PREDLOG ZAKONA O REGISTRU ADMINISTRATIVNIH POSTUPAKA - Tekst propisa

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se uspostavljanje, upravljanje i vođenje, sadržina, način korišćenja i druga pitanja od značaja za upravljanje Registrom administrativnih postupaka (u daljem tekstu: Registar), definišu načela za uređenje i sprovođenje administrativnih postupaka i utvrđuju ovlašćenja za donošenje metodoloških pravila kojima se uređuju administrativni postupci (u daljem tekstu: Metodologija), kao i sadržaj Registra vidljiv na portalu eUprave.

Osnovni pojmovi

Član 2.

Pojedini izrazi koji se koriste u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:

1) Administrativni postupak (u daljem tekstu: postupak) u smislu ovog zakona, je upravni i drugi postupak koji sprovode državni organi i organizacije, organi i organizacije autonomnih pokrajina i organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija, kao i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organi) i koji se pokreću po zahtevu privrednih subjekata i građana radi ostvarivanja određenog prava ili ispunjavanja propisane obaveze, a koji se upisuje u Registar administrativnih postupaka u skladu sa ovim zakonom i Metodologijom utvrđenom na osnovu ovog zakona. Administrativni postupak se odnosi na ostvarivanje prava, obaveza i pravnih interesa privrednih subjekata i građana u kojima organi izdaju licence, dozvole, odobrenja, saglasnosti, rešenja, uverenja, potvrde, sertifikate, izveštaj, mišljenje, obaveštenje, svedočanstvo, uslove, deklaraciju, zapisnik, lične i druge dokumente, izvode iz službenih evidencija ili unose dostavljene podatke i dokumente u određene javne evidencije u skladu sa zakonom. Administrativnim postupkom se u smislu ovog zakona ne smatraju sudski postupci i postupci koje sprovode imaoci javnih ovlašćenja poverenih od strane suda, postupci koji proističu iz radnog odnosa u organu, kao i postupci koji se pokreću na zahtev organa, a koje sprovodi drugi organ;

2) Registar jeste jedinstvena, centralizovana, elektronski vođena evidencija o postupcima koji se sprovode u Republici Srbiji i administrativnim zahtevima za poslovanje, a u koju se podaci unose i čuvaju u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

3) Obveznik upisa, odnosno ažuriranja podataka u Registaru (u daljem tekstu: obveznik upisa) je organ u čijoj je nadležnosti izrada nacrta, odnosno predloga propisa kada predlagač propisa nije Vlada, a kojim se uređuje postupak;

4) Administrativni zahtevi su uslovi koje privredni subjekti i ostali pružaoci usluga treba da ispunjavaju u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije da bi nesmetano obavljali poslovanje, kao i poslovno nastanjivanje.

Izuzetno, obveznik upisa republičkih administrativnih taksi, odnosno naknada za korišćenje javnih dobara, kao i usklađenih dinarskih iznosa, njihovih izmena i ukidanja u Registru, uvek je organ u čijoj je nadležnosti izrada nacrta, odnosno predloga propisa koji uređuje postupak u okviru koga se ta taksa, odnosno naknada naplaćuje.

Izuzetno, obveznik upisa drugih cena usluga koje se ne uređuju zakonom koji propisuje republičke administrativne takse su organi koji uređuju cenu usluga ili organi koji pripremaju predlog cene usluga koje usvaja Vlada.

Obveznik upisa, odnosno ažuriranja postupaka, može u potpunosti uključiti u upis i ažuriranje podataka o postupku organ koji sprovodi konkretan postupak.

Cilj i svrha zakona

Član 3.

Cilj ovog zakona je uređenje pitanja uspostavljanja i upravljanja Registrom, koji sadrži tačne i ažurne podatke o postupcima kako bi se obezbedile precizne i javno dostupne informacije o postupcima koje organi sprovode i uspostavila jedinstvena metodologija za njihovo standardizovano, efikasno i ekonomično vođenje.

Svrha ovog zakona je uređenje postupaka u skladu sa načelima i metodološkim pravilima propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, i uređenje kontrole postupanja u skladu sa propisanim metodološkim pravilima.

II. REGISTAR

Nadležnost za uspostavljanje i upravljanje Registrom

Član 4.

Registar uspostavlja i njime upravlja organ državne uprave nadležan za obavljanje stručnih poslova koji se odnose na sprovođenje regulatorne reforme i analizu efekata propisa (u daljem tekstu: nadležni organ), uz tehničku podršku službe Vlade nadležne za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave (u daljem tekstu: Služba Vlade).

Upravljanje Registrom iz stava 1. ovog člana podrazumeva:

1) poslove sprovođenja kontrole upisa podataka o postupku u Registar, u skladu sa čl. 13. i 14. ovog zakona;

2) poslove sprovođenja prethodne i naknadne kontrole usklađenosti postupka sa Metodologijom, u skladu sa čl. 10. do 12. ovog zakona;

3) prikupljanje i obradu inicijativa za izmenu neefikasnih propisa kojima se uređuju postupci upisani u Registar, u cilju pojednostavljenja tih postupaka i njihovog dodatnog usklađivanja sa Metodologijom;

4) analizu postupaka i podnošenje inicijativa organima za izmenu neefikasnih propisa.

Služba Vlade obavlja stručne poslove koji se odnose na čuvanje, sprovođenje mera zaštite i obezbeđivanje sigurnosti i bezbednosti podataka u Registru.

Načela upravljanja Registrom

Član 5.

Upravljanje Registrom se zasniva na sledećim načelima:

1) javnosti i dostupnosti, koje podrazumeva da su upisani podaci o postupku javno dostupni, bez naknade, putem Portala eUprava u delu koji se odnosi na Registar;

2) ažurnosti i tačnosti, koje podrazumeva da obveznik upisa u propisanom roku vrši upis i izmene, odnosno brisanje podataka o postupku;

3) koordinacije i saradnje, koje podrazumeva da organi sarađuju u vezi sa upisom podataka o postupku, ako su postupci iz njihove nadležnosti povezani i međuzavisni;

4) odgovornosti, koje podrazumeva da je obveznik upisa u čijoj nadležnosti je izrada nacrta i predloga propisa kojim se uređuje postupak dužan da blagovremeno i tačno izvrši upis podataka o postupku, kao i svih promena u vezi sa postupkom, u skladu sa ovim zakonom.

5) jednostavnosti koje podrazumeva da su podaci o postupku iskazani na jednostavan i jasan način tako da su razumljivi svakom korisniku.

Registracija postupaka i predmet upisa

Član 6.

U Registar se upisuju svi postupci koje, na zahtev privrednih subjekata i građana sprovode organi, kao i sve promene o tim postupcima.

Upis u Registar se vrši elektronskim putem.

