Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Na uvećanje poreza na imovinu za 2020. godinu, osim povećanja vrednosti kvadratnog metra, uticalo je i to što više ne postoji ograničenje da ovaj namet ne može biti viši od dva odsto


Ko živi u gradskoj zoni u kojoj se prethodne godine dobro trgovalo nekretninama, pa je cena kvadrata skočila, ove godine mu je usledilo povećanje poreza na imovinu. Osim toga, gradska odluka da porez na imovinu ne može biti uvećan više od dva odsto, koja je važila u prestonici prethodnih nekoliko godina – više ne postoji. Tako da su pojedine Beograđane ovih dana u poštanskim sandučićima sačekala poreska rešenja sa prilično šarenolikim uvećanjima, od nekoliko stotina do više hiljada dinara, čak i u okviru iste zone stanovanja.

Za stan površine od 108 metara kvadratnih u Beogradskoj ulici na Vračaru ove godine je razrezan porez od 34.427 dinara, što je za 7.000 dinara više nego prošle godine. Kako je došlo do uvećanja od 25 odsto, nije najjasnije, budući da je vrednost kvadratnog metra u prvoj zoni skočila sa 186.113 dinara na 190.091 dinara, što je povećanje od dva odsto u odnosu na prošlu godinu. Amortizacija za starost objekta je i ove i prethodne godine bila 40 odsto, a umanjenje za poreski kredit u obe godine iznosilo 20.000 dinara (maksimalno umanjenje za porez ako se živi u stanu).

Međutim, za stan površine 60 kvadrata, koji je takođe u prvoj zoni i nalazi se samo blok niže, kod sportske hale "Aleksandar Nikolić" na Paliluli, poresko rešenje za ovu godinu iznosi 13.230 dinara, što je uvećanje od sedam odsto u odnosu na 2019. godinu. Ali je za ovaj stan povećano umanjenje za poreski kredit i ono iznosi 13.230 dinara, što je dva odsto više nego prethodne godine.

U Sekretarijatu za javne prihode Beograda kažu da se porez na imovinu utvrđuje na osnovu prosečne cene po kvadratnom metru odgovarajućih nepokretnosti u zoni u skladu sa Odlukom grada Beograda koja je doneta u novembru 2019. godine i nije se menjala.

Prema Zakonu o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US i 86/2019), prosečne cene se utvrđuju na osnovu cena nepokretnosti ostvarenih u prometu u periodu od januara do septembra prethodne godine. U skladu sa kretanjima cena, može doći do povećanja ili smanjenja prosečnih vrednosti, pa pojedini obveznici imaju povećanje, a drugi smanjenje obaveze poreza na imovinu za 2020. u odnosu na 2019. godinu.

Grad Beograd za 2020. godinu nije doneo odluku kojom se ograničava povećanje poreza za ovu u odnosu na 2019 godinu. U tom smislu, do povećanja poreza na imovinu za 2020. godinu može doći zbog povećanja prosečne cene nepokretnosti u zoni, kao i zbog ograničenja u prethodnim godinama – kažu u Sekretarijatu za javne prihode.

Pored toga, ako je bilo promene podataka od značaja za utvrđivanje obaveze, do kojih se došlo službenim putem, može nastupiti promena u visini poreza za 2020. u odnosu na 2019. godinu.

Napominjemo da je nakon smrti poreskog obveznika, držalac ili naslednik nepokretnosti imao obavezu, u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, da u roku od 30 dana prijavi porez na imovinu na svoje ime. U slučajevima gde nije postupljeno po zakonu i nije prenet porez sa preminulog, porez za 2020. godinu može biti uvećan za 100 odsto ako se radi o stanu ili kući za stanovanje – objašnjavaju u Sekretarijatu za javne prihode i napominju da se svaki poreski obveznik koji ima primedbu na svoje poresko rešenje može obratiti nadležnom odeljenju Sekretarijata za javne prihode da dobije potrebna objašnjenja ili uložiti žalbu na svoje rešenje.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 02.09.2020.
Naslov: Redakcija