ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA I KRIVIČNI ZAKONIK: Inicijativom za izmenu ZOBS-a, predloženo je da se opšte ograničenje brzine u naseljenim mestima, na deonicama gde je to neophodno, sa 50 kilometara na čas smanji na 30. Takođe je predloženo da se na auto-putevima, na deonicama gde je to nužno, sa dosadašnjih 130 brzina ograniči na 100 kilometara na čas

Posle tragičnog događaja u Nišu, kada su 4. januara ove godine u saobraćajnoj nesreći stradali pešaci Andrej Prekljušaj (12) i Dejan Ilić (47), javnost u Srbiji se ujedinila i počela borbu za bezbedniju Srbiju. Osećaj nespokojstva zbog sve češćih saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, zabrinutosti za decu i nezadovoljstvo zbog blage kaznene politike za krivična dela protiv bezbednosti saobraćaja – naveli su građane da pokrenu inicijativu za izmenu određenih članova Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020 - dr. zakon) i Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).

Građanima Niša, a potom i drugih gradova Srbije, u ovoj borbi priključio se i Savo Bojanić, otac tragično nastradale Andree Bojanić, koja je 18. jula 2013. godine udarena kolima u Ustaničkoj ulici u Beogradu i koja je od zadobijenih povreda preminula.

Njegovi punomoćnici Danko Cvejić i Nenad Janković, kako kažu, "pravno su uobličili" predloge oca nastradale devojke i ostalih građana nezadovoljnih zakonskim rešenjima i sve zainteresovane pozvali da potpišu peticiju za izmenu dvaju zakona. Peticija se za sada može potpisati na internetu, a planiran je da njeno potpisivanje uskoro bude organizovano i na više punktova širom Srbije.

– Kada je inicijativa pokrenuta, Savo Bojanić nije želeo da mladić koji je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula njegova ćerka bude strože kažnjen, nego da spreči da ijedno dete više strada u saobraćajnim nesrećama. Njegov cilj je da zaštiti najpre decu učesnike u saobraćaju, a potom i sve ostale – kaže Danko Cvejić, jedan od punomoćnika Save Bojanića.

Inicijativom za izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) na putevima, predloženo je da se opšte ograničenje brzine u naseljenim mestima, na deonicama gde je to neophodno, sa 50 kilometara na čas smanji na 30. Takođe je predloženo da se na auto-putevima, na deonicama gde je to nužno, sa dosadašnjih 130 brzina ograniči na 100 kilometara na čas.

– Koliki je značaj poštovanja ograničenja brzine u naseljenim mestima, vidi se već iz same činjenice da se svakim kilometrom prekoračenja brzine drastično povećava put kočenja, pri čemu se višestruko smanjuje šansa pešaka da preživi nalet vozila. Najosetljiviji učesnici u saobraćaju su biciklisti, pešaci i deca. Ovi učesnici u saobraćaju predstavljaju najvredniju zaštitnu kategoriju, jer su suočeni sa vrlo malom verovatnoćom da prežive nalet vozila koje je prekoračilo brzinu. U Oslu i Helsinkiju već je uvedeno smanjenje brzine na 30 kilometara na sat u naseljenim mestima, i u ta dva grada za godinu dana nijedan biciklista ili pešak nije smrtno stradao. Ograničenjem brzine od 100 kilometara na čas na auto-putevima, povećala bi se bezbednost putnika i smanjio broj saobraćajnih nesreća pri velikim brzinama – objašnjava advokat Cvejić.

Inicijativom za izmenu ZOBS-a predloženo je i da vozači koji upravljaju vozilom bez izdate vozačke dozvole, odnosno nakon njenog oduzimanja, ne budu kažnjavani novčanom ili zatvorskom kaznom, kako to sada predviđa ovaj zakon, već i jednom i drugom kaznom.

– Kada govorimo o izmenama Krivičnog zakonika, predlažemo da se on menja u pogledu visine kazne za saobraćajne nesreće u kojima je došlo do smrti jednog ili više lica, tako da umesto sadašnje zatvorske kazne od dve do 12 godina, ubuduće predviđena kazna bude od pet do 15 godina, kao za ubistvo. Takođe, predlažemo da predviđena kazna za nasilničku vožnju sa smrtnim ishodom bude 30 godina zatvora, kao i da se uvede kazna doživotne zabrane upravljanja motornim vozilom. Uvereni smo da će hitnim usvajanjem i doslednom primenom ovih izmena zakonskih odredbi biti spaseno mnogo ljudskih života u Srbiji, a naročito dece, i da žrtva Andree Bojanić i mnogih drugih neće biti uzaludna – kaže Cvejić.

Advokat Danko Cvejić mišljenja je da mladim vozačima koji ne poštuju ograničenje brzine i ne haju za druge učesnike u saobraćaju preventivno treba pokazati obdukcione nalaze žrtava saobraćajnih nesreća i fotografije sa mesta događaja.

– Moramo da pokušamo na svaki način da povećamo svest učesnika u saobraćaju i ukažemo im na mogućnost tragičnih posledica. Kada sledeći put pogledate u vaš brzinometar, pomislite da vaših nekoliko minuta kraće vožnje možda nekome znače čitav život – kaže Cvejić i napominje da je inicijativa za izmenu zakona u interesu svih građana naše zemlje i da zbog toga treba svi da je podrže.

Prema statističkim podacima, po broju poginulih lica u saobraćajnim nesrećama po broju stanovnika, Srbija se uz Rumuniju i Bugarsku, nalazi među najnebezbednijim državama u Evropi. Istovremeno, statistika pokazuje da je u našoj zemlji trend da se za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja izriču paradoksalno blage kazne, kojima se evidentno ne ostvaruje pozitivan efekat kaznene politike. Čak više od 67 odsto svih kazni koje su izrečene za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja otpada na uslovne osude. Za njima slede novčane kazne, dok se u svega oko 10 odsto slučajeva izriču zatvorske kazne. Dosuđene zatvorske kazne uglavnom su blage i često ispod propisanog minimuma.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 27.04.2021.
Naslov: Redakcija