PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19, 153/20 i 138/22), u članu 6. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

“Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, ako je ugovorom, odnosno odlukom na osnovu koje se vrši prenos imovine ili dela imovine predviđeno da će se na promet dobara i usluga koji čine imovinu ili deo imovine koji se prenosi obračunati PDV u skladu sa ovim zakonom, smatra se da je taj promet dobara i usluga izvršen. “.

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 7. i 8.

Član 2.

Posle člana 17v dodaje se član 17g, koji glasi:

“Član 17g

Kod prometa usluga čija se naknada uračunava u carinsku vrednost uvezenog dobra u skladu sa carinskim propisima, osnovicu čini razlika između ukupnog iznosa naknade za taj promet i iznosa naknade uračunatog u carinsku vrednost uvezenog dobra.”.

Član 3.

Član 21. menja se i glasi:

“Član 21.

Ako se osnovica naknadno poveća za promet dobara i usluga, obveznik PDV koji je isporučio dobra i usluge, a koji je poreski dužnik za taj promet u skladu sa ovim zakonom, dužan je da iznos PDV koji duguje po tom osnovu ispravi – poveća u skladu sa izmenom, kao i da izda dokument o povećanju.

Obaveza ispravke – povećanja PDV iz stava 1. ovog člana odnosi se i na poreske dužnike iz člana 10. stav 1. tačka 3) i st. 2. i 3. ovog zakona.

Ako se osnovica naknadno smanji, obveznik PDV koji je izvršio promet dobara i usluga drugom obvezniku PDV, a koji je poreski dužnik za taj promet u skladu sa ovim zakonom, može da izmeni – smanji iznos PDV ako:

1) je izdao dokument o smanjenju;

2) je obveznik PDV kojem je izvršen promet dobara i usluga ispravio odbitak prethodnog poreza, ukoliko je obračunati PDV koristio kao prethodni porez;

3) poseduje obaveštenje obveznika PDV kojem je izvršen promet dobara i usluga da je ispravio odbitak prethodnog poreza, odnosno da obračunati PDV nije koristio kao prethodni porez.

Ako je promet dobara i usluga izvršen licu koje nije obveznik PDV, izmenu iz stava 3. ovog člana obveznik PDV može da izvrši ako je izdao dokument o smanjenju i ako poseduje dokaz o smanjenju osnovice, kao i obaveštenje da za iznos PDV nije i neće biti podnet zahtev za refakciju PDV u slučaju kada je promet dobara i usluga izvršen licu koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ovim zakonom.

Ako se osnovica za promet dobara i usluga iz člana 10. stav 1. tačka 3) i stav 2. ovog zakona naknadno izmeni – smanji, obveznik PDV koji je poreski dužnik za taj promet, a koji ima pravo na odbitak prethodnog poreza, može da smanji iznos obračunatog PDV ako je:

1) sačinio interni račun u skladu sa ovim zakonom;

2) ispravio odbitak prethodnog poreza, ukoliko je obračunati PDV koristio kao prethodni porez.

Ako se osnovica za promet dobara i usluga iz člana 10. stav 1. tačka 3) i stav 2. ovog zakona naknadno izmeni – smanji, poreski dužnik za taj promet, koji nema pravo na odbitak prethodnog poreza, može da smanji iznos obračunatog PDV ako je:

1) sačinio interni račun u skladu sa ovim zakonom;

2) poseduje dokument kojim se potvrđuje da je došlo do smanjenja naknade.

Kod smanjenja avansa shodno se primenjuju st. 3 – 6. ovog člana.

Obveznik PDV može da izmeni osnovicu za iznos naknade koji nije naplaćen samo na osnovu pravnosnažne odluke suda o zaključenom stečajnom postupku, odnosno na osnovu overenog prepisa zapisnika o sudskom poravnanju.

Ako obveznik PDV koji je izmenio osnovicu u skladu sa stavom 8. ovog člana primi naknadu ili deo naknade za isporučena dobra i usluge u vezi sa kojima je dozvoljena izmena osnovice, dužan je da na primljeni iznos naknade obračuna PDV.

Izmena osnovice vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena.

Ako je naknada za promet dobara i usluga izražena u stranoj valuti, povećanje, odnosno smanjenje vrednosti dinara u odnosu na stranu valutu, ne dovodi do izmene osnovice, pod uslovom da je pri utvrđivanju osnovice i obračunatog PDV i naplati naknade primenjena ista vrsta kursa dinara iste banke.

Ako se u skladu sa carinskim propisima izmeni osnovica za uvoz dobara koja podležu PDV, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Ministar bliže uređuje način izmene osnovice.”.

Član 4.

Član 28. menja se i glasi:

“Član 28.

Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik PDV može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) za koji postoji obaveza obračunavanja PDV u skladu sa ovim zakonom;

2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik PDV može da ostvari ako poseduje:

1) račun izdat od strane drugog obveznika PDV – prethodnog učesnika u prometu, u kojem je iskazan obračunati PDV u skladu sa ovim zakonom;

2) dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan PDV i dokaz kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

Računom iz stava 2. tačka 1) ovog člana smatra se i elektronska faktura koja je prihvaćena, uključujući i elektronsku fakturu za koju se smatra da je prihvaćena, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje.

Ako je za promet dobara ili usluga propisana obaveza izdavanja elektronske fakture u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje, pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa može da se ostvari isključivo na osnovu prihvaćene elektronske fakture.

Obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza za poreski period na osnovu elektronske fakture, ako je elektronska faktura prihvaćena zaključno sa danom koji prethodi danu podnošenja poreske prijave za taj poreski period u skladu sa ovim zakonom, a najkasnije 10. dana kalendarskog meseca koji sledi tom poreskom periodu, nezavisno od toga da li je poreska obaveza nastala u poreskom periodu za koji podnosi poresku prijavu ili u nekom od prethodnih poreskih perioda i nezavisno od toga da li je elektronska faktura izdata na dan nastanka poreske obaveze ili posle tog dana.

Ako je elektronska faktura iz stava 5. ovog člana prihvaćena počev od dana podnošenja poreske prijave, odnosno počev od 11. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se podnosi poreska prijava, obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza za poreski period u kojem je elektronska faktura prihvaćena.

Poreski period za koji obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u slučaju kada je uslov za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza posedovanje drugog računa iz stava 2. tačka 1) ovog člana određuje se u skladu sa st. 5. i 6. ovog člana.

Za poreski period za koji su ispunjeni uslovi za odbitak prethodnog poreza obveznik PDV može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.

Obveznik PDV koji nije ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu računa obveznika PDV izdatog po osnovu primljenog avansa, može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu računa za izvršeni promet dobara ili usluga.

Ako račun iz stava 2. tačka 1) ovog člana sadrži formalne nedostatke koji se odnose na identifikaciju primaoca računa, sa izuzetkom podatka o PIB-u, ta okolnost ne umanjuje pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV – primaoca računa.

Pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova za ostvarivanje ovog prava.

Pravo na odbitak prethodnog poreza može da ostvari i obveznik PDV - poreski dužnik:

1) iz člana 10. stav 1. tačka 3) i stav 2. tač. 1)-5) ovog zakona, pod uslovom da je sačinio interni račun i obračunao PDV u skladu sa ovim zakonom i da primljena dobra i usluge koristi za promet dobara i usluga iz stava 1. ovog člana;

2) iz člana 10. stav 2. tačka 6) ovog zakona, pod uslovom da poseduje račun prethodnog učesnika u prometu u skladu sa ovim zakonom, da je obračunao PDV u skladu sa ovim zakonom i da će ta dobra i usluge koristiti za promet dobara i usluga iz stava 1. ovog člana.

Obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo.”.

Član 5.

U članu 31. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:

“Ispravka odbitka prethodnog poreza vrši se i po osnovu smanjenja avansa, kao i po osnovu storniranja računa i drugih dokumenata prethodnog učesnika u prometu koji utiču na odbitak prethodnog poreza.

