NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU – Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o vazdušnom saobraćaju (“Službeni glasnik RSˮ, br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15, 66/15 - dr. zakon, 83/18, 9/20 i 62/23), u članu 3, posle tačke 3) dodaje se nova tačka 3a), koja glasi:
“3a) aerodromska saobraćajna zona je vazdušni prostor određenih dimenzija, uspostavljen oko aerodroma radi zaštite aerodromskog saobraćaja;ˮ.
U dosadašnjoj tački 3a), koja postaje tačka 3b), reči: “Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketuˮ zamenjuju se rečima: “vazduhoplovnim informativnim proizvodimaˮ.
Dosadašnje tač. 3b) – 3g) postaju tačke 3v) – 3d). Posle tačke 3d) dodaje se tačka 3đ), koja glasi:
“3đ) bezbednosno osetljiva informacija od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu je svaka informacija koja bi, u slučaju da dođe u posed neovlašćenih lica, mogla da se iskoristi za vršenje radnje nezakonitog ometanja ili da na drugi način dovede do ranjivosti sistema obezbeđivanja. U ove informacije spadaju naročito:
(1) Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
(2) Program obuke u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu;
(3) Program za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu;
(4) drugi akti označeni oznakom tajnosti i mere koje se odnose na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
(5) aerodromski program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
(6) program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu avio-prevozioca;
(7) standardne operativne procedure u vezi sa obezbeđivanjem u vazduhoplovstvu koje opisuju specifične mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu;
(8) detalji o rezultatima provera u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i drugih aktivnosti kontrole kvaliteta iz ove oblasti;
(9) informacije o pretnjama i procene rizika;
(10) informacije o incidentima u oblasti obezbeđivanja;
(11) postupci u slučaju radnji nezakonitog ometanja;
(12) planovi za vanredne situacije koji se odnose na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
(13) crteži, fotografije i video-snimci koji prikazuju tačke pregleda obezbeđivanja, opremu za obezbeđivanje koja nije vidljiva javnosti, službene prolaze, druge pristupne tačke za ulazak u kontrolisane i obezbeđivano-restriktivne zone, kao i sve druge oblasti koje mogu da ukažu na slabe tačke obezbeđivanja u vazduhoplovstvu; i
(14) informacije o radu opreme za obezbeđivanje, kao i informacije o detekcionim standardima te opreme, podešavanjima kalibracije, softveru, itd;ˮ.
Tačka 4) menja se i glasi:
“4) bespilotni vazduhoplov je svaki vazduhoplov koji se koristi autonomno ili je projektovan da se koristi autonomno ili da se njime upravlja daljinski, bez pilota u vazduhoplovu;ˮ.
Posle tačke 9) dodaje se tačka 9a), koja glasi:
“9a) daljinski pilot je fizičko lice koje je odgovorno za bezbedno obavljanje leta bespilotnog vazduhoplova upravljanjem njegovim letačkim komandama ručno ili, ako bespilotni vazduhoplov leti automatski, praćenjem njegovog kursa i zadržavanjem mogućnosti intervenisanja i promene kursa u svakom trenutku;ˮ.
Tačka 14) briše se.
Tačka 18) menja se i glasi:
“18) kontrola obezbeđivanja je način kojim može da se spreči unošenje oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, predmeta ili supstanci koje mogu biti iskorišćene da se izvrši radnja nezakonitog ometanja;ˮ.
Tačka 20) menja se i glasi:
“20) kontrolisana zona aerodroma je površina za kretanje na aerodromu, okolno zemljište i objekti ili njihovi delovi kojima je pristup kontrolisan;ˮ.
Tačka 34) menja se i glasi:
“34) obezbeđivano-restriktivna zona je deo kontrolisane zone aerodroma, koji je identifikovan kao oblast sa prioritetnim rizikom i u kome se, pored ograničenja pristupa, primenjuju i druge kontrole obezbeđivanja u vazduhoplovstvu;ˮ.
Posle tačke 38) dodaje se tačka 38a), koja glasi:
“38a) operater sistema bespilotnog vazduhoplova je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više sistema bespilotnih vazduhoplova;ˮ.
Tačka 40) menja se i glasi:
“40) operativni vazdušni saobraćaj su svi letovi koji se ne obavljaju u skladu sa pravilima za opšti vazdušni saobraćaj, već prema pravilima i procedurama koje su propisali nadležni državni organi;ˮ.
Posle tačke 44) dodaje se tačka 44a), koja glasi:
“44a) plovidbenost vazduhoplova je sposobnost vazduhoplova da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju na osnovu njegove usklađenosti sa svim propisanim zahtevima;ˮ.
Tačka 45) menja se i glasi:
“45) poznati pošiljalac je pošiljalac koji je ovlašćen da priprema robu ili poštu za svoj račun i čiji postupci ispunjavaju zajednička pravila i standarde obezbeđivanja u vazduhoplovstvu u dovoljnoj meri da se omogući prevoz robe i pošte bilo kojim vazduhoplovom;ˮ.
Tačka 49) menja se i glasi:
“49) pregled obezbeđivanja je primena tehničkih ili drugih sredstava za prepoznavanje i/ili otkrivanje oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, predmeta ili supstanci koji mogu da budu iskorišćeni za izvršenje radnje nezakonitog ometanja;ˮ.
Posle tačke 49) dodaje se tačka 49a), koja glasi:
“49a) pregled obezbeđivanja vazduhoplova je detaljan pregled unutrašnjosti i spoljašnosti vazduhoplova u svrhu otkrivanja sumnjivih predmeta, oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, predmeta ili supstanci;ˮ.
Posle tačke 54) dodaju se nove tač. 54a) i 54b), koje glase:
“54a) provera obezbeđivanja vazduhoplova je pregled onih delova unutrašnjosti vazduhoplova do kojih su putnici možda imali pristup, zajedno s pregledom prtljažnog prostora vazduhoplova, u svrhu otkrivanja sumnjivih predmeta, oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, predmeta ili supstanci;
54b) psihoaktivne supstance su alkohol, opijati, kanabinoidi, sedativi i hipnotici, kokain, drugi psihostimulansi, halucinogeni, kao i isparljivi rastvarači, dok su kofein i duvan izuzeti;ˮ.
Dosadašnja tačka 54a) postaje tačka 54v). Posle tačke 61) dodaje se tačka 61a), koja glasi:
“61a) sistem bespilotnog vazduhoplova označava bespilotni vazduhoplov i opremu za daljinsko upravljanje njime;ˮ.
Tačka 63a) briše se. Tačka 67) menja se i glasi:
“67) uslovno zabranjena zona je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija, iznad kopnenih područja ili teritorijalnih voda države, u kome je letenje vazduhoplova ograničeno u skladu sa određenim uslovima;ˮ.
Član 2.
U članu 5. stav 2. menja se i glasi:
“Državni vazduhoplovi su vazduhoplovi koji se koriste u vojne, carinske ili policijske svrhe ili koji se isključivo koriste za prevoz šefova država ili vlada i visokih državnih delegacija.ˮ.
Član 3.
Naziv člana i član 8. menjaju se i glase:
“Letenje iznad gradova, naselja, industrijskih objekata i skupova lica
Član 8.
Zabranjeno je letenje vazduhoplovom iznad gusto naseljenih područja gradova, naselja, industrijskih objekata ili iznad skupova lica na otvorenom ispod minimalne visine koja će, u slučaju opasnosti, omogućiti sletanje vazduhoplova bez nepotrebnog rizika po lica ili imovinu na zemlji, osim ako je to potrebno za poletanje ili sletanje ili ako je let prethodno odobrio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).
Propis kojim se utvrđuju minimalne visine i uslovi za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana donosi Direktorat.
Ako se let ispod propisane visine obavlja u svrhu traganja za vazduhoplovom ili spasavanja lica, gašenja požara ili se radi o letu državnog vazduhoplova, nije potrebno odobrenje Direktorata.ˮ.
Član 10. menja se i glasi:
Član 4.
“Član 10.
Bespilotni vazduhoplovi, vazduhoplovni modeli, rakete i drugi leteći objekti mogu se koristiti u privredne, naučne, obrazovne, sportske i druge svrhe tako da ne ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Operater sistema bespilotnog vazduhoplova i daljinski pilot su odgovorni za bezbednost leta bespilotnog vazduhoplova i dužni su da preduzmu sve potrebne mere kojima se obezbeđuje da se taj let obavi u skladu sa propisima i procedurama koje se primenjuju za određeni vazdušni prostor, aerodrom ili lokaciju koja je planirana za korišćenje.
Operater sistema bespilotnog vazduhoplova i daljinski pilot su dužni da obezbede, naročito kroz održavanje odgovarajućeg rastojanja u svim fazama leta, bezbednost drugih korisnika vazdušnog prostora, kao i bezbednost lica na zemlji i da svedu na minimum rizike koji mogu da nastanu prilikom korišćenja bespilotnih vazduhoplova.
U zavisnosti od prirode aktivnosti i rizika koji ta aktivnost može da predstavlja, operativnih karakteristika sistema bespilotnog vazduhoplova, karakteristika područja u kome se on koristi, kao i uslova koje mora da ispuni daljinski pilot, operacije sistema bespilotnog vazduhoplova dele se na otvorenu, posebnu i sertifikovanu kategoriju.
Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju: uslovi koji moraju da budu ispunjeni da bi se operacija sistema bespilotnog vazduhoplova svrstala u određenu kategoriju, odnosno potkategoriju; pravila i operativna ograničenja za korišćenje sistema bespilotnih vazduhoplova; pravila za sprovođenje procene operativnog rizika; uslovi koje moraju da ispune organizacije i osoblje koji učestvuju u operacijama sistema bespilotnih vazduhoplova, uključujući daljinske pilote; uslovi za projektovanje, proizvodnju i održavanje sistema bespilotnog vazduhoplova i dodataka za daljinsku identifikaciju, kao i zahtevi za organizacije i lica koji se time bave; tipovi sistema bespilotnog vazduhoplova čije projektovanje, proizvodnja i održavanje podležu sertifikaciji; uslovi koje moraju da ispune organizacije i lica koji vrše obuku osoblja koje učestvuje u operacijama bespilotnih vazduhoplova, kao i način provere stručne osposobljenosti tog osoblja u cilju izdavanja dozvola, sertifikata o osposobljenosti ili potvrda o osposobljenosti; uslovi za registraciju operatera sistema bespilotnih vazduhoplova; uslovi pod kojima bespilotni vazduhoplovi podležu evidentiranju; uslovi za izdavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili stavljanje van snage sertifikata, odobrenja, dozvola ili uslovi za davanje i važenje izjave u vezi sa korišćenjem, projektovanjem, proizvodnjom ili održavanjem bespilotnih vazduhoplova, obukom osoblja, kao i uslovi za lansiranje raketa i drugih letećih objekata.
Za izdavanje i izmenu sertifikata, odobrenja ili prihvatanje izjava u vezi sa korišćenjem, projektovanjem, proizvodnjom ili održavanjem bespilotnih vazduhoplova, obukom osoblja koje učestvuje u operacijama bespilotnih vazduhoplova, za proveru stručne osposobljenosti tog osoblja i izdavanje dozvole, sertifikata o osposobljenosti ili potvrde o osposobljenosti daljinskih pilota, kao i za registraciju operatera sistema bespilotnih vazduhoplova i evidentiranje bespilotnih vazduhoplova nadležan je Direktorat, kome se za navedene akte plaća taksa.
Za lansiranje raketa i drugih letećih objekata mora se pribaviti prethodna saglasnost pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.
Ministarstvo nadležno za poslove odbrane propisuje pravila letenja vojnih bespilotnih i daljinski pilotiranih vazduhoplova, kao i stranih vojnih bespilotnih i daljinski pilotiranih vazduhoplova prilikom izvršenja zajedničkih vežbovnih i drugih aktivnosti.ˮ.
Član 5.
U članu 12. stav 1. menja se i glasi:
“Zabranjeno je stranom vazduhoplovu da u vazdušnom prostoru Republike Srbije nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje, aktivnu opremu za snimanje i elektronsko ometanje, kao i da vrši dopunu gorivom u vazduhu.ˮ.
Član 6.
Posle člana 13. dodaju se naziv člana i član 13a, koji glase:
“Geografske zone za sisteme bespilotnog vazduhoplova Član 13a
Geografska zona za sisteme bespilotnog vazduhoplova je deo vazdušnog prostora koji se utvrđuje kako bi se olakšale, ograničile ili zabranile operacije sistema bespilotnog vazduhoplova i na taj način umanjili rizici koji proističu iz tih operacija, a koji se odnose na bezbednost, privatnost, zaštitu ličnih podataka, obezbeđivanje ili životnu sredinu.
Geografsku zonu za sisteme bespilotnog vazduhoplova određuje Direktorat, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, kao i saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove životne sredine ako se zona određuje iz razloga zaštite životne sredine.
Propisom iz stava 2. ovog člana Direktorat može da u pogledu određene geografske zone:
1) zabrani određene ili sve operacije sistema bespilotnog vazduhoplova;
2) zahteva posebne uslove ili prethodno odobrenje za određene ili sve operacije sistema bespilotnog vazduhoplova;
3) uslovi obavljanje operacije sistema bespilotnog vazduhoplova preduzimanjem određenih mera u cilju zaštite životne sredine;
4) dozvoli pristup samo određenim klasama sistema bespilotnog vazduhoplova;
5) dozvoli pristup samo onim sistemima bespilotnog vazduhoplova koji imaju određene tehničke karakteristike.
Zabranjene su operacije sistema bespilotnog vazduhoplova suprotno uslovima za njihovo odvijanje utvrđenim u propisu iz stava 2. ovog člana.
Direktorat je dužan da informacije o geografskim zonama za sisteme bespilotnog vazduhoplova koje su uspostavljene unutar vazdušnog prostora Republike Srbije stavi na raspolaganje korisnicima vazdušnog prostora u jedinstvenom digitalnom formatu.ˮ.
Član 16. menja se i glasi:
Član 7.
“Član 16.
Sistem upravljanja bezbednošću, kao sastavni deo sistema upravljanja, predstavlja sistemski pristup upravljanja bezbednošću koji obuhvata neophodne organizacione strukture, odgovornosti, nadležnosti, politike i procedure.
Vazduhoplovni subjekt je dužan da na osnovu Nacionalnog programa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu uspostavi i koristi sistem upravljanja bezbednošću, osim ako je drugačije predviđeno propisom iz stava 3. ovog člana.
Uslove pod kojima se uspostavlja i koristi sistem upravljanja bezbednošću, kao i vrste vazduhoplovnih subjekata koji moraju da uspostave sistem upravljanja bezbednošću propisuje Direktorat.ˮ.