Podaci koji se upisuju u Registar

Član 7.

Registar obavezno sadrži podatke o postupku, i to:

1) naziv postupka;

2) registracioni broj postupka (dodeljuje se prilikom registracije postupka);

3) naziv obveznika upisa postupka u Registar;

4) naziv organa nadležnog za sprovođenje postupka i sedište;

5) lice odgovorno za podatke unete u Registar;

6) naziv uže organizacione jedinice zadužene za sprovođenje postupka;

7) naziv nadzornog organa;

8) nivo vlasti na kome se postupak sprovodi (republički, pokrajinski, lokalni)

9) podatak o tome da li se radi o postupku za privredu, građane ili mešovitom postupku;

10) pun naziv propisa sa naznakama o njihovom objavljivanju, a koji su pravni osnov za sprovođenje postupka, uz navođenje brojeva članova kojima su postupci propisani;

11) svrha postupka;

12) opis postupka;

13) način pokretanja postupka;

14) mesto podnošenja zahteva;

15) učestalost postupka (jednokratno ili periodično);

16) rok u kome je stranka dužna da pokrene postupak, ukoliko je propisan rok;

17) propisana sankcija, odnosno pravna posledica za nepostupanje u propisanom roku;

18) obrazac zahteva;

19) podatke koje organ pribavlja po službenoj dužnosti, sa punim nazivom registra iz koga se ti podaci pribavljaju, kao i vlasnika podataka;

20) javne isprave i druga dokumenta koja sadrže podatke neophodne za odlučivanje, uz navođenje koje podatke iz tih dokumenata koristi u postupanju;

21) taksa, naknada i drugi finansijski izdaci (cena usluge) i propis kojim je utvrđena;

22) broj računa i poziv na broj za uplatu;

23) drugi organi koji učestvuju u sprovođenju postupka, naziv organa i aktivnost;

24) povezani postupci;

25) zakonski rok za postupanje organa;

26) uputstvo o pravnom sredstvu (prigovor, žalba, tužba);

27) vreme važenja akta donetog u postupku;

28) status postupka u skladu sa članom 12. ovog zakona;

29) datum početka, odnosno prestanka primene propisa kojim se uređuje postupak;

30) broj podnetih zahteva na godišnjem nivou;

31) drugi podaci.

Bližu sadržinu podataka iz stava 1. ovog člana koji se upisuju u Registar uređuje Vlada, na predlog nadležnog organa.

Javna dostupnost podataka iz Registra

Član 8.

Na Portalu eUprava, javno su dostupni sledeći podaci iz Registra:

1) naziv postupka;

2) organ nadležan za sprovođenje postupka;

3) naziv uže organizacione jedinice zadužene za sprovođenje postupka;

4) nivo vlasti na kome se postupak sprovodi (republički, pokrajinski, lokalni)

5) podatak o tome da li se radi o postupku za privredu, građane ili mešovitom postupku;

6) pun naziv propisa koji su osnov za sprovođenje postupka (pravni osnov), kao i brojevi članova kojim su postupci propisani;

7) svrha postupka;

8) opis postupka;

9) način pokretanja postupka;

10) mesto podnošenja zahteva;

11) rok u kome je stranka dužna da pokrene postupak, ukoliko je propisan rok;

12) propisana sankcija, odnosno pravna posledica za nepostupanje u propisanom roku;

13) obrazac zahteva;

14) javne isprave i druga dokumenta koja sadrže podatke neophodne za odlučivanje, uz navođenje koje podatke organ pribavlja po službenoj dužnosti, a koje dostavlja stranka;

15) taksa, naknada i druge dažbine i drugi finansijski izdaci (cena usluge);

16) broj računa i poziv na broj za uplatu;

17) zakonski rok za postupanje organa;

18) uputstvo o pravnom sredstvu (prigovor, žalba, tužba);

19) vreme važenja akta donetog u postupku;

20) datum početka, odnosno prestanka primene propisa kojim se uređuje postupak.

Na Portalu eUprava su dostupni svi podaci o svakom postupku potrebni za uredno podnošenje zahteva, a dodatnom opcijom svaki korisnik može da vidi i detaljne podatke iz stava 1. ovog člana.

Bližu sadržinu podataka iz st. 1. i 2. ovog člana uređuje Vlada, na predlog nadležnog organa.

III. METODOLOŠKA PRAVILA ZA UREĐENJE I SPROVOĐENJE POSTUPAKA

Načela uređenja i sprovođenja postupaka

Član 9.

Postupak se uređuje u skladu sa sledećim načelima:

1) efikasnosti, koje podrazumeva da se povezani i međuzavisni postupci, za koje postoji opravdanost i mogućnosti, spoje ili sprovode preko jedinstvenog upravnog mesta, odnosno kroz objedinjeno postupanje u zavisnosti od nadležnosti za sprovođenje, ili ukinu ukoliko ne postoji opravdanost za njihovo dalje postojanje;

2) delotvornosti i ekonomičnosti, koje podrazumeva da se postupak uredi na način koji omogućava njegovo vođenje uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, uz pribavljanje podataka po službenoj dužnosti, propisivanje jednostavnih i jasnih obrazaca zahteva, kao i elektronsko vođenje postupka kada su za to ispunjeni uslovi.

3) određenosti, koje podrazumeva da su podaci neophodni za odlučivanje, odnosno dokazi, rokovi i visina cene usluge, takse i druge dažbine precizno određeni ili jasno odredivi;

4) korelacije cene usluge, odnosno taksi koje se naplaćuju u postupku sa troškovima koji nastaju u postupanju, koje podrazumeva da cena usluge, odnosno taksa mora odgovarati troškovima sprovođenja postupka i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu, osim u slučaju koncesija i naknada za korišćenje javnih dobara;

5) načelo odgovornosti, koje podrazumeva utvrđivanje odgovornosti u slučaju nepoštovanja načela utvrđenih ovim zakonom.

Metodologiju uređenja postupaka, u skladu sa načelima propisanim ovim članom, bliže uređuje Vlada, na predlog nadležnog organa.

Prethodna kontrola usklađenosti postupka sa načelima uređenja i sprovođenja postupka i Metodologijom

Član 10.

Prethodna kontrola usklađenosti postupka sa načelima uređenja i sprovođenja postupaka i Metodologijom podrazumeva davanje mišljenja nadležnog organa na propis kojim se uređuje administrativni postupak pre slanja propisa na usvajanje.

Prethodnu kontrolu usklađenosti postupka iz stava 1. ovog člana, vrši nadležni organ ako je pravni osnov za upis postupka, odnosno podatka, propis koji Vlada predlaže Narodnoj skupštini, odnosno donosi.