Obveznik PDV koji je ispravio - smanjio odbitak prethodnog poreza može da dostavi obaveštenje o toj ispravci obvezniku PDV – prethodnom učesniku u prometu, odnosno primaocu avansa ako je od tog obveznika PDV dobio dokument o smanjenju u slučaju kada postoji obaveza izdavanja dokumenta o smanjenju u skladu sa ovim zakonom.”.

Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 5, 6. i 7.

Član 6.

U članu 34. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

“Ako se vrednost primljenih dobara ili usluga naknadno poveća, odnosno smanji, obveznik izdaje poljoprivredniku priznanicu ako je povećana vrednost primljenih dobara ili usluga, odnosno dokument o smanjenju ako je smanjena vrednost primljenih dobara ili usluga.”.

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reč: “nadležnom” briše se, a reči: “stava 5.” zamenjuju se rečima: “stava 6.”.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, reči: “stava 6.” zamenjuju se rečima: “stava 7.”.

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9, reči: “stava 7.” zamenjuju se rečima: “stava 8.”, a reč: “nadležnom” briše se.

Član 7.

Član 37. menja se i glasi:

“Član 37.

Obveznik PDV je dužan da:

1) podnese evidencionu prijavu;

2) izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga i sačinjava interne račune;

3) vodi evidenciju koja obezbeđuje kontrolu utvrđivanja poreske obaveze;

4) obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave;

5) dostavlja obaveštenja poreskom organu u skladu sa ovim zakonom.”.

Član 8.

U članu 38. stav 1. posle reči: “dužan je da” zapeta i reči: “najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave,” zamenjuju se rečima: “u roku od pet dana od dana kada je ostvario taj promet”, a reč: “nadležnom” briše se.

U stavu 2. reč: “nadležni” briše se.

U stavu 4. posle reči: “plaćanja PDV” zapeta i reči: “u roku iz stava 1. ovog člana” brišu se.

U stavu 5. reči: “Nadležni poreski organ” zamenjuju se rečima: “Poreski organ”.

Član 9.

U članu 38a stav 1. reč: “nadležni” briše se.

U stavu 2. reč: “nadležnom” briše se.

Dodaju se novi st. 4. i 5, koji glase:

“U slučaju kada obveznik PDV prestaje da postoji usled statusne promene u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva ne primenjuje se stav 2. ovog člana, već pravni sledbenik tog obveznika PDV dostavlja obaveštenje poreskom organu o sprovedenoj statusnoj promeni u roku od 15 dana od dana sprovođenja statusne promene.

Obaveštenje iz stava 4. ovog člana sadrži podatak o datumu sprovođenja statusne promene.”.

U stavu 4, koji postaje stav 6, reči: “Nadležni poreski organ” zamenjuju se rečima: “Poreski organ”.

U stavu 5, koji postaje stav 7, reči: “stava 4.” zamenjuju se rečima: “stava 6.”.

U stavu 6, koji postaje stav 8, reči: “stava 4.” zamenjuju se rečima: “stava 6.”.

Stav 7, koji postaje stav 9, menja se i glasi:

“Poreski organ vodi evidenciju o svim obveznicima PDV kojima su izdate, odnosno za koje su izdate potvrde iz stava 7. ovog člana.

Član 10.

U članu 40. stav 3. reči: “uz poresku prijavu” zamenjuju se rečima: “na dan podnošenja poreske prijave”.

Član 11.

Naziv člana 42. menja se i glasi: “Izdavanje računa i sačinjavanje internog računa”.

U članu 42. stav 5. menja se i glasi:

“Obveznik PDV izdaje elektronsku fakturu u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje, fiskalni račun u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, račun u papirnom obliku, odnosno račun u elektronskom obliku, sa izuzetkom elektronske fakture i fiskalnog računa, ako postoji saglasnost primaoca da prihvata račun u elektronskom obliku.”.

U stavu 6. posle reči: “u papirnom obliku” dodaju se reči: “iz stava 5. ovog člana”.

U stavu 7. posle reči: “u elektronskom obliku” dodaju se reči: “iz stava 5. ovog člana”.

Dodaje se stav 9, koji glasi:

“Po osnovu prometa dobara i usluga iz člana 10. stav 1. tačka 3) i stav 2. ovog zakona, avansa, povećanja osnovice za promet, odnosno smanjenja osnovice za promet i smanjenja avansa sačinjava se interni račun.”.

Član 12.

Član 44. menja se i glasi:

“Član 44.

Obveznik PDV koji je izdao račun sa iskazanim PDV dužan je da iskazani PDV plati.

Ako obveznik PDV stornira račun iz stava 1. ovog člana, smanjuje iznos osnovice, a iznos PDV može da smanji ako:

1) je izdao novi račun u skladu sa ovim zakonom, u slučaju kada postoji obaveza izdavanja računa;

2) poseduje dokument primaoca računa – obveznika PDV ili lica koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ovim zakonom u kojem je navedeno da PDV iskazan u računu iz stava 1. ovog člana nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da za taj iznos PDV nije i neće biti podnet zahtev za refakciju PDV, u slučaju kada je račun izdat obvezniku PDV ili licu koje ima pravo na refakciju PDV.

Smanjenje iznosa PDV iz stava 2. ovog člana vrši se za poreski period za koji su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana.

Uslovi iz stava 2. ovog člana smatraju se ispunjenim za poreski period ako obveznik PDV zaključno sa danom koji prethodi danu podnošenja poreske prijave za taj poreski period, a najkasnije 10. dana kalendarskog meseca koji sledi tom poreskom periodu, ispuni oba uslova iz stava 2. ovog člana.

Lice koje iskaže PDV u računu, a nije obveznik PDV, dužno je da iskazani PDV plati.

Lice iz stava 5. ovog člana nema pravo da ispravi iskazani iznos PDV.”.

Član 13.

U članu 45. posle reči: “izdavanjem računa” dodaju se zapeta i reči: “kao i sačinjavanje internog računa”.

Član 14.

U članu 46. stav 1. posle reči: “vršenje kontrole” zapeta i reči: “kao i da za svaki poreski period sačini pregled obračuna PDV” brišu se.

U stavu 2. posle reči: “vođenja evidencije” zapeta i reči: “kao i oblik i sadržinu pregleda obračuna PDV” brišu se.

Član 15.

Naziv člana 48. menja se i glasi: “Poreski period, preliminarna poreska prijava i poreska prijava, obračun i plaćanje PDV”.

U članu 48. stav 5. menja se i glasi:

“Obveznik iz stava 2. ovog člana može da podnese poreskom organu zahtev za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec, počev od 20. decembra zaključno sa 31. decembrom tekuće godine za narednu kalendarsku godinu.”.

Stav 6. briše se.

Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 6. i 7.

Dodaje se novi stav 8, koji glasi:

“Ministar bliže uređuje način i postupak promene poreskog perioda iz stava 5. ovog člana, kao i vremenski period za koji je promenjen poreski period.”.

Član 16.

Posle člana 49. dodaje se član 49a, koji glasi:

“Član 49a

Preliminarna poreska prijava predstavlja skup podataka koji se odnose na promet dobara, promet usluga, uvoz dobara i druge transakcije i aktivnosti koje utiču na iznos poreske obaveze obveznika PDV.

Preliminarna poreska prijava iz stava 1. ovog člana sačinjava se u sistemu elektronskih faktura određenog zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje, na osnovu podataka kojima raspolaže taj sistem, za poreski period obveznika PDV.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, preliminarna poreska prijava ne sačinjava se za poreski period u kojem je otpočeta PDV aktivnost, odnosno poreski period u kojem je prestala PDV aktivnost obveznika PDV.”.

Član 17.

U članu 50. stav 1. reč: “nadležnom” briše se.

U stavu 4. reč: “nadležnom” briše se.

Član 18.