Član 8.
U članu 17a stav 3. menja se i glasi:
“Sve informacije o podnosiocu prijave događaja, o licima koja su učestvovala u događaju, kao i svi dokumenti o događaju smatraju se poverljivim i Direktorat ih neće proslediti drugom licu, osim na zahtev pravosudnih organa Republike Srbije.ˮ.
Član 9.
U članu 18. stav 1. menja se i glasi:
“Vazduhoplovni subjekt koji planira uvođenje promene u funkcionalni sistem dužan je da o nameri uvođenja promene obavesti Direktorat, a ako Direktorat oceni da promena može da ima uticaj na bezbednost obavljanja delatnosti ili pružanja usluga, vazduhoplovni subjekt je dužan da dostavi Direktoratu bezbednosnu argumentaciju i da pribavi njegovo odobrenje za planiranu promenu.ˮ.
Član 10.
U članu 19a stav 3. reč: “šestˮ zamenjuje se rečju “osamˮ, a reči: “tehničkog zahtevaˮ zamenjuju se rečima: “zahteva sadržanog u propisu donetom na osnovu ovog zakonaˮ.
Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:
“Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na donošenje naredbe u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.ˮ.
Član 11.
U članu 23. stav 1. menja se i glasi:
“Ulazak vazduhoplova u vazdušni prostor Republike Srbije, odnosno njegov izlazak iz vazdušnog prostora Republike Srbije suprotno instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja, kao i letenje vazduhoplova suprotno uslovima koji su navedeni u odobrenju nadležnog organa, smatra se povredom vazdušnog prostora Republike Srbije.ˮ.
Član 12.
U članu 36. reči: “određivanje vertikalnih i horizontalnih granica vazdušnog prostora koje su u nadležnosti jedinica kontrole letenja, izrađivanje navigacionih postupaka prilaženja, dolaska i odlaska za određeni aerodromˮ zamenjuju se rečima:
“određivanje vertikalnih i horizontalnih granica vazdušnog prostora koji je u nadležnosti jedinica kontrole letenja i aerodromskih saobraćajnih zona, procedura za instrumentalno letenjeˮ.
Član 37. menja se i glasi:
Član 13.
“Član 37.
U Republici Srbiji primenjuju se klase vazdušnog prostora koje, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, određuje Vlada u skladu sa klasifikacijom vazdušnog prostora koju je utvrdila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO).
Operateri vazduhoplova i pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi su dužni da se pridržavaju uslova koji su propisom iz stava 3. ovog člana određeni za korišćenje klasa vazdušnog prostora.
Uslovi za korišćenje klasa vazdušnog prostora u opštem vazdušnom saobraćaju određuju se propisom koji donosi Direktorat.ˮ.
Član 14.
U članu 38. stav 2. menja se i glasi:
“Mrežu ruta vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji usklađuje pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi.ˮ.
Član 15.
Naziv člana i član 40. menjaju se i glase:
“Vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora koji je u nadležnosti jedinica kontrole letenja i aerodromskih saobraćajnih zona
Član 40.
Vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora u oblasti nadležnosti jedinica kontrole letenja utvrđuje pružalac usluga kontrole letenja, uzimajući u obzir klasu vazdušnog prostora, operativne i tehničke mogućnosti sistema komunikacije, navigacije i nadzora i zahteve korisnika, a uz prethodnu saglasnost Direktorata.
Vertikalne i horizontalne granice aerodromskih saobraćajnih zona odobrava Direktorat na zahtev operatera aerodroma, uz prethodno pribavljeno mišljenje pružaoca usluga kontrole letenja.ˮ.
Član 42. menja se i glasi:
Član 16.
“Član 42.
Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora, pored određivanja zabranjenih, uslovno zabranjenih i opasnih zona, obuhvata i utvrđivanje privremeno rezervisanih delova vazdušnog prostora i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora, prekograničnih zona i uslovnih ruta.
Privremeno rezervisani i privremeno izdvojeni delovi vazdušnog prostora, prekogranične zone i uslovne rute, kao i pravila za razdvajanje vazduhoplova od tih delova vazdušnog prostora, zona i ruta, određuju se propisom koji donosi Vlada, a podaci o tome objavljuju se u vazduhoplovnim informativnim proizvodima.ˮ.
Član 17.
U članu 47. stav 3. zapeta i reči: “sa aerodromskog tornjaˮ brišu se.
Član 18.
U članu 48. stav 2. menja se i glasi:
“Ako se usluge kontrole letenja pružaju domaćem vazduhoplovu koji leti po pravilima operativnog vazdušnog saobraćaja, koriste se i izrazi na srpskom jeziku utvrđeni sporazumom ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.ˮ.
Član 19.
U članu 49. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
“Ako se usluga informisanja vazduhoplova u letu pruža u opštem vazdušnom saobraćaju mogu se, umesto izraza na engleskom jeziku, koristiti izrazi na srpskom jeziku koje propisuje Direktorat.ˮ.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 51. menja se i glasi:
Član 20.
“Član 51.
Usluge uzbunjivanja su usluge koje se pružaju radi obaveštavanja odgovarajućih organizacija o vazduhoplovu kome je potrebno traganje i spasavanje, kao i pružanje pomoći tim organizacijama ako je to potrebno.
Usluge uzbunjivanja pružaju se zajedno sa uslugama kontrole letenja i uslugama informisanja vazduhoplova u letu.
Način na koji se pružaju usluge uzbunjivanja propisuje Direktorat.ˮ.
Član 21.
Član 59. menja se i glasi:
“Član 59.
Usluge vazduhoplovnog informisanja su usluge uspostavljene u okviru utvrđene oblasti pokrivenosti kojima se pružaju vazduhoplovni podaci i vazduhoplovne informacije neophodni za bezbednu, redovnu i efikasnu vazdušnu plovidbu.
Usluge vazduhoplovnog informisanja obuhvataju prijem, prikupljanje, objedinjavanje, ažuriranje, formatiranje, objavljivanje, arhiviranje i distribuciju vazduhoplovnih podataka i vazduhoplovnih informacija.
Način pružanja usluga vazduhoplovnog informisanja, uključujući i zahteve koji se odnose na sistem kvaliteta, propisuje Direktorat.ˮ.
Član 22.
Naziv člana i član 60. menjaju se i glase:
“Vazduhoplovni informativni proizvodi Član 60.
Odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje domaći i međunarodni vazdušni saobraćaj, informacije koje se odnose na bezbednost, redovnost i efikasnost vazdušne plovidbe, odstupanja od standarda koje je propisala Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva i drugi podaci koji su značajni za letenje vazduhoplova objavljuju se u vazduhoplovnim informativnim proizvodima.
Vazduhoplovni subjekti, organi državne uprave, organizacije i druga lica koja su izvor podataka značajnih za bezbedno, redovno i efikasno odvijanje vazdušne plovidbe dužni su da pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja blagovremeno dostavljaju podatke radi objavljivanja u vazduhoplovnim informativnim proizvodima.
Sadržaj i izgled vazduhoplovnih informativnih proizvoda, vrste podataka koji se unose u vazduhoplovne informativne proizvode, izvore podataka, način prikupljanja, dostavljanja i objavljivanja podataka utvrđuju se propisom koji donosi Direktorat.ˮ.
Član 23.
U članu 73. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
“Izuzeća od plaćanja naknada iz stava 1. ovog člana, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, određuje Vlada.ˮ.
Član 24.
U članu 77. stav 1. menja se i glasi:
“Izuzev u slučajevima u kojima je drugačije predviđeno ovim zakonom, javni avio-prevoz može da obavlja privredno društvo koje ima važeću operativnu dozvolu (avio-prevozilac).ˮ.
Član 25.
U članu 79. stav 4. menja se i glasi:
“U slučajevima iz stava 3. ovog člana izdaje se samo sertifikat vazduhoplovnog operatera, osim ako je ovim zakonom predviđeno da se javni avio-prevoz može obavljati i na osnovu date izjave.ˮ.
Član 26.
U članu 84. stav 1. reči: “privrednom društvu, drugom pravnom licu, preduzetniku ili državnom organuˮ zamenjuju se rečima: “operateru vazduhoplovaˮ.
Član 27.
Posle člana 85. dodaju se naziv člana i član 85a, koji glase:
“Izjava operatera balona i jedrilice Član 85a
Operateri balona i jedrilica koji obavljaju javni avio-prevoz nisu u obavezi da pribave sertifikat vazduhoplovnog operatera iz člana 84. ovog zakona, već su dužni da Direktoratu dostave odgovarajuću izjavu kojom potvrđuju da su osposobljeni da obavljaju javni avio-prevoz i da izvršavaju dužnosti operatera koje su s tim povezane. Operateri balona i jedrilica su dužni da prilikom obavljanja javnog avio-
prevoza postupaju u skladu sa uslovima navedenim u izjavi iz stava 1. ovog člana. Za prihvatanje izjave iz stava 1. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.ˮ.
Član 28.
U članu 86. stav 1. menja se i glasi:
“Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage sertifikat vazduhoplovnog operatera, obrazac sertifikata, uslovi koje mora da ispuni davalac izjave iz člana 85a ovog zakona, uslovi pod kojima se davaocu izjave zabranjuje ili ograničava obavljanje delatnosti, kao i obrazac izjave bliže se određuju propisom Direktorata.ˮ.
Član 29.
U članu 87. stav 6. posle reči: “saobraćajuˮ dodaju se reči: “koje se obavljaju uz naknaduˮ.
Član 30.
U članu 95. stav 1. reči: “a ako se radi o obavljanju posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika operater vazduhoplovaˮ zamenjuju se rečima: “a ako se radi o obavljanju posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika, operater vazduhoplova, izuzev operatera balona i jedrilica,ˮ.
Član 31.
U članu 98. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:
“Uslovi za organizaciju vazduhoplovnih manifestacija u cilju njihovog bezbednog odvijanja bliže se određuju propisom Direktorata.ˮ.
Član 32.
Posle člana 98. dodaje se naziv Poglavlja 4, naziv člana i član 98a, koji glase:
“4. Posebna odobrenja
Posebna odobrenja za obavljanje pojedinih aktivnosti Član 98a
Za obavljanje pojedinih aktivnosti koje mogu da predstavljaju određeni bezbednosni rizik operater vazduhoplova, nezavisno od toga da li obavlja komercijalno ili nekomercijalno letenje, dužan je da pribavi posebno odobrenje Direktorata i da postupa u skladu sa uslovima sadržanim u tom odobrenju.
Posebno odobrenje iz stava 1. ovog člana Direktorat izdaje ako utvrdi da operater vazduhoplova ispunjava propisane uslove za obavljanje određene aktivnosti.
Posebno odobrenje iz stava 1. ovog člana se navodi u:
1) sertifikatu vazduhoplovnog operatera, ako je reč o operateru koji poseduje taj sertifikat;
2) listi posebnih odobrenja, u svim drugim slučajevima.
Za proveru ispunjenosti uslova za izdavanje posebnog odobrenja plaća se taksa Direktoratu.
Posebno odobrenje se izdaje na neodređeno vreme.
Direktorat suspenduje ili stavlja van snage posebno odobrenje ako operater vazduhoplova prestane da ispunjava neki od propisanih uslova.
Vrste aktivnosti za čije obavljanje se zahteva posebno odobrenje, kao i uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage posebno odobrenje bliže se određuju propisom Direktorata.ˮ.
Član 106. menja se i glasi:
Član 33.
“Član 106.
Dozvola za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji je namenjen za obavljanje svih vrsta vazdušnog saobraćaja, uključujući i javni avio-prevoz, a nije obuhvaćen članom 105. stav 1. ovog zakona.
Osim ako je drugačije propisano, odredbe ovog zakona koje se odnose na dozvolu za korišćenje aerodroma shodno se primenjuju na sertifikat aerodroma.
Saglasnost za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji nije namenjen za obavljanje javnog avio-prevoza.
Direktorat vodi evidenciju aerodroma kojima je izdata dozvola za korišćenje, odnosno saglasnost za korišćenje.ˮ.
Član 34.
U članu 107. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
“Izuzetno od stava 1. ovog člana, dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma može se izdati i u slučaju da aerodrom i operater aerodroma ne ispunjavaju sve uslove iz stava 1. ovog člana, ako Direktorat, uzimajući u obzir specifičnosti pojedinog aerodroma ili druge okolnosti koje se odnose na taj aerodrom, odobri te neusaglašenosti.ˮ.
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reč: “Strukturaˮ zamenjuje se rečima:
“Uslovi i postupak odobravanja neusaglašenosti iz stava 2. ovog člana, strukturaˮ.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 35.
U članu 109. stav 2. menja se i glasi:
“Po izdavanju dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, Direktorat vrši periodične provere imaoca dozvole, odnosno saglasnosti, prema programu periodične provere.ˮ.
Član 36.
U članu 117. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
“Drveće, grmlje i drugo rastinje koje probija površi za ograničenje prepreka ili utiče na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za vizuelnu ili nevizuelnu navigaciju mora da se ukloni ili da se ograniči njegova visina na način da ne utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja.ˮ.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 37.
U članu 118. stav 1. menja se i glasi:
“Ako prepreka podleže obeležavanju, prilikom izdavanja saglasnosti za postavljanje objekata, instalacija ili uređaja koji mogu biti prepreka, Direktorat će naložiti da se prepreka obeleži i odrediti uslove za njeno obeležavanje.ˮ.
Član 38.
Posle člana 119. dodaju se naziv člana i član 119a, koji glase:
“Nevazduhoplovna svetla i lasersko zračenje u blizini aerodroma Član 119a
U blizini aerodroma zabranjeno je postavljanje i korišćenje nevazduhoplovnih svetala na zemlji koja, zbog svog intenziteta, konfiguracije ili boje, mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu ili koja mogu da spreče ili ometaju pilota u tumačenju vazduhoplovnih svetala na zemlji ili mogu da ometaju kontrolora letenja u aerodromskoj kontroli letenja.
U blizini aerodroma zabranjeno je postavljanje i korišćenje objekta, instalacije ili uređaja koji emituju lasersko zračenje i za koje je Direktorat, na osnovu bezbednosne procene, utvrdio da mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu.ˮ.
Član 39.
U članu 133. stav 3. posle reči: “humanitarne letoveˮ dodaju se zapeta i reči:
“kao i domaći i strani vazduhoplovi koji za potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane obavljaju letove sa mešovitih aerodromaˮ.
Član 40.
U članu 138. reči: “bespilotnih vazduhoplovaˮ zamenjuju se rečima: “onih bespilotnih vazduhoplova za koje je propisom iz člana 10. ovog zakona propisano da podležu evidentiranjuˮ.
