PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, br. 44/21, 129/21, 138/22 i 92/23), u članu 2. stav 1. tačka 2), posle reči: “pravni položaj javnih preduzeća” zapeta briše se, a reči: “nezavisno od toga da li je u obuhvatu sektora države” zamenjuju se rečima: “i društvo kapitala u većinskom vlasništvu Republike Srbije, u smislu zakona kojim se uređuje upravljanje privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, nezavisno od toga da li su u obuhvatu sektora države”.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

“4a) “status subjekta” predstavlja izjašnjenje subjekta u sistemu elektronskih faktura o obavezi obračunavanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;”.

Posle tačke 5a) dodaje se tačka 5b), koja glasi:

“5b) “prekogranični promet” je skup podataka o uvozu, odnosno dopremanju dobara, čiji se prikaz u sistemu elektronskih faktura vrši na osnovu podataka iz informacionog sistema Uprave carina;”.

Član 2.

U članu 3. stav 1. tačka 5), posle reči: “po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora” dodaju se reči: “uključujući i sve zahteve za isplatu ka subjektu javnog sektora na osnovu kojih dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva, u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi”.

Član 3.

Posle člana 3. dodaju se naziv člana 3a i član 3a, koji glase:

“Status subjekta

Član 3a

Obavezu iskazivanja podataka o statusu subjekta u sistemu elektronskih faktura ima svaki subjekt sistema elektronskih faktura u roku od pet dana od dana upisivanja u listu korisnika sistema elektronskih faktura koja je propisana ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako više subjekata sistema elektronskih faktura posluje pod istim poreskim identifikacionim brojem, zakonski zastupnik poreskog obveznika obaveštava centralnog informacionog posrednika koji od tih subjekata opredeljuje status subjekta.

Podaci o statusu subjekta su podaci koji se odnose na obavezu obračunavanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, i to:

1)         da li je subjekt obveznik poreza na dodatu vrednost;

2)         da li je za subjekta koji je obveznik poreza na dodatu vrednost poreski period kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje.

Ako dođe do promene koja se odnosi na podatak iz stava 3. tačka 1) ovog člana, subjekt je dužan da u roku od pet dana uskladi status subjekta sa tom promenom.

Ako dođe do promene, koja se odnosi na podatak iz stava 3. tačka 2) ovog člana, subjekt je dužan da uskladi status subjekta sa tom promenom.

Usklađivanje statusa subjekta iz stava 5. ovog člana vrši se u prvom kalendarskom mesecu odgovarajućeg kalendarskog tromesečja.

Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju iskazivanje podataka o statusu subjekta i usklađivanje statusa subjekta u sistemu elektronskih faktura.”.

Član 4.

Član 4. menja se i glasi:

“Član 4.

Obavezu elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura ima poreski dužnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, kao i lice koje nije obveznik poreza na dodatu vrednost – subjekt javnog sektora i dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, obavezu elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost nema:

1)         obveznik poreza na dodatu vrednost za izvršeni promet dobara i usluga, uključujući i primljeni avans za taj promet, za koji postoji obaveza izdavanja elektronske fakture sa iskazanim porezom na dodatu vrednost u skladu sa ovim zakonom, sa izuzetkom obveznika poreza na dodatu vrednost koji primenjuje sistem naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost za iznos poreza na dodatu vrednost iskazanog u elektronskoj fakturi za koji ne nastaje poreska obaveza za poreski period na koji se odnosi elektronska faktura;

2)         poreski dužnik za uvoz dobara.

Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, uključujući povećanje, odnosno smanjenje, vrši se zbirno, za sve obaveze, iskazivanjem podataka o osnovici i obračunatom porezu na dodatu vrednost, posebno po poreskim stopama, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, uključujući povećanje, odnosno smanjenje, vrši se pojedinačno, po svakoj obavezi, iskazivanjem podatka o osnovici, poreskoj stopi i obračunatom porezu na dodatu vrednost, i to za:

1)         promet dobara i usluga, uključujući i dati avans, za koji je primalac dobara i usluga poreski dužnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;

2)         promet dobara i usluga koji se vrši uz naknadu obvezniku poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i obvezniku poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, uključujući i primljeni avans, za koji je isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga poreski dužnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, osim za promet turističkih agencija i promet polovnih dobara, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta, uključujući i primljeni avans, na koji se primenjuju posebni postupci oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;

3)         prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata i vlasničkih udela na tim dobrima, određenih zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Za promet dobara i usluga iz stava 4. tačka 2) ovog člana, koji se smatra prometom na malo u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, uključujući i primljeni avans, ne vrši se pojedinačno evidentiranje poreza na dodatu vrednost.

