ZAKON O NASLEĐIVANJU: Sva imovina koja je stečena radom u toku braka predstavlja zajedničku imovinu supružnika. Pri tome, radom se smatra ne samo rad koji donosi prihode, već i, takozvani, indirektan rad

Bez obzira na to da li ste domaćica u braku ili ostvarujete novčane prihode na poslu, imate jednako pravo na imovinu koja je stečena u zajednici, jer se i rad u kući smatra učestvovanjem u stvaranju i održavanju domaćinstva.

U savremenom društvu, pitanje imovinskih prava žena koje su domaćice i ne ostvaruju sopstvena novčana primanja postaje sve relevantnije. U braku, gde se imovina često stiče zajedničkim radom i trudom, postavlja se pitanje: imaju li žene koje preuzimaju ulogu domaćica pravo na polovinu te imovine? Iako su tradicionalne rodne uloge u mnogim slučajevima počele da gube svoju težinu, pravni okvir ipak podrazumeva neke pogodnosti u ovakvim situacijama.

- Sva imovina koja je stečena radom u toku braka predstavlja zajedničku imovinu supružnika. Pri tome, radom se smatra ne samo rad koji donosi prihode, već i, takozvani, indirektan rad. Primera radi, ako je samo supružnik zaposlen i ostvaruje prihode, a supruga je domaćica bez novčanih prihoda, smatra se da žena obavljanjem poslova u domaćinstvu učestvuje u stvaranju i održavanju prihoda, te samim tim takva imovina predstavlja zajedničku imovinu supružnika, čak i ako se u katastru nekretnina vodi 1/1 na muža, takva nekretnina je ipak zajednička imovina supružnika i svaki od njih ima pravo na svoj udeo u toj nekretnini. Supružnici mogu u svako doba, bilo u toku trajanja braka ili nakon njegovog završetka, zahtevati deobu te imovine, što podrazumeva i utvrđivanje visine, odnosno veličine suvlasničkog dela - objašnjava advokat Ozren Slović.

Izvor: Vebsajt Kurir, 03.11.2024.
Naslov: Redakcija