Za propise iz stava 2. ovog člana na koje nadležni organ izdaje mišljenje u postupku kontrole analize efekata propisa, mišljenje se izdaje u tom postupku.

Prethodnu kontrolu usklađenosti postupka sa načelima uređenja i sprovođenja postupaka i Metodologijom na pokrajinskom nivou vrše pokrajinski organi, odnosno službe nadležne za propise.

Prethodnu kontrolu usklađenosti postupka sa načelima uređenja i sprovođenja postupaka i Metodologijom na nivou jedinica lokalnih samouprava vrši organ lokalne samouprave ili ovlašćeno lice u okviru uprave u skladu sa odlukom ili internim aktom jedinice lokalne samouprave.

U postupku donošenja propisa na osnovu kog će se postupak upisivati u Registar, obveznik upisa u obrazloženju propisa navodi opis postupka, sve njegove bitne elemente, svrhu postupka kao i na koji načini će se postupak sprovoditi od njegovog početka do kraja.

Bitni elementi administrativnog postupka iz stava 6. ovog člana su: naziv postupka; naziv organa, odnosno organizacije koja će biti nadležna za sprovođenje postupka; nivo vlasti na kome se postupak sprovodi (republički, pokrajinski, lokalni); kome je namenjen postupak (privrednim subjektima i/ili građanima); način pokretanja i sprovođenja postupka (elektronski i/ili u papiru); rok u kome je stranka dužna da pokrene postupak, ukoliko je propisan rok; da li je predviđena sankcija, odnosno pravna posledica za nepostupanje u propisanom roku; da li je predviđeno propisivanje obrazaca zahteva; koje podatke organ pribavlja po službenoj dužnosti i iz kojih javnih evidencija, sa punim nazivom registra iz koga se ti podaci pribavljaju, kao i vlasnika podataka; javne isprave i druga dokumenta koja sadrže podatke neophodne za odlučivanje, uz navođenje koje podatke iz tih dokumenata koristi u postupanju, a koje stranka mora da dostavi uz zahtev; da li se predviđa taksa, naknada i drugi finansijski izdaci (cena usluge) i propis kojim se to utvrđuje; naziv drugog organa koji učestvuje u sprovođenju postupka i njegova aktivnost, ukoliko u postupku učestvuje drugi organ; naziv postupaka sa kojima je povezan postupak koji se opisuje; zakonski rok za postupanje organa po zahtevu stranke; da li je postupkom predviđena dvostepenost u odlučivanju; vreme važenja akta donetog u postupku, ukoliko se u postupku izdaje akt, kao i naziv akta koji se izdaje; broj podnetih zahteva na godišnjem nivou ukoliko se radi o postupku koji već postoji.

Naknadna kontrola usklađenosti postupka sa načelima uređenja i sprovođenja postupka i Metodologijom

Član 11.

Naknadna kontrola predstavlja kontrolu usklađenosti postupka sa načelima uređenja i sprovođenja postupka i Metodologijom, nakon donošenja propisa, upisa postupka u Registar i potvrđivanja shodno članu 12. ovog zakona.

Naknadnu kontrolu usklađenosti postupka sa načelima uređenja i sprovođenja postupka i Metodologijom, vrši nadležni organ.

Ako u postupku naknadne kontrole, nadležni organ oceni da propisani postupak upisan u Registar nije u skladu sa Metodologijom, predložiće Vladi da zaduži nadležni organ državne uprave za pripremu, predlaganje, odnosno donošenje tog propisa da isti uskladi sa Metodologijom, odnosno da drugom organu preporuči da obezbedi to usaglašavanje.

Ako je predlagač, odnosno donosilac propisa iz stava 3. ovog člana organ državne uprave pre donošenja odluke Vlade, obavezno se pribavlja mišljenje tog organa.

IV. UPIS U REGISTAR

Upis postupka u Registar

Član 12.

Obveznik upisa je u obavezi da upiše, odnosno ažurira svaki postupak za koji je nadležan u smislu ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom i Metodologijom donetom na osnovu ovog zakona i to u roku propisanom ovim zakonom.

Obveznik upisa rešenjem imenuje i razrešava administratora organa za postupke i bez odlaganja o tome obaveštava nadležni organ, koji mu obezbeđuje pristup Registru.

Obveznik upisa određuje ovlašćena lica koja vrše upis i ažuriranje svih postupaka iz nadležnosti organa u Registar, i o tome obaveštava nadležni organ.

Administrator organa iz stava 2. ovog člana je u obavezi da blagovremeno podnese zahtev za upis, ažuriranje ili brisanje postupka nadležnom organu, u skladu sa ovim zakonom.

Po prijemu zahteva nadležni organ omogućava pristup Registru, ovlašćenim licima iz st. 3. i 4. ovog člana, najkasnije u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva. Ovlašćeno lice iz st. 3. i 4. ovog člana unosi sve podatke o postupku u Registar.

Administrator organa iz stava 2. ovog člana vrši proveru i potvrđivanje ispravnost podataka upisanih u Registar.

Potvrđivanje upisanih podataka iz stava 6. ovog člana, ne isključuje prethodno dostavljanje propisa nadležnom organu na mišljenje.

Uz upis podataka, obveznik upisa u Registar upisuje naziv propisa u skladu sa kojim je izvršio upis.

Organ nadležan za prethodnu kontrolu iz člana 10. ovog zakona, određuje ovlašćena lica koja vrše proveru usklađenosti postupka sa ovim zakonom i Metodologijom.

Izuzetno od stava 9. ovog člana, na nivou jedinica lokalne samouprave ovlašćena lica se određuju odlukom ili internim aktom iz člana 10. stav 5. ovog zakona.

Danom stupanja na snagu, odnosno primene propisa ukoliko je odložena primena propisa, odnosno odredbi propisa, kojim se uređuje postupak, podaci o postupku postaju javno dostupni na Portalu eUprava, u delu koji se odnosi na Registar.

Danom prestanka važenja odredbi propisa kojim se uređuje postupak, postupak se arhivira.

Način funkcionisanja Registra i sadržaj portala, kao i postupak upisa, izmene upisa i brisanja postupka, povezivanja sa Pravno-informacionim sistemom Republike Srbije koji se objavljuje na internet stranama Javnog preduzeća Službeni glasnik, kao i način potvrđivanja ispravnosti podataka, statusa registracije postupka i ostalih elemenata propisanih ovim članom, bliže uređuje Vlada, na predlog nadležnog organa.

Kontrola upisa podataka o postupku

Član 13.

Kontrola upisa podataka o postupku obuhvata kontrolu upisa, ažurnosti i tačnosti tih podataka.

Kontrolu upisa postupka vrši nadležni organ iz člana 10. ovog zakona.

