PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19 i 153/20), u članu 30. dodaju se st. 5−8, koji glase:

“Izuzetno od stava 2. ovog člana, obveznik može da se opredeli da kapitalne dobitke ostvarene unosom imovinskih prava iz stava 2. ovog člana u kapital rezidentnog pravnog lica ne uključi u poresku osnovicu, pod uslovom da rezidentno pravno lice tako stečena prava ne otuđi u periodu od dve godine od dana sticanja, kao i da u istom periodu to pravo ne ustupi na korišćenje u celini ili delimično po ceni koja je niža od cene utvrđene u skladu sa principom “van dohvata ruke” ukoliko je ustupanje izvršio povezanom licu iz člana 59. ovog zakona ili licu čiji je vlasnik njegovo povezano lice iz člana 59. ovog zakona.

Tržišna vrednost imovinskih prava iz stava 2. ovog člana prilikom unosa u kapital rezidentnog pravnog lica utvrđuje se procenom izvršenom od strane ovlašćenog procenitelja.

U slučaju da rezidentno pravno lice iz stava 5. ovog člana u periodu od dve godine od dana sticanja stečena prava otuđi ili ta prava ustupi na korišćenje u celini ili delimično na način propisan stavom 5. ovog člana, obveznik gubi pravo na izuzimanje kapitalnog dobitka iz poreske osnovice, i dužan je da u poreskoj prijavi za poreski period u kom su stečena prava otuđena ili ustupljena, obračuna i plati porez koji bi platio na način određen stavom 2. ovog člana, valorizovan od dana podnošenja poreske prijave za poreski period u kom je ostvario pravo na pogodnost iz stava 5. ovog člana, do dana podnošenja poreske prijave za poreski period u kom je izgubio pravo na ovu pogodnost, indeksom potrošačkih cena prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Kapitalni gubici nastali po osnovu unosa imovinskih prava u skladu sa stavom 5. ovog člana ne mogu se prebijati sa kapitalnim dobicima.”.

Član 2.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2022. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2022. godini.

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

• Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se ovim zakonom postiže, sadržan je u podsticanju unosa prava intelektualne svojine (autorsko pravo, pravo srodno autorskom, kao i pravo u vezi sa pronalaskom) kao nenovčanog uloga u kapital rezidentnog pravnog lica, nezavisno od toga da li se radi o osnivanju novog, ili povećanju osnovnog kapitala već postojećeg pravnog lica. S tim u vezi, ovim zakonom se predlaže dopuna člana 30. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19 i 153/20 - u daljem tekstu: Zakon) u tom smislu što bi obveznik koji unosi navedena prava u kapital pravnog lica (u daljem tekstu: obveznik) imao mogućnost da se opredeli da kapitalni dobitak, koji se utvrđuje po navedenom osnovu, ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnih lica, pri čemu se predlaže i propisivanje uslova koje je pravno lice koje stiče prava intelektualne svojine na opisani način, dužno da ispuni kako obveznik ne bi izgubio pravo na ovu poresku pogodnost. Naime, rezidentno pravno lice tako stečena prava ne sme da otuđi u periodu od dve godine od dana sticanja, kao i da ih, u istom periodu, ustupa na korišćenje u celini ili delimično po ceni koja je niža od cene utvrđene u skladu sa principom “van dohvata ruke” ukoliko je ustupanje izvršio povezanom licu iz člana 59. ovog zakona, ili licu čiji je vlasnik njegovo povezano lice iz člana 59. ovog zakona. U slučaju da pravno lice koje je steklo predmetna prava ne ispuni propisane uslove, obveznik gubi pravo na ovu poresku pogodnost i dužan je da obračuna i plati porez na način predložen dopunom člana 30. Zakona.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja ovog zakona

Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj zakon treba da postigne ostvare bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o elementima sistema oporezivanja koji se, saglasno odredbi člana 15. st. 2. i 3. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20) uređuju poreskim zakonom. Stoga se izmene i dopune tih elemenata ne mogu rešiti donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u okviru poslova državne uprave.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz član 1.

