PREDLOG ZAKONA O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2023. GODINU: Planiran deficit od 3,3 odsto bruto društvenog proizvoda

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je da budžet predložen za sledeću godinu prati prioritete koji su izneti u ekspozeu za period do 2024. godine, a jedan od njih jeste održavanje fiskalne stabilnosti.

Brnabić je, obrazlažući pred poslanicima Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, navela da je planiran deficit od 3,3 odsto bruto društvenog proizvoda, uz napomenu da je deficit u rebalansu za ovu godinu iznosio 3,9 odsto, što znači da se vraćamo u pretkrizne godine kada je reč o ovom parametru.

Imamo nikada veći budžet za kapitalne investicije, ulažemo u energetiku, prosvetu, nauku, inovacije, kulturu. Javni dug će biti ispod 60 odsto BDP-a, odnosno 56,1 odsto, što je veoma važno. Imamo prostor i dalje ćemo se boriti da stalno povećavamo plate i penzije, rekla je ona.

Premijerka je istakla da će penzije kumulativno, sa povišicom od novembra i januara, porasti za 20,8 odsto i da je Srbija među retkim zemljama u Evropi koje, uprkos raznim krizama i ratu u Ukrajini, planiraju povećanje plata i penzija.

Prema njenim rečima, plate u javnom sektoru će od januara biti veće za 12,5 odsto, u vojsci za 25 odsto, dok će minimalac biti povećan za 14,3 odsto i iznosiće 40.022 dinara.

Takođe, kako je dodala, predviđeno je i dodatno poresko rasterećenje zarada kroz povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavaca, uz napomenu da će država zbog toga biti uskraćena za 41 milijardu dinara.

Premijerka je predočila da je planiran ekonomski rast od 2,5 odsto za sledeću godinu, što je, zbog svih problema koji su se u svetu dogodili, manje nego što se ranije predviđalo.

Prema podacima MMF-a, kumulativni rast unutar četiri krizne godine u Srbiji biće drugi najveći u Evropi, posle Irske. Ta stopa rasta će iznositi 13,1 odsto, što je gotovo četiri puta više od proseka Evropske unije, gde iznosi 3,4 odsto, precizirala je Brnabić.

Ona je objasnila da je budžet za sledeću godinu pravljen tako da se pozitivna kretanja u zemlji nastave i da se za razliku od 19 zemalja EU, gde se očekuje recesija, u Srbiji planira rast.

U tom smislu, kako je poručila, nastaviće se sa kapitalnim investicijama, za koje je izdvojeno 423,9 milijardi dinara ili 5,3 odsto BDP-a, dok izdvajanja za poljoprivredu iznose 79,9 milijardi dinara, što je povećanje od približno 1,1 milijardu dinara u odnosu na ovu godinu.

Prema njenim rečima, najveći deo budžeta za poljoprivredu namenjen je za subvencije, a potom za podsticaj za direktna plaćanja u iznosu od 46,9 milijardi dinara, što je za 17,6 odsto više u poređenju sa 2022. godinom.

Već do kraja prvog kvartala 2023. napravićemo sistem e-agrar, kako bismo pomogli našim poljoprivrednicima da se lakše i brže prijave za subvencije, ali i da bismo bili transparentniji i imali veću kontrolu nad utrošenim sredstvima, objasnila je predsednica Vlade.

Ona je ukazala na to da je predlogom budžeta obezbeđeno 31,5 milijardi dinara za zaštitu životne sredine, odnosno za resorno ministarstvo, dok je u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za te namene opredeljeno još dodatnih 13,3 milijarde dinara, što je za 4,1 milijardu dinara više u poređenju sa ovom godinom.

Kao jedan od najvažnijih projekata u oblasti zaštite životne sredine, Brnabić je navela izgradnju kanalizacione mreže na 93 lokacije, a nastavljaju se i subvencije za kupovinu električnih vozila, što utiče na poboljšanje kvaliteta vazduha.

Premijerka je izrazila uverenje da će predlog budžeta obezbediti da se sprovedu oni projekti za koje je Vlada dobila podršku poslanika i građana i da će napornim radom uspeti da utiče na porast životnog standarda, bez obzira na sve izazove i okolnosti.

Izvor: Vebsajt Vlade, 05.12.2022.
Naslov: Redakcija