Član 41.
U članu 139. stav 1. reči: “koji ispunjava zahteve iz potvrde o tipu i sposoban je daˮ zamenjuju se rečima: “za koji Direktorat utvrdi da ispunjava zahteve iz potvrde o tipu i da je sposoban daˮ.
Stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
Član 42.
U članu 150. stav 2. menja se i glasi:
“Vazduhoplovno-tehničkoj organizaciji kojoj izda dozvolu za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova, Direktorat može izdati i dozvolu za obavljanje provera plovidbenosti vazduhoplova.ˮ.
U stavu 4. posle reči: “delatnostiˮ dodaju se zapeta i reči: “kao i za odobravanje izmene priručnika o obavljanju vazduhoplovno-tehničke delatnosti u slučaju da ta izmena nema za posledicu izmenu dozvole,ˮ.
Stav 5. menja se i glasi:
“Direktorat vrši provere da li lice iz stava 1. ovog člana i dalje ispunjava uslove za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti, i to na svakih 12 meseci tokom prve dve godine važenja dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti, a nakon toga svaka 24 meseca.ˮ.
U stavu 7. reči: “Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćajaˮ zamenjuju se rečima: “Agencija Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćajaˮ.
Član 158. menja se i glasi:
Član 43.
“Član 158.
Potvrda o plovidbenosti se izdaje ako se proverom plovidbenosti vazduhoplova utvrdi da vazduhoplov ispunjava sve uslove iz potvrde o tipu.
Potvrdu o plovidbenosti izdaje Direktorat, na neodređeno vreme.
Prilikom provere plovidbenosti u cilju izdavanja potvrde o plovidbenosti Direktorat utvrđuje i da li vazduhoplov ispunjava uslove koji su potrebni za kontinuiranu plovidbenost i ako ispunjava te uslove izdaje potvrdu o proveri plovidbenosti koja važi 12 meseci.
Ako se na osnovu provere plovidbenosti utvrdi da vazduhoplov može da se koristi uz određeno ograničenje, to ograničenje se upisuje u potvrdu o plovidbenosti. Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde o plovidbenosti plaća se taksa Direktoratu.ˮ.
Član 44.
Naziv člana i član 159. menjaju se i glase:
“Provera plovidbenosti vazduhoplova Član 159.
U zavisnosti od namene vazduhoplova i maksimalne mase vazduhoplova na poletanju, proveru plovidbenosti vazduhoplova obavlja, pod uslovima utvrđenim propisom iz člana 167. ovog zakona, Direktorat ili vazduhoplovno-tehnička organizacija koja ima za to dozvolu Direktorata.
Ako proveru plovidbenosti vazduhoplova obavlja Direktorat, za njeno obavljanje plaća se taksa Direktoratu.ˮ.
Član 45.
U članu 160. stav 1. menja se i glasi:
“Potvrdu o proveri plovidbenosti izdaje Direktorat ili vazduhoplovno- tehnička organizacija koja ima dozvolu za izdavanje te potvrde, dok produženje važenja potvrde vrši vazduhoplovno-tehnička organizacija kojoj je to Direktorat odobrio.ˮ.
Stav 4. menja se i glasi:
“Ako izdavanje potvrde o proveri plovidbenosti vrši Direktorat, za postupanje po zahtevu za izdavanje plaća se taksa Direktoratu.ˮ.
Član 46.
Član 161. briše se.
Član 165. menja se i glasi:
Član 47.
“Član 165.
Dozvolu za let vazduhoplova koji ne ispunjava ili za koji još nije dokazano da ispunjava tehničke propise za plovidbenost, ali je sposoban da bezbedno leti pod određenim uslovima, na osnovu odobrenih uslova leta izdaje Direktorat ili odobrena organizacija za projektovanje, proizvodnju ili obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti koju je Direktorat za to ovlastio.
Let vazduhoplova iz stava 1. ovog člana mora se obaviti u skladu sa odobrenim uslovima leta, odnosno dozvolom za let.
Za odobravanje uslova leta, kao i za izdavanje dozvole za let od strane Direktorata, plaća se taksa Direktoratu.ˮ
Član 48.
U članu 167. reči: “osnovni i periodični pregledˮ zamenjuju se rečima:
“provere plovidbenostiˮ, a reči: “i uslovi pod kojima se izdaje dozvola za letˮ zamenjuju se rečima: “i uslovi pod kojima se odobravaju uslovi leta i izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za letˮ.
Član 49.
Naziv člana i član 168. menjaju se i glase:
“5. Plovidbenost vazduhoplova koji nemaju potvrdu o tipu
Član 168.
Ultralaki vazduhoplovi, amaterski građeni vazduhoplovi, bivši vojni vazduhoplovi i drugi vazduhoplovi koji nemaju potvrdu o tipu mogu da se koriste ako imaju posebnu potvrdu o plovidbenosti koju izdaje Direktorat.
Uslovi pod kojima se izdaje, menja, ograničava, suspenduje i stavlja van snage posebna potvrda o plovidbenosti ultralakih, amaterski građenih, bivših vojnih vazduhoplova i drugih vazduhoplova koji nemaju potvrdu o tipu, vreme na koje se ta potvrda izdaje, obrazac potvrde i održavanje tih vazduhoplova, bliže se određuju propisom Direktorata.
Za izdavanje i izmenu posebne potvrde o plovidbenosti plaća se taksa Direktoratu.ˮ.
Član 50.
U članu 171. stav 3. posle reči: “vazduhoplovno-tehničko osoblje kontrole letenjaˮ dodaju se zapeta i reči: “vazduhoplovno-meteorološko osoblje, osoblje odgovorno za pružanje usluga vazduhoplovnog informisanjaˮ.
Član 51.
U članu 174. reči: “vazduhoplovno-meteorološko osobljeˮ i zapeta brišu se.
Član 52.
U članu 175. stav 3. menja se i glasi:
“Za obavljanje svojih poslova osoblje obezbeđivanja mora da poseduje sertifikat koji izdaje Direktorat, sa upisanim ovlašćenjima koja odgovaraju vrsti poslova koje to osoblje obavlja i koja se izdaju na određeno vreme.ˮ.
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
“Izuzetno od stava 3. ovog člana, osoblje obezbeđivanja koje pregled obezbeđivanja materijala avio-prevozioca, pošte avio-prevozioca, zaliha namenjenih potrošnji tokom leta i zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu obavlja isključivo metodom vizuelnog i/ili ručnog pregleda, te poslove obavlja na osnovu potvrde o obučenosti.ˮ.
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: “pod kojima se izdaje i menja sertifikatˮ zamenjuju se rečima: “pod kojima se izdaju i menjaju sertifikat i ovlašćenjaˮ.
Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 6, menja se i glasi:
“Odredbe čl. 183-186. ovog zakona shodno se primenjuju na priznavanje obuke i sertifikata osoblja obezbeđivanja stečenih u inostranstvu, kao i na suspenziju i stavljanje van snage sertifikata osoblja obezbeđivanja.ˮ.
Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.
Član 53.
Naziv člana i član 178. menjaju se i glase:
“Upisnici i evidencije vazduhoplovnog osoblja Član 178.
U Republici Srbiji vode se Upisnik vazduhoplovnog osoblja, Upisnik osoblja obezbeđivanja i evidencije vazduhoplovnog osoblja.
Upisnik vazduhoplovnog osoblja sadrži podatke o vazduhoplovnom osoblju koje neposredno utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja, Upisnik osoblja obezbeđivanja sadrži podatke o osoblju obezbeđivanja kojem je izdat sertifikat, dok evidencija vazduhoplovnog osoblja sadrži podatke o ostalom vazduhoplovnom osoblju.
Upisnik vazduhoplovnog osoblja i Upisnik osoblja obezbeđivanja vodi Direktorat, a evidencije vazduhoplovnog osoblja vode centri za obuku.
Sadržinu i način vođenja upisnika i evidencija propisuje Direktorat.
Upisnik vojnog vazduhoplovnog osoblja vodi ministarstvo nadležno za poslove odbrane, koje propisuje i sadržinu i način vođenja upisnika.ˮ.
Član 54.
U članu 179. stav 4. menja se i glasi:
“Izuzetno od stava 1. ovog člana, određene vrste obuke mogu da vrše i organizacije koje su dostavile Direktoratu izjavu o osposobljenosti (deklarisane organizacije), a koje obuku vrše prema programima koje su utvrdile i koji podležu odobravanju u slučajevima utvrđenim propisom iz stava 5. ovog člana.ˮ.
U stavu 6. posle reči: “osobljaˮ dodaje se zapeta i reči: “kao i za prihvatanje ili izmenu izjave deklarisane organizacije za obuku,ˮ.
Član 55.
U članu 180. stav 4. posle reči: “gradacijiˮ dodaje se zapeta i reči: “kao i za periodičnu procenu uređaja za simuliranje letenjaˮ.
Član 56.
U članu 188. stav 2. posle reči: “vreme na koje se ona ispitujeˮ dodaju se zapeta i reči: “uslove pod kojima se suspenduju ili stavljaju van snage lekarska uverenja, kaoˮ.
Član 57.
U članu 189. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
“Za postupanje po zahtevu lekara i zdravstvenih ustanova za izdavanje, produženje, obnovu i izmenu potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti plaća se taksa Direktoratu.ˮ.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 193. menja se i glasi:
Član 58.
“Član 193.
Prilikom obavljanja svojih poslova vazduhoplovno osoblje ne sme da bude pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, niti u takvom psihofizičkom stanju koje ga onemogućava da pravilno obavlja svoje poslove.
Psihofizičko stanje vazduhoplovnog osoblja proverava, na način koji ne ometa njihov rad, lice koje ovlasti poslodavac vazduhoplovnog osoblja.
Vazduhoplovni inspektor koji je ovlašćen za sprovođenje inspekcijskog pregleda na platformi može u svako doba da izvrši testiranje članova letačke i kabinske posade svih vazduhoplova koji sleću na aerodrome u Republici Srbiji na alkohol ili druge psihoaktivne supstance.
Ako član letačke ili kabinske posade odbije da bude testiran ili se testom utvrdi da je pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, vazduhoplovni inspektor je dužan da mu privremeno zabrani da obavlja poslove člana posade.
Bliži uslovi o načinu sprovođenja testiranja iz stava 3. ovog člana određuju se propisom koji donosi Direktorat.ˮ.
Član 59.
U članu 203. stav 3. reči: “Ministarstvo nadležno za poslove radaˮ zamenjuju se rečima: “Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredineˮ.
Član 60.
U članu 205. stav 2. posle reči: “države poreklaˮ dodaju se reči: “i države operateraˮ.
Član 61.
Naziv člana i član 206. menjaju se i glase:
“Odobrenje koje se izdaje stranom operateru vazduhoplova
Član 206.
Strani operater vazduhoplova, koga je za transport opasne robe ovlastio nadležni organ strane države, može da transportuje opasnu robu na teritoriju Republike Srbije i sa teritorije Republike Srbije na osnovu odobrenja koje izdaje Direktorat.
Zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana podnosi se najkasnije 30 dana pre nego što operater vazduhoplova planira da otpočne sa obavljanjem transporta.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od 12 meseci od dana izdavanja, osim ako ovlašćenje nadležnog organa strane države ističe ranije, u kom slučaju se odobrenje Direktorata izdaje na kraći rok.
Izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana ne oslobađa stranog operatera vazduhoplova obaveze da pribavi izuzeće iz člana 205. stav 2. ovog zakona.
Uslovi za izdavanje odobrenja stranom operateru vazduhoplova za transport opasne robe i dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje odobrenja, utvrđuju se propisom koji donosi Direktorat.
Za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.ˮ.
Član 62.
Član 215. menja se i glasi:
“Član 215.
Poslodavac osoblja koje obavlja poslove određene Tehničkim instrukcijama, koji su od uticaja na bezbedan transport opasne robe u vazdušnom saobraćaju, dužan je da utvrdi i sprovodi program stručnog osposobljavanja tog osoblja.
Program iz stava 1. ovog člana mora da bude izrađen u skladu sa Tehničkim instrukcijama i da sadrži metodologiju izrade programa, način provere znanja, nastavni plan za sticanje i obnovu važenja potvrde o stručnoj osposobljenosti, kvalifikacije ovlašćenog instruktora, sadržaj evidencije o obuci, kao i proceduru za procenu efikasnosti obuke.
Operater vazduhoplova i imenovani poštanski operater su dužni da za program iz stava 1. ovog člana pribave odobrenje Direktorata.
Za izdavanje odobrenja iz stava 3. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.ˮ.
Član 63.
U članu 219. stav 2. reč: “finansijaˮ i zapeta brišu se.
Član 64.
Posle člana 219. dodaju se naziv člana i član 219a, koji glase:
“Aerodromski komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju Član 219a
Radi koordinacije sprovođenja olakšica u vazdušnom saobraćaju, operater aerodroma sa kojeg se obavlja međunarodni javni avio-prevoz je dužan da obrazuje Aerodromski komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, operater aerodroma sa koga se obavlja vanredni javni avio-prevoz može da obrazuje koordinaciono telo za olakšice u vazdušnom saobraćaju.
U radu Aerodromskog komiteta za olakšice u vazdušnom saobraćaju učestvuju predstavnici Direktorata, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ministarstva nadležnog za zdravstvo, Uprave carina, operatera aerodroma, kao i avio- prevozilaca koji obavljaju poslove na tom aerodromu.ˮ.
Član 65.
U članu 220. stav 2. menja se i glasi:
“Kao radnje ili pokušaji radnji nezakonitog ometanja smatraju se naročito:
1) nezakonito preuzimanje kontrole nad vazduhoplovom;
2) uništenje vazduhoplova u saobraćaju;
3) uzimanje talaca u vazduhoplovu ili na aerodromu;
4) nasilni upad u vazduhoplov, na aerodrom ili u objekte koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva;
5) unošenje oružja ili opasnih naprava ili materija u vazduhoplov ili na aerodrom sa namerom izvršenja kriminalnih radnji;
6) korišćenje vazduhoplova u saobraćaju radi prouzrokovanja smrti, ozbiljnih telesnih povreda ili nanošenja ozbiljne štete imovini ili životnoj sredini;
7) davanje lažnih informacija kojima se dovodi u opasnost bezbednost vazduhoplova u letu ili na zemlji, putnika, posade, zemaljskog osoblja ili šire javnosti na aerodromu ili u objektima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva.ˮ.
Član 66.
U članu 221. stav 2. reč: “preventivneˮ zamenjuje se rečju: “osnovneˮ.