Ako je za transakcije za koje ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture u skladu sa ovim zakonom izdata elektronska faktura sa iskazanim porezom na dodatu vrednost, ne postoji obaveza evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost.

Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura, uključujući i povećanje, odnosno smanjenje, vrši se za poreski period, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, po isteku poreskog perioda, zaključno sa 12. danom kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost.

Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost može se korigovati.

Obaveza elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u ime lica iz stava 1. ovog člana može se ugovorom preneti informacionom posredniku.

Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju način, postupak i korigovanje elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost.”.

Član 5.

U članu 4a st. 3, 4. i 5. menjaju se i glase:

“Elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, uključujući i povećanje, odnosno smanjenje, vrši se zbirno za poreski period, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, po isteku poreskog perioda, a najkasnije 12. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza.

Elektronsko evidentiranje prethodnog poreza vrši se sa stanjem na dan koji prethodi danu elektronskog evidentiranja prethodnog poreza.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, ako se elektronsko evidentiranje prethodnog poreza vrši posle 10. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, elektronsko evidentiranje prethodnog poreza vrši se sa stanjem na 10. dan tog kalendarskog meseca.”.

Posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7, koji glase:

“Elektronsko evidentiranje prethodnog poreza može se korigovati.

Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju način, postupak i korigovanje elektronskog evidentiranja prethodnog poreza.”.

Član 6.

Posle člana 4a dodaju se naziv člana 4b i član 4b, koji glase:

“Prekogranični promet

Član 4b

Korisnik sistema elektronskih faktura može u sistemu elektronskih faktura izvršiti uvid u podatke o uvozu, odnosno dopremanju dobara stavljenih u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima pristupom listi carinskih deklaracija za uvoz, odnosno dopremanje dobara.

Lista iz stava 1. ovog člana sačinjava se na osnovu carinskih deklaracija i druge dokumentacije koja se odnosi na carinjenje uvezenih, odnosno dopremljenih dobara stavljenih u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima.

Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuje sadržina liste carinskih deklaracija.”.

Član 7.

U članu 5. posle stava 8. dodaje se novi stav 9, koji glasi:

“U sistemu elektronskih faktura sačinjava se preliminarna poreska prijava u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, na osnovu podataka kojima raspolaže taj sistem.”.

Dosadašnji st. 9. i 10. postaju st. 10. i 11.

U dosadašnjem stavu 11. koji postaje stav 12, reči: “iz stava 10. ovog člana” zamenjuju se rečima: “iz stava 11. ovog člana”.

Dosadašnji stav 12. postaje stav 13.

Član 8.

U članu 9. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Izdavaocu elektronske fakture može biti onemogućeno dalje postupanje sa izdatom elektronskom fakturom u sistemu elektronskih faktura, ako je raspolagao nedospelim novčanim potraživanjem iskazanim u toj elektronskoj fakturi, u skladu sa zakonom.”.

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5, reči: “iz st. 1-3 ovog člana” zamenjuju se rečima: “iz st. 1, 3. i 4. ovog člana”.

Član 9.

Naziv glave: “IV. INSPEKCIJSKI NADZOR” menja se i glasi: “IV. NADZOR”.

Član 10.

U nazivu člana 16. reč: “inspekcijskog” briše se.

U članu 16. stav 1. menja se i glasi:

“Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija.”.

Stav 2. briše se.

Član 11.

U članu 18. stav 1. tačka 1) reči: “stav 1” brišu se.

Tačka 1a) menja se i glasi:

“1a) povredi obavezu iskazivanja podataka o statusu subjekta, odnosno obavezu usklađivanja podataka o statusu subjekta (član 3a);”.

