PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20 i 118/21), u članu 34. stav 1. briše se.

Dosadašnji stav 2, koji postaje stav 1, menja se i glasi:

“Likvidacioni, odnosno stečajni upravnik obveznika podnosi poresku prijavu i poreski bilans u roku od 60 dana od dana registracije u registru organa nadležnog za vođenje registra:

1)         pokretanja postupka likvidacije sa stanjem na dan koji prethodi danu registracije;

2)         okončanja, odnosno obustave postupka likvidacije sa stanjem na dan koji prethodi danu registracije;

3)         otvaranja postupka stečaja sa stanjem na dan koji prethodi danu donošenja rešenja suda o otvaranju postupka stečaja;

4)         početka primene plana reorganizacije sa stanjem na dan koji prethodi danu pravnosnažnosti rešenja suda o potvrđivanju plana reorganizacije.”.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 2, reči: “odnosno reorganizacija,” brišu se, a reči: “obveznik iz stava 1. ovog člana” zamenjuju se rečima: “likvidacioni, odnosno stečajni upravnik obveznika”.

Posle dosadašnjeg stava 3, koji postaje stav 2, dodaje se novi stav 3, koji glasi:

“Obveznik u postupku reorganizacije podnosi poresku prijavu i poreski bilans u skladu sa članom 63. stav 3. ovog zakona.”.

U stavu 4. reči: “nastavljanju stečajnog postupka bankrotstvom” zamenjuju se rečima: “bankrotstvu stečajnog dužnika”.

Stav 5. menja se i glasi:

“Stečajni upravnik obveznika iz stava 4. ovog člana podnosi poresku prijavu i poreski bilans u roku od deset dana od dana registracije u registru organa nadležnog za vođenje registra:

1)         pravnosnažnog rešenja o bankrotstvu stečajnog dužnika sa stanjem na dan koji prethodi danu pravosnažnosti tog rešenja;

2)         pravnosnažnog rešenja o zaključenju stečajnog postupka bankrotstvom, odnosno pravnosnažnog rešenja o obustavi stečajnog postupka usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, sa stanjem na dan koji prethodi danu pravosnažnosti tog rešenja.”.

Dodaju se st. 6. i 7, koji glase:

“U slučaju brisanja ogranka nerezidentnog obveznika poreska prijava i poreski bilans podnose se u roku propisanim stavom 1. tačka 2) ovog člana.

Za ispunjenje obaveze poreza na dobit utvrđene poreskom prijavom podnetom po okončanju postupka likvidacije solidarno odgovaraju članovi društva koje je prestalo likvidacijom do visine vrednosti imovine koja im je pojedinačno pripala u postupku likvidacije utvrđene u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica.”.

Član 2.

U članu 63. stav 4. reči: “obveznik iz člana 34. stav 1. ovog zakona” zamenjuju se rečima: “likvidacioni, odnosno stečajni upravnik obveznika”, a reči: “stavom 2. tog člana” zamenjuju se rečima: “članom 34. stav 1.”.

U stavu 5. reči: “Poreski obveznik” zamenjuju se rečima: “Stečajni upravnik obveznika”.

Stav 6. menja se i glasi:

“Izuzetno od stava 3. ovog člana, u slučaju statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva, poreska prijava podnosi se u roku od 60 dana od dana upisa statusne promene u nadležnom registru, a podnosi je pravni sledbenik društva koje je prestalo da postoji u statusnoj promeni. Ukoliko ima više pravnih sledbenika poresku prijavu podnosi zakonski zastupnik društva koje prestaje da postoji usled statusne promene.”.

Posle stava 6, dodaje se novi stav 7, koji glasi:

“U slučaju statusnih promena podela i izdvajanje pravni sledbenici društva nad kojim je izvršena statusna promena, dužni su da podnesu Poreskoj upravi izveštaj o realizaciji podele prava i obaveza pravnog prethodnika u roku od 60 dana od dana upisa statusne promene u nadležnom registru.”.

Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 8. i 9.

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 10, posle reči: “člana 5. ovog zakona” dodaju se zapeta i reči: “kao i izveštaja iz stava 7. ovog člana,”.

Član 3.