Član 67.
U članu 223. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
“Izuzetno od stava 1. ovog člana, u zavisnosti od vrste aerodroma i vrste vazdušnog saobraćaja koji se na njemu obavlja, Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu može se predvideti mogućnost da operater aerodroma na drugi način obezbedi koordinaciju primene mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.ˮ.
Član 68.
Član 224a menja se i glasi:
“Član 224a
Operateri aerodroma, avio-prevozioci i ostali subjekti određeni Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu su dužni da primenjuju osnovne mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu propisane tim programom, koje moraju da budu odgovarajuće, objektivne, nediskriminatorne, nasumične, nepredvidive u sprovođenju i proporcionalne procenjenom riziku.
Izuzetke od primene osnovnih mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu odobrava Direktorat, pod uslovima određenim u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
U izuzetnim slučajevima, uzimajući u obzir specifičnosti pojedinih aerodroma i saobraćaja koji se na njima obavlja, Direktorat može da odobri primenu alternativnih mera obezbeđivanja ako je na osnovu bezbednosne procene rizika utvrđeno da one pružaju odgovarajući nivo zaštite.
Ako bezbednosna procena rizika ukazuje da postoji povišen stepen ugroženosti nekog dela sistema obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, subjekti iz stava 1. ovog člana su dužni da primenjuju pojačane mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.
Bezbednosnu procenu rizika obavlja Tim za procenu rizika po civilno vazduhoplovstvo, koji obrazuje Vlada, kao koordinaciono telo u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.
Bezbednosna procena rizika se obavlja svake godine, a po potrebi i češće.ˮ.
Član 226. menja se i glasi:
Član 69.
“Član 226.
Operater aerodroma je dužan da obezbedi obavljanje kontrole pristupa lica i vozila u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma, nadgledanje i patroliranje, a ako bezbednosna procena rizika to nalaže dužan je da primenjuje i kontrole obezbeđivanja u javnoj zoni.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako se radi o objektima ili površinama koje nisu u nadležnosti operatera aerodroma, kontrolu pristupa, nadgledanje i patroliranje vrši osoblje obezbeđivanja koje je dužan da obezbedi vlasnik, odnosno korisnik tih objekata ili površina.
Pored kontrole pristupa, nadgledanja i patroliranja, na ulazu u obezbeđivano- restriktivnu zonu aerodroma ili unutar ove zone, operater aerodroma mora da obezbedi i obavljanje pregleda obezbeđivanja svih putnika i njihovog ručnog prtljaga, lica koja nisu putnici i stvari koje ona nose sa sobom, predatog prtljaga, robe i pošte, zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu, zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, materijala i pošte avio-prevozioca, kao i pregled vozila, a operater vazduhoplova mora da u obezbeđivano-restriktivnoj zoni obezbedi nadzor nad kretanjem lica i vozila ka vazduhoplovu ili od vazduhoplova.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, pregled obezbeđivanja nije obavezan:
1) za robu i poštu za koje je avio-prevozilac, regulisani agent ili poznati pošiljalac potvrdio da je izvršen pregled obezbeđivanja, odnosno da su izvršene druge kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
2) za zalihe namenjene potrošnji na aerodromu za koje je poznati snabdevač tih zaliha izvršio kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
3) za zalihe namenjene potrošnji tokom leta za koje je avio-prevozilac ili regulisani snabdevač tih zaliha izvršio kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
4) za transferne putnike i njihov ručni prtljag, transferni predati prtljag i za transfernu robu i poštu u slučajevima predviđenim u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
5) u drugim slučajevima predviđenim u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
U slučaju potrebe za dodatnim pregledom obezbeđivanja, taj pregled obavljaju policijski službenici, s tim da je za obavljanje dodatnog pregleda predatog prtljaga, izuzev nepraćenog predatog prtljaga, neophodno obezbediti prisustvo lica koje je predalo prtljag.
Kontrolu pristupa, nadgledanje, patroliranje i pregled obezbeđivanja vrši operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju tih poslova.
Zabranjen je ulazak u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu, kao i u vazduhoplov, licu koje verbalno ili fizički napadne osoblje obezbeđivanja, preti, nedolično se ponaša, remeti javni red i mir ili koje odbije pregled obezbeđivanja, kao i licu za koje osoblje obezbeđivanja ima osnovanu sumnju u pogledu njegovih namera, njegovog prtljaga ili stvari koje nosi sa sobom.
Zabranjeno je neovlašćeno snimanje i fotografisanje mesta na kojem se obavlja kontrola pristupa, pregled obezbeđivanja ili rad osoblja obezbeđivanja, kao i kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva.
Ako se za obavljanje pregleda obezbeđivanja koristi tehnička oprema, ona mora da ispunjava standarde propisane za tu vrstu opreme i da se za njeno korišćenje pribavi odobrenje Direktorata.
Za izdavanje odobrenja za korišćenje tehničke opreme kojom se obavlja pregled obezbeđivanja plaća se taksa Direktoratu.ˮ.
Član 70.
U članu 227. stav 4. menja se i glasi:
“Uslovi pod kojima se izdaje, menja, produžava važenje, suspenduje i stavlja van snage dozvola za obavljanje kontrole pristupa, pregleda obezbeđivanja, nadgledanje i patroliranje, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole, kao i uslovi za izdavanje, izmenu, produženje važenja, suspenziju i stavljanje van snage odobrenja za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, vreme na koje se izdaje odobrenje i obrazac odobrenja bliže se određuju propisom Direktorata.ˮ.
Član 71.
U nazivu člana 228. posle reči: “aerodromaˮ dodaju se reči: “i operatera vazduhoplovaˮ.
U članu 228. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
“Operater vazduhoplova je dužan da obezbedi zaštitu vazduhoplova, kao i obavljanje pregleda obezbeđivanja vazduhoplova ili provere obezbeđivanja vazduhoplova, u skladu sa Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.ˮ.
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 230. menja se i glasi:
Član 72.
“Član 230.
U putničku kabinu vazduhoplova i u obezbeđivano-restriktivnu zonu ne smeju da se unose oružje, municija, eksplozivne, zapaljive ili opasne materije, kao i druga sredstva i predmeti sa liste zabranjenih predmeta utvrđene u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, izuzev pod uslovima koji su propisani u tom programu.
Lice koje poseduje oružje ili municiju dužno je da ih prijavi pri registraciji za let i preda ovlašćenom predstavniku avio-prevozioca na aerodromu, s tim što mu se oružje i municija vraćaju po iskrcavanju.
Na osnovu izvršene procene rizika, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove može da odobri da na letu određenog avio-prevozioca bude prisutno naoružano službeno lice za obezbeđivanje tokom leta.ˮ.
Član 73.
U članu 231. st. 1. i 2. menjaju se i glase:
“Zabranjen je ulazak i kretanje licima i vozilima u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, bez odgovarajućeg znaka identifikacije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, znak identifikacije nije potreban za:
1) predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine i predsednika i članove Vlade;
2) vazduhoplovnog inspektora i proverivača koji poseduju važeću legitimaciju i nose je vidno istaknutu;
3) putnika koji ulazi u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili se kreće u njoj, ako poseduje važeći kupon za ukrcavanje na let ili ekvivalentni dokument;
4) člana posade vazduhoplova koji ulazi u kontrolisanu i obezbeđivano- restriktivnu zonu aerodroma ili se kreće u njoj, ako poseduje vidno istaknutu identifikacionu karticu člana posade vazduhoplova, kao i važeću generalnu deklaraciju.ˮ.
U stavu 4. posle reči: “u pogledu koga jeˮ dodaju se reči: “tokom bezbednosne provereˮ.
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
“Izuzetno od stava 4. ovog člana, sprovođenje bezbednosne provere i obuke nije potrebno za lica kojima se znak identifikacije izdaje u svojstvu posetioca i kojima je dozvoljeno da se kreću isključivo uz pratnju lica ovlašćenog za pratnju.ˮ.
Dosadašnji st. 5-7. postaju st. 6-8.
Dosadašnji stav 8, koji postaje stav 9, menja se i glasi:
“Izdavalac znaka identifikacije je dužan da vodi evidenciju o izdatim znakovima identifikacije i da je čuva najmanje pet godina po prestanku važenja znaka identifikacije.ˮ.
Dosadašnji st. 9. i 10. postaju st. 10. i 11.
Član 74.
U članu 231a stav 4. menja se i glasi:
“Bezbednosna provera lica iz st. 1. i 2. ovog člana se vrši najmanje svake treće godine.ˮ.
Posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6, koji glase:
“Izuzetno od stava 4. ovog člana, bezbednosna provera se vrši:
1) jednom godišnje za sledeće kategorije osoblja:
(1) osoblje obezbeđivanja;
(2) lica koja sprovode kontrole obezbeđivanja u kontrolisanoj, obezbeđivano-restriktivnoj zoni ili kritičnim delovima obezbeđivano- restriktivne zone, objektima regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca ili regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, kao i lica koja obavljaju poslove u kritičnim objektima ili rade sa kritičnim sistemima, uključujući i informacione sisteme;
(3) odgovorne rukovodioce za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
(4) instruktore u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu; i
(5) validatore obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.
2) uvek kada poslodavac osnovano posumnja da postoji bezbednosna smetnja kod lica iz st. 1. ili 2. ovog člana.
Zahtev za sprovođenje bezbednosne provere se podnosi, u zavisnosti od slučaja, najkasnije 30 dana pre planiranog angažovanja lica iz st. 1. ili 2. ovog člana, pre isteka važenja znaka identifikacije ili pre isteka važenja prethodno obavljene bezbednosne provere.ˮ.
Dosadašnji st. 5-10. postaju st. 7-12.
U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 13, reči: “stava 10.ˮ zamenjuju se rečima: “stava 12.ˮ.
Član 75.
U članu 231g stav 2. reči: “u primeni mera obezbeđivanja i koje završi odgovarajuću obuku u ovlašćenom centru za obukuˮ zamenjuju se rečima: “u primeni mera obezbeđivanja, koje završi odgovarajuću obuku u ovlašćenom centru za obuku i položi ispit koji sprovodi Direktoratˮ.
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
“Direktorat vodi listu odgovornih rukovodilaca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.ˮ.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Član 76.
U članu 231d stav 3. menja se i glasi:
“Pored ovlašćenih centara za obuku, obuku iz stava 1. ovog člana mogu da prema nastavnom programu odobrenom od strane Direktorata vrše i instruktori u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu koje je Direktorat ovlastio za obavljanje takve obuke.ˮ.
Stav 6. menja se i glasi:
“Ovlašćenje instruktora u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu izdaje se licu:
1) u pogledu koga ne postoji bezbednosna smetnja;
2) koje ispunjava uslove u pogledu stručne spreme;
3) koje ispunjava uslove u pogledu radnog iskustva u oblasti za koju vrši obuku;
4) koje je steklo potvrdu o završenoj obuci koju organizuje Direktorat;
5) koje položi ispit koji sprovodi Direktorat.ˮ.
U stavu 8. reči: “Za izdavanjeˮ zamenjuju se rečima: “Za odobrenje i izmenu nastavnih programa, kao i za izdavanje i izmenuˮ
U stavu 9. reči: “uslove za izdavanje, suspenzijuˮ zamenjuju se rečima: “uslove za izdavanje, izmenu, suspenzijuˮ.
Posle stava 9. dodaje se stav 10, koji glasi:
“Direktorat vodi listu ovlašćenih instruktora u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.ˮ.
Član 77.
U članu 241. stav 2. posle reči: “Direktoratuˮ i zapete dodaju se reči: “o načinu obračuna i plaćanja terminalnih naknada, visini terminalne naknade i dela terminalnih naknada koje se plaćaju Direktoratuˮ i zapeta.
Član 78.
U članu 250. stav 3. posle reči: “pružaju usluge u vazduhoplovstvuˮ dodaju se reči: “ili kojima se ovim zakonom utvrđuju određene obavezeˮ.
Član 79.
U članu 258. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
“3) u svojstvu operatera vazduhoplova leti vazduhoplovom iznad gusto naseljenih područja gradova, naselja, industrijskih objekata ili iznad skupova lica na otvorenom ispod minimalne visine iako to nije potrebno radi poletanja ili sletanja ili ako takav let nije prethodno odobrio Direktorat (član 8. stav 1);ˮ.
Tačka 4) briše se.
Tačka 6) menja se i glasi:
“6) koristi bespilotni vazduhoplov, vazduhoplovni model, raketu ili drugi leteći objekat na takav način da ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 10. stav 1);ˮ.
Posle tačke 6) dodaju se tač. 6a), 6b) i 6v), koje glase:
“6a) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova ne preduzme sve potrebne mere kojima se obezbeđuje da se taj let obavi u skladu sa propisima i procedurama koje se primenjuju za određeni vazdušni prostor, aerodrom ili lokaciju koja je planirana za korišćenje (član 10. stav 2);
6b) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova ne obezbedi bezbednost drugih korisnika vazdušnog prostora, kao i bezbednost lica na zemlji i ne svede na minimum rizike koji mogu da nastanu prilikom korišćenja bespilotnih vazduhoplova (član 10. stav 3);
6v) koristi, projektuje, proizvodi ili održava bespilotni vazduhoplov, njegove delove ili opremu ili vrši obuku osoblja koje učestvuje u operacijama bespilotnih vazduhoplova suprotno uslovima sadržanim u propisu iz člana 10. stav 5. ovog zakona;ˮ.
U tački 7) reči: “stav 2ˮ zamenjuju se rečima: “stav 7ˮ. Posle tačke 7) dodaje se tačka 7a), koja glasi:
“7a) u svojstvu operatera stranog vazduhoplova postupa suprotno zabrani iz člana 12. stav 1. ovog zakona;ˮ.
Posle tačke 9) dodaju se tač. 9a) i 9b), koje glase:
“9a) postupa suprotno zabrani iz člana 13a) stav 4. ovog zakona;
9b) u svojstvu vazduhoplovnog subjekta ne uspostavi ili ne koristi sistem upravljanja bezbednošću (član 16. stav 2);ˮ.
Posle tačke 16) dodaje se tačka 16a), koja glasi:
“16a) postupa suprotno uslovima koji su propisom iz člana 37. stav 3. ovog zakona određeni za korišćenje klasa vazdušnog prostora (član 37. stav 2);ˮ.
Posle tačke 30) dodaje se tačka 30a), koja glasi:
“30a) u svojstvu operatera balona ili jedrilice obavlja javni avio-prevoz iako nije dostavio izjavu da je osposobljen da obavlja javni avio-prevoz i da izvršava dužnosti operatera koje su s tim povezane (član 85a stav 1) ili ako prilikom obavljanja delatnosti ne postupa u skladu sa uslovima navedenim u toj izjavi (član 85a stav 2);ˮ.
