KRIVOLOV – KAKO INSTITUCIJE VIDE OVO KRIVIČNO DELO?
Stradanje ptica od vatrenog oružja obuhvata dve nezakonite pojave: krivolov i lovokrađu.
Krivolov je nezakonit način lova počinjen od strane lovaca sa važećom lovnom dozvolom tokom koga stradaju jedinke zaštićenih (nelovnih) vrsta ili se ubijanje vrši izvan propisane lovne sezone, pomoću nedozvoljenih sredstava, u brojnosti iznad propisane kvote ili u područjima na kojima je lov zabranjen.
Lovokrađa je nezakonito ubijanje ptica u kojoj učestvuju osobe koje nisu registrovani lovci.
Lov (pa time i krivolov) je definisan zakonom, a dva glavna zakona koja regulišu ovu oblast su:
Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US, 14/2016, 76/2018, 95/2018 - dr. zakon i 95/2018 - dr. zakon), takođe, zabranjuje uznemiravanja, zlostavljanje, ozleđivanje i uništavanja divlje faune. Zakon o divljači i lovstvu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010 i 95/2018 - dr. zakon) definiše lov kao aktivnost lovaca u traženju, posmatranju, praćenju, dozivanju i čekanju divljači radi odstrela, odstrel divljači, hvatanje žive divljači, kao i sakupljanje divljači ili njenih delova. U ovoj definiciji posebno se ističe reč dozivanje, jer je dozivanje ptica sredstvima koja nisu dozvoljena – kršenje zakona.
Dodajmo i da je nezakonit lov ptica zabranjen članom 76 Zakona o divljači i lovstvu a da član 79 Zakona o zaštiti prirode koji zabranjuje upotrebu određenih sredstava za hvatanje i ubijanje divljih vrsta životinja, kojima se ugrožavaju i uznemiravaju populacije i/ili staništa, narušava njihova dobrobit i može prouzrokovati njihovo lokalno nestajanje.
To kaže zakon. A šta kažu praksa i rad na terenu?
Tim za borbu protiv krivolova, Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je samo u toku trajanja jedne lovne sezone na prepelice, od početka avgusta do kraja septembra, na terenu zabeležio preko 100 slučajeva korišćenja elekronskih dozivača, vabilica.
Prema procenama, širom Srbije, se tokom lovne sezone postavi između 600 i 1.000 elektronskih vabilica, koje dozivaju ptice svake noći. Jedna vabilica namami 10 puta više ptica, te je i ulov isto toliko puta sigurniji i pogubniji za prepelice. Procena je da preko 50.000 prepelica strada tokom jedne sezone.
Tim za borbu protiv krivolova slučajeve ilegalnog lova prijavljuje nadležnim institucijama, najčešće policiji i/ili tuzilaštvu.
Ovakve prijave nisu česte, pa i postupanje po njima nije rutinsko. Najčešće nedoumice se tiču isprava koje lovci moraju posedovati ukoliko su zatečeni u krivolovu, šta uraditi sa vabilicama jer su one predmet izvršenja krivičnog dela…
Veoma je važno tužiocu saopštiti zatečeno stanje na terenu, kako bi u skladu sa informacijama, delo moglo da bude okarakterisano na pravi način.
U ovom slučaju je krivično delo prema članu 276. Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) – nezakoniti lov.
U krivolovu često mogu biti zatečeni predsednici lovačkih udruženja, lokalni funkcioneri, pa i kolege policajci. Tada se suočavamo sa nepoštovanjem procedura i ublažavanjem zatečene situacije ili negiranjem iste. Ovo je posebno izraženo u manjim sredinama.
Da kažnjavanje krivolova bude efikasnije vrlo je važno da se postigne umreženost institucija. Primer iz Jagodine, kada su otac i sin trgovali strogo zaštićenim vrstama ptica, pokazao je koliko je to važno. U ovom slučaju učestvovali su: policijska uprava u Jagodini, dežurni inspektori, Osnovno javno tužilaštvo i Više javno tužilaštvo u Jagodini, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Zoo vrt Jagodina i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Komunikacija između ovih institucija je bila od presudne važnosti ne samo za počinioce već i za same ptice koje su u određenom vremenskom roku morale biti zbrinute i vraćene u prirodu!
Veliku ulogu ovde može imati i saradnja nadležnih institucija i udruženja građana, posebno onih koji okupljaju ljubitelje lova i ljubitelje prirode. Prve su zadužene za rešavanju problema, a druge poznaju stanje na terenu i zainteresovane su za zaustavljanje krivolova.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.