Podzakonski akti iz člana 63. stav 9. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20 i 118/21), uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana početka primene ovog zakona.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2025. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se ovim zakonom postiže, sadržan je u potrebi preciziranja pojedinih odredaba Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20 i 118/21 - u daljem tekstu: Zakon) koje se odnose na poreski tretman likvidacije i stečaja, čime bi se rešile određene poteškoće sa kojima se, u njihovoj primeni, suočavaju kako obveznici poreza na dobit pravnih lica nad kojima se sprovodi postupak likvidacije ili stečaja, tako i Poreska uprava Republike Srbije (u daljem tekstu: Poreska uprava) u čijom nadležnosti je primena Zakona.

S tim u vezi, ovim zakonom se predlaže izmena i dopuna člana 34. Zakona u smislu preciziranja da obavezu podnošenja poreske prijave za obveznike tokom postupka likvidacije ili stečaja, kao i po njihovoj obustavi ili okončanju ima likvidacioni ili stečajni upravnik obveznika. Usvajanjem ove izmene otklonile bi se, pre svega, nedoumice u odnosu na to ko je obavezan da podnese poresku prijavu u slučaju prestanka postojanja poreskog obveznika usled sprovedene likvidacije, odnosno stečaja.

Takođe, predloženom izmenom i dopunom navedenog člana Zakona, precizira se da se početak rokova za podnošenje poreske prijave u postupku likvidacije, odnosno stečaja, određuje prema datumima upisa određene promene u nadležnom registru, odnosno danom registracije te promene, kada ona postaje javna i dostupna trećim licima, a time i Poreskoj upravi kao zainteresovanoj strani. Izvesnost u pogledu izveštavanja o bitnom događaju koju obezbeđuje javni registar, omogućava automatizaciju poslovnih procesa, jer će Poreska uprava biti u mogućnosti da na osnovu prijema informacije o upisu promene kod Agencije za privredne registre (u daljem tekstu: APR) uspostavi kriterijume za automatsko praćenje rokova za ispunjenje obaveza obveznika koji su u postupku likvidacije, stečaja ili reorganizacije. Dakle, za automatizaciju procesa neophodno je da Poreska uprava može da iz jednog pouzdanog izvora, kao što je APR, prema unapred dogovorenim kriterijumima izveštavanja, dobije informacije koje imaju za posledicu promenu statusa obveznika u Jedinstvenom registru poreskih obveznika, i, s tim u vezi, praćenje izvršenja odgovarajućih zakonskih obaveza. Isto bi omogućilo proveru blagovremenosti podnošenja poreskih prijava, ispunjenja poreske obaveze, kao i pokretanje eventualne procedure za utvrđivanje lica potencijalno odgovornih za preuzimanje obaveze preostalog poreskog obveznika.

Pored toga, period za koje se prijave podnose u slučaju likvidacije i stečaja usaglasio bi se sa Zakonom o računovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 73/19 i 44/21 - dr. zakon) u pogledu obaveze sastavljanja vanrednih finansijskih izveštaja, budući da se poreski bilans i, s tim u vezi, i poreska prijava sačinjava na osnovu, u ovom slučaju vanrednih, finansijskih izveštaja. Time bi prestale da postoje sve nedoumice i različita tumačenja koje povodom ovih datuma sada postoje.

Sastavljanje poreske prijave sa stanjem na dan koji prethodi danu registracije likvidacije u APR otklanja i rizik da se nakon donošenje odluke o likvidaciji izbegne naplata potencijalnog poreza za period od donošenja odluke nadležnog organa obveznika do dana registracije iste i sve eventualne zloupotrebe ovakve pravne praznine koju bi mogla iskoristiti ova kategorija poreskih obveznika. Takođe, otklanja se i potencijalni rizik kumulacije poreske obaveze na osnovu potencijalnog preklapanja perioda za sastavljanje prijava za konačni obračun poreza, kao i problem neusaglašenosti zakona koji reguliše računovodstvena pitanja i materijalnog poreskog zakona, posebno u delu obaveze sastavljanja vanrednih finansijskih izveštaja i poreskih prijava koje se naslanjaju na takve izveštaje.

Takođe, usvajanjem ovog zakona uvela bi se solidarna odgovornost članova društva koje je prestalo likvidacijom za ispunjenje obaveze po osnovu poreske prijave koju likvidacioni upravnik podnosi po okončanju postupka likvidacije, odnosno kada je društvo – poreski obveznik prestalo da postoji. Time se otklanja potencijalni rizik da se eventualna obaveza ne može naplatiti jer je dužnik prestao da postoji po osnovu sprovedene likvidacije, a time i opravdanje za praksu Poreske uprave da eventualnu obavezu po ovom osnovu naplati pre okončanja postupka likvidacije, koja stvara brojne probleme obveznicima u postupku likvidacije, jer je utvrđivanje datuma okončanja likvidacije kao datuma koji je raniji u odnosu na dan koji prethodi datumu registracije okončanja postupka u APR suprotan pravnim posledicama likvidacije i računovodstvenim pravilima povezanim sa takvim ishodom.