Ako nadležni organ utvrdi da upis nije izvršen od strane obveznika upisa, odnosno da nije potvrđen, nadležni organ će pozvati obveznika upisa da u roku od osam dana izvrši upis, odnosno potvrđivanje.

Ako nadležni organ utvrdi da propisani postupak nije tačno i ažurno upisan u Registar, pozvaće obveznika upisa da ga bez odlaganja ispravi, odnosno ažurira.

Rokovi za upis u Registar

Član 14.

Obveznik upisa upisuje podatke u vezi sa novim, odnosno izmenama ili ukidanjem postojećeg postupka, u skladu sa propisanim rokovima i to:

1) ako je pravni osnov propis, najkasnije do dana stupanja na snagu tog propisa, osim u slučaju iz tačke 3) ovog stava;

2) ako je pravni osnov opšti akt na koji prethodnu saglasnost daje Vlada, odnosno organ državne uprave, najkasnije do dana podnošenja tog akta Vladi, odnosno organu državne uprave radi pribavljanja te saglasnosti;

3) ako je pravni osnov propis koji donosi imalac javnih ovlašćenja u vršenju javnih ovlašćenja, najkasnije do podnošenja nacrta tog akta nadležnom ministarstvu radi pribavljanja mišljenja;

4) ako je pravni osnov opšti akt imaoca javnih ovlašćenja koji ne spada u opšte akte iz tač. 1) do 3) ovog stava, do dana objavljivanja tog akta.

Postupak iz stava 1. ovog člana dobija status "aktivanˮ u Registru, stupanjem na snagu propisa odnosno početkom primene, odnosno danom stupanja na snagu ili početka primene odredbi kojima je uređen taj postupak.

Nadzor

Član 15.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove državne uprave preko upravne inspekcije.

V. KAZNENE ODREDBE

Prekršajna odgovornost obveznika upisa

Član 16.

Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice obveznika upisa ako ne postupi u skladu sa obavezom iz člana 14. ovog zakona.

VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Obaveze organa državne uprave i imaoca javnih ovlašćenja u cilju formiranja ažurnog Registra

Član 17.

Obveznici upisa su dužni da najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu uredbe iz člana 12. stav 13. ovog zakona, izvrše upis postupaka koji se odnose na privredne subjekte u Registar, u skladu sa ovim zakonom i Upustvom za popis administrativnih postupaka, uz potvrdu administratora organa iz člana 12. ovog zakona.

Obveznici upisa su u obavezi da popišu sve administrativne zahteve koji se odnose na poslovanje u Republici Srbiji, a koji predstavljaju uslov za poslovanje i poslovno nastanjivanje, najkasnije do 1. januara 2023. godine.

Obveznici upisa su u obavezi da sve postupke iz svoje nadležnosti koji se odnose na građane upišu i ažuriraju podatke o njima u Registru, u skladu sa ovim zakonom, i to najkasnije do 1. januara 2023. godine.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, jedinice lokalne samouprave svoju obavezu upisa postupaka mogu da izvrše do 1. januara 2024. godine.

Organ državne uprave nadležan za vođenje Registra i služba Vlade nadležna za elektronsku upravu dužni su da najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona omoguće javnu dostupnost podataka iz Registara za postupke koji su ažurirani u Registru do dana iz stava 1. ovog člana, a u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Nadležni organ i obveznici upisa dužni su da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu zakona imenuju lica iz člana 12. ovog zakona.

Organ državne uprave nadležan za vođenje Registra dužan je da u roku od deset dana od ispunjenja obaveze organa iz stava 6. ovog člana, omogući obveznicima upisa korisnički pristup Registru radi svih budućih upisa, ispravki i dopuna podataka u elektronskoj evidenciji Registra u skladu sa članom 12. ovog zakona.

Podaci iz Registara koji se odnose na postupke propisane republičkim propisima, od značaja za prava i obaveze građana biće javno dostupni počev od 1. januara 2023. godine.

Registrom će biti obuhvaćeni svi administrativni postupci za građane i privredne subjekte najkasnije do 1. januara 2025. godine, u kojem roku će biti javno dostupni na Portalu eUprava, u delu koji se odnosi na Registar.

Jedinice lokalnih samouprava su u obavezi da donesu odluke ili interne akte iz člana 10. stav 5. ovog zakona najkasnije do 1. januara 2023. godine.

Izuzetak od primene pojedinih odredaba Zakona

Član 18.

Izuzetno od odredaba ovog zakona, Narodna banka Srbije može da koristi Registar za upis svojih postupaka i upravljanje tim postupcima u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, pri čemu se na Narodnu banku Srbije u tom slučaju ne primenjuju odredbe čl. 10, 11, 13. i 14. ovog zakona.

Rok za donošenje podzakonskih propisa

Član 19.

Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stupanje na snagu

Član 20.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Predlog zakona o registru administrativnih postupaka, ima pre svega za cilj uspostavljanje sigurnijeg, transparentnijeg i predvidljivijeg poslovnog okruženja i smanjenje udela ukupnih administrativnih troškova u BDP-u. Uspostavljanje Registra administrativnih postupaka (u daljem tekstu: Registar) kao javno dostupne elektronske baze svih administrativnih postupaka koje, na zahtev privrednih subjekata i građana sprovodi javna uprava, ima za cilj da pojednostavi ostvarivanje prava i izvršenje obaveza regulisanim subjektima, odnosno, da smanji administrativno opterećenje privredi i građanima.

Naime, privredni subjekti i građani radi ostvarivanja nekih svojih prava i ispunjavanja obaveza često ne znaju šta je sve od dokumentacije neophodno da podnesu da bi ostvarili to svoje pravo ili ispunili obavezu, da li postoji obrazac zahteva, na koji način mogu da podnesu zahtev, koji iznos takse se plaća i na koji račun, te nije neuobičajeno da od službenika na šalterima dobijaju i različite informacije u skladu sa internim procedurama različitih filijala.

Takođe, u definisanju uslova poslovanja, organi javne uprave i drugi organi i organizacije, koji imaju javna ovlašćenja, značajno utiču na sveukupan poslovni ambijent i jednostavnost poslovanja, kroz regulisanje načina na koji privredni subjekti izvršavaju svoje obaveze ili ostvaruju svoja prava.

Često složeni, dugotrajni i komplikovani administrativni postupci, ali i drugi administrativni zahtevi, definisani na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou, negativno utiču na poslovanje privrednih subjekata, stvarajući nepotrebno administrativno opterećenje odnosno troškove.