Tačka 1b) menja se i glasi:

“1b) ne evidentira porez na dodatu vrednost elektronski u skladu sa ovim zakonom (čl. 4. i 4a);”.

Posle tačke 1b) dodaje se tačka 1v), koja glasi:

“1v) ne koristi sistem elektronskih faktura u skladu sa ovim zakonom (član 5. stav 1);”.

Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

“Ako lice iz stava 1. ovog člana koriguje elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost iz čl. 4. i 4a ovog zakona u kojem je ustanovljena greška, smatraće se da tom greškom nije učinjen prekršaj iz stava 1. tačka 1b) ovog člana, pod uslovom da korekciju izvrši pre pokretanja postupka nadzora iz člana 16. ovog zakona.”.

Član 12.

Subjektima koji su upisani u listu korisnika sistema elektronskih faktura, a koji se do 15. decembra 2024. godine nisu izjasnili o statusu subjekta u sistemu elektronskih faktura, u sistem elektronskih faktura unose se podaci o statusu subjekta na osnovu podataka preuzetih od Poreske uprave.

Član 13.

Odredbe ovog zakona koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata primenjivaće se od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Podzakonski akti iz stava 1. ovog člana doneće se zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

Član 14.

Ovaj zakon stupa na snagu 15. decembra 2024. godine, a primenjivaće se od 1. januara 2025. godine, osim čl. 3. i 12. ovog zakona koji će se primenjivati od 15. decembra 2024. godine, kao i čl. 4. i 5. ovog zakona koji će se primenjivati za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. decembra 2024. godine i člana 7. ovog zakona koji će se primenjivati za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. decembra 2025. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Najznačajniji razlog za donošenje ovog zakona nalazi se u potrebi da se omogući nastavak razvoja sistema elektronskih faktura, uspostavljenog na osnovu Zakona o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, br. 44/21, 129/21, 138/22 i 92/23 - u daljem tekstu: Zakon), u cilju ostvarivanja tehničkih preduslova da se, korišćenjem sistema elektronskih faktura, omogući u najvećoj mogućoj meri digitalizovani sistem obračuna poreza na dodatu vrednost.

Naime, uspostavljanjem sistema elektronskih faktura 2022. godine postignut je značajan iskorak u jačanju pravne sigurnosti prilikom razmene zahteva za isplatu između subjekata javnog, odnosno privatnog sektora. Istovremeno sa početkom primene obaveza koje su se odnosile na izdavanje i prijem elektronskih faktura preko sistema elektronskih faktura, počele su sa primenom i obaveze subjekata koje su se odnosile na elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost. Izmenama i dopunama Zakona donetim 2023. godine uvedena je i obaveza elektronskog evidentiranja prethodnog poreza, dakle evidentiranja poreza na dodatu vrednost obračunatog u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćenog pri uvozu dobara.

Navedene evidencije – evidencija obračuna poreza na dodatu vrednost, koju čine “Pojedinačna evidencija PDV” i “Zbirna evidencija PDV”, zajedno sa “Evidencijom prethodnog poreza”, predstavljaju tehnički preduslov da se korišćenjem sistema elektronskih faktura omogući preuzimanje podataka koji su od značaja za stvaranje uslova za uspostavljanje, u meri koja je maksimalno moguća, digitalizacije obračuna poreza na dodatu vrednost, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. Uspostavljanjem opisanog sistema za obračun poreza na dodatu vrednost poreskim obveznicima će biti olakšano ispunjavanje obaveza koje imaju na osnovu propisa kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, dok će Poreska uprava dobiti alat za efikasnije planiranje kontrola i, samim tim, brži povraćaj poreza na dodatu vrednost poreskim obveznicima.

Ministarstvo finansija, kao predlagač ovog zakona, nalazi da opisani način uspostavljanja digitalizovanog sistema predstavlja optimalno rešenje. Istovremeno, aktivno se razmatraju postojeća rešenja propisana drugim zakonima i planira se ili su već u toku aktivnosti koje će stvoriti regulatorni okvir za nastavak sprovođenja opisanih koraka u digitalizaciji, nakon što su uspešno ostvareni prvobitni ciljevi uvođenja sistema elektronskih faktura – da se privrednim subjektima, kao i javnom sektoru u Republici Srbiji omogući pouzdan način za izdavanje i prijem elektronskih faktura.