Posle tačke 43) dodaje se tačka 43a), koja glasi:
“43a) u svojstvu operatera vazduhoplova obavlja pojedine aktivnosti koje mogu da predstavljaju određeni bezbednosni rizik, a da za to nije pribavio posebno odobrenje Direktorata ili postupa suprotno uslovima sadržanim u tom odobrenju (član 98a stav 1);ˮ.
Posle tačke 59) dodaje se tačka 59a), koja glasi:
“59a) ne ukloni drveće, grmlje ili drugo rastinje koje probija površi za ograničenje prepreka ili utiče na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za vizuelnu ili nevizuelnu navigaciju ili ako ne ograniči njihovu visinu (član 117. stav 4);ˮ.
Posle tačke 60) dodaju se tač. 60a) i 60b), koje glase:
“60a) ako u blizini aerodroma postavi ili koristi nevazduhoplovna svetla na zemlji koja, zbog svog intenziteta, konfiguracije ili boje, mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu ili koja mogu da spreče ili ometaju pilota u tumačenju vazduhoplovnih svetala na zemlji ili mogu da ometaju kontrolora letenja u aerodromskoj kontroli letenja (član 119a stav 1);
60b) ako u blizini aerodroma postavi ili koristi objekat, instalaciju ili uređaj koji emituje lasersko zračenje i za koje je Direktorat, na osnovu bezbednosne procene, utvrdio da može da ugrozi bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu (član 119a stav 2);ˮ.
Posle tačke 92) dodaju se tač. 92a) i 92b), koje glase:
“92a) koristi vazduhoplov suprotno ograničenju koje je upisano u potvrdu o plovidbenosti (član 158. stav 4);
92b) u svojstvu vazduhoplovno-tehničke organizacije izda potvrdu o proveri plovidbenosti iako nema dozvolu Direktorata za izdavanje te potvrde ili produži važenje potvrde bez odobrenja Direktorata (član 160. stav 1);ˮ.
Tačka 95) menja se i glasi:
“95) obavlja let vazduhoplovom suprotno odobrenim uslovima leta, odnosno dozvoli za let (član 165. stav 2);ˮ.
Posle tačke 95) dodaje se tačka 95a), koja glasi:
“95a) koristi ultralaki vazduhoplov, amaterski građeni vazduhoplov, bivši vojni vazduhoplov ili drugi vazduhoplov koji nema potvrdu o tipu bez posebne potvrde o plovidbenosti (član 168. stav 1);ˮ.
Tačka 103) menja se i glasi:
“103) ne obezbedi proveru psihofizičkog stanja vazduhoplovnog osoblja (član 193. stav 2);ˮ.
U tački 114) reč: “avio-prevoziocaˮ zamenjuje se rečima: “operatera vazduhoplovaˮ.
Tačka 120) menja se i glasi:
“120) ne utvrdi ili ne sprovodi program stručnog osposobljavanja lica koja obavljaju poslove u transportu opasne robe u vazdušnom saobraćaju (član 215. stav 1) ili ako izradi program koji nije u skladu sa Tehničkim instrukcijama (član 215. stav 2);ˮ
Posle tačke 120) dodaje se tačka 120a), koja glasi:
“120a) u svojstvu operatera vazduhoplova ili imenovanog poštanskog operatera ne pribavi odobrenje Direktorata za program stručnog osposobljavanja lica koja obavljaju poslove u transportu opasne robe u vazdušnom saobraćaju (član 215. stav 3);ˮ.
Posle tačke 122) dodaje se tačka 122a), koja glasi:
“122a) u svojstvu operatera aerodroma ne obrazuje Aerodromski komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju (član 219a stav 1) ili koordinaciono telo za olakšice (član 219a stav 2);ˮ
Tačka 123) menja se i glasi:
“123) u svojstvu operatera aerodroma ne obrazuje Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 223. stav 1) ili ako na drugi način ne obezbedi koordinaciju primene mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu u slučaju kada je ta mogućnost predviđena Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 223. stav 3);ˮ
Tačka 126) menja se i glasi:
“126) u svojstvu operatera aerodroma ne obezbedi na ulazu u obezbeđivano- restriktivnu zonu ili unutar ove zone obavljanje pregleda obezbeđivanja ili pregled vozila ili ako u svojstvu operatera vazduhoplova ne obezbedi u obezbeđivano- restriktivnoj zoni nadzor nad kretanjem lica i vozila ka vazduhoplovu ili od vazduhoplova (član 226. stav 3);ˮ.
U tački 127) reči: “stav 6ˮ zamenjuju se rečima: “stav 7ˮ. Posle tačke 128) dodaje se tačka 128a), koja glasi:
“128a) u putničku kabinu vazduhoplova i u obezbeđivano-restriktivnu zonu unese oružje, municiju, eksplozivne, zapaljive ili opasne materije ili druga sredstva i predmete sa liste zabranjenih predmeta (član 230. stav 1);ˮ.
U tački 129) reči: “koja nisu putniciˮ brišu se.
U tački 129b) reči: “stav 5ˮ zamenjuju se rečima: “stav 6ˮ. Tačka 129g) menja se i glasi:
“129g) u svojstvu poslodavca ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Bezbednosno-informativnu agenciju o angažovanju lica iz člana 231a stav
12. tačka 2) ovog zakona (član 231a stav 13);ˮ. Tačka 129e) menja se i glasi:
“129e) u svojstvu poslodavca ne organizuje, u redovnim vremenskim intervalima, odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja (član 231d stav 2);ˮ.
U stavu 4. tačka 1) reči: “Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketuˮ zamenjuju se rečima: “vazduhoplovnim informativnim proizvodimaˮ.
Tač. 5) i 6) menjaju se i glase:
“5) ne primenjuje osnovne mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu propisane Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 224a stav 1) ili ne primenjuje alternativne mere obezbeđivanja koje je odobrio Direktorat (član 224a stav 3);
6) ne primenjuje pojačane mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu u slučaju da bezbednosna procena rizika ukazuje da postoji povišen stepen ugroženosti nekog dela sistema obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 224a stav 4);ˮ.
U tački 8) posle reči: “patroliranjeˮ dodaju se reči: “ili ne primenjuje kontrole obezbeđivanja u javnoj zoni ako bezbednosna procena rizika to nalažeˮ.
Posle tačke 8) dodaju se tač. 8a) i 8b), koje glase:
“8a) u svojstvu vlasnika, odnosno korisnika objekta ili površina koje nisu u nadležnosti operatera aerodroma, ne obezbedi vršenje kontrole pristupa, nadgledanje i patroliranje od strane osoblja obezbeđivanja (član 226. stav 2);
8b) neovlašćeno vrši snimanje ili fotografisanje mesta na kojem se obavlja kontrola pristupa, pregled obezbeđivanja ili rad osoblja obezbeđivanja ili kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva (član 226. stav 8);ˮ.
U tački 9) reči: “stav 7ˮ zamenjuju se rečima: “stav 9ˮ.
Posle tačke 11) dodaje se tačka 11a), koja glasi:
“11a) u svojstvu operatera vazduhoplova ne obezbedi zaštitu vazduhoplova, kao i obavljanje pregleda obezbeđivanja vazduhoplova ili provere obezbeđivanja vazduhoplova, u skladu sa Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 228. stav 2);ˮ
Tačka 12) menja se i glasi:
“12) u svojstvu izdavaoca znaka identifikacije ne vodi evidenciju o izdatim znakovima identifikacije ili je ne čuva u propisanom roku (član 231. stav 9);ˮ.
U tački 13) reči: “stav 10ˮ zamenjuju se rečima: “stav 11ˮ.
Član 80.
U članu 260. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
“3) leti vazduhoplovom iznad gusto naseljenih područja gradova, naselja, industrijskih objekata ili iznad skupova lica na otvorenom ispod minimalne visine iako to nije potrebno radi poletanja ili sletanja ili ako takav let nije prethodno odobrio Direktorat (član 8. stav 1);ˮ.
Tačka 4) briše se.
Tačka 6) menja se i glasi:
“6) koristi bespilotni vazduhoplov, vazduhoplovni model, raketu ili drugi leteći objekat na takav način da ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 10. stav 1);ˮ.
Posle tačke 6) dodaju se tač. 6a), 6b) i 6v), koje glase:
“6a) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova ili daljinskog pilota ne preduzme sve potrebne mere kojima se obezbeđuje da se taj let obavi u skladu sa propisima i procedurama koje se primenjuju za određeni vazdušni prostor, aerodrom ili lokaciju koja je planirana za korišćenje (član 10. stav 2);
6b) u svojstvu operatera sistema bespilotnog vazduhoplova ili daljinskog pilota ne obezbedi bezbednost drugih korisnika vazdušnog prostora, kao i bezbednost lica na zemlji i ne svede na minimum rizike koji mogu da nastanu prilikom korišćenja bespilotnih vazduhoplova (član 10. stav 3);
6v) koristi, projektuje, proizvodi ili održava bespilotni vazduhoplov, njegove delove ili opremu ili vrši obuku osoblja koje učestvuje u operacijama bespilotnih vazduhoplova suprotno uslovima sadržanim u propisu iz člana 10. stav 5. ovog zakona;ˮ.
U tački 7) reči: “stav 2ˮ zamenjuju se rečima: “stav 7ˮ. Posle tačke 7) dodaje se tačka 7a), koja glasi:
“7a) u svojstvu pilota koji upravlja stranim vazduhoplovom postupa suprotno zabrani iz člana 12. stav 1. ovog zakona;ˮ.
Posle tačke 9) dodaje se tačka 9a), koja glasi:
“9a) postupa suprotno zabrani iz člana 13a) stav 4. ovog zakona;ˮ. Posle tačke 14) dodaje se tačka 14a), koja glasi:
“14a) postupa suprotno uslovima koji su propisom iz člana 37. stav 3. ovog zakona određeni za korišćenje klasa vazdušnog prostora (član 37. stav 2);ˮ.
Posle tačke 15) dodaje se tačka 15a), koja glasi:
“15a) u svojstvu operatera balona ili jedrilica obavlja javni avio-prevoz iako nije dostavio izjavu da je osposobljen da obavlja javni avio-prevoz i da izvršava dužnosti operatera koje su s tim povezane (član 85a stav 1) ili ako prilikom obavljanja javnog avio-prevoza ne postupa u skladu sa uslovima navedenim u toj izjavi (član 85a stav 2);ˮ.
Posle tačke 16) dodaje se tačka 16a), koja glasi:
“16a) obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju uz naknadu bez podnete izjave o osposobljenosti za obavljanje tih delatnosti ili obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika bez potvrde o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti (član 95. stav 1); ˮ.
Posle tačke 19) dodaje se tačka 19a), koja glasi:
“19a) ako u svojstvu operatera vazduhoplova obavlja pojedine aktivnosti koje mogu da predstavljaju određeni bezbednosni rizik, a da za to nije pribavio posebno odobrenje Direktorata ili postupa suprotno uslovima sadržanim u tom odobrenju (član 98a stav 1);ˮ.
Posle tačke 33) dodaje se tačka 33a), koja glasi:
“33a) ne ukloni drveće, grmlje ili drugo rastinje koje probija površi za ograničenje prepreka ili utiče na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za vizuelnu ili nevizuelnu navigaciju ili ako ne ograniči njihovu visinu (član 117. stav 4);ˮ.
Posle tačke 34) dodaju se tač. 34a) i 34b), koje glase:
“34a) ako u blizini aerodroma postavi ili koristi nevazduhoplovna svetla na zemlji koja, zbog svog intenziteta, konfiguracije ili boje, mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu ili koja mogu da spreče ili ometaju pilota u tumačenju vazduhoplovnih svetala na zemlji ili mogu da ometaju kontrolora letenja u aerodromskoj kontroli letenja (član 119a stav 1);
34b) ako u blizini aerodroma postavi ili koristi objekat, instalaciju ili uređaj koji emituje lasersko zračenje i za koje je Direktorat, na osnovu bezbednosne procene, utvrdio da može da ugrozi bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu (član 119a stav 2);ˮ.
Posle tačke 55) dodaje se tačka 55a), koja glasi:
“55a) ako koristi vazduhoplov suprotno ograničenju koje je upisano u potvrdu o plovidbenosti (član 158. stav 4);ˮ.
Tačka 58) menja se i glasi:
“58) obavlja let vazduhoplovom suprotno odobrenim uslovima leta, odnosno dozvoli za let (član 165. stav 2);ˮ.
Posle tačke 58) dodaje se tačka 58a), koja glasi:
“58a) koristi ultralaki vazduhoplov, amaterski građeni vazduhoplov, bivši vojni vazduhoplov ili drugi vazduhoplov koji nema potvrdu o tipu bez posebne potvrde o plovidbenosti (član 168. stav 1);ˮ.
Posle tačke 59) dodaje se tačka 59a), koja glasi:
“59a) vrši proveru stručne osposobljenosti vazduhoplovnog osoblja, a nije ispitivač ili procenjivač koga je Direktorat ovlastio (član 173. stav 1);ˮ.
Posle tačke 61) dodaje se tačka 61a), koja glasi:
“61a) vrši obuku za sticanje, produženje ili obnovu važenja dozvola, ovlašćenja, sertifikata ili potvrda o obučenosti vazduhoplovnog osoblja van centra za obuku ili prema nastavnim programima koje Direktorat nije odobrio (član 179. stav 1);ˮ.
Tačka 66) menja se i glasi:
“66) je prilikom obavljanja svojih poslova pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci ili u psihofizičkom stanju koje ga onemogućava da pravilno obavlja svoje poslove (član 193. stav 1);ˮ.
Posle tačke 74) dodaje se tačka 74a), koja glasi:
“74a) transportuje opasnu robu na teritoriju Republike Srbije ili sa teritorije Republike Srbije bez odobrenja koje izdaje Direktorat (član 206. stav 1);ˮ.
Tačka 80) briše se.
Posle tačke 82) dodaje se tačka 82a), koja glasi:
“82a) u svojstvu vlasnika, odnosno korisnika objekta ili površina koje nisu u nadležnosti operatera aerodroma, ne obezbedi vršenje kontrole pristupa, nadgledanje i patroliranje od strane osoblja obezbeđivanja (član 226. stav 2);ˮ.
Tačka 83) menja se i glasi:
“83) unese ili ako propuštanjem vršenja svoje dužnosti omogući da se unese u putničku kabinu vazduhoplova ili u obezbeđivano-restriktivnu zonu oružje ili municija ili eksplozivne, zapaljive ili opasne materije ili sredstva ili predmete koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta (član 230. stav 1);ˮ.