Usvajanjem predloženih izmenama i dopuna zakona koji uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica propisala bi se obaveza da poresku prijavu za privredno društvo koje je prestalo statusnom promenom podnose pravni sledbenici tog društva, čime se u znatnoj meri olakšava pravnim sledbenicima da izvršavaju poreske obaveze i ostvaruju prava koja se odnose na njihove pravne prethodnike utvrđene poreskim propisima. Takođe, predlaže se propisivanje obaveza pravnih sledbenika društva na kojim je sprovedena statusna promena podele ili izdvajanja da Poreskoj upravi dostave izveštaj o podeli prava i odgovornosti na osnovu kog bi Poreska uprava mogla da sprovede odgovarajuće promene u poreskom računovodstvu. Time bi se omogućilo da poreski obveznici – pravni sledbenici imaju stanja u poreskom računovodstvu u skladu sa podelom prava i obaveza iz ugovora o podeli/izdvajanju, a time i jasnu sliku svojih poreskih obaveza i prava koja im zakon garantuje. Predmetni izveštaj, koji će predstavljati novinu za određen broj poreskih obveznika (kao pravnih sledbenika u statusnoj promeni koja za posledicu ima prestanak društva) sadržat će podatke (u formi tabele) o podeli poreskih obaveza (tj. osnovnog duga i kamata) i prava (tj. pretplati) pravnog prethodnika na pravne sledbenike prema odluci o statusnoj promeni o podeli ili izdvajanju. Isti će se podnositi elektronskim putem, kao prilog (u pdf formatu) uz poreski bilans obveznika (koji se i do sada dostavljao elektronskim putem).

Takođe, donošenjem ovog zakonom izvršila bi se i odgovarajuća terminološka preciziranja u smislu da se pojmovi koji se uvode ovim zakonom usaglašavaju sa terminologijom koju koristi sistemski zakon koji uređuje pitanja sprovođenja postupka stečaja, čime se otklanjaju sve dileme po pitanju statusa stečajnih dužnika i njegovih poreskih obaveza u odnosu na faze stečajnog postupka.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj zakon treba da postigne ostvare bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o elementima sistema oporezivanja koji se, saglasno odredbi člana 15. st. 2. i 3. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22 i 92/23) uređuju poreskim zakonom. Stoga se izmene i dopune tih elemenata ne mogu rešiti donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u okviru poslova državne uprave.

• Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama Zakona. Na ovaj način daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnosti dostupnost u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se ovaj zakon kao opšti pravni akt objavljuje, kao i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz član 1.

Predloženim rešenjem precizira se da obavezu podnošenja poreske prijave ima likvidacioni ili stečajni upravnik obveznika, pri čemu se početak računanja rokova za podnošenje poreskih prijava računa od momenta registracije odgovarajućeg postupka kod APR. Osim toga, vrši se odgovarajuće usaglašavanje sa računovodstvenim propisima u pogledu usaglašavanje perioda koji se obuhvata poreskom prijavom. Konačno, uvodi se solidarna odgovornost članova društva koje je prestalo likvidacijom za ispunjenje obaveze po osnovu poreske prijave koju likvidacioni upravnik podnosi po okončanju postupka likvidacije, odnosno kada je društvo – poreski obveznik prestalo da postoji.

Uz član 2.

Predlaže se da poresku prijavu za društvo prestalo statusnom promenom podnose pravni sledbenici tog društva. Takođe, uvodi se obaveza pravnih sledbenika društva nad kojim je sprovedena statusna promena podele ili izdvajanja da Poreskoj upravi dostave izveštaj o podeli prava i odgovornosti.

Uz član 3.

Predlaže se rok za donošenje podzakonskih akata.

Uz član 4.

Predlaže se vreme stupanja na snagu ovog zakona i početak primene istog.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

U smislu zakona kojim je uređen planski sistem Republike Srbije, na organe državne uprave primenjuju se odredbe tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

Imajući u vidu da se predloženim izmenama i dopunama Zakona bitno ne menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica, odnosno da se predloženim izmenama i dopunama, u jednom delu, vrši usklađivanje sa Zakonom o računovodstvu, kao i terminološko usklađivanje sa zakonom koji uređuje stečaj, analiza efekata ovog zakona nije sprovedena.