Član 50a menja se i glasi:

“Član 50a

Obveznik PDV podnosi poresku prijavu sa preliminarnom poreskom prijavom koja predstavlja prilog poreskoj prijavi.

Ako obveznik PDV nije podneo poresku prijavu u roku propisanom ovim zakonom, preliminarna poreska prijava dostavlja se poreskom organu na njegov zahtev.”.

Član 19.

Posle člana 50a dodaje se član 50b, koji glasi:

“Član 50b

Ministar bliže uređuje oblik, sadržinu, kao i način sačinjavanja i dostavljanja preliminarne poreske prijave.”.

Član 20.

Odredbe ovog zakona koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata primenjivaće se od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Podzakonski akti iz čl. 3. i 13. ovog zakona doneće se zaključno sa 31. decembrom 2024. godine, podzakonski akt iz člana 15. ovog zakona zaključno sa 20. decembrom 2024. godine, a podzakonski akt iz člana 19. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 21.

Ako je za prenos celokupne ili dela imovine iz člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19, 153/20 i 138/22) zaključen ugovor ili doneta odluka zaključno sa 31. decembrom 2024. godine, na prenos celokupne ili dela imovine primenjuje se taj zakon.

Član 22.

Ovaj zakon stupa na snagu 15. decembra 2024. godine, a primenjivaće se od 1. januara 2025. godine, osim člana 15. st. 2, 3. i 4. ovog zakona koji će se primenjivati od 20. decembra 2024. godine i člana 14, člana 15. stav 1, člana 16. i člana 18. ovog zakona koji će se primenjivati počev za poreski period januar 2026. godine, odnosno januar-mart 2026. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

• Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona, problemi koje bi ovaj zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu su stvaranje uslova za sačinjavanje preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura i s tim u vezi usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje kako bi se obezbedila nesmetana primena zakona kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: ZPDV), dalje usaglašavanje sa propisima Evropske unije koji uređuju oblast oporezivanja potrošnje PDV, pre svega sa Direktivom Saveta 2006/112/EZ o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu: propisi EU), kao i povećanje pravne sigurnosti obveznika PDV. Navedeno će dovesti do bržeg povraćaja PDV, kao i do smanjenja PDV jaza.

Predlaže se uvođenje preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost počev za poreski period januar, odnosno januar – mart 2026. godine, kao priloga poreskoj prijavi. Preliminarna poreska prijava poreza na dodatu vrednost predstavlja skup podataka koji se odnose na promet dobara, promet usluga, uvoz dobara i druge transakcije i aktivnosti koje utiču na iznos poreske obaveze obveznika PDV. Uvođenje ove prijave ima za cilj unapređenje sistema oporezivanja porezom na dodatu vrednost u Republici Srbiji, u smislu što će sačinjavanje poreske prijave poreza na dodatu vrednost na osnovu preliminarne poreske prijave biti pouzdanije, jednostavnije i brže, uz omogućavanje efikasnije kontrole utvrđivanja poreske obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV), što je u opštem interesu države. S tim u vezi, predlaže se da obveznik PDV podnosi poresku prijavu sa preliminarnom poreskom prijavom koja predstavlja prilog poreskoj prijavi, a ako obveznik PDV ne podnese poresku prijavu u propisanom roku, da se preliminarna poreska prijava dostavlja poreskom organu na njegov zahtev. U cilju realizacije predmetnih aktivnosti, predlažu se rešenja koja se odnose na preciznije uređivanje pravila o izmeni poreske osnovice, pravu na odbitak prethodnog poreza, ispravci odbitka prethodnog poreza, izdavanju računa i sačinjavanju internih računa, kao i pravila o postupanju obveznika PDV u slučaju storniranja računa u kojima je iskazan PDV.

Kada je reč o rešenjima koja se odnose na izmenu poreske osnovice predlaže se da u slučaju povećanja poreske osnovice obveznik PDV koji je isporučio dobra i usluge, a koji je poreski dužnik za taj promet, poveća iznos PDV u skladu sa izmenom, kao i da izda dokument o povećanju. Obaveza povećanja PDV odnosi se i na poreske dužnike – primaoce dobara ili usluga. Ako se osnovica smanji, obveznik PDV koji je izvršio promet dobara i usluga drugom obvezniku PDV, a koji je poreski dužnik za taj promet u skladu sa ovim zakonom, može da smanji iznos PDV ako ispuni određene uslove – da je izdao dokument o smanjenju, da je obveznik PDV kojem je izvršen promet dobara i usluga ispravio odbitak prethodnog poreza (ukoliko je obračunati PDV koristio kao prethodni porez), kao i da poseduje obaveštenje obveznika PDV kojem je izvršen promet dobara i usluga da je ispravio odbitak prethodnog poreza, odnosno da obračunati PDV nije koristio kao prethodni porez. Ako je promet dobara i usluga izvršen licu koje nije obveznik PDV, obveznik PDV može da smanji PDV ako je izdao dokument o smanjenju i ako poseduje dokaz o smanjenju osnovice, kao i obaveštenje da za iznos PDV nije i neće biti podnet zahtev za refakciju PDV u slučaju kada je promet dobara i usluga izvršen licu koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ZPDV. U slučaju smanjenja osnovice za promet za koji je poreski dužnik obveznik PDV – primalac dobara i usluga, koji ima pravo na odbitak prethodnog poreza, iznos obračunatog PDV obveznik PDV može da smanji ako je sačinio interni račun u skladu sa ovim zakonom i ako je ispravio odbitak prethodnog poreza (ukoliko je obračunati PDV koristio kao prethodni porez). Ako dođe do smanjenja avansa, predlaže se shodna primena navedenih pravila. Pored toga, predlaže se zadržavanje postojećih rešenja koja se odnose na izmenu osnovice za iznos naknade koji nije naplaćen na osnovu pravnosnažne odluke suda o zaključenom stečajnom postupku, odnosno na osnovu overenog prepisa zapisnika o sudskom poravnanju, rešenja koja se odnose na izmenu osnovice u slučaju kada je naknada za promet dobara i usluga izražena u stranoj valuti, a naplata se vrši u dinarima, kao i rešenja koja se odnose na izmenu osnovice za uvoz dobara.

Kada je reč o rešenjima koja se odnose na pravo na odbitak prethodnog poreza predlaže se zadržavanje opštih uslova za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza (da se dobra i usluge nabavljaju za obavljanje delatnosti u okviru koje se vrši promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza i posedovanje odgovarajuće dokumentacije), da se od PDV koji se duguje može odbiti PDV plaćen prilikom uvoza, kao i da se pravo na odbitak prethodnog poreza može ostvariti na osnovu prihvaćene elektronske fakture. Pored toga, predlaže se da ako je za promet dobara ili usluga propisana obaveza izdavanja elektronske fakture u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje da se pravo na odbitak prethodnog poreza može ostvariti isključivo na osnovu prihvaćene elektronske fakture. Pravo na odbitak prethodnog poreza može se ostvariti za određeni poreski period pa se s tim u vezi predlaže precizno uređivanje poreskog perioda za koji obveznik PDV može da ostvari to pravo. Naime, predlaže se da obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza za poreski period na osnovu elektronske fakture, ako je elektronska faktura prihvaćena zaključno sa danom koji prethodi danu podnošenja poreske prijave za taj poreski period u skladu sa ZPDV, a najkasnije 10. dana kalendarskog meseca koji sledi tom poreskom periodu, nezavisno od toga da li je poreska obaveza nastala u poreskom periodu za koji podnosi poresku prijavu ili u nekom od prethodnih poreskih perioda i nezavisno od toga da li je elektronska faktura izdata na dan nastanka poreske obaveze ili posle tog dana. Ako je elektronska faktura prihvaćena počev od dana podnošenja poreske prijave za poreski period, odnosno počev od 11. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se podnosi poreska prijava, predlaže se da obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza za poreski period u kojem je elektronska faktura prihvaćena. Pored toga, predlaže se da obveznik PDV koji nije ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu računa obveznika PDV izdatog po osnovu primljenog avansa, može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu računa za izvršeni promet dobara ili usluga, kao i da je uslov za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV koji je, kao primalac dobara ili usluga, poreski dužnik u skladu sa ZPDV, sačinjavanje internog računa.