Planirane aktivnosti, kako su opisane, dovode do potrebe da se u tekstu Zakona izvrši nekoliko intervencija. Pre svega, predlažu se dopune u članu 2. stav 2, uvođenjem novih pojmova: “status subjekta” i “prekogranični promet”. Status subjekta detaljnije je uređen predlogom novog člana 3a, a prekogranični promet predloženim novim članom 4b. Prelaznom odredbom (članom 12. ovog zakona) predviđeno je jednokratno preuzimanje podataka o statusu subjekta od Poreske uprave, koji će biti iskorišćeni za unos kod onih korisnika koji se do 15. decembra 2024. godine nisu izjasnili o statusu subjekta u sistemu elektronskih faktura. Takođe, izmenama čl. 4. i 4a, kojima se uređuje elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost, vrše se dodatna prilagođavanja u cilju priprema za dalju digitalizaciju obračuna poreza na dodatu vrednost. Na kraju, predloženom dopunom člana 5. Zakona, predviđa se korišćenje podataka kojima raspolaže sistem elektronskih faktura za sačinjavanje preliminarne poreske prijave u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Uz navedeno, razlozi za donošenje ovog zakona nalaze se i u potrebi da se dopuni definicija subjekta javnog sektora, s obzirom na činjenicu da je u međuvremenu donet zakon kojim se uređuje upravljanje privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, potom da se izjednači obaveza izdavanja zahteva za isplatu ka subjektima javnog sektora poreskog punomoćnika stranog lica u Republici Srbiji sa obavezama koje, u skladu sa Zakonom, ima subjekt privatnog sektora, kao i da se stvori normativni okvir za efikasno sprovođenje propisa kojima se uređuje prodaja budućih nedospelih potraživanja iskazanih u elektronskim fakturama izdatih preko sistema elektronskih faktura. Takođe, kako vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona ne bi trebalo nadalje ograničavati samo na inspekcijski nadzor, predlaže se intervencija u članu 16. Zakona, dok predlozi izmena, odnosno dopuna kaznenih odredaba, predstavljaju, pre svega, usklađivanje sa relevantnim odredbama predloženim zakonom.

III. OBRAZLOŽENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona vrši se izmena pojma subjekta javnog sektora, koji će obuhavatiti i društvo kapitala u većinskom vlasništvu Republike Srbije, u smislu zakona kojim se uređuje upravljanje privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, nezavisno od toga da li su u obuhvatu sektora države. Takođe, u istom članu se dodaju i nove tač. 4a) i 5a), kojima se definiše pojam statusa subjekta i prekograničnog prometa.

U članu 2. Predloga zakona vrše se dopune člana 3. stav 1. tačka 5) Zakona, tako da poreski punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji ima obavezu izdavanja elektronske fakture uključujući i sve zahteve za isplatu ka subjektu javnog sektora na osnovu kojih dolazi do prenosa novčanih sredstava podnosiocu zahteva, u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi.

Članom 3. Predloga zakona dodaju se naziv i član 3a, koji se odnose na obavezu iskazivanja podataka o statusu subjekta u sistemu elektronskih faktura i roku u kom se navedena obvaveza mora ispuniti. Takođe, definisano je i šta obuhvata podatke koji se odnose na status subjekta, kao i rokovi o usklađivanju statusa subjekta, ako dođe do promene koja se odnosi na podatke o statusu subjekta. Pored toga, precizirano je kada se vrši usklađivanje statusa, kao i da se aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže uređuje iskazivanje podataka o statusu subjekta i usklađivanje statusa subjekta u sistemu elektronskih faktura.

Članom 4. Predloga zakona vrši se izmena člana 4. Zakona, kojim se uređuje elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, uz napomenu da je većina postojećih rešenja ostala nepromenjena (npr. pojedinačno i zbirno evidentiranje, situacije kada se vrši pojedinačno evidentiranje, nepostojanje obaveze evidentiranja ako postoji obaveza izdavanja elektronske fakture). Takođe, rok za izvršenje navedene obaveze je najkasnije 12. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši elektronsko evidentiranje.