Uspostavljanjem Registra, biće javno dostupne na jednom mestu sve informacije o administrativnim postupcima koji su propisani republičkim propisima i propisima autonomne pokrajine, dokumentima i podacima potrebnim za njihovo sprovođenje, što će omogućiti značajne direktne i indirektne uštede u vezi sa podnošenjem brojnih zahteva, odnosno ispunjavanjem poslovnih obaveza, kao i efikasniji rad javne uprave. Uspostavljanje registra doprineće i većoj pravnoj sigurnosti imajući u vidu da će informacije o administrativnim postupcima (nadležnom organu za sprovođenje postupka, pravnom osnovu, svrsi i opisu postupka, obrascu zahteva, dokumentima koji se podnose uz zahtev, taksama, naknadama i drugim dažbinama koje podnosilac zahteva treba da plati, roku za postupanje, uputstvu o pravnom sredstvu) u svakom trenutku biti u skladu sa važećim propisima. Takođe, na ovaj način obezbeđuje se jednoobraznost u postupanju, a građani i privreda će u svakom trenutku imati uvid u dokumentaciju, obrasce, iznose taksi i naknade.

Sa druge strane, metodologija uređivanja administrativnih postupaka osiguraće da svi budući administrativni postupci budu jasno definisani, uz propisivanje svih bitnih elemenata postupaka, čime će se obezbediti bolji kvalitet propisa, a samim tim i veća pravna sigurnost. Naime, obavezna primena metodoloških pravila za uređenje postupaka (kroz prethodnu i naknadnu kontrolu postupaka), doprineće većoj efikasnosti u postupanju (spajanje međuzavisnih i povezanih postupaka putem jedinstvenog upravnog mesta), većoj delotvornosti i ekonomičnosti (uređivanje postupka tako da se omogući njegovo vođenje bez odugovlačenja i uz što manje troškove po stranku, drugog učesnika u postupku, pa i samog državnog organa, uz pribavljanje podataka po službenoj dužnosti, propisivanje jednostavnih i jasnih obrazaca zahteva, kao i elektronsko vođenje postupka kada su za to ispunjeni uslovi), veću preciznost i određenost (jasno propisivanje dokumentacije potrebne za odlučivanje, rokova za postupanje, visine takse, pravnog sredstva), kao i poštovanje načela metodologije utvrđivanja troškova pružanja javne usluge (cena usluge mora odgovarati troškovima sprovođenja postupka i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu).

Najznačajniji korak za smanjenje administrativnih troškova je povećanje efikasnosti i transparentnosti rada javne uprave i uspostavljanje interaktivnog elektronskog portala, odnosno Registra. Na ovaj način smanjuje se i mogućnost korupcije. Ovaj zakon će doprineti razvoju elektronske uprave, koja je predviđena Zakonom o elektronskoj upravi ("Službeni glasnik RS", broj 27/18) kojim je propisana obaveza državnih organa i organizacija, organa i organizacija pokrajinske autonomije, organa i organizacija jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, posebnih organa preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja da elektronski upravno postupaju i elektronski komuniciraju.

Usvajanjem zakona, pozitivno se utiče na ispunjavanje ekonomskih odredaba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u smislu unapređenja i poboljšanja poslovnog okruženja u Srbiji. Rezultati primene ovog zakona, pozitivno će uticati na slobodno kretanje kapitala i usluga, čime će se stvoriti pretpostavke za ispunjenje Kopenhagenskih ekonomskih kriterijuma, koji predstavljaju uslov za punopravno članstvo Republike Srbije u Evropskoj uniji. Primena zakonskih odredaba, doprineće i ispunjavanju određenih uslova u pregovararačkom procesu, u smislu stvaranja preduslova za uspostavljanje jedinstvene kontaktne tačke za usluge (što je dodatno objašnjeno u okviru Analize efekata zakona).

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Glava I - Osnovne odredbe (Čl. 1-3.)

Članom 1. uređen je predmet zakona. Zakonom se uređuje uspostavljanje i vođenje Registra, ali i metodologija uređivanja administrativnih postupaka, kako bi se uveo jedinstven pristup prilikom njihovog propisivanja. Ovim članom, propisano je da je predmet uređenja ovog zakona uspostavljanje, upravljanje i vođenje, sadržina, način korišćenja i druga pitanja od značaja za upravljanje Registrom administrativnih postupaka. Takođe, navedenim članom definišu se načela za uređenje i sprovođenje administrativnih postupaka i utvrđuju ovlašćenja za donošenje metodoloških pravila kojima se uređuju administrativni postupci, kao i sadržaj Registra vidljiv na portalu eUprave.

Članom 2. definisani su pojmovi koji se koriste u Predlogu zakona. S obzirom da se zakonom uvodi pojam administrativnog postupka, bilo je neophodno definisati šta se smatra administrativnim postupkom, odnosno šta administrativni postupak nije. Shodno navedenom, zakonom je propisano da je administrativni postupak u smislu ovog zakona, upravni i drugi postupak koji sprovode državni organi i organizacije, organi i organizacije autonomnih pokrajina i organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija, kao i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja i koji se pokreću po zahtevu privrednih subjekata i građana radi ostvarivanja određenog prava ili ispunjavanja propisane obaveze, a koji se upisuje u Registar administrativnih postupaka u skladu sa ovim zakonom i Metodologijom utvrđenom na osnovu ovog zakona. Administrativni postupak se odnosi na ostvarivanje prava, obaveza i pravnih interesa privrednih subjekata i građana u kojima organi izdaju licence, dozvole, odobrenja, saglasnosti, rešenja, uverenja, potvrde, sertifikate, izveštaj, mišljenje, obaveštenje, svedočanstvo, uslove, deklaraciju, zapisnik, lične i druge dokumente, izvode iz službnih evidencija ili unose dostavljene podatke i dokumente u određene javne evidencije u skladu sa zakonom. Administrativnim postupkom se u smislu ovog zakona ne smatraju sudski postupci i postupci koje sprovode imaoci javnih ovlašćenja poverenih od strane suda, postupci koji proističu iz radnog odnosa u organu, kao i postupci koji se pokreću na zahtev organa, a koje sprovodi drugi organ.

Administrativni postupak podrazumeva sledeće korake: podnošenje zahteva (podneska) od strane fizičkog/pravnog lica nadležnom organu ili organizaciji, sa potrebnom dokumentacijom, informacijama, uplatom taksi/naknada i sl., sprovođenje postupka u skladu sa podnetim zahtevom i na kraju izdavanje akta odnosno dobijanje odgovora (pozitivnog ili negativnog) u skladu sa podnetim zahtevom, od strane nadležnog organa ili organizacije. Administrativni postupak predstavlja proces izdavanja licence, dozvole, saglasnosti, odobrenja, rešenja, uverenja, autorizacije, sertifikata, potvrde, izvoda iz službenih evidencija i ostalih akata koje, u skladu sa važećim propisima, izdaju nadležni organi i organizacije. Takođe, administrativni postupak može biti i podnošenje prijave, izveštaja i evidencija, ukoliko postoji obaveza da se nadležni organ obaveštava o određenim činjenicama, te u tom smislu, administrativni postupak treba shvatiti šire od upravnog postupka, s obzirom da obuhvata svako obraćanje nadležnom organu radi ostvarivanja nekog prava ili obaveze. Shodno navedenom, administrativni postupak obuhvata sve upravne postupke, ali i druge postupke u kojima se ostvaruju određena prava ili ispunjavaju obaveze, a koje sprovode organi.

