ZAKON O POREZU NA DODATU VREDNOST: Inicijativa za oslobađanje od plaćanja PDV-a na proizvode koji se koriste za žensku higijenu

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u okviru nadležnosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009 i 52/2021) prati sprovođenje zakona i drugih propisa i inicira donošenje ili izmenu propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

S tim u vezi, Poverenik je u prethodnom periodu Ministarstvu finansija podneo inicijativu za oslobađanje od plaćanja poreza na dodatu vrednost proizvoda koji se koriste za žensku higijenu. Imajući u vidu da je u 2024. godini izabrana nova Vlada, a da do sada nije izmenjen zakon, Poverenica se obraća Ministarstvu ovim povodom.

Poverenik je mišljenja da bi se smanjenjem ili oslobađanjem od plaćanja PDV-a na higijenske proizvode za žene, doprinelo ostvarenju više strateških ciljeva koje je Vlada Republike Srbije prepoznala kao veoma važne, kao što su smanjenje siromaštva, unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja, kao i ravnopravnosti žena i devojčica, posebno onih koje su inače u većem riziku od diskriminacije (koje žive ispod granice siromaštva, žene sa invaliditetom, one koje žive u ruralnim, udaljenim i nerazvijenim krajevima, Romkinje i sl.).

Poverenik podseća da je odredbama člana 23. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 72/2019, 8/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 138/2022 i 94/2024), propisano je da opšta stopa poreza na dodatu vrednost za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%, dok je odredbama stava 2. istog člana propisano da se po posebnoj stopi poreza na dodatu vrednost od 10% oporezuju određeni proizvodi i usluge. S druge strane, odredbama čl. 24-26. ovog zakona propisana su poreska oslobođenja.

U skladu sa sada važećim Zakonom o porezu na dodatu vrednost, kao i Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 37/2021, 64/2021, 127/2021, 49/2022, 59/2022, 7/2023, 15/2023, 60/2023, 96/2023, 116/2023, 29/2024, 65/2024 i 73/2024), proizvodi za žensku higijenu nisu oslobođeni od poreza, odnosno niti se na njih primenjuje manja stopa poreza, već je utvrđena opšta poreska stopa u visini od 20%.

Dostupni podaci kažu da više od 500 miliona žena na svetu živi u menstrualnom siromaštvu, a proces rešavanja ovog problema u svetu i Evropi traje već godinama. U junu 2021. godine Parlament Evropske unije usvojio je Rezoluciju o stanju u pogledu seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava u EU-u u kontekstu zdravlja žena. Na ovu rezoluciju je Poverenik ukazao i u svom Redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu.

Zemlje članice su pozvane da proizvode zdrave menstrualne higijenske proizvode (oslobođene određenih toksina koji su se koristili u proizvodnji), i da eliminišu “tampon porez”, odnosno da ove proizvode potpuno oslobode od PDV. Nakon analize finansijskih sredstava koje je potrebno izdvojiti, kao i njihovom uticaju na povećanje menstrualnog siromaštva, pojedine zemlje u Evropi i regionu su smanjile PDV na ove proizvode, a u pojedinim državama on je i ukinut. U nekim zemljama ovi proizvodi su besplatni i dostupni na javnim mestima. Tako je, primera radi, Škotska postala prva država na svetu koja je usvojila zakon kojim higijenski ulošci i tamponi postaju besplatni za sve. Uveli su, takođe, da sve obrazovne ustanove i javne institucije ove proizvode moraju učiniti javno dostupnim. Dobar primer su pojedini fakulteti u Srbiji koji su obezbedili besplatne higijenske uloške za svoje studentkinje i zaposlene. Pitanje dostupnosti proizvoda koji se koriste za žensku higijenu tokom menstruacije, ali i drugih osnovnih proizvoda za održavanje lične higijene je mnogo kompleksnije od pojedinačnih mera, međutim smanjenje poreske stope bi svakako uticalo na veću pristupačnost ili dostupnost ovih proizvoda i najsiromašnijim građankama.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) procenjen broj stanovnika u Republici Srbiji u 2022. godini je 6 664 449. Posmatrano po polu, 51,4% čine žene (3 423 627), a 48,6% muškarci (3 240 822). Detaljnije, oko 14,4% ukupnog broja čini stanovništvo do navršenih 14 godina života, oko 63,6% čini stanovništvo između 15-64 godine života, a 22% stanovništva su osobe koje imaju 65 i više godina života. Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da menstruacija “pogađa” više od trećine našeg društva.

U prilog neophodnosti uvođenja mere oslobađanja od plaćanja PDV na higijenske proizvode za žene govore i podaci Republičkog zavoda za statistiku. Naime, u 2023. godini stopa rizika od siromaštva iznosila je 19,9%, a stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti iznosila je 27,2%. Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2023. iznosio 29.100 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo. Ova stopa ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već koliko njih ima prihod niži od praga rizika od siromaštva. Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina, iznosio je 52.380 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina, iznosio 61.110 dinara. S obzirom da se proizvodi za žensku higijenu tokom menstruacije oporezuju po poreskoj stopi PDV-a od 20%, oni, iako osnovna potreba, postaju luksuz.