Naime, u smislu člana 2. tačka 8) Zakona o računovodstvu, vanredni finansijski izveštaj sastavlja se i u slučajevima otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije nad pravnim licem, i to sa stanjem na dan koji prethodi danu otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije. Vanredni finansijski izveštaj sastavlja se i u slučajevima brisanja ogranka stranog pravnog lica. S obzirom da se, saglasno odredbama Zakona, oporeziva dobit obveznika poreza na dobit (pa i onih nad kojim se sprovodi postupak likvidacije i stečaja) utvrđuje u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha (kao finansijskom izveštaju), Predlogom zakona predlaže se poreska prijava ovih obveznika podnosi u propisanom rokovima sa stanjem na dan koji prethodi danu otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije.

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1)         Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti? Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona postiže se jasnije regulisanje pitanja podnošenja poreske prijave za obveznike kod kojih je pokrenut postupak likvidacije ili stečaja. Pored toga, takođe se jasnije definiše pitanje podnošenja odgovarajuće dokumentacije (izveštaj o podeli prava i odgovornosti) nakon sprovedene statusne promene. Na ovaj način postižu se pozitivni efekti kako za poreske obveznike, tako i za Poresku upravu.

Pored prethodno objašnjenih pozitivnih efekata koji bi se predloženom izmenom postigli, ona je i neophodna za uvođenje novog poslovnog modela Poreske uprave koji, između ostalog, podrazumeva automatizaciju odgovarajućih poslovnih procesa Poreske uprave, kao i ažurni podaci u Jedinstvenom registru poreskih obveznika, odnosno tačno stanje u poreskom i računovodstvu koje se ažurira u realnom vremenu. Novi poslovni model rezultat je sprovođenja Programa transformacije Poreske uprave za period 2021 -2025. godine (dalje: Program transformacije) koji je usvojila Vlada.

2)         Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Za promenu koja se predlaže od značaja je Zakon o porezu na dobit pravnih lica i odgovarajući podzakonski akt, imajući u vidu da je tim zakonom, između ostalog uređen način podnošenja poreske prijave i prateće dokumentacije od strane poreskih obveznika, dok je sam postupak bliže uređen podzakonskim aktom.

Dodatno, predložene izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica predstavljaju jedan od koraka u obezbeđivanju odgovarajućeg poresko-pravnog zakonskog okvira za uspostavljanje novog poslovnog modela, a time i Programa transformacije na osnovu kog je donet.

3)         Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Problemi koji su uočeni u pogledu podnošenja poreskih prijava obveznika poreza na dobit kod kojih je pokrenut postupak likvidacije ili stečaja sastoje se prevashodno iz nedovoljno preciznih odredbi koje regulišu rokove i odgovornost za podnošenje istih. Ovakva situacija stvara praktične probleme kako poreskim obveznicima, tako i organima Poreske uprave.

Iz ugla poreskih obveznika, jasno preciziranje odgovornosti za podnošenje poreskih prijava, kao i usaglašavanje perioda koji se obuhvata poreskom prijavom sa propisima o računovodstvu, predstavlja smanjenje rizika od snošenja posledica nepravilne primene poreskih propisa, kao i pojednostavljenje primene istih.

Iz ugla Poreske uprave, predložene izmene omogućavaju automatizaciju određenih poslovnih procesa, te sledstveno, smanjenje prostora za greške u primeni propisa i administrativno rasterećenje. Pored toga, uvođenjem solidarne odgovornosti članova društva koje je prestalo likvidacijom za ispunjenje obaveze po osnovu poreske prijave koju likvidacioni upravnik podnosi po okončanju postupka likvidacije otklanja se potencijalni rizik da se eventualna obaveza ne može naplatiti jer je dužnik prestao da postoji likvidacijom.

Pored toga, utvrđuje se da poresku prijavu za društvo prestalo statusnom promenom podnose pravni sledbenici tog društva. Time se značajno olakšava pravnim sledbenicima da izvršavaju poreske obaveze i ostvaruju prava koja se odnose na njihove pravne prethodnike, a koja su utvrđena poreskim propisima.

