RADNE VERZIJE PRAVOSUDNIH ZAKONA: Predstavnici strukovnih udruženja uputili brojne kritike na predložena rešenja

U Narodnoj skupštini u Beogradu nedavno je održano predstavljanje, a potom i rasprava o rešenjima iz radnih verzija seta novih zakona koji se tiču sudija i javnih tužilaca, a u skladu sa amandmanima na Ustav Republike Srbije koji su usvojeni u februaru ove godine. Pored predstavnika Ministarstva pravde koji su predstavili zakonske predloge, u raspravi su učestovali predstavnici strukovnih udruženja, koji su prethodnih dana na stručnim raspravama i okruglim stolovima po Srbiji uputili brojne kritike predloženim rešenjima.

Kritike imaju čak i članovi radnih grupa, a najveće dolaze iz strukovnih udruženja koja nisu bila uključena u samu izradu prvih verzija teksta budućih zakona. Udruženje sudija i tužilaca Srbije, Udruženje sudija za prekršaje, kao i organizacija Cepris pre svega zameraju što njihovi predstavnici nisu bili uključeni u proces izrade predloženih zakonskih tekstova, kao ni predstavnici organizacija koje se bave pravosuđem, jer je na taj način, kako tvrde, izostala inkluzivnost. Naime, samo su dva (Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca), od pet strukovnih udruženja imala svoje predstavnike u radnim grupama i to predstavnike koji će za par godina ići u penziju.

Kritike na sastav radnih grupa stigle su i iz Advokatske komore Srbije, koja je od advokata, imenovanih diskrecionom odlukom ministarke pravde Maje Popović u radne grupe, tražila da daju ostavke u radnim grupama jer nisu delegirani od strane Komore, te ne mogu biti predstavnici advokature. Predstavnici Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) ukazuju na glavne nedostatke tih rešenja.

SPORAN SASTAV RADNIH GRUPA - IZOSTALA INKLUZIVNOST

Kada su u pitanju radne verzije zakona o javnom tužilaštvu i zakona o Visokom savetu tužilaca, UST ukazuje da ljudi iz radne grupe ili nisu tužioci uopšte ili već godinama nisu uključeni u operativini deo posla, dok su pojedini već 20 godina članovi radnih grupa. Članovi radne grupe, kako ukazuju iz UST, ne znaju sa kojim se sve problemima suočavaju njihove mlađe kolege, tužioci iz osnovnih i viših javnih tužilaštvima, a naročito iz posebnih odeljenja, poput odeljenja za suzbijanje korupcije.

UPUĆIVANJE JAVNIH TUŽILACA

Glavna kritika UST na rešenja za zakon o javnim tužilaštvima jesu odredbe koje se odnose na upućivanje tužilaca. Naime, predloženo je rešenje prema kojem javni tužilac može da bude upućen odlukom Visokog saveta tužilaca u drugo javno tužilaštvo istog stepena ili niže i to na period od godinu dana, bez mogućnosti produženja ili ponovnog upućivanja u isto tužilaštvo. UST sa druge strane predlaže brisanje predloženog rešenja i traži da na snazi ostane aktuelno rešenje, prema kojem je omogućeno upućivanje javnih tužilaca iz nižih u viša javna tužilaštva ili tužilaštvo posebne nadležnosti, sa mogućnošću produženja perioda na koji je javni tužilac upućen. Aktuelno rešenje obezbeđuje nesmetano funkcionisanje tužilaštava koja svoje potrebe za kadrovima rešava upućivanjem, ističu u UTS i podsećaju na predugo trajanje konkursa za izbor javnih tužilaca o kojima odluku donosi Savet. Pored toga, UST ukazuje da prema aktuelnom zakonu odluku donosi Republički javni tužilac, koji je deo tužilačke hijerarhije, dok bi prema predloženom rešenju to trebalo da radi Visoku savet tužilaca - isti taj Savet koji bi trebalo da bira javne tužioce na oglasu koji je raspisan pod jednakim uslovima za sve. Na ovaj način bi se prethodnim upućivanjem prejudicirali ko će biti biran na oglasu, što je protivno i Ustavu Republike Srbije i evropskim standardima.

PROGOVOR NA OBAVEZNO UPUTSTVO

UST ima primedbe i na modalitet odlučivanja o prigovorima na obavezna uputstva hijerarhijski nadređenih javnih tužilaca o kojima bi odlučivalo pet članova Saveta iz reda tužilaca. Naime, Udruženje smatra da predloženo rešenje ne oslikava verno evropske standarde u ovoj oblasti, te da je usmereno na dalju razgradnju hijerarhije javnog tužilaštva. Prema važećim zakonskim normama o prigovoru na obavezno uputstvo javnog tužioca odlučuje neposredno viši javni tužilac, što prema stavu UST treba tako i da ostane.

MANDATI

Ovo strukovno udruženje smatra da je protivustavna odredba kojom je i mandat javnih tužilaca (budućih glavnih) vezan za stupanje na pravnu snagu Akta o promeni Ustava, jer kako tvrde, za to nema ni razloga niti zdrave logike. Ukazuju da bi mandat trebalo da bude vezan za formiranje pravosudnih saveta ili stupanje na pravnu snagu novog Zakona o javnom tužilaštvu koji i reguliše trajanje mandata. Ukoliko bi predložena odredba postala deo novog zakona, to bi, prema stavu UST, bio osnov za ustavnu žalbu pred Ustavnim sudom zbog diskriminacije, odnosno stavljanja u nepovoljan položaj javnih tužilaca izabranih nakon stupanja na snagu Akta o promeni Ustava, jer bi im mandati bili kraći od zakonskog trajanja mandata od 6 godina, kao i jer bi im bilo onemogućeno kandidovanje za izbor na još jedan mandat u istom javnom tužilaštvu.

MATERIJALNI POLOŽAJ SUDIJA

Udruženju je sporno i to što su iz Zakona o sudijama pored ostalog, potpuno izostale norme o materijalnom statusu, odnosno materijalnoj nezavisnosti sudija kojima se regulišu plate, naknade za godišnji odmor, penzija i druga pitanja. Smatra da je nedopustivo što se članovi radnih grupa uopšte nisu bavili pitanjem materijalnog položaja, sudija, javnih tužilaca i sudija za prekršaje, kao i pitanjem broja i postupka prijema sudskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, zbog čega predlaže da se budućim zakonima detaljno urede i ova pitanja.

Izvor: Vebsajt Telegraf, 27.09.2022.
Naslov: Redakcija