Zanimljiv podatak je iznela organizacija Gender Knowledge Hub da je prošle godine u oktobru ženama u Srbiji bilo potrebno oko 8.300 dinara godišnje za neophodne higijenske proizvode tokom menstruacije. Pri čemu su ovi troškovi sada sigurno veći. Računajmo onda koliko je potrebno novca samo za ove troškove porodicama sa, na primer, dve ćerke tinejdžerke i mamom. U Anketi koju su sprovele članice udruženja Ženska inicijativa - od 1.205 ispitanih studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 69 odsto je na pitanje o visini cene menstrualnih proizvoda “Kako se osećaš povodom toga?”, odgovorilo “loše”. Ova anketa je pokazala da proizvodi za žensku higijenu tokom menstruacije nisu jeftini i svima pristupačni. O sličnim nalazima govore i istraživanja sprovedena u regionu, gde je u pojedinim zemljama, smanjena stopa PDV-a na proizvode za higijenu žena tokom menstruacije (u Hrvatskoj 13%, u Sloveniji 9,5%). Ovom smanjenju PDV-a prethodila su istraživanja koja su pokazala da je, primera radi, trećina ispitanica bila prisiljena da štedi na ulošcima jer su im preskupi, više od 10% građanki nije bilo u mogućnosti da kupi dovoljno uložaka kako bi ih menjale, a 11,9% njih navelo je da nisu mogle da priušte ove proizvode, kao ni lekove za smanjenje bolova tokom menstruacije. Ovi proizvodi su neophodni svakoj ženi u određenom periodu života, a kada porodica ima više ženskih članova, njihova kupovina dodatno i prekomerno opterećuju budžet i ostavlja manje novca za zadovoljenje drugih elementarnih potreba članova domaćinstva. Nedovoljna primanja i drugi, uvek važniji troškovi, čine da kupovina ovih proizvoda za mnoge žene predstavlja finansijski teret i od njih čini ekonomski ranjivu populaciju. Pitanje dostupnosti menstrualnih proizvoda je mnogo kompleksnije od pojedinačnih mera i o njemu svakako treba razmišljati i u širem kontekstu, uključujući mere za smanjenje siromaštva uopšte.

Siromaštvo i diskriminacija su uvek povezani i najčešće u korelaciji, što je osoba siromašnija to je veća šansa da bude diskriminisana. Zato ne samo proizvodi koji se koriste za higijenu tokom menstruacije, već svi osnovni proizvodi za održavanje lične higijene - sapun, prašak za veš, pasta za zube, toalet papir.., bi trebalo da budu prepoznati kao proizvodi od uticaja na položaj siromašnih građana i od strateškog značaja za obezbeđivanje dostojanstvenog života svih bez obzira na imovno stanje pojedinca ili porodice.

U Srbiji još uvek nije sprovedeno sveobuhvatno istraživanje o rasprostranjenosti menstrualnog siromaštva niti je sveobuhvatno sagledan pravni i društveni aspekt menstrualne pravde, odnosno nepravde sa aspekta ostvarivanja osnovnih ljudskih prava. I pored nedostatka ciljanih istraživanja, ono što je svakako nesporno, jeste da je menstrualno siromaštvo povezano i sa stigmatizacijom i sa tabuizacijom menstruacije koja je kulturološki rodno uslovljena, i koja ukazuje na isključivanje, nevidljivost i neprepoznatljivost potreba i iskustava žena. Zaboravlja se činjenica da u danima menstruacije žene imaju povećane higijenske potrebe - ne samo da imaju potrebu za pristupom menstrualnim proizvodima koje često ne mogu da priušte, već i toploj vodi, higijenskim uslovima stanovanja, sapunu - a što je nedostupno jednom broju žena i devojčica. Uzimajući u obzir celokupan položaj žena, počev od rada i zapošljavanja, neplaćenog i nepriznatog rada u domaćinstvu, staklenog plafona i platnog jaza, neusklađenosti privatnog i poslovnog života, izloženosti nasilju, shvatićemo da su žene i dalje u mnogome neravnopravne u poređenju sa muškarcima.

Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji za period od 2018-2026. godine podržava unapređenje zdravlja, sprečavanje bolesti i produženje kvalitetnog života stanovništva, a u njoj je predviđena, kao specifičan cilj, između ostalog, i primena i praćenje Nacionalnog programa očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije, usvojenog 2017. godine. Planiranje porodice, održavanja trudnoće i druge usluge zdravstvene zaštite od ključne su važnosti za čitavo društvo, a sigurne trudnoće i porođaji zavise od funkcionalnih zdravstvenih sistema i dostupnosti zdravstvenih i drugih relevantnih usluga. Posebno, kada su u pitanju mlađe generacije, veliki značaj imaju edukativni programi u vezi sa ranim razvojem dece i mladih, a održavanje menstrualne higijene mora biti dostupno svakoj devojčici od trenutka dobijanja menstruacije, baš kao i sveobuhvatne i potpune informacije s tim u vezi.

Imajući u vidu važnost sveobuhvatnog delovanja na unapređenju ravnopravnosti i smanjenju siromaštva, kao i na unapređenju javnog zdravlja stanovništva u Republici Srbiji, na osnovu člana 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik upućuje Ministarstvu finansija inicijativu za oslobođenje plaćanja PDV-a na proizvode koji se koriste za žensku higijenu ili bar smanjenje utvrđene poreske stope koji su svakoj ženi u određenom periodu života neophodni i koji, posebno u situaciji kada porodica ima više ženskih članova, dodatno i prekomerno opterećuju budžet i ostavljaju manje novca za zadovoljenje drugih elementarnih potreba. Održavanje menstrualne higijene mora biti dostupno svakoj devojčici od trenutka dobijanja menstruacije, baš kao i sveobuhvatne i potpune informacije s tim u vezi, a pristup zdravim menstrualnim proizvodima utiče na unapređenje zdravlja, sprečavanje bolesti, planiranje porodice, sigurnu trudnoću i porođaj, i celokupno reproduktivno zdravlje.

Izvor: Vebsajt Poverenice, 21.11.2024.
Naslov: Redakcija