Predloženim rešenjem obvezniku se pruža mogućnost da pod određenim uslovima kapitalni dobitak ostvaren prenosom prava intelektualne svojine (autorsko pravo, pravo srodno autorskom, kao i pravo u vezi sa pronalaskom) u kapital rezidentnog pravnog lica, ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnih lica.

Uz član 2.

Predlaže se da se odredbe ovog zakona primenjuju na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2022. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2022. godini.

Uz član 3.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u  “Službenom glasniku Republike Srbije”.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

U smislu zakona kojim je uređen planski sistem Republike Srbije, na organe državne uprave primenjuju se odredbe tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

Imajući u vidu da se predloženim dopunama Zakona bitno ne menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica, analiza efekata ovog zakona nije sprovedena.

Naime, Zakonom je već propisano da se kapitalni dobitak određen u slučaju prenosa u celini prava intelektualne svojine (autorsko pravo, pravo srodno autorskom, kao i pravo u vezi sa pronalaskom) uključuje u poresku osnovicu u iznosu od 20%. Predloženom dopunom člana 30. Zakona obvezniku se daje mogućnost da pod određenim uslovima kapitalni dobitak ostvaren u slučaju prenosa prava intelektualne svojine u celini u kapital rezidentnog pravnog lica ne uključi u poresku osnovicu. S tim u vezi, po pitanju efekata predloženog rešenja očekuje se smanjivanje javnih prihoda na kratak i srednji rok, u obimu koji je teško predvideti, s obzirom da se radi o meri koja do sada nije primenjivana ni u Srbiji, kao ni u zemljama sa uporedivim privrednim sistemom. Međutim, očekuje se da će uspešna primena predložene dopune Zakona, podstaći ubrzavanje transfera tehnologije i uvođenja domaćih tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija, što bi trebalo da omogući podizanje nivoa međunarodne konkurentnosti domaćih privrednih subjekata - što je uslov njihovog uspešnijeg poslovanja, a time i širenja poreske osnovice i uvećanja javnih prihoda po raznim osnovama.

1. Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti? Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

Zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica propisan je i način oporezivanja kapitalnih dobitaka koji, između ostalog, nastaju i u slučaju unosa određene imovine kao nenovčanog uloga u kapital privrednog društva – rezidenta Republike Srbije. U cilju stimulisanja obveznika da ulažu imovinu, konkretno prava intelektualne svojine, u kapital rezidentnog privrednog društva, ovim zakonom se predlaže izuzimanje kapitalnog dobitka ostvarenog u tom slučaju iz poreske osnovice, uz napomenu da je neophodno da se, posle 2-3 godine, sačini ex-post analiza uvođenja i primene predložene mere, pri čemu će se na osnovu kretanja efektivnosti (broj korisnika olakšice i ocena uspešnosti njihovog poslovanja, stopa preživljavanja start-up korisnika olakšice i sl) oceniti uspešnost predložene mere sa stanovišta tehnološkog razvoja, poslovanja privrednih subjekata korisnika i porasta javnih prihoda.

            2) Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Za promenu koja se predlaže od značaja je Zakon o porezu na dobit pravnih lica, imajući u vidu da je tim zakonom, između ostalog uređen način određivanja kapitalnog dobitka, kao i njegovo uključivanje u poresku osnovicu.

           

3) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

 U oblasti oporezivanja dobiti pravnih lica nisu uočeni problemi, ali se smatra celishodnim stimulisanja obveznika da ulažu prava intelektualne svojine u kapital rezidentnog privrednog društva. 

4) Koja promena se predlaže? Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Predlaže se izuzimanje od oporezivanja kapitalnog dobitka ostvarenog u slučaju unosa određene imovine, konkretno prava intelektualne svojine, kao nenovčanog uloga u kapital privrednog društva – rezidenta Republike Srbije. Nabavna cena unete intelektualne svojine za društvo sticaoca bi trebalo da bude jednaka njenoj procenjenoj vrednosti u trenutku unosa, čime se smanjuje poreska osnovica za porez na kapitalni dobitak u slučaju buduće prodaje nakon propisanog roka.

5) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predložena promena će uticati na pravna lica – obveznike poreza na dobit pravnih lica koji izvrše ulaganje prava intelektualne svojine u kapital rezidentnog pravnog lica. Takođe, predložena izmena će posredno uticati i na pravna lica koja na navedeni način postaju vlasnici predmetnih prava, u smislu ostvarivanja prihoda po osnovu korišćenja tih prava u okviru obavljanja delatnosti, odnosno po osnovu njihovog ustupanja na korišćenje drugim licima.

6) Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

            Ne postoje važeći dokumenti javnih politika kojim bi se mogla ostvariti predložena promena.

7) Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Predloženu promenu nije moguće ostvariti primenom važećih propisa, već isključivo ovim zakonom.

8) Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

            Ukoliko se odustane od donošenja ovog zakona obveznici poreza na dobit pravnih lica ne bi imali mogućnost da iz poreske osnovice izuzmu kapitalni dobitak ostvaren unosom prava intelektualne svojine kao nenovčanog uloga u kapital rezidentnog pravnog lica.

9) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

U ostvarivanju ovakvih promena nije nam poznato iskustvo drugih država.

2. Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1) Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

 Osnovni cilj predložene mere je povećanje konkurentnosti domaće privrede, koja u uslovima globalizacije svetske ekonomije može da ostvari povoljniji položaj primenom inovacija u privredne subjekte koji su u vlasništvu domaćih rezidenata.

2) Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Očekuje se da će predložena zakonska rešenja doprineti podsticanju primene inovacija i stvaranju sopstvenih proizvoda i usluga uz pomoć intelektualne svojine u domaćem vlasništvu. Ovim će se podstaći podizanje nivoa međunarodne konkurentnosti privrednih društava koja posluju u Srbiji i omogućiti njihovo uspešnije poslovanje na domaćem i međunarodnom tržištu.

3) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Promena predložena ovim zakonom usklađena je sa postojećim pravnim okvirom.

            4) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

            Na osnovu broja novoosnovanih rezidentnih privrednih društava, odnosno na osnovu povećanja osnovnog kapitala već postojećih, kroz unos nenovčanog uloga izraženog u pravima intelektualne svojine. Preciznije očekivane vrednosti navedenih pokazatelja učinka nije moguće navesti, s obzirom da se radi o podsticajnoj meri koja nije do sada primenjivana ni u Srbiji, ni u nekoj od uporedivih zemalja (sa sličnim nivoom razvijenosti i uporedivim privrednim sistemom).

3. Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1)         Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana “status quo” opcija?

Za ostvarenje cilja ne postoje alternativne mere, s obzirom da su predložena rešenja zakonska materija, tako da nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.

2)         Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Osnovni uslov koji je potrebno da bude ispunjen kako bi se omogućilo stvaranje adekvatne podrške za postizanje željenih ciljeva je izmena regulatornog okvira.

Ne postoje druge opcije za postizanje željene promene, imajući u vidu da je neophodna izmena regulatornog okvira s obzirom da su predložena rešenja zakonska materija.

3) Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Predložena rešenja ne sadrže restriktivne mere.

           

4)         Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Predloženim zakonskim rešenjima nisu identifikovane upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti.

5) Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Informisanje poreskih obveznika predstavlja važnu meru koju je potrebno preduzeti radi ostvarivanja predloženog cilja.

6) Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

            Zainteresovane strane su mogle biti uključene u proces donošenja propisa, ali se predloženo rešenje ne može postići bez izmene zakona, imajući u vidu da se radi o zakonskoj materiji.

7) Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

            Za sprovođenje predloženih zakonskih rešenja postoje raspoloživi resursi.

8) Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Predloženim rešenjem, koje omogućava da se putem unosa prava intelektualne svojine (kao nenovčanog uloga) u kapital privrednog društva osnivaju nova, odnosno povećava kapital već postojećih privrednih društava, postiže se željena promena i ostvarenje cilja.

4. Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1)         Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Očekuje se da rešenje predloženo ovim zakonom može delovati kratkoročno na smanjenje javnih prihoda, ali imajući u vidu već postojeću zakonsku mogućnost da se u poresku osnovicu uključi samo 20% kapitalnog dobitka ostvarenog po osnovu otuđenja prava intelektualne svojine, uključujući i njeno ulaganje u kapital privrednog društva, pri čemu obveznik isključivo u slučaju ulaganja ove imovine u kapital privrednog društva može da se opredeli za postojeće ili predloženo rešenje, očekivano smanjivanje javnih prihoda po ovom osnovu ne bi trebalo da bude značajno. Na srednji rok, uspešna primena predloženih izmena, zahvaljujući pojačanom transferu tehnologije i uvođenju domaćih tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija, treba da omogući podizanje nivoa međunarodne konkurentnosti domaćih privrednih subjekata, što je uslov njihovog uspešnijeg poslovanja, a time i širenja poreske osnovice i uvećanja javnih prihoda po raznim osnovama.  

2)         Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

            Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva.

3) Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

           

            Sprovođenje ovog zakona neće imati uticaja na međunarodne finansijske obaveze.

4) Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

  /

5) Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

/

6) Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

/

5. Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Izabrana opcija ne bi trebalo da stvori troškove privrednim subjektima.

2) Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Uspešna primena predloženih dopuna Zakona bi trebalo da omogući pojačani tempo transfera tehnologije i uvođenja domaćih tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija, čime će se doprineti podizanju nivoa međunarodne konkurentnosti domaćih privrednih subjekata i njihovo uspešnije poslovanje, što bi trebalo da dovede do širenja poreske osnovice i uvećanja javnih prihoda po raznim osnovama.  

3)         Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

            Izabrana opcija nema uticaja na uslove konkurencije.

4) Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

            Izabrana opcija bi trebalo da podsticajno deluje na proces transfera tehnologije, kao i primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija.

5) Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

Izabrana opcija će posredno uticati na rast društvenog bogatstva i njegovu raspodelu u korist uspešnijih privrednih subjekata.

            6) Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

            Izabrana opcija nema uticaja na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca.

6. Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1)         Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Kao što je već pomenuto, predloženim rešenjima ne uvode se organizacione, upravljačke i institucionalne promene.

2)         Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Javna uprava ima kapaciteta za sprovođenje izabrane opcije.

3)         Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Za realizaciju predložene mere nije potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa niti bilo kog drugog subjekta javnog sektora.

4)         Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima.

5) Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost? Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Izabrana opcija ne utiče na vladavinu prava i bezbednost, niti na odgovornost i transparentnost rada javne uprave.

6) Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Jedan od uslova za uspešnu primenu predloženih izmena je i odgovarajuća kampanja upoznavanja poreskih obveznika (potencijalnih korisnika predloženog rešenja) sa novim mogućnostima.

7. Ključna pitanja za analizu rizika

1)         Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Sprovođenje izabrane opcije predstavlja prioritet za donosioce odluka u narednom periodu.

2) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

/

3) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

/

Informacije o sprovedenim konsultacijama u toku izrade Nacrta zakona:

Nacrt zakona dostavljen je na mišljenje: Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, Ministarstvu za evropske integracije, Ministarstvu privrede i Poreskoj upravi.

VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA KOJE SE DOPUNjUJU

Član 30.

 Kapitalni dobitak uključuje se u oporezivu dobit u iznosu određenom na način iz čl. 27.-29. ovog zakona.

 Izuzetno od stava 1. ovog člana, u oporezivu dobit se uključuje 20% kapitalnog dobitka ostvarenog prenosom imovinskih prava u celini po osnovu:

1) autorskog ili srodnog prava na deponovanom autorskom delu, odnosno predmetu srodnog prava,

2) prava u vezi sa pronalaskom, na osnovu zakona kojim se uređuju patenti.