4)         Koja promena se predlaže? Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Promena koja se predlaže jeste izmena odgovarajućih zakonskih odredbi koje regulišu obavezu podnošenja poreskih prijava obveznika poreza na dobit kod kojih je pokrenut postupak likvidacije ili stečaja, kao i poreskih obveznika nad kojima se sprovodi statusna promena.

5)         Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Ciljna grupa na koju neposredno utiče predložena promena su privredni subjekti kod kojih je pokrenut postupak likvidacije ili stečaja, kao i privredni subjekti koji su uključeni u postupke statusnih promena.

Predložena izmena takođe neposredno utiče na Poresku upravu, odnosno na tačnost i ažurnost podataka u Registru poreskih obveznika, kao i poreskom računovodstvu, koje se ovom promenom osnažuje.

Predložena izmena nema ni neposredan ni posredan uticaj na druge obveznike.

6)         Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Ne postoje važeći dokumenti javnih politika kojim bi se mogla ostvariti promena predložena ovim zakonom, niti bi se ona mogla postići donošenjem nekog dokumenta javne politike, budući da se pitanja od značaja za podnošenje poreske prijave mogu izmeniti samo zakonom.

7)         Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Predloženu promenu nije moguće ostvariti primenom važećih propisa, već isključivo donošenjem ovog zakona.

8)         Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

Ukoliko se odustane od donošenja ovog zakona obveznici poreza na dobit pravnih lica kod kojih je pokrenut postupak likvidacije ili stečaja, oni obveznici koji su uključeni u postupke statusnih promena nastavili bi da se suočavaju sa prethodno opisanim poteškoćama u primeni navedenih zakonskih normi. Sa druge strane, Poreska uprava bi nastavila da ima nedovoljno tačan i ažuran uvid u sve postupke pokrenute kod poreskih obveznika, odnosno u stanja njihovih obaveza po osnovu poreza na dobit pravnih lica.

9)         Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

U uporednoj praksi poreskih administracija rešenje koje se predlaže je pravilo.

Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1)         Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

Promena predložena ovim zakonom je u širem smislu neophodna za uspostavljanje Novog poslovnog modela Poreske uprave definisanog u okviru sprovođenja Programa transformacije koji je usvojila Vlada opredelivši se za izgradnju savremene poreske administracije koja svojim doslednim, stručnim i efikasnim radom obezbeđuje stabilnost javnih finansija koja je preduslov razvoja društva u celini.

2)         Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Kako je već rečeno, predloženim izmenama postiže se jasnije regulisanje pitanja podnošenja poreske prijave za obveznike tokom postupka likvidacije ili stečaja. Pored toga, jasnije se definiše pitanje podnošenja odgovarajuće dokumentacije (izveštaj o podeli prava i odgovornosti) nakon sprovedene statusne promene.

3)         Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Promena predložena ovim zakonom usklađena je sa postojećim pravnim okvirom, a ostvarivanje Programa transformacije jedan je od prioriteta Vlade.

4)         Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Osnovni pokazatelj učinka sprovođenja predložene promene je tačnost i ažurnost odgovarajućih informacija u Registru poreskih obveznika, kao i stanja po osnovu poreza na dobit pravnih lica u poreskom računovodstvu.

Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1)         Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana “status quo” opcija?

Cilj koji se želi postići donošenjem ovog zakona ne može se postići primenom “status quo” opcije niti drugim alternativnim merama.

2)         Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Ne postoje druge opcije za postizanje željene promene, imajući u vidu da je neophodna izmena regulatornog okvira.

3)         Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Predložena rešenja ne sadrže restriktivne mere.

4)         Da li su u okviru razmatranih  opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Predloženim zakonskim rešenjima nisu identifikovane upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti.

5)         Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno- edukativnih mera?

Ostvarivanje predložene promene nije moguće sprovođenjem informativno-edukativnih mera, jer je reč o zakonskoj odredbi.

6)         Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Predložena izmena se ne može postići bez izmene zakona, imajući u vidu da se radi o zakonskoj materiji.

7)         Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Za sprovođenje predloženih zakonskih rešenja postoje raspoloživi resursi.

8)         Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Jedino sprovođenje predložene izmene omogućava postizanje definisanog cilja.

Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1)         Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Predložena izmena nema uticaj na obim javnih prihoda i rashoda ni u srednjem ni u dugom roku.

2)         Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

3)         Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

Predložena izmena nema uticaja na međunarodne finansijske obaveze.

4)         Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

Ovim zakonom se ne vrši osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada.

5)         Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

Predložena izmena ne zahteva dodatne rashode.

