ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA: Postoje izuzeci kada se može koristiti tuđe autorsko pravo, a Zakon ih navodi kao ograničenja autorskih prava

Iako su danas informacije lako dostupne svim korisnicima interneta, određeni sadržaj je zaštićen Zakonom o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019).

Advokat Uroš Z. Nedeljković kaže da svaki autorski sadržaj samim tim što je objavljen stiče određenu zaštitu u širem smislu. Ovakvu vrstu prava karakteriše isključivost, odnosno samo autor sme da sa svojim autorskim delom radi šta mu je volja i niko drugi.

“U užem smislu možemo govoriti o povredama autorskog prava, odnosno kada se sadržaj neovlašćeno preuzima, menja, ne navodi se izvor ili autor i slično. Tada se “zaštita” ostvaruje u sudskom postupku. Postoje i druge vrste povreda, kao na primer povreda prava na žig. Žig je pravo kojim se štiti određeni znak, bio on grafički ili verbalni, a preduslov zaštite je, za razliku od autorskog prava, upis u određeni registar. Tek upisom u registar žigova nosilac prava stiče isključivost da žig koristi. Na primer, ukoliko je logo ili naziv usluge kompanije zaštićen kao žig niko drugi osim nosioca prava na žig ne može ga koristiti”, objašnjava Nedeljković.

Kada je reč o kaznama koje su predviđene za neovlašćeno korišćenje sadržaja one su propisane u Krivičnom zakoniku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019). Međutim, bitno je napomenuti da je samo krivično pravo tu da se bavi težim oblicima povreda prava, te ukoliko vam delatnost nije “piraterija” ili sličan oblik ponašanja uglavnom se u praksi radi o građansko-pravnoj odgovornosti za štetu.

“Često se u javnosti navodi da je neki medij “platio kaznu” zato što je neovlašćeno koristio nečije autorsko delo, a zapravo radi se o naknadi materijalne i nematerijalne štete autoru. Reč “svojina” u nazivu intelektualne svojine znači baš kao što i glasi – to je nešto tuđe i ne uzima se bez odobrenja. Međutim, postoje zakonski izuzeci kada se može koristiti tuđe autorsko pravo, a zakon ih navodi kao ograničenja autorskih prava”, navodi Nedeljković.

Suspenzija isključivih prava i prava na naknadu znači da pod određenim uslovima možete preuzeti tuđ sadržaj bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade.

“Ako izuzmemo postupke pred državnim organima, a u okviru izveštavanja javnosti putem medija o tekućim događajima, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade dozvoljeno je umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava. Tu se pre svega misli na pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe, na političke, verske i druge govore koji se održavaju na javnim skupovima, u državnim organima, slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja”, ističe advokat Uroš Nedeljković.

Vest da se desila saobraćajna nezgoda može se preneti sa nekog sajta, ali se mora navesti izvor. Ukoliko biste preneli autorski tekst ili kolumnu bez dozvole i plaćanja naknade, iako se radi o medijskom sadržaju načinili biste povredu prava.

Takođe, za medijsko izveštavanje je bitno pravo citiranja kada možete koristiti određeni deo tuđeg autorskog dela i to bez dozvole autora i plaćanja naknade, ali morate to raditi u manjem obimu uz obavezno navođenje autora.

Uslovi su da je delo objavljeno i da se kratki delovi teksta, bez izmena, integrišu u drugo delo ako je to neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference, uz jasnu naznaku da je reč o citatu.

“Preveliki obim preuzimanja može se smatrati zloupotrebom prava na citiranje, na primer kada biste celu knjigu objavili pod navodnicima. Međutim, ukoliko navedete pasus iz nekog teksta i navedete autora, to je dozvoljeno. Takođe, ukoliko navedete odlomak iz nekog teksta, a ne navedete autora to je povreda prava”, kaže advokat.

Iako je oblast intelektualne svojine široka, a pravila i ograničenja su brojna, na kraju se sve svodi na pristojnost. Kao što je pristojno pitati nekoga da li se možete poslužiti njegovom stvari, tako je pristojno tražiti dozvolu autora za objavu dela i navesti ga kao autora. Autoru znači da bude označen kao takav, jer čak iako ne ostvaruje dobit od svog dela, samo priznanje autorstva mu daje podstrek da dalje stvara.

“Ukoliko možete da citirate svog ujaka koji izgovara smešne rečenice na slavi, čime posredno govorite kako je zanimljiva osoba, zašto to ne biste činili i sa bilo kojim drugim autorom koji je verovatno takođe zanimljiva osoba kao vaš ujak”, zaključuje advokat Uroš Nedeljković.

Uslovi korišćenja sajta su ugovor kojim vlasnik definiše sajt i sebe prema neodređenom posetiocu koji sajtu pristupa. Korisnik nije u mogućnosti da pregovara o ovim uslovima, te se otud ovakvi ugovori zovu ugovori po pristupu.

Uslovima korišćenja sajta vlasnik sajta se prvenstveno identifikuje kao pravno ili fizičko lice i određuje pravila pod kojima se njegov sajt može koristiti. Ne postoje uslovi korišćenja koji su standardni, već je potrebno da budu izrađeni u svakom pojedinačnom slučaju, odnosno za svaki pojedinačni sajt. U ovim uslovima se, pored ostalog, može odrediti i način korišćenja sadržaja na sajtu, dalje preuzimanje ili izmena.

Mnogi olako shvataju ovakvu vrstu ugovora, te ih često prepisuju sa američkih sajtova ili pišu stvari koje su sa stanovišta našeg ili evropskog prava nevažeće, odnosno “mrtvo slovo u brauzeru”.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 02.04.2022.
Naslov: Redakcija