U tački 83b) posle reči: “Direktorataˮ dodaju se reči: “ili prema nastavnom programu koga Direktorat nije odobrioˮ.
U stavu 2. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:
“3a) neovlašćeno vrši snimanje ili fotografisanje mesta na kojem se obavlja kontrola pristupa, pregled obezbeđivanja ili rad osoblja obezbeđivanja ili kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva (član 226. stav 8);ˮ.
Tač. 4) i 5) menjaju se i glase:
“4) ako ne prijavi pri registraciji za let oružje ili municiju ili ih ne preda ovlašćenom predstavniku avio-prevozioca na aerodromu (član 230. stav 2);
5) bez odgovarajućeg znaka identifikacije ulazi i kreće se u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, ili ako dozvoli ili ne spreči ulazak i kretanje nekog lica bez odgovarajućeg znaka identifikacije u tim zonama, objektima, delovima infrastrukture i sistemima (član 231. stav 1);ˮ.
U tački 6) reči: “stav 9ˮ zamenjuju se rečima: “stav 10ˮ.
Član 81.
Posle člana 260. dodaju se naziv člana i član 260a, koji glase:
“Primena odredaba zakona kojim se uređuju prekršaji i zastarevanje Član 260a
Na postupak koji se vodi za prekršaje predviđene ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prekršaji.
Prekršajni postupak ne može se pokrenuti ako protekne tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.
Postupak za izdavanje prekršajnog naloga ne može se pokrenuti, niti voditi ako protekne tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.
Zastarevanje se prekida svakom radnjom koju vazduhoplovni inspektor preduzima radi izdavanja prekršajnog naloga ili pokretanja prekršajnog postupka pred nadležnim sudom.
Zastarevanje počinje ponovo da teče posle svakog prekida, ali apsolutna zastarelost nastaje u svakom slučaju po isteku roka od šest godina od dana kada je prekršaj učinjen.ˮ.
Član 82.
Propisi za izvršenje ovog zakona će se doneti u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, a do njihovog donošenja primenjivaće se propisi koji su na snazi u vreme donošenja ovog zakona.
Član 83.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Uredba o bezbednosti na vazduhoplovnom pristaništu (“Službeni list SFRJˮ, broj 73/87 i “Službeni list SRJˮ, broj 2/93).
Član 84.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE OSTVARUJU Nacrtom zakona se nastavlja sa praksom kontinuiranog usaglašavanja sa
standardima i terminologijom sadržanim u aneksima Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (u daljem tekstu: Čikaška konvencija), vrši se preciziranje određenih odredaba Zakona o vazdušnom saobraćaju (“Službeni glasnik RSˮ, br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15, 66/15-dr. Zakon, 83/18, 9/20 i 62/23) (u daljem tekstu: Zakon) i na detaljniji način uređuju pojedina pitanja iz oblasti bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA ZAKONA
Članom 1. Nacrta zakona pojmovnik iz člana 3. Zakona se terminološki usklađuje sa izmenama pojmova sadržanim u aneksima Čikaške konvencije i dopunjuje se novim definicijama.
Članom 2. Nacrta zakona se pojam državnih vazduhoplova iz člana 5. stav 2. upodobljava originalnom tekstu člana 3b Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu.
Članom 3. Nacrta se vrši izmena člana 8. Zakona, kako bi se dodatno precirali uslovi pod kojima se može odstupiti od načelne zabrane letenja vazduhoplovom iznad gusto naseljenih područja gradova, naselja, industrijskih objekata ili iznad skupova lica na otvorenom ispod minimalne visine. Pored toga, izmenom člana daje se i pravni osnov za donošenje propisa kojim bi se utvrdile minimalne visine i uslovi pod kojima Direktorat može izdati odobrenje za letenje ispod propisanih minimalnih visina.
Članom 4. Nacrta zakona menja se član 10. Zakona kako bi se detaljnije propisale obaveze operatera sistema bespilotnog vazduhoplova i daljinskog pilota i upotpunio pravni osnov za donošenje propisa od strane Direktorata kojim se detaljnije uređuje materija bespilotnih vazduhoplova i stvorila mogućnost za usaglašavanje sa propisima Evropske unije iz ove oblasti. Pored toga, ovim članom zakona daje se i pravni osnov da ministarstvo nadležno za poslove odbrane propiše pravila letenja vojnih bespilotnih i daljinski pilotiranih vazduhoplova, kao i stranih vojnih bespilotnih i daljinski pilotiranih vazduhoplova prilikom izvršenja zajedničkih vežbovnih i drugih aktivnosti.
Članom 5. Nacrta zakona se menja stav 1. u članu 12. Zakona, kako bi se dosadašnja zabrana stranom vazduhoplovu da u vazdušnom prostoru Republike Srbije nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje proširila i na zabranu nošenja aktivne opreme za snimanje i elektronsko ometanje, kao i vršenje dopune gorivom u vazduhu.
Članom 6. Nacrta zakona tekst Zakona se dopunjuje novim članom 13a, kojim se regulišu geografske zone za sisteme bespilotnog vazduhoplova. Ove zone treba da odredi Direktorat, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, kao i saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove životne sredine ako se zona određuje iz razloga zaštite životne sredine. Određivanje predmetnih geografskih zona treba da bude u funkciji umanjenja rizika koji proističu iz operacija sistema bespilotnih vazduhoplova.
Članom 7. Nacrta se vrši izmena člana 16. Zakona kako bi se na drugačiji način uredile obaveze vazduhoplovnih subjekata u pogledu sistema upravljanja bezbednošću. Novim rešenjem se više ne predviđa obaveza subjekata da pribave saglasnost Direktorata na sistem upravljanja bezbednošću, s obzirom da će se ocena uspostavljenosti ovog sistema vršiti u toku sertifikacije subjekata, odnosno provere ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti ili pružanje usluga. Shodno navedenom, subjekti koji su obavezni da uspostave sistem upravljanja bezbednošću neće biti u obavezi da plaćaju taksu za pribavljanje predmetne saglasnosti Direktorata.
Članom 8. Nacrta zakona se vrši izmena člana 17a stav 3. Zakona tako što se precizira da će se poverljivim smatrati i svi dokumenti o događaju koje je Direktorat prikupio tokom obrade događaja (u smislu značenja koje pojam dokumenta ima u Zakonu o tajnosti podataka), čime se ovaj stav usklađuje sa stavom 1. istog člana i sa samom svrhom analize događaja. Naime, jedina svrha prijavljivanja i analize događaja jeste unapređenje bezbednosti i obezbeđivanja izvlačenjem pouka o događaju i razlozima zbog kojih je do njega došlo, a nikako pripisivanje krivice ili odgovornosti.
Članom 9. Nacrta zakona menja se stav 1. u članu 18. kako bi se predvidela obaveza vazduhoplovnog subjekta da obavesti Direktorat o svakom planiranom uvođenju promene u funkcionalni sistem, dok će se samo u slučaju da takva promena utiče na bezbednost obavljanja delatnosti ili pružanja usluga zahtevati od subjekta da dostavi bezbednosnu argumentaciju i pribavi odobrenje Direktorata za planiranu promenu.
Članom 10. Nacrta zakona se vrši izmena člana 19a koji reguliše bezbednosnu naredbu i izuzeće. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, izmenom stava 3. produžava se period (sa šest na osam meseci) na koji se vazduhoplovnom subjektu može odobriti da bude izuzet od obaveze ispunjenja određenog zahteva sadržanog u propisu donetom na osnovu ovog zakona (u slučaju da je za to vreme na drugi način obezbeđen isti nivo bezbednosti), što je u skladu sa praksom kakva postoji u državama članicama Evropske unije. Dodavanjem novog stava 4. predviđa se da se odredbe o bezbednosnoj naredbi shodno primenjuju i na donošenje naredbe u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.
Članom 11. menja se član 23. stav 1. Zakona kako bi se delimično izmenio pojam povrede vazdušnog prostora. Naime, prema predloženom rešenju povredu vazdušnog prostora može da izvrši i domaći vazduhoplov, a ne samo strani. Takođe, samo odstupanje od plana leta više se neće smatrati povredom vazdušnog prostora, s obzirom da do ovih odstupanja dolazi često, prvenstveno onda kad je to neophodno usled meteoroloških prilika.
Članom 12. Nacrta zakona se u članu 36. Zakona vrši terminološko usklađivanje sa čl. 40. i 41. Zakona.
Članom 13. Nacrta zakona vrši se izmena člana 37. Zakona. Ovom izmenom se predviđa da će Vlada u skladu sa ICAO klasifikacijom vazdušnog prostora odrediti klase vazdušnog prostora koje se primenjuju u Republici Srbiji, dok se Direktorat ovlašćuje da donese propis koji će urediti uslove za korišćenje tih klasa. Takođe, propisana je i obaveza operatera vazduhoplova i pružalaca usluga u vazdušnoj
plovidbi da se pridržavaju uslova za korišćenje klasa vazdušnog prostora, kako bi se predvidela i odgovarajuća kaznena odredba.
Članom 14. Nacrta zakona se menja stav 2. u članu 38. Zakona na način da se više ne predviđa posebno odobrenje Direktorata za usklađivanje mreže ruta vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji, s obzirom da se Direktorat svakako saglašava sa ovim aktima pružaoca usluga posredstvom odobravanja promene u funkcionalnom sistemu, te nije potrebno da se više puta odobrava ista promena.
Članom 15. Nacrta zakona vrše se izmene člana 40. Zakona, prvenstveno kako bi se regulisalo odobravanje aerodromskih saobraćajnih zona, što do sada nije bilo uređeno. Shodno predloženom rešenju, operater aerodroma podnosi Direktoratu zahtev za odobravanje vertikalnih i horizontalnih granica aerodromskih saobraćajnih zona, dok će u postupku odobravanja biti uzeto u obzir i mišljenje pružaoca usluga kontrole letenja.
Članom 16. Nacrta zakona se vrši izmena člana 42. Zakona, nastala kao posledica činjenice da je prestala potreba za korišćenjem pojma zone za letenje vojnih vazduhoplova, s obzirom da su ove zone deo šireg pojma – privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora. Pored toga, dosadašnji pravni osnov za donošenje propisa Vlade upotpunjen je davanjem ovlašćenja da Vlada propiše i pravila za razdvajanje vazduhoplova od privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora, prekograničnih zona i uslovnih ruta. Takođe, pojam Integrisanog vazduhoplovnog informativnog paketa koji je postojao u dosadašnjem članu 42. stav 2. Zakona zamenjen je pojmom “vazduhoplovni informativni proizvodiˮ, što je posledica terminoloških izmena u Aneksu 15 Čikaške konvencije. Članom 17. Nacrta zakona menja se član 47. stav 3. Zakona, koji je predviđao da aerodromska kontrola letenja pruža uslugu kontrole letenja na aerodromu i u njegovoj blizini, sa aerodromskog tornja. Izmenama ovog stava izostavljaju se reči “sa aerodromskog tornjaˮ, imajući u vidu napredak tehnologije i mogućnost da se usluga aerodromske kontrole letenja ne mora više vršiti sa aerodromskog tornja, već postoji mogućnost tzv. remote tower (udaljeni toranj) tehnologije rada.
Članom 18. i članom 19. Nacrta zakona vrše se izmene člana 48. i člana 49. Zakona, kako bi se predvidela mogućnost da se sporazumom ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju utvrde izrazi na srpskom jeziku koje je moguće koristiti u operativnom vazdušnom saobraćaju. Pored toga, izrazi na srpskom jeziku, koje propiše Direktorat, mogu se koristiti i u slučaju pružanja usluga informisanja vazduhoplova u letu u opštem vazdušnom saobraćaju.
Članom 20. Nacrta zakona menja se član 51. Zakona radi usaglašavanja definicije usluga uzbunjivanja sa ICAO Aneksom 11.
Članom 21. Nacrta zakona se vrše izmene člana 59. Zakona, radi usaglašavanja sa definicijama i standardima sadržanim u Aneksu 15 Čikaške konvencije.
Članom 22. Nacrta zakona se menja član 60. Zakona, takođe kao posledica terminoloških izmena u Aneksu 15 Čikaške konvencije.
Članom 23. Nacrta zakona predviđeno je dodavanje novog stava 3. u članu 73. Zakona kako bi se predvidelo ovlašćenje da Vlada, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, odredi izuzeća od plaćanja naknada za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, a koja se uobičajeno mogu odnositi na vojne vazduhoplove, vazduhoplove ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, vazduhoplove koji učestvuju u traganju i spasavanju, humanitarne letove i sl.
Članom 24. i članom 25. Nacrta zakona se vrše izmene člana 77. stav 1. i člana 79. stav 4. Zakona kako bi se, u odnosu na postojeće zakonsko rešenje, predvidela mogućnost da se u slučajevima koji su izričito propisani zakonom javni avio-prevoz može obavljati i bez obaveze posedovanja operativne dozvole. Posedovanje operativne dozvole ostaje pravilo, ali se izmenama kasnijih članova predviđaju i određeni izuzeci od tog pravila (mogućnost obavljanja javnog avio-prevoza samo na osnovu sertifikata vazduhoplovnog operatera ili na osnovu date izjave), a u skladu sa praksom kakva postoji i u državama Evropske unije.
Članom 26. Nacrta zakona se u stavu 1. člana 84. Zakona vrši izmena tako što se propisuje da se sertifikat vazduhoplovnog operatera izdaje operateru vazduhoplova (definicija operatera vazduhoplova sadržana je u članu 3. Zakona).
Članom 27. Nacrta zakona se tekst Zakona dopunjuje novim članom 85a kojim se za operatere balona i jedrilica koji obavljaju javni avio-prevoz predviđa izuzetak od obaveze posedovanja sertifikata vazduhoplovnog operatera (pa samim tim i operativne dozvole), već im se omogućava da delatnost obavljaju na osnovu date izjave o svojoj osposobljenosti, što je u skladu sa praksom kakva postoje i u Evropskoj uniji.
Članom 28. Nacrta zakona se dopunjuje pravni osnov za donošenje propisa iz člana 86. stav 1, kako bi se odrazile izmene izvršene dodavanjem člana 85a Zakona.
Članom 29. Nacrta zakona se vrši izmena člana 87. stav 6. Zakona kako bi se predvidelo da se odredbe tog člana, koje se tiču obaveza koje avio-prevozilac ima u pogledu pribavljanja saglasnosti Direktorata na zaključenje ugovora o zakupu, shodno primenjuju samo na komercijalne posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju, a ne i na one koje se obavljaju bez naknade. Na ovaj način se olakšava uzimanje u zakup vazduhoplova za operatere koji obavljaju posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju na nekomercijalnoj osnovi.