Članom 5. Predloga zakona u članu 4a vrše se izmene st. 3, 4. i 5, koji se odnose na obavezu elektronskog evidentiranja prethodnog poreza (porez na dodatu vrednost obračunat u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćen pri uvozu dobara). Rok za izvršenje navedene obaveze je najkasnije 12. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza i vrši se sa stanjem na dan koji prethodi danu elektronskog evidentiranja prethodnog poreza, a ako se elektronsko evidentiranje prethodnog poreza vrši posle 10. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, elektronsko evidentiranje prethodnog poreza vrši se sa stanjem na 10. tog kalendarskog meseca. Pored navedenih izmena, članu su dodati novi st. 6. i 7, kojima se propisuje mogućnost korigovanja elektronski evidentiranog prethodnog poreza i ovlašćenje ministra nadležnog za poslove finansija da aktom bliže uredi način, postupak i korigovanje elektronskog evidentiranja prethodnog poreza,

U članu 6. Predloga zakona dodaju se naziv i član 4b, koji se odnose na prekogranični promet, mogućnost pristupa listi carinskih deklaracija za uvoz, odnosno dopremanje dobara, kao i ovlašćenje ministra nadležnog za poslove finansija da aktom bliže uredi sadržinu liste carinskih deklaracija.

Članom 7. Predloga zakona vrši se dopuna člana 5. Zakona dodavanjem novog stava 9, koji se odnosi na preliminarnu poresku prijavu koja se u sistemu elektronskih faktura sačinjava u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, na osnovu podataka kojima raspolaže sistem elektronskih faktura.

U članu 8. Predloga zakona dodaje se novi stav 2, koji se odnosi na mogućnost da se izdavaocu elektronske fakture u sistemu elektronskih faktura onemogući dalje postupanje po izdatoj elektronskoj fakturi ako je raspolagao nedospelim novčanim potraživanjem iskazanim u toj elektronskoj fakturi, u skladu sa zakonom.

Članom 9. Predloga zakona vrši se izmena u nazivu četvrte glave Zakona.

Članom 10. Predloga zakona vrši se izmena u nazivu člana 16. Zakona, dok se 2. stav briše.

Članom 11. Predloga zakona vrši se izmena člana 18. stav 1. tač. 1), 1a) i 1b) Zakona, kao i dodavanje nove tačke 1v) i novog stava 4.

Članom 12. Predloga zakona predviđeno je da subjekti koji su upisani u listu korisnika sistema elektronskih faktura, a koji se do 15. decembra 2024. godine nisu izjasnili o statusu subjekta u sistemu elektronskih faktura, u sistem elektronskih faktura unose se podaci o statusu subjekta na osnovu podataka preuzetih od Poreske uprave.

Članom 13. Predloga zakona predviđeno je da se odredbe ovog zakona koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i da se podzakonski akti donesu zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

U članu 14. Predloga zakona predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu 15. decembra 2024. godine, a da će se primenjivati se od 1. januara 2025. godine, osim čl. 3. i 12. ovog zakona koji će se primenjivati od 15. decembra 2024, kao i čl. 4. i 5. ovog zakona koji će se primenjivati za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. decembra 2024. godine i člana 7. ovog zakona koji će se primenjivati za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. decembra 2025. godine.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Članom 41. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 30/18) propisano je da se na organe državne uprave shodno primenjuje član 37. tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti? Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

Zakon o elektronskom fakturisanju (u daljem tekstu: Zakon) usvojen je 29. aprila 2021. godine i u potpunosti je usklađen sa odredbama Direktive 2014/55/EU (Directive On Electronic Invoicing In Public Procurement). Zakon je predvideo fazno uvođenje obaveza: prvo je, od 1. maja 2022. godine, nastupila obaveza subjekata javnog sektora da primaju i čuvaju elektronske fakture i da izdaju elektronske fakture drugim subjektima javnog sektora, kao i obaveza da subjekti privatnog sektora izdaju elektronske fakture subjektima javnog sektora; od 1. jula 2022. godine nastupila je obaveza da subjekti privatnog sektora primaju i čuvaju elektronske fakture izdate od strane subjekta javnog i privatnog sektora; od 1. januara 2023. godine nastupila je obaveza izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora. Važno je napomenuti da je svim korisnicima privatnog i javnog sektora bilo omogućeno korišćenje demo okruženja sistema elektronskih faktura (u daljem tekstu: SEF) sedam meseci pre nastupanja prve zakonske obaveze korišćenja SEF-a, kao i da je korišćenje SEF-a potpuno besplatno.