 Kapitalni gubitak ostvaren pri prodaji jednog prava iz imovine može se prebiti sa oporezivim iznosom kapitalnog dobitka ostvarenog pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini, s tim da se najviše 20% kapitalnog gubitka ostvarenog prenosom iz stava 2. ovog člana može prebiti sa oporezivim iznosom kapitalnog dobitka ostvarenog pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini.

Ako se i posle prebijanja iz stava 3. ovog člana iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje na račun budućih kapitalnih dobitaka u narednih pet godina.

IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, OBVEZNIK MOŽE DA SE OPREDELI DA KAPITALNE DOBITKE OSTVARENE UNOSOM IMOVINSKIH PRAVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA U KAPITAL REZIDENTNOG PRAVNOG LICA NE UKLjUČI U PORESKU OSNOVICU, POD USLOVOM DA REZIDENTNO PRAVNO LICE TAKO STEČENA PRAVA NE OTUĐI U PERIODU OD DVE GODINE OD DANA STICANjA, KAO I DA U ISTOM PERIODU TO PRAVO NE USTUPI NA KORIŠĆENjE U CELINI ILI DELIMIČNO PO CENI KOJA JE NIŽA OD CENE UTVRĐENE U SKLADU SA PRINCIPOM “VAN DOHVATA RUKE” UKOLIKO JE USTUPANjE IZVRŠIO POVEZANOM LICU IZ ČLANA 59. OVOG ZAKONA ILI LICU ČIJI JE VLASNIK NjEGOVO POVEZANO LICE IZ ČLANA 59. OVOG ZAKONA.

TRŽIŠNA VREDNOST IMOVINSKIH PRAVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PRILIKOM UNOSA U KAPITAL REZIDENTNOG PRAVNOG LICA UTVRĐUJE SE PROCENOM IZVRŠENOM OD STRANE OVLAŠĆENOG PROCENITELjA.

U SLUČAJU DA REZIDENTNO PRAVNO LICE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA U PERIODU OD DVE GODINE OD DANA STICANjA STEČENA PRAVA OTUĐI ILI TA PRAVA USTUPI NA KORIŠĆENjE U CELINI ILI DELIMIČNO NA NAČIN PROPISAN STAVOM 5. OVOG ČLANA, OBVEZNIK GUBI PRAVO NA IZUZIMANjE KAPITALNOG DOBITKA IZ PORESKE OSNOVICE, I DUŽAN JE DA U PORESKOJ PRIJAVI ZA PORESKI PERIOD U KOM SU STEČENA PRAVA OTUĐENA ILI USTUPLjENA, OBRAČUNA I PLATI POREZ KOJI BI PLATIO NA NAČIN ODREĐEN STAVOM 2. OVOG ČLANA, VALORIZOVAN OD DANA PODNOŠENjA PORESKE PRIJAVE ZA PORESKI PERIOD U KOM JE OSTVARIO PRAVO NA POGODNOST IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, DO DANA PODNOŠENjA PORESKE PRIJAVE ZA PORESKI PERIOD U KOM JE IZGUBIO PRAVO NA OVU POGODNOST, INDEKSOM POTROŠAČKIH CENA PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE.

KAPITALNI GUBICI NASTALI PO OSNOVU UNOSA IMOVINSKIH PRAVA U SKLADU SA STAVOM 5. OVOG ČLANA NE MOGU SE PREBIJATI SA KAPITALNIM DOBICIMA.

SAMOSTALNI ČLANOVI PREDLOGA ZAKONA

ČLAN 2.

ODREDBE OVOG ZAKONA PRIMENjUJU SE NA UTVRĐIVANjE, OBRAČUNAVANjE I PLAĆANjE PORESKE OBAVEZE POČEV ZA 2022. GODINU, ODNOSNO ZA PORESKI PERIOD KOJI POČINjE U 2022. GODINI.

ČLAN 3.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U “SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.11.2021.
Naslov: Redakcija