Predlaže se da se ispravka odbitka prethodnog poreza vrši i po osnovu smanjenja avansa, kao i po osnovu storniranja računa i drugih dokumenata prethodnog učesnika u prometu koji utiču na odbitak prethodnog poreza. Pored toga, predlaže se jasno uređivanje oblika računa u smislu da obveznik PDV izdaje elektronsku fakturu u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje, fiskalni račun u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, račun u papirnom obliku, odnosno račun u elektronskom obliku, sa izuzetkom elektronske fakture i fiskalnog računa, ako postoji saglasnost primaoca da prihvata račun u elektronskom obliku, kao i obaveza sačinjavanja internog računa od strane obveznika PDV koji je, kao primalac dobara ili usluga, poreski dužnik u skladu sa ZPDV.

U cilju povećanja pravne sigurnosti obveznika PDV predlaže se da ako račun sadrži formalne nedostatke koji se odnose na identifikaciju primaoca računa (reč je o podacima koji se odnose na naziv i adresu primaoca računa), sa izuzetkom podatka o PIB-u, ta okolnost ne umanjuje pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV – primaoca računa.

Sa istim ciljem predlaže se jasno definisanje pravila koja se odnose na storniranje izdatih računa sa iskazanim PDV. S tim u vezi, predlaže se da obveznik PDV koji je stornirao račun sa iskazanim PDV smanjuje iznos osnovice, a iznos PDV ima pravo da smanji ako je izdao novi račun u skladu sa ZPDV (u slučaju kada postoji obaveza izdavanja računa) i ako poseduje dokument primaoca računa – obveznika PDV ili lica koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ZPDV u kojem je navedeno da PDV iskazan u računu nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da za taj iznos PDV nije i neće biti podnet zahtev za refakciju PDV, u slučaju kada je račun izdat obvezniku PDV ili licu koje ima pravo na refakciju PDV. Takođe, predlaže se da se smanjenje iznosa PDV vrši za poreski period za koji su ispunjeni navedeni uslovi, kao i definisanje poreskog perioda za koji se smatra da su ti uslovi ispunjeni.

U cilju daljeg usaglašavanja sa propisima EU i istovremeno smanjenje troškova obveznika PDV u određenim slučajevima prenosa celokupne ili dela imovine drugom obvezniku PDV, kada su u skladu sa ZPDV ispunjeni uslovi za neoporezivanje PDV jer se smatra da nije izvršen promet dobara i usluga koji čine imovinu, odnosno deo imovine koji se prenosi, predlaže se mogućnost optiranja za oporezivanje PDV. Naime, neoporezivanje PDV prenosa celokupne ili dela imovine može u određenim slučajevima da dovede do obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno poreza na poklon u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, što predmetnu transakciju ne čini neutralnom i dovodi do troškova koji ne bi postojali ako bi se na tu transakciju primenilo oporezivanje PDV u skladu sa ZPDV u situaciji kada sticalac ima pravo na odbitak prethodnog poreza.

U cilju otklanjanja nedoumica koje se odnose na postupanje u slučaju uvoza dobara kod kojih je u carinsku vrednost uračunata i vrednost određene usluge (npr. pravo koje se odnosi na korišćenje softvera), predlaže se da osnovicu za promet usluga čini razlika između ukupnog iznosa naknade za taj promet i iznosa naknade uračunatog u carinsku vrednost uvezenog dobra.

Pored toga, u cilju transparentnog postupanja obveznika PDV predlaže se da u slučaju izmene vrednosti primljenih poljoprivrednih proizvoda i poljoprivrednih usluga obveznik PDV koji je od poljoprivrednika nabavio poljoprivredne proizvode, odnosno poljoprivredne usluge treba da izda poljoprivredniku priznanicu (ako je povećana vrednost primljenih dobara ili usluga), odnosno dokument o smanjenju (ako je smanjena vrednost primljenih dobara ili usluga).

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja ovog zakona

Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj zakon treba da postigne ostvare bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o elementima sistema oporezivanja koji se, saglasno odredbi člana 15. st. 2. i 3. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22 i 92/23) uređuju poreskim zakonom. S tim u vezi, izmene i dopune tih elemenata ne mogu se rešiti donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u okviru poslova državne uprave.

• Zašto je donošenje ovog zakona najbolji način za rešavanje problema

Donošenje ovog zakona najbolji je način za rešavanje problema, iz razloga što je reč o zakonskoj materiji, koju je jedino moguće menjati odgovarajućim izmenama važećeg zakona.

Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije ovim zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz član 1.

Predlaže se uvođenje mogućnosti optiranja za oporezivanje PDV u skladu sa ZPDV, u slučaju kada se kod prenosa celokupne ili dela imovine smatra da promet dobara i usluga nije izvršen, pa se s tim u vezi na navedenu transkaciju ne primenjuju odredbe ZPDV koje uređuju poreski tretman prometa dobara i usluga koji čine imovinu, odnosno deo imovine koji se prenosi. S tim u vezi, predlaže se da ako je ugovorom, odnosno odlukom na osnovu koje se vrši prenos imovine ili dela imovine predviđeno da će se na promet dobara i usluga koji čine imovinu ili deo imovine koji se prenosi obračunati PDV u skladu sa ZPDV, da se smatra da je taj promet dobara i usluga izvršen.

Uz član 2.

Predlaže se da kod prometa usluga čija se naknada uračunava u carinsku vrednost uvezenog dobra u skladu sa carinskim propisima, osnovicu čini razlika između ukupnog iznosa naknade za taj promet i iznosa naknade uračunatog u carinsku vrednost uvezenog dobra.

Uz član 3.

Predlaže se da u slučaju povećanja poreske osnovice obveznik PDV koji je isporučio dobra i usluge, a koji je poreski dužnik za taj promet, poveća iznos PDV u skladu sa izmenom, kao i da izda dokument o povećanju. Obaveza povećanja PDV odnosi se i na poreske dužnike – primaoce dobara ili usluga. Ako se osnovica smanji, obveznik PDV koji je izvršio promet dobara i usluga drugom obvezniku PDV, a koji je poreski dužnik za taj promet u skladu sa ZPDV, može da smanji iznos PDV ako ispuni određene uslove – da je izdao dokument o smanjenju, da je obveznik PDV kojem je izvršen promet dobara i usluga ispravio odbitak prethodnog poreza (ukoliko je obračunati PDV koristio kao prethodni porez), kao i da poseduje obaveštenje obveznika PDV kojem je izvršen promet dobara i usluga da je ispravio odbitak prethodnog poreza, odnosno da obračunati PDV nije koristio kao prethodni porez. Ako je promet dobara i usluga izvršen licu koje nije obveznik PDV, obveznik PDV može da smanji PDV ako je izdao dokument o smanjenju i ako poseduje dokaz o smanjenju osnovice, kao i obaveštenje da za iznos PDV nije i neće biti podnet zahtev za refakciju PDV u slučaju kada je promet dobara i usluga izvršen licu koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ZPDV. U slučaju smanjenja osnovice za promet za koji je poreski dužnik obveznik PDV – primalac dobara i usluga, koji ima pravo na odbitak prethodnog poreza, iznos obračunatog PDV obveznik PDV može da smanji ako je sačinio interni račun u skladu sa ZPDV i ako je ispravio odbitak prethodnog poreza (ukoliko je obračunati PDV koristio kao prethodni porez). Ako dođe do smanjenja avansa, predlaže se shodna primena navedenih pravila. Pored toga, predlaže se uređivanje izmene osnovice za iznos naknade koji nije naplaćen na osnovu pravnosnažne odluke suda o zaključenom stečajnom postupku, odnosno na osnovu overenog prepisa zapisnika o sudskom poravnanju, izmene osnovice u slučaju kada je naknada za promet dobara i usluga izražena u stranoj valuti, a naplata se vrši u dinarima, kao i izmene osnovice za uvoz dobara, na dosadašnji način.

