NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU: Primedbe Advokatske komore Srbije na Nacrt zakona
Advokatska komore Srbije objavila je na svom sajtu Primedbe na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.
Posledice usvajanja Nacrta zakona bez istovremenog usvajanja primedaba koje su iznete u ovom dokumentu bi dovele do nesagledivih posledica na nivo zaštite prava građana, a svakako bi izazvale upravo suprotan efekat od onoga koji je naveden kao ratio legis predlagača, jer se iz primedaba i gore iznete analize vidi da bi stupanjem na snagu ovog zakona došlo i do gubljenja nivoa dostignutih prava, i do otežanog pristupa sudu, da se efikasnost suda ne bi podigla ni na proklamovani, a kamo li na adekvatan nivo, te da bi usvajanjem predloženih izmena zapravo nastao kolaps u pravosuđu.
Očigledno je da se odredbe predloženog teksta Nacrta mogu svrstati u tri kategorije: one koje nikako ne smeju postati deo Predloga zakona i ući u skupštinsku proceduru, one koje uz određene izmene i dopune mogu opstati u Predlogu, i na kraju one koje zaista predstavljaju poboljšanje u odnosu na do sada važeća rešenja.
Nikako se ne sme dozvoliti uklanjanje odgovornosti sudija za nepostupanje u vremenskom okviru, produženje rokova za postupanje sudova kod odluke o nadležnosti i za odluke o privremenoj meri, uslovljavanje izvođenja dokaza ili podnošenja tužbe plaćanjem takse ili onemogućavanje postavljenja privremenog zastupnika tuženom usled neplaćanja predujma, zatim odredbe koje u slučaju sumnje u autentičnost advokatskog punomoćja zahtevaju overu advokatskog punomoćja, uvođenje obavezne komunikacije sa sudom putem E- suda u situaciji u kojoj takav sistem još nije ni u fazi razvoja, uvođenje suđenja putem video-konferencijske veze, praktično eliminacije revizije kao vanrednog pravnog leka uz istovremeno uvođenje posebne revizije i postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja pred Vrhovnim kasacionim sudom kao mehanizma koji će menjati svojim stavovima važeće propise, a posebno se ne može prihvatiti način na koji su definisane prelazne i završne odredbe Nacrta, koje predviđaju, praktično retroaktivnost. Posebno su problematične odredbe člana 50. Nacrta i donošenje presude van rasprave kada su činjenice sporne.
Zaključak je da se u ovom slučaju ne radi o izmenama zakona, već o praktično novom zakonu, imajući u vidu broj odredbi koje se menjaju i njihov suštinski efekat na parnični postupak, pa je tim veća potreba da se izmenama Zakona o parničnom postupku pristupi sistemski, sistematski i bez žurbe, te da se ovaj temeljni zakon izmeni tako da omogući da građani Republike Srbije imaju mogućnost da u kvalitetnom i efikasnom sudskom postupku ostvare svoja ustavna i zakonska prava i da pravosudni sistem dostigne ideale pravne države i vladavine prava.
Poseban problem je u tome što predlagač izmena zakona nije dao jasne i racionalne razloge za izmene pojedinih odredaba, ali se može zaključiti da su za postizanje ciljeva efikasnosti i modernizacije parničnog postupka projektovani ovim Nacrtom predviđena neadekvatna rešenja, često problematična u smislu normativne tehnike, te da su izmene usmerene na rešavanje aktuelnih problema rada sudova koje izazivaju masovne tužbe na prvom mestu i ogromnog broja nerešenih predmeta, a ne na uspostavljanje koherentnog i funkcionalnog sistema sudske vlasti koji bi funkcionisao prema svima na jednak način, što bi se od ovako važnog propisa moralo očekivati.
Očigledno je da se odgovori na povećanje efikasnosti i smanjenja broja predmeta pred sudovima moraju naći na drugom mestu, a ne izmenama procesnih pravila na način koji će, ukoliko predložena rešenja opstanu, dovesti do upravo dodatnog odlaganja suđenja, gomilanja žalbi i predstavki Ustavnom sudu RS, te povećanja troškova parničnog postupka, navodi se između ostalog u primedbama AKS.
Izvor: Vebsajt Advokatska komore Srbije, 04.06.2021.Naslov: Redakcija