Istim članom, definisan je i pojam Registra, kao jedinstvene, centralizovane, elektronske evidencije o administrativnim postupcima i administrativnim zahtevima koji se sprovode u Republici Srbiji. To praktično znači, da će zainteresovana lica - putem "pretrage" portala, na jednostavan način moći će da dođu do informacija o načinu na koji mogu da ostvare svoja prava ili ispune svoje obaveze, šta im je od dokumenata za to potrebno, koliko će ih koštati, u kojem vremenskom periodu će se postupak odvijati, kao i to da li i kome mogu da se žale. Takođe, pojedini postupci će se u potpunosti sprovoditi preko Registra. Obveznik upisa, odnosno ažuriranja podataka u Registar, je organ u čijoj je nadležnosti izrada nacrta, odnosno predloga propisa kada predlagač propisa nije Vlada, a kojim se uređuje postupak. Izuzetak će postojati kada je reč o republičkim administrativnim taksama, njihovim izmenama i ukidanju u Registru, gde će obveznik upisa, uvek biti organ u čijoj je nadležnosti izrada nacrta, odnosno predloga propisa koji uređuje postupak u okviru koga se ta taksa naplaćuje, u cilju "rasterećenja" Ministarstvo finansija, kao organa u čijoj nadležnosti se nalazi zakon kojim se uređuju administrativne takse. Izuzetno, obveznik upisa drugih cena usluga koje se ne uređuju zakonom koji propisuje republičke administrativne takse, jeste organ koji uređuje cenu usluge, ili organ koji priprema predlog cene usluge, koje usvaja Vlada. Definisanjem pojmova, pravi se precizna razlika između obveznika upisa postupka u Registar i naziva organa nadležnog za sprovođenje postupka, kako bi se jasno propisala uloga svakog od ovih učesnika. Iz tog razloga se i u članu 7. st. 3. i 4. u okviru podataka koji se upisuju u Registar propisuje da je potrebno navesti oba ova učesnika, ukoliko postupak ne sprovodi organ koji je i predlagač propisa kojim se taj postupak propisuje.

Tačkom 4), stava 1. istog člana, definisan je pojam administrativnog zahteva, koji predstavlja uslove koje privredni subjekti i ostali pružaoci usluga treba da ispunjavaju kako bi nesmetano obavljali poslovanje, kao i poslovno nastanjivanje. Za razliku od postupaka, zahtevi ne podrazumevaju obraćanje privrednih subjekata nadležnim institucijama, pa samim tim i ne postoji postupak koji se vodi.

Članom 3. definisani su cilj i svrha zakona. Cilj zakona je, uređenje pitanja uspostavljanja i upravljanja Registrom, koji sadrži tačne i ažurne podatke o postupcima kako bi se obezbedile precizne i javno dostupne informacije o postupcima koje organi sprovode i uspostavila jedinstvena metodologija za njihovo standardizovano, efikasno i ekonomično vođenje. Svrha zakona je uređenje postupaka u skladu sa načelima i metodološkim pravilima propisanim ovim zakonom i podzakonskim propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Glava II - Registar (Čl. 4-8.)

Članom 4. Predloga zakona, definisana je nadležnost za uspostavljanje i upravljanje Registrom. Nadležnost za uspostavljanje i upravljanje Registrom, poverena je organu državne uprave nadležnom za obavljanje stručnih poslova koji se odnose na sprovođenju regulatorne reforme i analizu efekata propisa. Tehničku podršku, pruža služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave - Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Upravljanje Registrom podrazumeva:

 poslove sprovođenja kontrole upisa podataka o postupku u Registar, tj. u skladu sa čl. 13. i 14. Predloga zakona;

 poslove sprovođenja prethodne i naknadne kontrole usklađenosti postupka sa metodologijom, u skladu sa čl. 11. i 12. Predloga zakona;

 prikupljanje i obradu inicijativa za izmenu neefikasnih propisa kojima se uređuju postupci upisani u Registar, u cilju pojednostavljenja tih postupaka i njihovog dodatnog usklađivanja sa metodologijom. To praktično znači, da će sva zainteresovana lica moći nadležnom organu da ukažu na neefikasne postupke, a sve u cilju njihovog pojednostavljenja. Nadležni organ će sve inicijative uzeti u razmatranje;

 podnošenje inicijativa organima za izmenu neefikasnih propisa. Nadležni organ će nakon prikupljanja i obrade inicijativa, podnositi organima nadležnim za donošenje propisa inicijative za izmenu neefikasnih postupaka.

Članom 5. Predloga zakona, uređena su načela upravljanja Registrom. Cilj uspostavljanja Registra jeste, da zainteresovana lica mogu sve informacije bez naknade pronaći na jednom mestu. Ovo će se ostvariti kroz načelo javnosti i dostupnosti, koje će obezbediti da upisani podaci o postupku budu javno dostupni, bez naknade, putem portala Registra, kao poddomena portala eUprava. Takođe zainteresovana lice će moći da se pouzdaju u informacije koje se nalaze u Registru, odnosno da u svakom trenutku budu sigurni da je ono što se nalazi na portalu eUprava u skladu sa važećim propisima što će se obezbediti kroz načelo ažurnosti i tačnosti, koje podrazumeva da obveznik upisa u propisanom roku vrši upis i izmene, odnosno brisanje podataka o postupku. Načelo koordinacije i saradnje, obezbediće međusobnu saradnju organa u vezi sa upisom podataka o postupku, u slučaju povezanih i međuzavisnih postupaka. Načelo odgovornosti, koje podrazumeva da je obveznik upisa u čijoj nadležnosti je izrada nacrta i predloga propisa kojim se uređuje postupak, dužan da blagovremeno i tačno izvrši upis podataka o postupku, kao i svih promena u vezi sa postupkom, u skladu sa ovim zakonom, obezbediće da Registar sadrži podatke o svim postojećim administrativnim postupcima. Načelo jednostavnosti obezbediće da svi podaci o postupku budu iskazani na jednostavan i jasan način tako da su razumljivi svakom korisniku.

Članom 6. Predloga zakona, propisana je registracija postupaka i predmet upisa, koje na zahtev privrednih subjekata i građana sprovode organi, kao i sve promene u vezi sa tim postupcima.