Uz član 4.

Predlaže se zadržavanje opštih uslova za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza (da se dobra i usluge nabavljaju za obavljanje delatnosti u okviru koje se vrši promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza i posedovanje odgovarajuće dokumentacije), da se od PDV koji se duguje može odbiti PDV plaćen prilikom uvoza, kao i da se pravo na odbitak prethodnog poreza može ostvariti na osnovu prihvaćene elektronske fakture. Pored toga, predlaže se da ako je za promet dobara ili usluga propisana obaveza izdavanja elektronske fakture u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje da se pravo na odbitak prethodnog poreza može ostvariti isključivo na osnovu prihvaćene elektronske fakture. Pravo na odbitak prethodnog poreza može se ostvariti za određeni poreski period pa se s tim u vezi predlaže precizno uređivanje poreskog perioda za koji obveznik PDV može da ostvari to pravo. Naime, predlaže se da obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza za poreski period na osnovu elektronske fakture, ako je elektronska faktura prihvaćena zaključno sa danom koji prethodi danu podnošenja poreske prijave za taj poreski period u skladu sa ZPDV, a najkasnije 10. dana kalendarskog meseca koji sledi tom poreskom periodu, nezavisno od toga da li je poreska obaveza nastala u poreskom periodu za koji podnosi poresku prijavu ili u nekom od prethodnih poreskih perioda i nezavisno od toga da li je elektronska faktura izdata na dan nastanka poreske obaveze ili posle tog dana. Ako je elektronska faktura prihvaćena počev od dana podnošenja poreske prijave za poreski period, odnosno počev od 11. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se podnosi poreska prijava, predlaže se da obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza za poreski period u kojem je elektronska faktura prihvaćena. Pored toga, predlaže se da obveznik PDV koji nije ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu računa obveznika PDV izdatog po osnovu primljenog avansa, može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu računa za izvršeni promet dobara ili usluga, da ako račun sadrži formalne nedostatke koji se odnose na identifikaciju primaoca računa, sa izuzetkom podatka o PIB-u, ta okolnost ne umanjuje pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV – primaoca računa, kao i da je uslov za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV – primaoca dobara i usluga sačinjavanje internog računa.

Uz član 5.

Pored toga, predlaže se da obveznik PDV koji je ispravio - smanjio odbitak prethodnog poreza može da dostavi obaveštenje o toj ispravci obvezniku PDV – prethodnom učesniku u prometu, odnosno primaocu avansa ako je od tog obveznika PDV dobio dokument o smanjenju u slučaju kada postoji obaveza izdavanja dokumenta o smanjenju u skladu sa ZPDV.

Uz član 6.

Predlaže se da u slučaju izmene vrednosti primljenih poljoprivrednih proizvoda i poljoprivrednih usluga obveznik PDV treba da izda poljoprivredniku priznanicu ako je povećana vrednost primljenih dobara ili usluga, odnosno dokument o smanjenju ako je smanjena vrednost primljenih dobara ili usluga.

Uz član 7.

Predlaže se preciznije uređivanje obaveza obveznika PDV.

Uz član 8.

Predlaže se da je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara dužan da podnese evidencionu prijavu poreskom organu u roku od pet dana od dana kada je ostvario taj promet.

Uz član 9.

Predlaže se da u slučaju kada obveznik PDV prestaje da postoji usled statusne promene u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva ne postoji obaveza podnošenja zahteva za brisanje iz evidencije obveznika PDV poreskom organu najkasnije u roku od 15 dana pre podnošenja zahteva za brisanje iz registra, već da pravni sledbenik tog obveznika PDV dostavi obaveštenje poreskom organu o sprovedenoj statusnoj promeni u roku od 15 dana od dana sprovođenja statusne promene.

Uz član 10.

Predlaže se da obveznik podnosi popisnu listu na dan podnošenja poreske prijave.

Uz član 11.

Predlaže se uređivanje računa koji se izdaje u smislu da obveznik PDV izdaje elektronsku fakturu u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje, fiskalni račun u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, račun u papirnom obliku, odnosno račun u elektronskom obliku, sa izuzetkom elektronske fakture i fiskalnog računa, ako postoji saglasnost primaoca da prihvata račun u elektronskom obliku.

Pored toga, predlaže se sačinjavanje internog računa po osnovu prometa dobara i usluga za koji je primalac poreski dužnik, avansa, povećanja osnovice za promet, odnosno smanjenja osnovice za promet i smanjenja avansa.

Uz član 12.

Predlažu se rešenja koja se odnose na storniranje izdatih računa sa iskazanim PDV u smislu da obveznik PDV smanjuje iznos osnovice, a da iznos PDV može da smanji ako je izdao novi račun (u slučaju kada postoji obaveza izdavanja računa) i ako poseduje dokument primaoca računa – obveznika PDV ili lica koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ZPDV u kojem je navedeno da PDV iskazan u računu nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da za taj iznos PDV nije i neće biti podnet zahtev za refakciju PDV, u slučaju kada je račun izdat obvezniku PDV ili licu koje ima pravo na refakciju PDV. Takođe, predlaže se da se smanjenje iznosa PDV vrši za poreski period za koji su ispunjeni navedeni uslovi, kao i definisanje poreskog perioda za koji se smatra da su ti uslovi ispunjeni.

Predlaže se zadržavanje dosadašnjeg rešenja u smislu da lice koje nije obveznik PDV, a koje je izdalo račun sa iskazanim PDV, nema pravo da ispravi iskazani iznos PDV.

Uz član 13.

Predlaže se davanje ovlašćenja ministru da podzakonskim aktom bliže uredi sačinjavanje internog računa.

Uz član 14.

Predlaže se ukidanje obaveze sačinjavanja pregleda obračuna PDV i ovlašćenja ministru za bliže uređivanje oblika i sadržine pregleda obračuna PDV.

Uz član 15.

Predlaže se da obveznik PDV za kojeg je poreski period kalendarsko tromesečje može da podnese poreskom organu zahtev za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec, počev od 20. decembra zaključno sa 31. decembrom tekuće godine za narednu kalendarsku godinu, kao i davanje ovlašćenja ministru da bliže uredi način i postupak promene tog poreskog perioda, kao i vremenski period za koji je promenjen poreski period.

Uz član 16.

Predlaže se uređivanje preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost u smislu da predstavlja skup podataka koji se odnose na promet dobara, promet usluga, uvoz dobara i druge transakcije i aktivnosti koje utiču na iznos poreske obaveze obveznika PDV. Pored toga, predlaže se da se preliminarna poreska prijava sačinjava u sistemu elektronskih faktura određenog zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje, na osnovu podataka kojima raspolaže taj sistem, za poreski period obveznika PDV, kao i da se ta prijava ne sačinjava za poreski period u kojem je otpočeta PDV aktivnost, odnosno poreski period u kojem je prestala PDV aktivnost obveznika PDV.

Uz član 17.

Predlaže se tehnička korekcija teksta.

Uz član 18.

Predlaže se da obveznik PDV podnosi poresku prijavu sa preliminarnom poreskom prijavom koja predstavlja prilog poreskoj prijavi, kao i da se preliminarna poreska prijava dostavlja poreskom organu na njegov zahtev ako obveznik PDV nije podneo poresku prijavu u roku propisanom ZPDV.

Uz član 19.

Predlaže se davanje ovlašćenja ministru da bliže uredi oblik, sadržinu, kao i način sačinjavanja i dostavljanja preliminarne poreske prijave.

Uz član 20.