Zakonom predviđeni podzakonski propisi, kojima se bliže uređuje sprovođenje odredaba Zakona, doneti su blagovremeno i sprovode se u celosti: Uredba o postupku i uslovima za davanje i oduzimanje saglasnosti za obavljanje poslova informacionog posrednika (“Službeni glasnik RS”, br. 69/21 i 132/21), Uredba o uslovima i načinu korišćenja sistema za upravljanje fakturama (“Službeni glasnik RS”, br. 69/21, 132/21 i 46/22), Uredba o uslovima i načinu čuvanja i stavljanja na uvid elektronskih faktura i načinu obezbeđivanja verodostojnosti i integriteta sadržine faktura u papirnom obliku (“Službeni glasnik RS”, br. 69/21, 132/21 i 46/22), kao i Pravilnik o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, broj 47/23) koji je počeo da se primenjuje 1. jula 2023. godine, a kojim su objedinjene i detaljnije uređene odredbe prvobitno sadržane u tri pravilnika, koji su na dan početka primene Pravilnika o elektronskom fakturisanju prestali da važe (Pravilnik o načinu i postupku registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, načinu pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura i načinu korišćenja podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura, Pravilnik o elementima elektronske fakture, formi i načinu dostave prateće i druge dokumentacije kroz sistem elektronskih faktura, načinu i postupku elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura i načinu primene standarda elektronskog fakturisanja i Pravilnik o načinu postupanja Centralnog informacionog posrednika).

Na dan 21. oktobra 2024. godine, u SEF-u je registrovano ukupno 246.359 subjekata, od čega je 10.830 subjekata javnog sektora, a subjekata privatnog sektora 235.528.

Ukupno je preko SEF-a izdato 226.740.312 elektronskih faktura, od čega je 16.779.979 izdato subjektima javnog sektora (od strane kako subjekata privatnog sektora, tako i od subjekata javnog sektora), a 209.960.333 subjektima privatnog sektora (od strane kako subjekata privatnog sektora, tako i od subjekata javnog sektora). Ukazujemo i na činjenicu da su svi obveznici poreza na dodatu vrednost registrovani kao korisnici SEF-a (bilo da su subjekti javnog, bilo da su subjekti privatnog sektora).

2) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Izmene i dopune Zakona ne predlažu se iz razloga otklanjanja problema, već zbog potrebe da se nastavi sa razvojem SEF-a, uzimajući u obzir da se sprovode aktivnosti u cilju ostvarivanja tehničkih preduslova da se, korišćenjem sistema, omogući u najvećoj mogućoj meri digitalizovani sistem obračuna poreza na dodatu vrednost.

3) Koja promena se predlaže?

a) Pre svega, predlažu se dopune u članu 2. stav 2, uvođenjem novih pojmova: “status subjekta” i “prekogranični promet”. Status subjekta detaljnije je uređen predlogom novog člana 3a, a prekogranični promet predloženim novim članom 4b, dok se Prelaznom odredbom (članom 12. ovog zakona) predviđa jednokratno preuzimanje podataka o statusu subjekta od Poreske uprave, koji će biti iskorišćeni za unos kod onih korisnika koji se do 15. decembra 2024. godine nisu izjasnili o statusu subjekta u sistemu elektronskih faktura.