Čl. 7. i 8. propisani su podaci koji se upisuju u Registar. Zakon pravi razliku između podataka koji se upisuju u Registar i podataka koji su javno dostupni zainteresovanim licima. Zainteresovanim licima će biti javno dostupni svi podaci koji su od značaja za ostvarivanje određenog prava ili ispunjenje određene obaveze. Naime, Registar će obezbediti podatke o tome koji je organ nadležan za sprovođenje postupka, kojim propisima je predmetni postupak uređen, koja je svrha postupka kako bi zainteresovana lica mogla da razumeju razloge postojanja određenog postupka, opis svakog postupka, neophodnu dokumentaciju za rešavanje po zahtevu, iznons taksi i drugih izdataka, rokove u kojima je stranka i nadležni organ dužan da postupi, kao i druge podatke od značaja za postupak.

Glava III. - Metodološka pravila za uređenje i sprovođenje postupaka

(Čl. 9-11.)

Kako bi se obezbedila pravna sigurnost i jedinstven pristup u propisivanju administrativnih postupaka, a sve sa ciljem da svaki postupak sadrži propisom definisane elemente, Predlogom zakona se propisuju metodološka pravila za uređenje i sprovođenje administrativnih postupaka.

Članom 9. propisana su načela za uređenje i sprovođenje postupka. Načelo efikasnosti, obezbediće da se prilikom propisivanja postupaka, kada je reč o postupcima koji su povezani i međuzavisni, preispita opravdanost i mogućnosti za njihovo spajanje ili sprovođenje, putem jedinstvenog upravnog mesta. Načelo delotvornosti i ekonomičnosti, obezbediće da se postupci propisuju na način koji omogućava njihovo vođenje bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, uz pribavljanje podataka po službenoj dužnosti, propisivanje jednostavnih i jasnih obrazaca zahteva, kao i elektronsko vođenje postupka kada su za to ispunjeni uslovi. Načelo određenosti, obezbediće da svi podaci neophodni za odlučivanje, odnosno dokazi, rokovi i visina cene usluge, takse i druge dažbine budu precizno određeni ili jasno odredivi. Načelo korelacije cene usluge, odnosno taksi koje se naplaćuju u postupku sa troškovima koji nastaju u postupanju, obezbediće da cena usluge, odnosno taksa mora odgovarati troškovima sprovođenja postupka i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu, osim u slučaju koncesija i naknada za korišćenje javnih dobara. Načelo odgovornosti, obezbediće poštovanje propisivanja postupaka u skladu sa prethodnim načelima, imajući u vidu da propisuje utvrđivanje odgovornosti u slučaju nepoštovanja načela utvrđenih ovim zakonom.

Članom 10. Predloga zakona, uređen je postupak sprovođenja prethodne kontrole usklađenosti postupka sa načelima uređenja i sprovođenja postupka i Metodologijom.

Kako bi se obezbedilo poštovanje uređenja postupaka u skladu sa propisanim načelima, propisana je i kontrola usklađenosti postupka sa metodologijom. Prethodna kontrola usklađenosti postupka sa metodologijom, podrazumeva davanje mišljenja nadležnog organa na propis kojim se uređuje administrativni postupak, pre slanja propisa na usvajanje.

Imajući u vidu činjenicu da se administrativni postupci sprovode na tri nivoa vlasti, i to republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, bilo je neophodno definisati prethodnu kontrolu usklađenosti postupaka na sva tri nivoa.

Prethodnu kontrolu usklađenosti postupka, odnosno upisanih podataka o postupku sa metodologijom, vrši nadležni organ, ako je pravni osnov za upis postupka, odnosno podatka, propis koji Vlada predlaže Narodnoj skupštini, odnosno donosi.

Prethodnu kontrolu usklađenosti postupka sa metodologijom na pokrajinskom nivou vrše pokrajinski, organi, odnosno službe nadležne za propise.

Kada je reč o jedinicama lokalne samouprave, prethodnu kontrolu usklađenosti postupka sa metodologijom na nivou jedinica lokalnih samouprava, vrši lokalni organ uprave ili ovlašćena lica u okviru uprave, u skladu sa odlukom ili internim aktom jedinice lokalne samouprave.

Prethodna kontrola se sprovodi tako što obveznik upisa, u postupku donošenja propisa na osnovu kojeg će se postupak upisati u Registar, u okviru obrazloženja propisa navodi opis postupka, sve njegove bitne elemente, svrhu postupka kao i način na koji će se postupak sprovoditi od njegovog početka do kraja. Bitni elementi administrativnog postupka koje je neophodno upisati u Registar su: naziv postupka; naziv organa, odnosno organizacije koja će biti nadležna za sprovođenje postupka; nivo vlasti na kome se postupak sprovodi (republički, pokrajinski, lokalni); kome je namenjen postupak (privrednim subjektima i/ili građanima); način pokretanja i sprovođenja postupka (elektronski i/ili u papiru); rok u kome je stranka dužna da pokrene postupak, ukoliko je propisan rok; da li je predviđena sankcija, odnosno pravna posledica za nepostupanje u propisanom roku; da li je predviđeno propisivanje obrazac zahteva; koje podatke organ pribavlja po službenoj dužnosti i iz kojih javnih evidencija, sa punim nazivom registra iz koga se ti podaci pribavljaju, kao i vlasnika podataka; javne isprave i druga dokumenta koja sadrže podatke neophodne za odlučivanje, uz navođenje koje podatke iz tih dokumenata koristi u postupanju, a koje stranka mora da dostavi uz zahtev; da li se predviđa taksa, naknada i drugi finansijski izdaci (cena usluge) i propis kojim se to utvrđuje; naziv drugog organa koji učestvuju u sprovođenju postupka i njegova aktivnost, ukoliko u postupku učestvuje drugi organ; naziv postupaka sa kojima je povezan postupak koji se opisuje; zakonski rok za postupanje organa po zahtevu stranke; da li je postupkom predviđena dvostepenost u odlučivanju; vreme važenja akta donetog u postupku, ukoliko se u postupku izdaje akt, kao i naziv akta koji se izdaje; broj podnetih zahteva na godišnjem nivou ukoliko se radi o postupku koji već postoji.

Nadležni organ koji sprovodi prethodnu kontrolu, takođe pruža i pomoć obveznicima upisa postupaka u Registar, imajući u vidu da se obveznik upisa u toku donošenja propisa može obratiti nadležnom organu, radi prethodnih konsultacija koje su vezane za usklađivanje propisa sa metodologijom.

Članom 11. uređena je naknadna kontrola usklađenosti postupka sa načelima uređenja i sprovođenja postupka i Metodologijom. Naknadnu kontrolu, sprovodi nadležni organ. Ova kontrola se zasniva na kontroli usklađenosti postupka sa metodologijom, nakon donošenja i upisa propisa u Registar, a nakon usvajanja propisa kojim su postupci uređeni i to potvrđivanjem shodno članu 12. Predloga zakona.