6)         Kakvi će biti efekti sprovođenja izabranih opcija u ovom zakonu opcije na rashode drugih institucija?

Predložena izmena ne zahteva dodatne rashode ni drugih institucija.

Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1)         Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Predloženo zakonsko rešenje neće stvoriti dodatne troškove poreskim obveznicima obuhvaćenim predloženim zakonskim izmenama (privredni subjekti kod kojih je pokrenut postupak likvidacije ili stečaja, odnosno privredni subjekti koji su uključeni u postupke statusnih promena).

Naime, obaveza podnošenja odgovarajućih poreskih prijava za slučaj otvaranja postupka stečaja ili likvidacije već je propisana zakonom. Izmenama se uklanjaju određene praktične poteškoće u primeni predmetnih normi. Takođe, izveštaj o podeli prava i obaveza pravnog prethodnika predstavlja dokument koji se svakako priprema tokom sprovođenja postupka statusne promene.

2)         Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Predloženo zakonsko rešenje nema uticaja na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i međunarodnom tržištu.

3)         Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Predmetna izmena nema uticaja na uslove konkurencije.

4)         Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

Predložena izmena nema uticaj na transfer tehnologije i/ili primenu inovacija, ali predstavlja preduslov za uspostavljanje Novog poslovnog modela Poreske uprave koji sadrži inovativna rešenja.

5)         Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

Predložena izmena nema uticaj na društveno bogatstvo i njegovi raspodelu.

6)         Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

Ne očekuju se navedeni efekti.

Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1)         Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Predmetnim zakonom ne uvode se organizacione, upravljačke i institucionalne promene.

2)         Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Javna uprava ima kapaciteta za sprovođenje predloženih izmena.

3)         Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Za realizaciju izabrane opcije nije potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa niti bilo kog drugog subjekta javnog sektora.

4)         Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Izabrana opcija je u saglasnosti sa važećim propisima.

5)         Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost? Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne/uprave i na koji način?

Izabrana opcija ne utiče na vladavinu prava i bezbednost, niti na odgovornost i transparentnost rada javne uprave.

6)         Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Za sprovođenje predložene izmene propisani su odgovarajući rokovi za implementaciju.

Da bi se uspostavili kriterijumi za automatsko praćenje rokova za ispunjenje obaveza obveznika koji su u postupku likvidacije potrebno je unapređenje IT podrške koje je predviđeno Programom transformacije Poreske uprave i očekuje se u narednom periodu. Trenutno je praćenje rokova obaveza poreskog inspektora nadležnog za poreskog obveznika.

Sadržaj izveštaj o realizaciji podele prava i obaveza pravnog prethodnika koji će u slučaju statusnih promena podela i izdvajanje pravni sledbenici društva nad kojim je izvršena statusna promena podnositi Poreskoj upravi (zajedno sa poreskim bilansom, odnosno poreskom prijavom) bliže će se urediti donošenjem dopune Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RSˮ, br. 20/14, 101/16, 8/19, 04/19, 159/20 i 97/21), pri čemu se Predlogom zakona predlaže da se dopune ovog pravilnika donesu se u roku od 30 dana od dana početka primene ovog zakona. Pored toga napominjemo da za potrebe dodavanja predmetnog izveštaja nije potrebno vršiti izmene softvera.

Ključna pitanja za analizu rizika

1)         Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena je adekvatna podrška, a ostvarivanje Programa transformacije, za koje je sprovođenje predložene promene jedan od preduslova, jeste jedan od prioriteta Vlade.

2)         Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Za sprovođenje predložene izmene nisu potrebna dodatna sredstva.

3)         Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Za sprovođenje predloženih izmena ne postoji rizik.

Informacije o sprovedenim konsultacijama:

U pogledu primene predloženih zakonskih rešenja u toku izrade Nacrta zakona izvršene su konsultacije sa Poreskom upravom, kao relevantnim organom državne uprave koja učestvuje u sprovođenju ovog zakona.

Takođe, u cilju upoznavanja zainteresovanih strana sa predloženim izmenama i dopunama, Nacrt zakona bio je objavljen na na veb stranici Ministarstva finansija, kao i na veb aplikaciji eKonsultacije, kako bi zainteresovane strane mogle da dostave eventualne sugestije i primedbe.

Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da se izjasne o predloženom zakonu.

Informacije o bitnim elementima administrativnog postupka koji se uređuje propisom:

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica ne vrši se izmena postojećih administrativnih postupaka, niti se uvode novi administrativni postupci.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.11.2024.