Članom 30. Nacrta zakona se vrše izmene u članu 95. stav 1. Zakona, kako bi se za operatere balona i jedrilica predvideli blaži uslovi za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu u odnosu na operatere ostalih vazduhoplova. Predmetnom izmenom operateri balona i jedrilica se izuzimaju od obaveze da poseduju potvrdu o ispunjavanju uslova za obavljanje posebnih delatnosti visokog rizika, već im se daje mogućnost da tu delatnost mogu da obavljaju na osnovu date izjave, što je rešenje koje se primenjuje i u državama Evropske unije.
Članom 31. Nacrta zakona se član 98. dopunjuje novim stavom 4. kojim se daje pravni osnov za donošenje propisa koji bi detaljnije uredio uslove za organizaciju vazduhoplovnih manifestacija.
Članom 32. Nacrta zakona se tekst Zakona dopunjuje novim članom 98a. Ovaj član predviđa obavezu svih operatera vazduhoplova, bez obzira da li obavljaju komercijalno ili nekomercijalno letenje, da od Direktorata pribave posebno odobrenje ako nameravaju da obavljaju pojedine aktivnosti koje mogu da predstavljaju određeni bezbednosni rizik (pod ovakvim aktivnostima smatraju se npr. prevoz opasnog tereta, letenje u uslovima smanjene vidljivosti, letenje u vazdušnom prostoru sa utvrđenim minimalnim navigacionim performansama, letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja, letovi helikoptera sa sistemom za noćno osmatranje, let helikoptera uz korišćenje helikopterske dizalice, hitan medicinski prevoz helikopterom, letovi helikoptera iznad vode i sl).
Članom 33. Nacrta zakona se menja član 106. Zakona koji definiše aerodrome kojima se izdaje dozvola za korišćenje i saglasnost za korišćenje. Dozvola za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji je namenjen za obavljanje svih vrsta vazdušnog saobraćaja, uključujući i javni avio-prevoz, a nije obuhvaćen članom 105. stav 1. ovog zakona (odnosno ne ispunjava uslove za izdavanje sertifikata aerodroma). Sa druge strane, predviđa se da se saglasnost za korišćenje aerodroma izdaje operateru onog aerodroma koji nije namenjen za obavljanje javnog avio-prevoza. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, značaj izmene ovog člana ogleda se u davanju mogućnosti tzv. malim aerodromima (aerodromima sa saglasnošću) da prošire delatnosti koje se na njima mogu obavljati. Do sada na malim aerodromima nije bilo moguće obavljati obuku pilota, a sada im je to omogućeno, te se opravdano očekuje da ovo treba da da zamajac njihovom razvoju.
Članom 34. Nacrta zakona se član 107. Zakona dopunjuje novim stavom kojim se predviđa mogućnost izdavanja dozvole ili saglasnosti za korišćenje i onom aerodromu koji usled određene specifičnosti (npr. specifičnih geografskih karakteristika područja u kojem je aerodrom izgrađen) ne može da ispuni sve propisane uslove. Ovakav aerodrom će sada moći da ipak aplicira za dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje, ali će Direktorat u svakom konkretnom slučaju procenjivati određenu neusaglašenost i odobriti je samo ako oceni da ona neće imati uticaja na bezbednost.
Članom 35. Nacrta zakona otklanja se uočeni nedostatak u tekstu člana 109. stav 2. Zakona, odnosno izmenom se pojašnjava da su i aerodromi kojima je izdata saglasnost za korišćenje predmet periodičnih provera.
Članom 36. Nacrta zakona se implemetira jedan od ICAO standarda u cilju unapređenja bezbednosti. Naime, član 117. Zakona se dopunjuje novim stavom koji ima za cilj da obezbedi uklanjanje ili ograničenje visine drveća, grmlja i drugog rastinja koje probija površi za ograničenje prepreka ili utiče na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za vizuelnu ili nevizuelnu navigaciju, s obzirom da to ima neposredan uticaj na bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Članom 37. Nacrta zakona se vrši izmena stava 1. u članu 118. Zakona, na način da se iz teksta ovog stava brišu reči “rešenje kojim izdaje saglasnost”, s obzirom da Direktorat ne izdaje posebno rešenje u situacijama kada se saglasnost Direktorata pribavlja u postupku objedinjene procedure elektronskim putem, koja proizilazi iz Zakona o planiranju i izgradnji.
Članom 38. Nacrta zakona se tekst Zakona dopunjuje novim članom 119a koji se odnosi na nevazduhoplovna svetla i lasersko zračenje u blizini aerodroma. Ovim članom se implementira standard Aneksa 14 Čikaške konvencije tako što se propisuje zabrana postavljanja i korišćenja nevazduhoplovnih svetala na zemlji mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu ili koja mogu da spreče ili ometaju pilota u tumačenju vazduhoplovnih svetala na zemlji ili mogu da ometaju kontrolora letenja u aerodromskoj kontroli letenja (stav 1). Stavom 2. se propisuje zabrana postavljanja i korišćenja objekta, instalacije ili uređaja koji emituje lasersko zračenje i za koje je Direktorat, na osnovu bezbednosne procene, utvrdio da može da ugrozi bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu.
Članom 39. Nacrta zakona dopunjuje se stav 3. u članu 133. Zakona, kako bi se predvidelo da se od plaćanja aerodromske naknade oslobođeni i domaći i strani vazduhoplovi koji za potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane obavljaju letove sa mešovitih aerodroma.
Članom 40. Nacrta zakona menja se član 138. Zakona kako bi se preciziralo da ne podležu svi bespilotni vazduhoplovi upisu u Evidenciju vazduhoplova. Naime, treba imati u vidu da se danas koristi ogroman broj bespilotnih vazduhoplova, ali nemaju sve kategorije ovih letilica isti uticaj na bezbednost, te se neće evidentirati one čiji je uticaj na bezbednost zanemarljiv.
Članom 41. Nacrta zakona vrši se izmena člana 139. Zakona. Za razliku od postojećeg zakonskog rešenja sadržanog u dosadašnjem stavu 2. ovog člana (koji se ovom izmenom briše iz teksta), a koji je pregled vazduhoplova od strane Direktorata predviđao samo u slučaju da nije priložen dokument o plovidbenosti za izvoz koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države, izmenom zakona se kao obavezan uslov za upis u Registar vazduhoplova predviđa da je Direktorat utvrdio da vazduhoplov ispunjava zahteve iz potvrde o tipu i da je sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju.
Članom 42. Nacrta zakona vrše se izmene više stavova u članu 150. Zakona: u stavu 2. se vrši terminološka ispravka (pojam dozvole za održavanje kontinuirane plovidbenosti zamenjuje se pojmom dozvole za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti); u stavu 4. se predviđa taksa za odobravanje izmene priručnika o obavljanju vazduhoplovno-tehničke delatnosti koja nema za posledicu izmenu dozvole (samo odobravanje priručnika je izuzetno složen posao koji podrazumeva značajno angažovanje jednog ili više vazduhoplovnih inspektora koji vrše detaljnu proveru svih navoda u priručniku i po potrebi zahtevaju neophodne ispravke i izmene kako bi se garantovalo da vazduhoplovno-tehnička organizacija obavlja svoju delatnost po najvišim bezbednosnim standardima); u stavu 5. se uvodi stroža kontrola organizacije koja započinje sa obavljanjem vazduhoplovno-tehničke delatnosti tako što se predviđa da će se nakon prvog izdavanja dozvole provera ispunjenosti uslova obavljati svake godine tokom prve dve godine važenja dozvole, a nakon toga na svaka 24 meseca; u stavu 7. se navodi novi naziv evropske agencije: Agencija Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Članom 43. Nacrta zakona se vrši izmena člana 158. Zakona: u stavu 1. se precizira da je za izdavanje potvrde o plovidbenosti neophodno da se proverom plovidbenosti utvrdi da vazduhoplov ispunjava sve uslove iz potvrde o tipu, dok se stavom 3. definiše da će se tokom provere plovidbenosti utvrđivati i ispunjenost uslova za kontinuiranu plovidbenost, o čemu se izdaje potvrda o proveri plovidbenosti. Takođe, u odnosu na postojeće zakonsko rešenje, novinu predstavlja stav 4. kojim se uspostavlja osnov da se u potvrdu o plovidbenosti unese i određeno ograničenje korišćenja, ako to proizilazi iz izvršene provere plovidbenosti.
Članom 44. Nacrta zakona se vrši izmena člana 159. i uvodi pojam provere plovidbenosti vazduhoplova koji se koristi i u drugim članovima. Pojam provere plovidbenosti će zameniti pojmove osnovnog i periodičnog pregleda vazduhoplova, koji su se koristili u tekstu do ove izmene zakona. Proveru plovidbenosti vazduhoplova, u zavisnosti od namene vazduhoplova i maksimalne mase vazduhoplova na poletanju, obavlja Direktorat ili vazduhoplovno-tehnička organizacija koja ima dozvolu Direktorata za obavljanje provere plovidbenosti.
Članom 45. Nacrta zakona se vrše izmene člana 160. Zakona: u stavu 1. se propisuje da potvrdu o proveri plovidbenosti izdaje Direktorat ili vazduhoplovno- tehnička organizacija koja ima dozvolu za izdavanje te potvrde, dok se, u odnosu na dosadašnje rešenje, sada precizira da produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti vrši isključivo vazduhoplovno-tehnička organizacija kojoj je to Direktorat odobrio.
Članom 46. Nacrta zakona predviđeno je brisanje člana 161. Zakona, s obzirom da je prethodnim članovima Nacrta dosadašnji pojam periodičnog pregleda vazduhoplova zamenjen pojmom provere plovidbenosti vazduhoplova, koja je regulisana u izmenjenom članu 159. Zakona. Iz tih razloga prestala je potreba za postojanjem člana 161. Zakona.
Članom 47. Nacrta zakona se vrši izmena člana 165. Zakona kako bi se u skladu sa praksom kakva postoji u državama članicama EU predvidelo da dozvolu za let može da, pored Direktorata, na osnovu odobrenih uslova leta, izdaje i odobrena organizacija za projektovanje, proizvodnju ili obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti koju je Direktorat za to ovlastio. Ovim članom se takođe precizira da se let vazduhoplova u tom slučaju mora obaviti u skladu sa odobrenim uslovima leta, odnosno dozvolom za let.
Članom 48. Nacrta zakona se pravni osnov za donošenje propisa sadržan u članu 167. Zakona upodobljava izmenama izvršenim prethodnim članovima Nacrta zakona.
Članom 49. Nacrta zakona se menja dosadašnji član 168. Zakona, kako bi se regulisala plovidbenost onih vazduhoplova koji nemaju potvrdu o tipu (ultralakih, amaterski građenih, bivših vojnih, ali i drugih vazduhoplova koji nemaju potvrdu o tipu). Ovim članom se uvodi pojam posebne potvrde o plovidbenosti koju izdaje Direktorat i koja se mora pribaviti pre korišćenja ovih vazduhoplova u vazdušnom saobraćaju, za šta je predviđena i odgovarajuća taksa. Predviđen je i odgovarajući pravni osnov za donošenje propisa kojim bi se detaljnije uredili uslovi pod kojima se izdaje, menja, ograničava, suspenduje i stavlja van snage posebna potvrda o plovidbenosti, vreme na koje se ta potvrda izdaje, obrazac potvrde i održavanje vazduhoplova koji nemaju potvrdu o tipu.
Članom 50. Nacrta zakona se vrši izmena člana 171. stav 3. kako bi se vazduhoplovno-meteorološko osoblje (koje je do sada bilo u režimu potvrda o obučenosti, koje izdaju centri za obuku) i osoblje odgovorno za pružanje usluga vazduhoplovnog informisanja, svrstali u neletačko osoblje (jednu od kategorija osoblja čiji poslovi neporedno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja), koje za obavljanje svojih poslova mora da poseduje dozvolu izdatu od Direktorata. Istovremeno, članom
51. Nacrta zakona se, kao posledica ove izmene, vrši izmena člana 174. Zakona kako bi se vazduhoplovno-meteorološko osoblje izbrisalo iz kategorije osoblja čiji poslovi posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Članom 52. Nacrta zakona vrši se nekoliko izmena u članu 175. Zakona. U stavu 3.se precizira da ovlašćenja koja se upisuju u sertifikat osoblja obezbeđivanja moraju da odgovaraju vrsti poslova koje to osoblje obavlja, kao i da se ta ovlašćenja izdaju na određeno vreme. Stavom 4. se predviđaju izuzeci od obaveze osoblja obezbeđivanja da poseduje sertifikat Direktorata, odnosno utvrđuju se kategorije ovog osoblja koje će poslove moći da obavlja samo na osnovu potvrde o obučenosti. Dosadašnjim stavom 5, koji postaje stav 6, predviđa se shodna primena čl. 183-186. Zakona na priznavanje obuke i sertifikata osoblja obezbeđivanja stečenih u inostranstvu, kao i na suspenziju i stavljanje van snage sertifikata osoblja obezbeđivanja.
Članom 53. Nacrta zakona se vrši izmena člana 178. Zakona, kako bi se predvidelo da Direktorat, pored Upisnika vazduhoplovnog osoblja koji sadrži podatke o vazduhoplovnom osoblju koje neposredno utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja, vodi i Upisnik osoblja obezbeđivanja. Ovaj Upisnik će sadržati podatke o osoblju obezbeđivanja kojem Direktorat, u skladu sa članom 175. Zakona, izdaje odgovarajući sertifikat.
Članom 54. Nacrta zakona vrši se izmena stava 4. u članu 179. Zakona, kako bi se napravila jasnija razlika između centara za obuku i deklarisanih organizacija koje takođe mogu da vrše pojedine vrste obuke. Za razliku od nastavnih programa centara za obuku, koji uvek podležu odobravanju, to nije slučaj kod deklarisanih organizacija. Propisom donetim na osnovu ovog zakona će se propisati slučajevi u kojima će i deklarisane organizacije morati da svoje nastavne programe podnesu na odobrenje.
Članom 55. Nacrta zakona se dopunjuje stav 4. u članu 180. Zakona, kako bi se predvidela taksa za periodičnu procenu uređaja za simuliranje letenja od strane Direktorata.