Istim članom, propisano je i postupanje nadležnog organa, u slučaju da propisani administrativni postupak nije u skladu sa načelima i metodologijom.

Glava IV - Upis u registar (Čl. 12-15.)

Članom 12. Predloga zakona, regulisan je postupak upisa u Registar. S obzirom na to da je cilj ovog zakona uređenje pitanja uspostavljanja i upravljanja Registrom, koji sadrži tačne i ažurne podatke o postupcima kako bi se obezbedile precizne i javno dostupne informacije o svim postupcima, propisuje se obaveza upisa svakog postupka za koji je određeni organ nadležan. Naime, obveznik upisa je u obavezi da upiše, odnosno ažurira svaki postupak za koji je nadležan u smislu predmetnog zakona, a u skladu sa zakonom i metodologijom, odnosno rokovima koji su takođe propisani ovim zakonom.

Svaki obveznik upisa rešenjem imenuje i razrešava administratora organa za postupke (uz obavezno obaveštavanje nadležnog organa), kome po prijemu obaveštenja nadležna služba Vlade obezbeđuje pristup Registru. Upis postupaka u Registar sprovode službena lica zaposlena kod obveznika upisa, nakon čega administrator organa sprovodi proveru i verifikaciju ispravnosti podataka upisanih u Registar. Organ nadležan za prethodnu kontrolu, određuje ovlašćena lica koja vrše proveru usklađenosti postupka sa metodologijom.

Članom 13. Predloga zakona, regulisana je kontrola upisa podataka o postupku.

Kontrola upisa podataka o postupku, predstavlja neku vrstu tehničke kontrole i podrazumeva kontrolu upisa, ažurnosti i tačnosti podataka o postupcima i sprovodi je nadležni organ. U postupku kontrole ovog upisa, možemo razlikovati dve situacije:

- ako nadležni organ utvrdi da upis nije izvršen od strane nadležnog obveznika upisa, odnosno da nije verifikovan, nadležni organ će pozvati obveznika upisa da u roku od osam dana izvrši upis;

- ukoliko nadležni organ utvrdi da propisani postupak nije tačno i ažurno upisan u Registar, u kom slučaju će opomenuti organ državne uprave koji je predlagač, odnosno donosilac tog propisa da ga bez odlaganja ažurira.

Članom 14. propisani su rokovi za upis podataka u Registar, u zavisnosti od toga da li je postupak regulisan zakonom ili podzakonskim propisom, kao i u zavisnosti od toga koji organ je nadležni za donošenje propisa. Shodno navedenom, zakonom se propisuju sledeći rokovi:

1) ako je pravni osnov propis, najkasnije do dana stupanja na snagu tog propisa;

3) ako je pravni osnov propis koji donosi imalac javnih ovlašćenja u vršenju javnih ovlašćenja, najkasnije do podnošenja nacrta tog akta nadležnom ministarstvu radi pribavljanja mišljenja;

4) ako je pravni osnov opšti akt imaoca javnih ovlašćenja koji ne spada u opšte akte iz prethodne tačka, do dana upućivanja tog akta na objavljivanje u skladu sa zakonom, odnosno objavljivanja akta.

U poslednjem stavu istog člana, određen je i trenutak kada postupak dobija status "aktivan" u Registru.

Članom 15. Predloga zakona, određena je institucija koja sprovodi nadzor nad primenom predmetnog zakona.

Glava V - Kaznene odredbe (Član 16.)

Članom 16. utvrđena je prekršajna odgovornost za obveznika upisa u Registar, koja podrazumeva novčanu kaznu u rasponu od 20 000 do 100 000 dinara, ukoliko obveznik ne ispuni obavezu iz člana 14. Predloga zakona i ne izvrši upis podataka u skladu sa propisanim rokovima.

Glava VI - Prelazne i završne odredbe (Čl. 17-20.)

Članom 17. Predloga zakona, propisane su obaveze organa državne uprave i imaoca javnih ovlašćenja u cilju vođenja ažurnog Registra.

Članom 18. propisani su izuzeci od primene pojedinih odredaba ovog zakona. Naime, odredbe čl. 10, 11, 13. i 14. ne primenjuju se na Narodnu banku Srbije može da koristi Registar za upis svojih postupaka i upravljanje tim postupcima u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima. Narodna banka Srbije, izuzima se iz primene zakona iz razloga što je reč o instituciji koja je u skladu sa Ustavom Republike Srbije samostalna i nezavisna u vršenju svojih funkcija, te se njen položaj, ovlašćenja i funkcije, kao i odnosi prema organima i organizacijama Republike Srbije, uređuju Zakonom o Narodnoj banci. Dodatno, propisi i drugi akti Narodne banke Srbije, kao ni administrativni postupci koje sprovode, a koji su uređeni propisima čiji je predlagač Narodna banka Srbije, ne mogu biti predmet kontrole, niti bilo kakvog ispitivanja organa državne uprave, niti je to cilj ovog zakona.

Članom 19. propisan je rok za donošenje podzakonskih propisa kojima će se urediti uspostavljanje i funkcionisanje Registra.

Pored uspostavljanja Registra, u rokovima koji su navedeni zakonom, u roku od 90 dana od stupanja na snagu zakona, Vlada će doneti podzakonske propise kojima se uređuje:

- sadržina podataka koji se upisuju u Registar;

- metodološka pravila za uređenje administrativnih postupaka;

- postupak obrazovanja i funkcionisanja Registra, kao i metodologiju razmene podataka u Registru, postupak upisa, izmene upisa i brisanja postupka, povezivanje sa pravno - informacionim sistemom Službenog glasnika Republike Srbije, kao i način potvrđivanja ispravnosti podataka i ostalih elemenata postupka upisa u Registar.

Članom 20. propisano je, da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje zakona potrebno je popuniti slobodna radna mesta u RSJP-Odeljenje za transformaciju i modernizaciju usluga javne uprave, koje će upravljati Registrom i sprovoditi prethodnu i naknadnu kontrolu administrativnih postupaka. Zapošljavanje će se vršiti u skladu sa raspoloživim budžetskim sredstvima.

Sa druge strane sredstva za nastavak pojednostavljenja i digitalizaciju administrativnih postupaka od značaja za poslovanje biće obezbeđena iz donatorskih sredstava Evropske unije (IPA 2019).

Mapiranje administrativnih postupaka za građane na republičkom nivou, kao i popis i pojednostavljenje određenog broja postupaka finansiraće se iz Projekta unapređenja usluga elektronske uprave koji Republika Srbija realizuje sa Svetskom bankom (Projekat EDGe), preko Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 02.04.2021.