Predlaže se da će se odredbe ovog zakona koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Predlaže se da će se podzakonski akti iz čl. 3. i 13. ovog zakona doneti zaključno sa 31. decembrom 2024. godine, podzakonski akt iz člana 15. ovog zakona zaključno sa 20. decembrom 2024. godine, a podzakonski akt iz člana 19. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Uz član 21.

Predlaže se da ako je za prenos celokupne ili dela imovine iz člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19, 153/20 i 138/22) zaključen ugovor ili doneta odluka zaključno sa 31. decembrom 2024. godine, da se na prenos celokupne ili dela imovine primenjuje taj zakon.

Uz član 22.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu 15. decembra 2024. godine, a da će se primenjivati od 1. januara 2025. godine, osim člana 15. st. 2, 3. i 4. ovog zakona koji će se primenjivati od 20. decembra 2024. godine i člana 14, člana 15. stav 1, člana 16. i člana 18. ovog zakona koji će se primenjivati počev za poreski period januar 2026. godine, odnosno januar-mart 2026. godine.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Članom 41. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 30/18) propisano je da se na organe državne uprave shodno primenjuje član 37. tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

S tim u vezi, ovim zakonom bitno se ne menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa pravnih i fizičkih lica, tj. mere kojima će se ovaj zakon sprovesti neće izazvati značajne efekte na fizička i pravna lica, na budžet Republike Srbije, na životnu sredinu i na organe javne vlasti.

1. Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti? Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

U oblasti poreza na dodatu vrednost sprovodi se Zakon o porezu na dodatu vrednost. Ne postoje pokazatelji koji se prate u toj oblasti.

2) Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Dokument koji je od značaja za promenu koja se predlaže je Zakon o porezu na dodatu vrednost, s obzirom na to da se tim zakonom, između ostalog, uređuje u kojim se situacijama smatra da nije izvršen promet dobara i usluga, poreska osnovica i izmena poreske osnovice, izdavanje računa, pravo na odbitak prethodnog poreza i ispravka odbitka prethodnog poreza, kao i obaveza podnošenja poreske prijave.

3) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

a) U određenim slučajevima prenosa celokupne ili dela imovine drugom obvezniku PDV, kada su u skladu sa ZPDV ispunjeni uslovi za neoporezivanje PDV jer se smatra da nije izvršen promet dobara i usluga koji čine imovinu, odnosno deo imovine koji se prenosi, navedena transakcija nema neutralni efekat, već može da dovede do troškova učesnika u toj transakciji. Naime, ako obveznik PDV proda celokupnu imovinu drugom obvezniku PDV koji nastavi da obavlja istu delatnost koju je obavljao prenosilac, pri čemu tu imovinu čine i građevinski objekti, sa aspekta ZPDV reč je o prometu za koji se smatra da nije izvršen (PDV se ne obračunava i ne plaća). S druge strane, prenos prava svojine na građevinskim objektima predmet je oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, što znači da po tom osnovu nastaje obaveza plaćanja tog poreza u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu. Primenom postojećih zakonskih rešenja predmetna transakcija nije neutralna i dovodi do troškova koji ne bi postojali ako bi se na tu transakciju primenilo oporezivanje PDV u skladu sa ZPDV u situaciji kada sticalac ima pravo na odbitak prethodnog poreza.

b) Nezavisno od toga što su ZPDV uređeni svi elementi za oporezivanje konkretnog prometa dobara i usluga, u određenim situacijama postoje nedoumice u vezi postupanja obveznika PDV u slučaju uvoza dobara kod kojih je u carinsku vrednost uračunata i vrednost određene usluge (npr. pravo koje se odnosi na korišćenje softvera). S tim u vezi, u praksi postoji dilema da li u slučaju kada, primera radi, dođe do povećanja naknade za promet usluga koju pruža strano lice treba obračunati PDV u svojstvu poreskog dužnika kao primaoca usluge.

v) Kada dođe do izmene – smanjenja osnovice za promet dobara i usluga za koji je isporučilac poreski dužnik u skladu sa ZPDV, primenjuju se različita pravila o izmeni osnovice u zavisnosti od toga da li je promet izvršen obvezniku PDV koji ima pravo na odbitak prethodnog poreza ili obvezniku PDV koji nema pravo na odbitak prethodnog poreza, odnosno licu koje nije obveznik PDV. S tim u vezi, da bi obveznik PDV adekvatno primenio određena pravila potrebno je da bude upoznat sa pravom na odbitak prethodnog poreza njegovog kupca, što u praksi može da dovede do pogrešnog postupanja.

g) Uvođenjem zakona kojim se uređuje elektronsko fakturisanje onemogućeno je netransparentno postupanje korisnika sistema elektronskih faktura. S tim u vezi, u situaciji kada obveznik PDV izda elektronsku fakturu koja sadrži formalni nedostatak koji se odnosi na identifikaciju primaoca računa, sa izuzetkom podatka o PIB-u, primera radi izostavljen je deo naziva primaoca elektronske fakture, primalac elektronske fakture zahteva njeno storniranje i izdavanje nove elektronske fakture u kojoj je ta greška otklonjena, a sve u cilju nesmetanog ostvarivanja prava na odbitak prethodnog poreza. Navedeno dovodi do toga da u praksi postoji veliki broj elektronskih faktura koje su stornirane zbog navedenih formalnih nedostataka, što komplikuje poslovanje obveznika PDV.

d) Prema postojećem rešenju, obveznici PDV za koje je poreski period kalendarsko tromesečje mogu do 15. januara tekuće godine da podnesu poreskom organu zahtev za promenu poreskog perioda iz kalendarskog tromesečja u kalendarski mesec. Ukoliko dođe do situacije da obveznik PDV nije upoznat sa odlukom poreskog organa, ta okolnost može da dovede do pogrešnog postupanja obveznika PDV u smislu podnošenja poreske prijave za odgovarajući poreski period.

đ) Za obveznike PDV koji prestaju da postoje usled statusne promene u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva nije moguća primena rešenja koje uređuje obavezu podnošenja zahteva za brisanje iz evidencije obveznika PDV poreskom organu najkasnije u roku od 15 dana pre podnošenja zahteva za brisanje iz registra.

4) Koja promena se predlaže? Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

a) U cilju daljeg usaglašavanja sa propisima EU i istovremeno smanjenje troškova obveznika PDV u određenim slučajevima prenosa celokupne ili dela imovine drugom obvezniku PDV, kada su u skladu sa ZPDV ispunjeni uslovi za neoporezivanje PDV jer se smatra da nije izvršen promet dobara i usluga koji čine imovinu, odnosno deo imovine koji se prenosi, predlaže se mogućnost optiranja za oporezivanje PDV. Naime, neoporezivanje PDV prenosa celokupne ili dela imovine može u određenim slučajevima da dovede do obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno poreza na poklon u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, što predmetnu transakciju ne čini neutralnom i dovodi do troškova koji ne bi postojali ako bi se na tu transakciju primenilo oporezivanje PDV u skladu sa ZPDV u situaciji kada sticalac ima pravo na odbitak prethodnog poreza.

b) U cilju otklanjanja nedoumica u vezi postupanja u slučaju uvoza dobara kod kojih je u carinsku vrednost uračunata i vrednost određene usluge (npr. pravo koje se odnosi na korišćenje softvera), predlaže se da osnovicu za promet usluga čini razlika između ukupnog iznosa naknade za taj promet i iznosa naknade uračunatog u carinsku vrednost uvezenog dobra.