Članom 56. Nacrta zakona se vrši dopuna stava 2. u članu 188. Zakona, time što se predviđa da podzakonski propis treba da odredi i uslove pod kojima se suspenduju ili stavljaju van snage lekarska uverenja, čime će ova materija biti podrobnije uređena. Članom 57. Nacrta zakona se tekst člana 189. Zakona dopunjuje novim stavom 3. kojim se propisuje da se za postupanje po zahtevu lekara i zdravstvenih ustanova za izdavanje, produženje, obnovu i izmenu potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti plaća odgovarajuća taksa. Razlog za naplatu takse jeste činjenica da izdavanju potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti vazduhoplovnog osoblja uvek prethodi postupak provere ispunjenosti uslova, s obzirom da nisu svi lekari niti sve zdravstvene ustanove osposobljeni da vrše ispitivanje zdravstvene sposobnosti vazduhoplovnog osoblja.
Članom 58. Nacrta zakona se menja član 193. Zakona kako bi se predvidelo ovlašćenje vazduhoplovnog inspektora da vrši testiranje članova letačke i kabinske posade na alkohol i druge psihoaktivne supstance, kao i pravo i dužnost vazduhoplovnog inspektora da privremeno zabrani rad članovima posade u zavisnosti od rezultata tog testiranja.
Članom 59. Nacrta zakona se vrši izmena u članu 203. stav 3. Zakona kako bi se ovlašćenje za donošenje propisa kojim se bliže utvrđuju uslovi za donošenje odluke o operativnim ograničenjima koja se odnose na zaštitu od buke na aerodromima prenela sa ministarstva nadležnog za poslove rada na ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, kao organ u čijoj nadležnosti su poslovi državne uprave koji se odnose na zaštitu od buke i vibracija.
Članom 60. Nacrta zakona se dopunjuje tekst stava 2. u članu 205. Zakona kako bi se uskladio sa odredbama Tehničkih instrukcija za bezbedan transport opasne robe vazdušnim putem, koje je usvojila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO). Predloženim rešenjem se definiše da je transport vazdušnim putem predmeta i materija iz stava 1. tač. 2. i 3. ovog člana moguć u slučaju da su to odobrile i država porekla i država operatera (do sada se zahtevalo samo odobrenje države porekla), čime se uspostavljaju viši standardi bezbednosti.
Članom 61. Nacrta zakona predviđena je izmena člana 206. Zakona. Suština ove izmene sastoji se u tome što je kroz tekst člana pojam avio-prevozioca (operatera koji obavlja javni avio-prevoz) zamenjen pojmom operatera vazduhoplova, pa se na ovaj način obaveza pribavljanja odobrenja za transport opasne robe na teritoriju Republike Srbije i sa teritorije Republike Srbije proširuje na sve strane operatere vazduhoplova (bez obzira na delatnost koju obavljaju). Ovim se postiže bolja kontrola transporta opasne robe i unapređuju standardi bezbednosti.
Članom 62. Nacrta zakona vrši se izmena člana 215. Zakona, radi usklađivanja sa izmenama Tehničkih instrukcija za bezbedan transport opasne robe vazdušnim putem, koje je usvojila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO). Za razliku od dosadašnjeg rešenja, po kome je sve programe stručnog osposobljavanja koje izrađuju učesnici u transportu opasne robe odobravao nadležni organ (Direktorat), sada se obaveza pribavljanja odobrenja odnosi samo na operatere vazduhoplova i imenovane poštanske operatere. Ovim se, ipak, ne isključuje obaveza svih ostalih učesnika u transportu opasne robe da svoje programe u potpunosti usklade sa Tehničkim instrukcijama, odnosno propisuje se i šta program mora da sadrži.
Članom 63. Nacrta zakona menja se član 219. stav 2. Zakona na način što se iz skupa institucija koje čine Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju briše ministarstvo nadležno za poslove finansija, s obzirom da je dovoljno učešće Uprave carine, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija.
Članom 64. Nacrta zakona se tekst Zakona dopunjuje novim članom 219a, kako bi se, u skladu sa standardima sadržanim u Aneksu 9 Čikaške konvencije, propisala obaveza operatera aerodroma sa kojeg se obavlja međunarodni javni avio-prevoz da na takvom aerodromu obrazuje Aerodromski komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju i određuju se organi i subjekti koji moraju da učestvuju u radu tog komiteta. Razlozi za uspostavljanje ovog tela leže u činjenici da ono treba da olakša primenu svih mera
koje na tom aerodromu preduzimaju relevantni nadležni organi, čiji su predstavnici članovi Aerodromskog komiteta za olakšice. Izuzetak je predviđen samo za aerodrome sa kojih se obavlja isključivo vanredni javni avio-prevoz, na kojima je dovoljno obrazovati koordinaciono telo.
Članom 65. Nacrta zakona se vrši izmena stava 2. u članu 220. Zakona kako bi se izvršilo usaglašavanje teksta Zakona sa izmenama Aneksa 17 Čikaške konvencije koji je definisao radnje koje se smatraju radnjama nezakonitog ometanja.
Članom 66. Nacrta zakona se u stavu 2. člana 221. Zakona pojam preventivnih mera obezbeđivanja zamenjuje pojmom osnovnih mera, koje su detaljnije regulisane izmenama člana 224a Zakona.
Članom 67. Nacrta zakona se član 223. Zakona dopunjuje novim stavom 3, kako bi se predvidelo da se Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, koji donosi Vlada, može dati mogućnost da se u određenim slučajevima na manjim aerodromima na kojima se obavljaju aktivnosti koje sa sobom nose minoran rizik, umesto formiranja Aerodromskog komiteta za obezbeđivanje, operateru aerodroma dopusti da na drugi način obezbedi koordinaciju primene mera obezbeđivanja.
Članom 68. Nacrta zakona vrši se izmena člana 224a, sa ciljem da se precizira da postoje osnovne mere obezbeđivanja koje se primenjuju u redovnim okolnostima, a da se pojačane mere obezbeđivanja primenjuju ako se javi povišen stepen ugroženosti (dakle, u slučajevima kada je identifikovano postojanje određene pretnje po vazduhoplovstvo). Izuzetno se mogu odobriti alternativne mere koje uzimaju u obzir specifičnosti pojedinih aerodroma i saobraćaja koji se na njima odvija, ali samo u slučaju da je na osnovu bezbednosne procene rizika utvrđeno da one pružaju odgovarajući nivo zaštite.
Članom 69. Nacrta zakona se vrši izmena člana 226. Zakona. U odnosu na rešenja iz važećeg člana, sada se precizira obaveza operatera aerodroma da, u slučaju da bezbednosna procena to nalaže, primenjuje i kontrole obezbeđivanja u javnoj zoni aerodroma. U slučaju da se radi o objektima ili površinama koje nisu u nadležnosti operatera aerodroma, onda kontrolu pristupa, nadgledanje i patroliranje vrši osoblje obezbeđivanja koje je dužan da obezbedi vlasnik, odnosno korisnik tih objekata ili površina. Takođe, u stavu 3. se dodatno predviđa i obaveza operatera vazduhoplova da obezbedi nadzor nad kretanjem lica i vozila ka vazduhoplovu ili od vazduhoplova. Izuzeci od podložnosti obaveznom pregledu obezbeđivanja se, u odnosu na dosadašnji tekst, sada proširuju i na transferne putnike i njihov ručni prtljag, dok se izričito propisuje i zabrana neovlašćenog snimanja i fotografisanja mesta na kojem se obavlja kontrola pristupa, pregled obezbeđivanja, rad osoblja obezbeđivanja, kao i kao i kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva.
Članom 70. Nacrta zakona se menja stav 4. u članu 227. Zakona kako bi se upotpunio pravni osnov za donošenje predviđenog podzakonskog propisa.
Članom 71. Nacrta zakona se član 228. Zakona dopunjuje propisivanjem obaveze operatera vazduhoplova da obezbedi zaštitu vazduhoplova, kao i obavljanje pretpoletnog pregleda obezbeđivanja vazduhoplova ili pretpoletne provere obezbeđivanja vazduhoplova, u skladu sa Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
Članom 72. Nacrta zakona menja se član 230. Zakona. U odnosu na dosadašnje rešenje predviđa se da listu zabranjenih predmeta, koji se ne smeju uneti u putničku kabinu vazduhoplova i u obezbeđivano-restriktivnu zonu, određuje Vlada u okviru Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu. Pored toga, propisuje se obaveza lica koje poseduje oružje i municiju da ih prijavi pri registraciji za let i preda ovlašćenom predstavniku avio-prevozioca na aerodromu. Naravno, treba imati u vidu da je prenošenje oružja i municije preko državne granice regulisano članom 46. Zakona o graničnoj kontroli i članom 34, 35. i 36. Zakona o oružju i municiji, odnosno da se oružje i municija ne može ni nalaziti u putničkoj kabini vazduhoplova bez prethodno obavljene granične kontrole, te tek nakon toga se ono može predati predstavniku avio-prevozioca na aerodromu. Pored toga, ovim članom se prvi put zakonom predviđa mogućnost prisustva naoružanog službenog lica za obezbeđivanje tokom leta (in-flight security officer) na letu određenog avio-prevozioca, pod uslovom da tako nešto odobri ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Članom 73. Nacrta zakona se vrši izmena člana 231. Zakona koji se odnosi na znak identifikacije koji moraju imati lica i vozila koja se kreću u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva. U odnosu na dosadašnje zakonsko rešenje, uz već predviđene izuzetke od obaveze posedovanja znaka identifikacije, sada se izričito navodi da se znak identifikacije ne zahteva ni za putnika koji ulazi u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ako poseduje važeći kupon za ukrcavanje na let ili ekvivalentni dokument, kao ni za člana posade vazduhoplova koji poseduje vidno istaknutu identifikacionu karticu člana posade vazduhoplova, kao i važeću generalnu deklaraciju. Takođe, u odnosu na lica kojima se izdaje znak identifikacije, sada se propisuje da za lica kojima se znak identifikacije izdaje u svojstvu posetioca i kojima je dozvoljeno da se kreću isključivo uz pratnju lica ovlašćenog za pratnju, nije potrebno sprovoditi bezbednosnu proveru i propisanu obuku. Pored toga, ukida se i obaveza izdavalaca znaka identifikacije da na mesečnom nivou obaveštavaju ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Direktorat o izdatim znakovima identifikacije i rokovima njihovog važenja.
Članom 74. Nacrta zakona se vrše izmene člana 231a kako bi se izmenio dosadašnji propisani period za vršenje bezbednosne provere lica kojima se izdaje znak identifikacije, kao i drugih lica navedenih u stavu 2. tog člana. Naime, do sada je bilo propisano da se bezbednosna provera vrši najmanje svake pete godine. U međuvremenu je došlo do izmene Sprovedbene uredbe (EU) 2015/1998, tako da se u EU ovaj rok skratio i počev od 1. januara 2023. godine on iznosi do 12 meseci za unapređenu bezbednosnu proveru (za određene kategorije osoblja), odnosno do tri godine za standardnu bezbednosnu proveru (za ostala lica koja podležu bezbednosnoj proveri). Republika Srbija je obavezna da se usaglasi sa ovim odredbama, s obzirom da je EU formalno priznala da su standardi obezbeđivanja koji se primenjuju u Republici Srbiji ekvivalentni standardima obezbeđivanja u EU, na osnovu čega smo uključeni u tzv. projekat “One stop securityˮ.
Članom 75. Nacrta zakona se vrše izmene člana 231g, kako bi se za odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu predvidela provera znanja nakon završene obuke, odnosno polaganje odgovarajućeg ispita koji sprovodi Direktorat. Takođe, propisuje se i obaveza Direktorata da vodi listu odgovornih rukovodilaca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
Članom 76. Nacrta zakona se vrše izmene člana 231d. Sa jedne strane, u pogledu obuke koju mogu da vrše instruktori u oblasti obezbeđivanja, izmenama stava 3. se sada precizira da se i ova obuka mora vršiti prema odobrenim nastavnim programima. Izmenom stava 6. se jasnije određuju uslovi za izdavanje ovlašćenja instruktoru i predviđa obaveza polaganja ispita, kao način provere znanja instruktora. U stavu 8. se upotpunjuje osnov za naplatu takse: pored takse za izdavanje ovlašćenja, predviđa i taksa za izmenu ovlašćenja instruktora u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, s obzirom da takva izmena pretpostavlja utvrđivanje ispunjenosti uslova za izmenu ovlašćenja od strane Direktorata; takođe, s obzirom na uvođenje obaveze odobrenja nastavnih programa, predviđa se prateća taksa za odobrenje i izmenu nastavnih programa. Izmenama stava 9. se upotpunjuje pravni osnov za donošenje podzakonskog propisa, dok se dodavanjem stava 10. propisuje obaveza Direktorata da vodi listu ovlašćenih instruktora u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.
Članom 77. Nacrta zakona se dopunjuje stav 2. u članu 241. Zakona kako bi se ovlašćenje za donošenje propisa o visini taksi iz kojih se Direktorat finansira dopunilo i ovlašćenjem za određivanje visine terminalne naknade i dela terminalnih naknada koje se plaćaju Direktoratu, a na šta je neophodno da Vlada da saglasnost kako bi propis stupio na snagu.
Članom 78. Nacrta zakona se vrši dopuna stava 3. člana 250. Zakona kako bi se pojasnilo da će se inspekcijski nadzor vršiti ne samo nad subjektima koji obavljaju poslove i pružaju usluge u vazduhoplovstvu, već i nad drugim subjektima kojima su ovim zakonom određene pojedine obaveze (npr. investitori koji grade objekte koji mogu da predstavljaju prepreku, lica koja koriste uređaje koji emituju lasersko zračenje ako ono utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja i sl).
Čl. 79. i 80. Nacrta zakona vrše se shodne izmene prekršajnih odredaba sadržanih u čl. 258. i 260. Zakona, kao posledica izmena izvršenih ovim zakonom.
Članom 81. Nacrta zakona propisuje se da se na postupak za prekršaje predviđene ovim zakonom primenjuju odredbe zakona kojim su uređeni prekršaji. Istovremeno, s obzirom da je članom 84. stav 5. Zakona o prekršajima predviđena mogućnost da se za prekršaje u određenim oblastima, uključujući vazdušni saobraćaj, posebnim zakonom predvidi duži rok zastarelosti, ovim članom se predviđa da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne tri godine od dana kada je prekršaj učinjen. Takođe, propisuje se da se postupak za izdavanje prekršajnog naloga ne može pokrenuti niti voditi ako protekne tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.
Članom 82. Nacrta zakona određuje se rok za donošenje, odnosno usklađivanje propisa za izvršenje ovog zakona.
Članom 83. Nacrta zakona predviđa se prestanak važenja propisa za čijim postojanjem je prestala potreba.
Članom 84. Nacrta zakona predviđa se da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 31.08.2023.