NAKNADA MATERIJALNE I NEMATERIJALNE ŠTETE PROISTEKLE IZ NEOSNOVANOG LIŠENJA SLOBODE: Odšteta za dan u zatvoru do 120 evra

Prilikom odmeravanja visine naknade pravosnažno oslobođenima za vreme provedeno iza rešetaka, u obzir se uzimaju brojni faktori – od uslova u pritvoru, do vrste krivičnog dela koja je oštećenom bila stavljena na teret. Posle odluke Vrhovnog kasacionog suda da poništi pravosnažnu presudu kojom je fudbalski sudija Srđan Obradović bio osuđen na godinu dana zbog zloupotrebe službenog položaja i oslobodi ga odgovornosti, ovaj sportski radnik ima zakonsko pravo da od države traži naknadu. Ne zato što je osuđen, pa oslobođen, već zato što je tokom istrage koja je vođena protiv njega, u pritvoru neosnovano proveo 29 dana.

Mogućnost naplate štete zbog neosnovanog pritvora ima i biznismen Miroslav Mišković, koji je pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu oslobođen odgovornosti za utaju poreza. Vlasnik “Delta holdinga” je od hapšenja u decembru 2012. godine, u pritvoru proveo sedam meseci. Imaće je i pripadnici MUP-a Milan Dumanović i Mladen Trbović ukoliko drugostepeni sud potvrdi oslobađajuću presudu koja im je izrečena proteklog petka.

U Državnom pravobranilaštvu koje tokom sudskog postupka zastupa interese države, navode da je prošle godine podneto 82 tužbe za naknadu materijalne i nematerijalne štete proistekle iz neosnovanog lišenja slobode.

Da bi ostvarili pravo na naknadu, oni koji podnose zahtev najpre treba da se obrate Ministarstvu pravde. U zahtevu, podnosilac treba da navede iznos za koji smatra da je adekvatan za nanetu štetu.

Resorno ministarstvo, odnosno njegova komisija koja odlučuje o podnetim zahtevima, dužno je da podnosiocu odgovori u roku od tri meseca od podnošenja zahteva. Ukoliko članovi komisije smatraju da je opredeljeni iznos neadekvatan oni predlažu drugi. Ako podnosilac zahteva i ministarstvo ne postignu dogovor, o visini naknade – odlučuje sud.

U Državnom pravobranilaštvu kažu da za prošlu godinu nema pravnosnažnih odluka u ovim predmetima i da ne mogu da govore o iznosima koji su dosuđivani.

– Tokom 2019. donete su 23 pravosnažne sudske odluke. Najniži dosuđeni iznos po danu bio je 2.190,48 dinara, dok je najviši bio 10.000 dinara. Prosečno je u ovoj godini isplaćeno 5.612,22 dinara – navode iz pravobranilaštva.

Sledeće, 2020. godine, najniži dosuđeni iznos za neosnovano lišenje slobode po danu bio je 1.937,32 dinara, a najviši 14.500 dinara.

Naknada nematerijalne štete, napominju u Državnom pravobranilaštvu, predstavlja satisfakciju kojom se ublažavaju poremećaji u psihofizičkoj sferi oštećenog.

– Za ovaj vid štete najrelevantniji faktori su vreme provedeno u pritvoru, uslovi boravka i humanost, odnosno nehumanost zatvorskih uslova, ponašanje zatvorskog osoblja, nanošenje verbalnih i realnih uvreda i torture, nedostatak radnog angažovanja i druge okolnosti u vezi sa boravkom u zatvorskim uslovima – navode iz pravobranilaštva.

Na visinu naknade utiče i vrsta krivičnog dela koja je oštećenom stavljena na teret, odnosno da li je reč o delu koje nailazi i na posebnu moralnu osudu i prezir sredine, ugled koji je oštećeni uživao pre neosnovanog lišenja slobode. Na odmeravanje visine naknade utiče i korišćenje sredstava rehabilitacije i činjenica da li je oštećeni zahtevao objavljivanje presude na osnovu saopštenja posle neopravdanog pritvora ili neosnovane osude, životna dob osobe koja je neosnovano lišena slobode i njeno porodično stanje, zanimanje, društvena aktivnost, raniji život, neosuđivanost, odnosno osuđivanost, ograničenje u napredovanju u službi, prekinuto školovanje, omalovažavanje ili neprihvatanje u mestu prebivališta i radnoj sredini, kao i druge okolnosti.

Nesporno je da najveći uticaj ima ranija osuđivanost oštećenog, što je sasvim opravdano, jer je njegov raniji život bio nedoličan, društveno neprihvatljiv i nailazio na moralnu osudu, pa eventualno ponovno pritvaranje takve osobe ne nailazi na dodatnu moralnu osudu sredine niti dodatno narušavanje ugleda u meri većoj od one koja je već ranije nastupila.

– Visina naknade nematerijalne štete treba da zavisi i od ekonomskog stanja društva u kome se dosuđuje, te činjenice da početni postupak državnih organa, sprovođenje istrage i pritvor nije bio nezakonit, predstavljaju takođe faktor koji utiče na odmeravanje visine naknade. To, naravno, nikako ne znači da nesporna zakonitost određivanja pritvora može da utiče na osnov prava na naknadu štete – navode iz pravobranilaštva.

I sam zakonodavac je zbog značaja zaštićenog dobra, kao što su prava ličnosti koja se kao takva jemče Ustavom, pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode i neosnovane osude, utvrdio kao objektivnu odgovornost države bez obzira na krivicu.

Marina Andrejić (50) iz Majilovca kod Velikog Gradišta provela je u pritvoru 703 dana zbog sumnje da je 2010. godine na njivi, motikom, ubila sina Đorđa (13). Iako je od države tražila deset miliona dinara odštete, dobila je samo dva. Novac joj, kako je rekla, nije bitan jer i dalje ne zna šta je sa njenim sinom.

Andrejevićevu je Viši sud u Požarevcu u dva navrata osudio na po 20 godina zatvora, ali je drugostepeni sud, zbog nedostatka dokaza, doneo oslobađajuću presudu.

Po izlasku iz pritvora, ona je požarevačkom Višem sudu podnela zahtev za naknadu štete, ali je odbijena uz obrazloženje da je sama kriva za odugovlačenje postupka i trajanje pritvora – jer je menjala iskaze.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 03.04.2022.
Naslov: Redakcija