbolje upotrebiti do" govori o kvalitetu hrane, odnosno da je i posle njegovog isteka hrana još određeno vreme bezbedna za konzumaciju pod uslovom da se čuvala prema uputstvima navedenim na pakovanju proizvoda i ako ambalaža nije bila oštećena.

Međutim, proizvođač, odnosno trgovac više ne garantuju da će proizvod biti istog kvaliteta, jer hrana, na primer, počne da gubi aromu, ukus ili boju. Kategorični su da se posle tog roka hrana ne sme prodavati. Za nebezbedne proizvode i one kojima je istekao rok Zakon o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 i 17/2019) predviđa kazne od 50.000 do tri miliona dinara.

Izvor: Vebsajt Euronews Srbija, Zlatica Radović, 02.08.2021.
Naslov: Redakcija