v) Kada je reč o rešenjima koja se odnose na izmenu poreske osnovice predlaže se da u slučaju povećanja poreske osnovice obveznik PDV koji je isporučio dobra i usluge, a koji je poreski dužnik za taj promet, poveća iznos PDV u skladu sa izmenom, kao i da izda dokument o povećanju. Obaveza povećanja PDV odnosi se i na poreske dužnike – primaoce dobara i usluga. Ako se osnovica smanji, obveznik PDV koji je izvršio promet dobara i usluga drugom obvezniku PDV, a koji je poreski dužnik za taj promet u skladu sa ZPDV, može da smanji iznos PDV ako ispuni određene uslove – da je izdao dokument o smanjenju, da je obveznik PDV kojem je izvršen promet dobara i usluga ispravio odbitak prethodnog poreza (ukoliko je obračunati PDV koristio kao prethodni porez), kao i da poseduje obaveštenje obveznika PDV kojem je izvršen promet dobara i usluga da je ispravio odbitak prethodnog poreza, odnosno da obračunati PDV nije koristio kao prethodni porez. Ako je promet dobara i usluga izvršen licu koje nije obveznik PDV, obveznik PDV može da smanji PDV ako je izdao dokument o smanjenju i ako poseduje dokaz o smanjenju osnovice, kao i obaveštenje da za iznos PDV nije i neće biti podnet zahtev za refakciju PDV u slučaju kada je promet dobara i usluga izvršen licu koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ZPDV. U slučaju smanjenja osnovice za promet za koji je poreski dužnik obveznik PDV – primalac dobara ili usluga, koji ima pravo na odbitak prethodnog poreza, iznos obračunatog PDV obveznik PDV može da smanji ako je sačinio interni račun u skladu sa ovim zakonom i ako je ispravio odbitak prethodnog poreza (ukoliko je obračunati PDV koristio kao prethodni porez). Ako dođe do smanjenja avansa, predlaže se shodna primena navedenih pravila. Pored toga, predlaže se zadržavanje postojećih rešenja koja se odnose na izmenu osnovice za iznos naknade koji nije naplaćen na osnovu pravnosnažne odluke suda o zaključenom stečajnom postupku, odnosno na osnovu overenog prepisa zapisnika o sudskom poravnanju, rešenja koja se odnose na izmenu osnovice u slučaju kada je naknada za promet dobara i usluga izražena u stranoj valuti, a naplata se vrši u dinarima, kao i rešenja koja se odnose na izmenu osnovice za uvoz dobara.

g) U cilju povećanja pravne sigurnosti obveznika PDV predlaže se da ako račun sadrži formalne nedostatke koji se odnose na identifikaciju primaoca računa (reč je o podacima koji se odnose na naziv i adresu primaoca računa), sa izuzetkom podatka o PIB-u, ta okolnost ne umanjuje pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV – primaoca računa.

d) Predlaže se da obveznici PDV za koje je poreski period kalendarsko tromesečje mogu od 20. decembra zaključno sa 31. decembrom tekuće godine za narednu kalendarsku godinu da podnesu poreskom organu zahtev za promenu poreskog perioda iz kalendarskog tromesečja u kalendarski mesec. Na taj način umanjuje se mogućnost pogrešnog postupanja obveznika PDV u smislu podnošenja poreske prijave za odgovarajući poreski period.

đ) Predlaže se da u slučaju kada obveznik PDV prestaje da postoji usled statusne promene u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva ne postoji obaveza podnošenja zahteva za brisanje iz evidencije obveznika PDV poreskom organu najkasnije u roku od 15 dana pre podnošenja zahteva za brisanje iz registra, već da pravni sledbenik tog obveznika PDV dostavi obaveštenje poreskom organu o sprovedenoj statusnoj promeni u roku od 15 dana od dana sprovođenja statusne promene.

e) Predlaže se uvođenje preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost počev za poreski period januar, odnosno januar – mart 2026. godine, kao priloga poreskoj prijavi. Preliminarna poreska prijava poreza na dodatu vrednost predstavlja skup podataka koji se odnose na promet dobara, promet usluga, uvoz dobara i druge transakcije i aktivnosti koje utiču na iznos poreske obaveze obveznika PDV. Uvođenje ove prijave ima za cilj unapređenje sistema oporezivanja porezom na dodatu vrednost u Republici Srbiji, u smislu što će sačinjavanje poreske prijave poreza na dodatu vrednost na osnovu preliminarne poreske prijave biti pouzdanije, jednostavnije i brže, uz omogućavanje efikasnije kontrole utvrđivanja poreske obaveze po osnovu PDV, što je u opštem interesu države. S tim u vezi, predlaže se da obveznik PDV podnosi poresku prijavu sa preliminarnom poreskom prijavom, a ako obveznik PDV ne podnese poresku prijavu u propisanom roku, da se preliminarna poreska prijava dostavlja poreskom organu na njegov zahtev. U cilju realizacije predmetnih aktivnosti, predlažu se rešenja koja se odnose na preciznije uređivanje pravila o izmeni poreske osnovice (što je navedeno u tački v) ovog dela), pravu na odbitak prethodnog poreza, ispravci odbitka prethodnog poreza, izdavanju računa i sačinjavanju internih računa, kao i pravila o postupanju obveznika PDV u slučaju storniranja računa sa iskazanim PDV.

Sa istim ciljem predlaže se jasno definisanje pravila koja se odnose na storniranje izdatih računa sa iskazanim PDV. S tim u vezi, predlaže se da obveznik PDV koji je stornirao račun sa iskazanim PDV smanjuje iznos osnovice, a iznos PDV može da smanji ako je izdao novi račun u skladu sa ZPDV (u slučaju kada postoji obaveza izdavanja računa) i ako poseduje dokument primaoca računa – obveznika PDV ili lica koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ZPDV u kojem je navedeno da PDV iskazan u računu nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da za taj iznos PDV nije i neće biti podnet zahtev za refakciju PDV, u slučaju kada je račun izdat obvezniku PDV ili licu koje ima pravo na refakciju PDV. Takođe, predlaže se da se smanjenje iznosa PDV vrši za poreski period za koji su ispunjeni navedeni uslovi, kao i definisanje poreskog perioda za koji se smatra da su ti uslovi ispunjeni.

ž) U cilju transparentnog postupanja obveznika PDV predlaže se da u slučaju izmene vrednosti primljenih poljoprivrednih proizvoda i poljoprivrednih usluga obveznik PDV koji je od poljoprivrednika nabavio poljoprivredne proizvode, odnosno poljoprivredne usluge treba da izda poljoprivredniku priznanicu (ako je povećana vrednost primljenih dobara ili usluga), odnosno dokument o smanjenju (ako je smanjena vrednost primljenih dobara ili usluga).

Sve predložene promene su neophodne iz navedenih razloga, u obimu u kojem su predložene.

5) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predložene promene uticaće na:

- obveznike PDV koji će poreske prijave podnositi sa preliminarnim poreskim prijavama;

- obveznike PDV – prenosioce celokupne ili dela imovine u slučaju kada su ispunjeni uslovi za neoporezivanje propisani ZPDV;

- poreske dužnike za uvoz dobara u slučaju uvoza dobara kod kojih je u carinsku vrednost uračunata i vrednost određene usluge (npr. pravo koje se odnosi na korišćenje softvera);

- obveznike PDV koji treba da primene odgovarajuća pravila koja se odnose na izmenu poreske osnovice;

- obveznike PDV – izdavaoce računa koji sadrže formalni nedostatak koji se odnosi na identifikaciju primaoca računa, sa izuzetkom podatka o PIB-u;

- obveznike PDV koji primenjuju pravila koja se odnose na pravo na odbitak prethodnog poreza, posebno pravilo o pravu na odbitak prethodnog poreza na osnovu računa koji sadrži formalni nedostatak koji se odnosi na identifikaciju primaoca računa, sa izuzetkom podatka o PIB-u;

- obveznike PDV koji vrše ispravku odbitka prethodnog poreza po osnovu smanjenja avansa i storniranja računa i drugih dokumenata prethodnog učesnika u prometu koji utiču na odbitak prethodnog poreza;

- obveznike PDV koji storniraju izdate račune sa iskazanim PDV;

- obveznike PDV koji podnose zahtev poreskom organu za promenu poreskog perioda iz kalendarskog tromesečja u kalendarski mesec;

- obveznike PDV koji prestaju da postoje usled statusne promene u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

- obveznike PDV koji nabavljaju poljoprivredne proizvode i poljoprivredne usluge od poljoprivrednika;

- poljoprivrednike koji su izvršili promet poljoprivrednih proizvoda i poljoprivrednih usluga obvezniku PDV;

- Poresku upravu kojoj će biti dostavljane preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost kao prilozi poreskim prijavama, odnosno na njen zahtev ako obveznik PDV nije podneo poresku prijavu u propisanom roku.

6) Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Ne postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti predložena promena.

7) Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.

Uređivanjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

8) Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

Nije moguće kvantifikovati očekivane trendove.

9) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

Ne raspolažemo iskustvima drugih država.

2. Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1) Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

Predložena rešenja koja se odnose na uvođenje preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost, kao priloga poreskoj prijavi, koja predstavlja skup podataka koji se odnose na promet dobara, promet usluga, uvoz dobara i druge transakcije i aktivnosti koje utiču na iznos poreske obaveze obveznika PDV, imaju za cilj unapređenje sistema oporezivanja porezom na dodatu vrednost u Republici Srbiji, u smislu što će sačinjavanje poreske prijave poreza na dodatu vrednost na osnovu preliminarne poreske prijave biti pouzdanije, jednostavnije i brže, uz omogućavanje efikasnije kontrole utvrđivanja poreske obaveze po osnovu PDV, što je u opštem interesu države. Navedeno će dovesti do bržeg povraćaja PDV, kao i do smanjenja PDV jaza.

2) Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Promene koje se žele postići donošenjem ovog zakona su:

- preciznije uređivanje izmene poreske osnovice;

- preciznije uređivanje rešenja koja se odnose na ispravku odbitka prethodnog poreza;

- preciznije uređivanje prava na odbitak prethodnog poreza;

- precizno uređivanje postupanja u slučaju storniranja računa sa iskazanim PDV.

3) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Predložena zakonska rešenja usaglašena su sa postojećim pravnim okvirom. Ona nisu sadržana u važećim dokumentima javnih politika, pa u tom smislu nije potrebno vršiti usaglašavanje.

4) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Očekuje se da će se skratiti vreme za povraćaj PDV, kao i smanjenje PDV jaza.

3. Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1) Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana “status quo” opcija?

Ne postoje alternativne mere za ostvarenje cilja, imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, tako da nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona. Pored toga, “Status quo” opcija nije razmatrana.

2) Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Izmena regulatornog okvira je jedini način koji omogućava postizanje željenih ciljeva.

Ne postoje druge opcije za postizanje željene promene, imajući u vidu da je neophodna izmena regulatornog okvira s obzirom na to da su predložena rešenja zakonska materija.

3) Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Predložena rešenja ne sadrže predmetne mere, tj. usmerena su na povećanje efikasnosti aktivnosti koje uređuju.

4) Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

U okviru predloženih rešenja nisu identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere.

5) Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Postojeća zakonska rešenja jedino je moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, imajući u vidu da se radi o zakonskoj materiji. Promena se ne može postići sprovođenjem informativno – edukativnih mera.

6) Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

S obzirom na to da su predložena rešenja normativna materija, nema mogućnosti da se željeni ciljevi postignu bez donošenja zakona, odnosno bez intervencije javnog sektora.

7) Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Nadležni organi poseduju resurse za sprovođenje predloženih rešenja.

8) Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Izmena regulatornog okvira je jedina opcija koja omogućava postizanje željenih ciljeva.

4. Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1) Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Imajući u vidu cilj ovog zakona, propisana rešenja mogu imati pozitivne efekte na javne prihode u smislu da će preliminarna poreska prijava poreza na dodatu vrednost omogućiti poreskom organu efikasniju kontrolu. Takođe, očekuje se da će doći do bržeg povraćaja PDV.

Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

3) Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

Sprovođenje izabrane opcije neće uticati na međunarodne finansijske obaveze.

4) Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

Predložene promene ne bi trebalo da dovedu do troškova.

5) Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

6) Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

Ne očekuju se rashodi drugih institucija zbog sprovođenja predloženih rešenja.

5. Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Rešenja koja se odnose na preliminarnu poresku prijavu poreza na dodatu vrednost zahtevaju i promenu obrasca poreske prijave, što na kratak rok može da dovede do određenih troškova obveznika PDV. Međutim, kako uvođenje preliminarne poreske prijave ima za cilj unapređenje sistema oporezivanja porezom na dodatu vrednost u Republici Srbiji, u smislu što će sačinjavanje poreske prijave poreza na dodatu vrednost na osnovu preliminarne poreske prijave biti pouzdanije, jednostavnije i brže, uz omogućavanje efikasnije kontrole utvrđivanja poreske obaveze po osnovu PDV, to će prouzrokovati pozitivne efekte na privredu kao celinu.

2) Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Zbog očekivanih efekata smanjenja sive ekonomije, ocenjuje se da će izabrana opcija uticati na formiranje pravičnih tržišnih uslova što će povećati konkurentnost privrednih subjekata koji posluju u skladu sa zakonom.

3) Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Odgovor je sadržan u odgovoru na prethodno pitanje.

4) Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

Izabrana opcija nema uticaja na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija.

5) Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

Izabrana opcija utiče posredno na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu poboljšanjem uslova za ravnopravnu tržišnu utakmicu.

6) Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

Izabrana opcija nema uticaja na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca.

6. Ključna pitanja za analizu efekata na društvo

1) Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Izabrana opcija neće prouzrokovati troškove građanima.

Izabrana opcija može da dovede do koristi građanima po osnovu pozitivnih efekata, koje nije moguće kvantifikovati.

2) Da li će efekti realizacije izabrane opcije štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?

Efekti realizacije izabrane opcije nemaju štetan uticaj ni na jednu grupu populacije, što znači da nije potrebno sprovođenje posebnih mera.

3) Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?

Mere izabrane opcije nemaju uticaj ni na jednu navedenu grupu, odnosno pojedinca.

4) Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr. promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)?

Izabrana opcija nema uticaj na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad.

5) Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr. na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman svih kategorija lica.

6) Da li bi izabrana opcija mogla da utiče na cene roba i usluga i životni standard stanovništva, na koji način i u kojem obimu?

Izabrane opcije ne bi trebalo da imaju uticaj na cene roba i usluga i životni standard stanovništva.

7) Da li bi se realizacijom izabranih opcija pozitivno uticalo na promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu i na koji način?

Realizacija izabranih opcija nema uticaj na socijalne situacije.

8) Da li bi se realizacijom izabrane opcije uticalo na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive grupe i na koji način?

Realizacijom izabrane opcije ne bi se uticalo na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja.

7. Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1) Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Izabranom opcijom ne uvode se organizacione, upravljačke i institucionalne promene.

2) Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije.

3) Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Za realizaciju izabrane opcije nije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora.

4) Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Izabrana opcija je u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika.

5) Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Izabrana opcija doprinosi pravnoj sigurnosti poreskih obveznika.

6) Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Izabrana opcija ne utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave.

7) Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Planirano vreme za implementaciju rešenja koja se odnose na preliminarnu poresku prijavu poreza na dodatu vrednost i novu poresku prijavu je godinu dana od dana početka primene ovog zakona.

8. Ključna pitanja za analizu rizika

1) Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Sprovođenje izabrane opcije predstavlja prioritet za donosioce odluka u narednom periodu, uz napomenu da su ključne zainteresovane strane i ciljne grupe upoznate sa izabranom opcijom, kao i da se aktivno vode konsultacije u cilju efikasne implementacije izabrane opcije.

2) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije i preduzete sve potrebne aktivnosti.

3) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Ne postoje uočeni rizici u vezi sprovođenja izabranih opcija.

9. Informacije o sprovedenim konsultacijama u toku izrade Predloga zakona

Ovaj zakon zbog svog sadržaja, odnosno prirode, nije bio predmet konsultacija u skladu sa članom 44. stav 2. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika (“Službeni glasnik RS”, broj 8/19).

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.11.2024.