ZAKON O RADU: Pravnici predlažu duži radni vek za sudije. Zaposleni bi mogao da ostane u radnom odnosu još pet godina posle ispunjenja uslova za starosnu penziju ako to sam želi i ako postoji potreba poslodavca za njegovim radom
Sudije koje žele da rade i posle 65. godine mogle bi da produže svoj radni vek do 70. rođendana ako bi u Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) postojala takva mogućnost, koju su predložili pravnici na nedavno održanom regionalnom kongresu u Budvi.
U pravosuđu dolazi do smene generacija. Više od hiljadu sudija će tokom narednih godina otići u penziju, a mladi delioci pravde, koji će u tom periodu napredovati u sudove višeg ranga, neće imati od koga da čuju dragocena iskustva iz prakse i da nauče sve detalje i veštine sudijskog posla.
Zato je poželjno zadržati one sudije koje imaju volje i elana za rad i žele da doprinesu kvalitetnom i efikasnom suđenju čak i kada ispune uslov za odlazak u starosnu penziju. O takvim kadrovskim rešenjima odlučivao bi Visoki savet sudstva (VSS), na osnovu mišljenja i predloga predsednika sudova.
Ova mogućnost postojala bi i u drugim profesijama, kao što su obrazovanje, zdravstvo ili informacione tehnologije, a pritom se ne bi diralo u pravo svakog zaposlenog da ode u penziju kada ispuni zakonom propisane uslove.
Zaposleni bi mogao da ostane u radnom odnosu još pet godina posle ispunjenja uslova za starosnu penziju ako to sam želi i ako postoji potreba poslodavca za njegovim radom. To je predlog stručnjaka koji su učestvovali na kongresu Saveza udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske. Nadležnim ministarstvima biće upućena inicijativa za izmenu Zakona o radu, tako da radni odnos ne mora da prestane po sili zakona sa 65. rođendanom.
Za sada je radni vek produžen samo sudijama Vrhovnog kasacionog suda (VKS) koji mogu da rade do 67. godine života. Mnogi od njih su aktivni i u kasnijim godinama, pa i u 70. učestvuju u raznim edukacijama za mlade pravnike ili predaju na Pravosudnoj akademiji. Njihovo znanje i iskustvo moglo bi da ih zadrži u sudu, a da time ne zauzimaju radna mesta mlađim generacijama, jer bi postojala mogućnost da se ugovori i rad s pola radnog vremena.
– U mnogim zemljama profesori, sudije i lekari polako produžavaju svoj radni vek, zbog toga što se i životni vek produžio, a iskustvo je pokazalo da mnogi stručnjaci bivaju prinuđeni da sa 65 godina života odu u penziju, jer im radni odnos prestaje po sili zakona. Naš predlog je da ne menjamo Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019 i 62/2021), što znači da zaposleni odlazi u penziju ako želi sa 65 godina života i naravno s najmanje 15 godina staža osiguranja. To pravo ne ukidamo, ne menjamo ništa, nego omogućavamo da lice koje nema još 70 godina ostane u radnom odnosu ukoliko nađe zajednički jezik i zajedničko rešenje s poslodavcem – kaže dr Vesna Stojanović, docent na Fakultetu za poslovne studije i pravo Univerziteta “Union – Nikola Tesla”.
Sadašnji Zakon o radu je, dodaje, poprilično na strani poslodavca koji ima mehanizme da može lako da se oslobodi onih koji su pred penzijom.
– Određene zemlje u Evropskoj uniji već pomeraju starosnu granicu za odlazak u penziju, kao što je na primer Nemačka. Idu ka tome da je potrebno da se radni vek produži, s obzirom na sve ono što nas okružuje i na potrebu da se prenošenje znanja i iskustva ne prekine time što bi ljudi silom prilika odlazili u penziju sa 65 godina života – rekla je dr Stojanović.
Podsetila je da su neke zemlje nedavno uvele četvorodnevnu radnu nedelju. Velika Britanija već sprovodi takav pilot-projekat, u kome učestvuje više od 3.000 radnika u 60 kompanija, a prvi rezultati pokazuju da se u skraćenoj radnoj nedelji postiže veća produktivnost i bolji kvalitet.
– Mislim da je to izvanredna ideja. Četvorodnevna radna nedelja ne bi značila da sada od petka, ili od nekog drugog dana, ne rade bolnice, ne radi hitna pomoć, ne rade škole. To bi značilo preraspodeliti radno vreme zaposlenih tako da to u ukupnom zbiru sati provedenih na poslu iznosi četiri dana. Ako su neke zemlje ustanovile da je to moguće i da zbir svih naših poslova može da stane u četiri dana, zašto to ne bismo probali eksperimentalno kod nekih delatnosti, pa da vidimo kako bi išlo – rekla je dr Vesna Stojanović na kongresu u Budvi.
Pravnici su se saglasili da okolnosti u kojima se svet našao tokom pandemije virusa korona nameće potrebu za drugačijom organizacijom rada, pa su istakli da se može razmišljati i o preraspodeli dnevnog radnog vremena među zaposlenima u istom preduzeću ili određenim sektorima. To bi moglo da otvori i nova radna mesta sa skraćenim radnim vremenom, da unese drugačiju dinamiku u mnoge kolektive i doprinese boljim rezultatima, smatraju učesnici kongresa.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija