Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI: Zbog mogućih prevara neophodan oprez pri kupovini putem društvenih mreža. U slučaju onlajn kupovine robe od fizičkih lica, odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive i organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete, osim da upute na samostalni sudski postupak, odnosno privatne tužbe


Brojni građani Srbije, u želji da uštede neki dinar, bili su prevareni nakon što su na društvenim mrežama naručivali odeću, obuću, telefone i računare. Njima su često na kućne adrese, umesto oglašavanih, stizali artikli lošeg kvaliteta, a prevaranti na Fejsbuku i Instagramu su, u poslednje vreme, otišli i korak dalje, pa su lakoverne potrošače oštetili za stotine evra tako što su im prodavali nepostojeća letovanja, kuće i placeve!

Kupovina preko društvenih mreža je poslednjih godina, a naročito od pandemije korona virusa, doživela svoju ekspanziju, a ovaj tekst vam otkriva kako da bezbedno kupujete preko interneta i kako da se zaštite od prevaranata koji vrebaju na društvenim mrežama.

Naime, kada je u pitanju garderoba, brojni građani žalili su se da su, umesto naručenog, dobijali robu neuporedivo lošijeg kvaliteta koja ni u tragovima nije ličila na onu sa slika. U nekim slučajevima je to bio potpuno drugi artikl, pa su tako buduće mlade umesto venčanice dobijali polo majice, a dešavalo se i da, naručivši cipele, dobiju dve potpuno različite, u različitim brojevima. Građani koji su naručivali tehniku, umesto telefona dobijali su cepanice, a oni koji su naručivali računare nekoliko cigli.

Međutim, pojedinci su nedavno prevareni i za mnogo veće pare. Slađan J. iz BiH, kako su mediji pisali, svoje žrtve prevario je tako što im se na društvenim mrežama predstavljao kao vlasnik apartmana u Grčkoj. Za ime profila na Fejsbuku birao je imena nepostojećih vila. Koristio je slike luksuznih i modernih smeštaja iz Grčke i Hrvatske proglašavajući ih za smeštaj u Pefkohoriju ili Haniotiju i izdavao ih po ceni od najmanje 45 evra po danu. Nakon izvršene transakcije, kada bi se već bližio datum putovanja, Slađan J. bi gasio telefon i brisao profil sa koga se oglašavao. Na ovaj način od jedne porodice uzeo je čak 700, a od druge dve po 450 evra.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da su potrošači ranije najčešće prijavljivali prevare sa odećom i obućom, ali da sada više nema pravila.

- Na društvenim mrežama se sada prodaje bukvalno sve što postoji i nude se sve moguće usluge. Ima raznih prevara sa garderobom, hranom, pa i lekovima i proteinima koji posebno zabrinjavaju jer to može biti i opasno po zdravlje čoveka. Prosto je neverovatno na šta se sve ljudi upecaju, misleći da će proći jeftinije. Prodavali su im, preko društvenih mreža, čak i kuće i placeve, gde su kao kaparu ostavljali od 100 do 5.000 evra. Nakon toga, ugase nalog, i kao da ne postoje - objašnjava Papović, koji podseća da se na sajtu NOPS može naći lista od preko 300 neregistrovanih trgovaca na društvenim mrežama koji ne poštuju Zakon o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019).

Goran Papović objašnjava da, u slučaju onlajn kupovine robe od fizičkih lica, odredbe Zakona o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014, 6/2016 - dr. zakon i 44/2018 - dr. zakon) nisu primenjive i organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete, osim da ih upute na samostalni sudski postupak, odnosno privatne tužbe.

 - Kupci to mogu prijaviti Odeljenju za visokotehnološki kriminal pri MUP i podneti privatnu tužbu, ali to je dugotrajan proces - upozorava on.

Šta mora pisati na stranici?:

  • Poslovno ime firme
  • Adresa sedišta
  • Kontakt podaci
  • Matični broj (MB)
  • Poreski identifikacioni broj (PIB)
  • Detaljni podaci o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove

Kako se zaštiti?

  • Proverite na Agenciji ua privredne registre (APR) podatke o firmi
  • Da li je firma aktivna, da li je u blokadi, kako posluje?
  • Izguglajte proizvod koji vas zanima kao i Fejsbuk ili Instagram stranicu koja ga prodaje
  • Čitajte komentare ili postove koji su napisani o stranici sa koje hoćete da kupite robu
  • Proverite koliko je dugo aktivna stranica, ako i kakvi su komentari na samoj stanici
  • Ukoliko imate neku prepisku sa administratorima stranice, obavezno napravite "print skrin"
  • Insistirajte da proizvod opišu što bolje i preciznije
  • Ukoliko ste naručili proizvod, a dobili nešto sasvim drugo, pokušajte da na normalan način ugovorite povraćaj novca
  • Ukoliko se to ne desi, obavezno slučaj prijavite policiji i to odeljenju za visokotehnološki kriminal, ili tužilaštvu za visokotehnološki kriminal
Izvor: Vebsajt Kurir, 04.08.2021.
Naslov: Redakcija