b) Na naredne korake u digitalizaciji obračuna poreza na dodatu vrednost neposredno će uticati predložene izmene čl. 4. i 4a, kojima se uređuje elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost. Predlaže se da se elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, kao i prethodnog poreza, vrši zaključno sa 12. danom kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost, odnosno najkasnije 12. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, dakle, predlaže se produžavanje roka za ispunjenje navedenih obaveza, a nakon što je, tokom primene važećih odredaba o elektronskom evidentiranju poreza na dodatu vrednost, utvrđeno da su se stekli tehnički uslovi za produžetak roka i da to neće imati za posledicu eventualno kašnjenje prilikom buduće izrade preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost. Podatke o statusu subjekta (institut uređen novim članom 3a), u SEF-u će se koristiti za određivanje koja evidentiranja subjekti imaju obavezu da vrše (primera radi, obavezu elektronskog evidentiranja prethodnog poreza imaju samo obveznici poreza na dodatu vrednost), kao i u kojim rokovima (rokovi su u vezi sa poreskim periodom, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, poreski periodi mogu biti kalendarski mesec i kalendarsko tromesečje). Dalje, novim članom 4b propisano je da je korisnicima SEF-a omogućeno da vrše uvid u podatke o uvozu, odnosno dopremanju dobara stavljenih u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima pristupom listi carinskih deklaracija za uvoz, odnosno dopremanje dobara. Deo podataka čiji pregled je omogućen korisnicima SEF-a (konkretno, iznosi plaćenog poreza na dodatu vrednost) relevantni su za evidentiranje prethodnog poreza, dok za korišćenje funkcionalnosti pregleda liste carinskih deklaracija nije potrebna dodatna obuka korisnika, iz razloga izuzetne jednostavnosti pristupa i korišćenja, kao i nepostojanja opcija da korisnici dodaju, menjaju, brišu ili na bilo koji drugi način utiču na sadržaj prikazanog. Svrha opisanih predloga je da se omoguće dodatna prilagođavanja u cilju priprema za dalju digitalizaciju obračuna poreza na dodatu vrednost i iskazivanja podataka o prethodnom porezu, da bi se u SEF-u sačinjavala preliminarna poreska prijava u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost na osnovu podataka kojima raspolaže sistem, što je i izričito predloženo dopunom člana 5.

v) Pojedine izmene, odnosno dopune, predlažu se i u cilju jednostavnije primene, odnosno usklađivanja sa drugim propisima. Tako, predložena je dopuna definicije subjekta javnog sektora (usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje upravljanje privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije). Predlog je i da se izjednači obaveza izdavanja zahteva za isplatu ka subjektima javnog sektora poreskog punomoćnika stranog lica u Republici Srbiji sa obavezama koje, u skladu sa Zakonom, ima subjekt privatnog sektora, kao i da se stvori normativni okvir za efikasno sprovođenje propisa kojima se uređuje prodaja budućih nedospelih potraživanja iskazanih u elektronskim fakturama izdatih preko sistema elektronskih faktura. Takođe, kako vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona ne bi trebalo nadalje ograničavati samo na inspekcijski nadzor, predlaže se intervencija u članu 16. Zakona, dok predlozi izmena, odnosno dopuna kaznenih odredaba, predstavljaju, pre svega, usklađivanje sa relevantnim odredbama predloženim zakonom.

4) Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Sve predložene promene, u obimu u kojem su predložene, neophodne su iz razloga unapređenja SEF-a kako bi se omogućila dodatna prilagođavanja u cilju priprema za digitalizaciju obračuna poreza na dodatu vrednost u meri koja je maksimalno moguća i kako bi se omogućilo sačinjavanje preliminarne poreske prijave u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost na osnovu podataka kojima raspolaže SEF.

5) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predložene promene uticaće na sve obveznike poreza na dodatu vrednost, kao i na sve poreske dužnike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. Pored toga, predložene promene uticaće i na rad Ministarstva finansija u čijoj je nadležnosti, u skladu sa Zakonom, nadzor nad primenom tog zakona.

6) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

SEF se u Republici Srbiji razvija tempom bržim od razvoja u državama Evropske unije, čiju dobru praksu inače Republika Srbija sledi. Posledično, opisani predlozi koji se odnose na buduće korake u digitalizaciji obračuna poreza na dodatu vrednost u ovom trenutku nemaju uporedivo rešenje koje bi bilo preuzeto iz drugih zakona relevantnih država.

Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1) Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Predmetna promena ima za cilj da stvori uslove da se, korišćenjem SEF-a, omogući u najvećoj mogućoj meri digitalizovani sistem obračuna poreza na dodatu vrednost, što za će posledicu imati, osim uštede u vremenu za obračun poreza na dodatu vrednost i poboljšanje efikasnosti poreske kontrole.

2) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Ciljevi nisu predmet važećih dokumenata javnih politika.

3) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

S obzirom na predloženo rešenje u kome su predviđeni različiti datumi početka primene, ispunjenje određenih ciljeva biće moguće utvrditi nakon 15. decembra 2024. godine (obaveza iskazivanja, odnosno prilagođavanja statusa subjekta); ispunjavanje cilja koji se tiče obaveza evidentiranja poreza na dodatu vrednost, u skladu sa predloženim izmenama, moći će da se prati nakon isteka prvog tromesečja 2025. godine (predloženi početak primene za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. decembra 2024. godine); ostvarivanje cilja koji se tiče sačinjavanja preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost biće moguće pratiti po isteku prvog tromesečja 2026. godine, s obzirom da se predlaže početak primene odnosnih odredaba za poreske periode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koji počinju posle 31. decembra 2025. godine. Izvori provere ispunjenosti cilja su statistički podaci o iskazanim statusima subjekata u SEF-u, elektronska evidentiranja poreza na dodatu vrednost u SEF-u, kao i broj u SEF-u sačinjenih preliminarnih poreskih prijava poreza na dodatu vrednost. Takođe, kako će sistem sačinjavati preliminarnu poresku prijavu poreza na dodatu vrednost za sve obveznike poreza na dodatu vrednost, u budućnosti se, kao pokazatelj, može koristiti i uticaj podataka iz preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost na sačinjavanje plana kontrola poreskih obveznika.

Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1) Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Imajući u vidu cilj ovog zakona, propisana rešenja u srednjem i dugom roku mogu imati pozitivne efekte na javne prihode, dok se ne predviđa uticaj na javne rashode.

Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Uzimajući u obzir da se predloženim izmenama i dopunama predviđa uvođenje samo jedne nove obaveze za subjekte, koja se svodi na jednostavno podešavanje statusa subjekta, odnosno prilagođavanje statusa subjekta kada se za time ukaže potreba, dok se odredbe o obavezama evidentiranja poreza na dodatu vrednost ne razlikuju suštinski od ranije propisanih, s tim što su rokovi blago produženi, nema razloga da se očekuje da će subjekti imati bilo kakve dodatne troškove. S druge strane, kako predložena rešenja treba da dovedu do stvaranja uslova da se, korišćenjem SEF-a, omogući u najvećoj mogućoj meri digitalizovani sistem obračuna poreza na dodatu vrednost, očekivano je da će obveznicima poreza na dodatu vrednost biti olakšano iskazivanje podataka u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost. Takođe, preliminarnu poresku prijavu poreza na dodatu vrednost sačinjavaće sistem automatski, na osnovu podataka koji su u sistemu, tako da neće biti potrebe za dodatnim obukama za korišćenje te funkcionalnosti.

 Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1) Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Izabranom opcijom ne uvode se organizacione, upravljačke i institucionalne promene, postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije.

2) Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Izabrana opcija nema neposredan uticaj na vladavinu prava i bezbednost.

3) Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Dodatne mere koje je potrebno sprovesti odnose se na intervencije u podzakonskom aktu, unapređenju SEF-a i usklađivanju internog tehničkog uputstva za korišćenje SEF-a. Bliže uređenje iskazivanja podataka o statusu subjekta i usklađivanja statusa subjekta u SEF-u, kao i izmena u načinu i postupku elektronskog evidentiranja poreza na dodatu vrednost biće sprovedeno donošenjem Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o elektronskom fakturisanju, pri čemu je planirani rok za ovu aktivnost 31. decembar 2024. godine.

Pored toga, potrebno je izvršiti i dodatno unapređenje SEF-a u skladu sa predloženim rešenjima, a paralelno sa intervencijama na nadogradnji SEF-a biće ažurirano interno tehničko uputstvo za korišćenje SEF-a koje sadrži detaljna objašnjenja za rad u sistemu, koje će biti objavljeno od strane Ministarstva finansija.

Ključna pitanja za analizu rizika

1) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Obezbeđena su potrebna finansijska sredstva za sprovođenje javne nabavke i procenjeno je da je vremenski period za njenu realizaciju dovoljan.

2) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Ne postoje rizici za sprovođenje izabrane opcije.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.11.2024.
Naslov: Redakcija