ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Notari odgovaraju na pitanja građana

Pitanje zajedničke i posebne imovine supružnika jedna je od čestih dilema koje imaju građani, posebno pri prometu nepokretnosti.

Po usvajanju izmena Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova 2018. godine, pri solemnizaciji ugovora koji su u vezi sa nepokretnostima, javni beležnik proverava bračni status učesnika u ovom pravnom poslu, te u skladu sa time dalje postupa.

Naime, u Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020) je uneta odredba da se zajednička svojina po osnovu sticanja u toku trajanja braka upisuje u katastar na nepokretnosti u slučaju postojanja braka u momentu prometa, a na osnovu podatka o tome koji je javni beležnik dostavio katastru.

Zakon, dalje, kaže da ta imovina neće biti upisana kao zajednička svojina i na drugog supružnika ako u ispravi za upis nema podataka o postojanju braka i supružniku, ili ako se katastru dostavi izjava oba supružnika da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj, već posebnoj imovini jednog od supružnika.

Takođe, ovim zakonom je regulisano i da ako je nepokretna imovina već upisana u katastar samo na jednog od supružnika, zajednička svojina će se naknadno upisati u katastar na osnovu izjave oba supružnika da se u konkretnom slučaju radi o zajedničkoj svojini.

U praksi javnih beležnika zabeleženi su slučajevi da se jedan od supružnika saglasio da se pri kupovini nepokretnosti radi o posebnoj imovini drugog supružnika, a da je potom želeo da povuče i promeni takav stav. U tim situacijama, javni beležnici nisu bili u mogućnosti da na bilo koji način reaguju, jer se svaki konkretan slučaj mora razmatrati u parnici. Odluke u takvim parnicama će stvarati sudsku praksu, koja će, svakako, biti dalja smernica za primenu Zakona.

Praksa javnih beležnika je do sada pokazala da se žene pri kupovini nepokretnosti mnogo češće izjašnjavaju da je u pitanju posebna imovina supružnika, nego što to čine muškarci.

PROMET NEKRETNINA

ZAJEDNIČKA I POSEBNA IMOVINA SUPRUŽNIKA

PITANJE Moj suprug i ja planiramo da kupimo stan na kredit, koji bi se otplaćivao od njegove plate, koja je nešto veća nego moja. Oboma nam je drugi brak i oboje imamo decu iz ranijih veza, a nemamo zajedničke dece. Moje dete živi sa nama, a njegova deca sa svojom majkom. On, naravno, uredno plaća alimentaciju za svoju decu, dok je otac mog deteta preminuo bez imovine. Moje pitanje je da li će taj stan biti naša zajednička imovina, odnosno da li će moj deo te imovine nasleđivati moje dete kada mene ne bude bilo?

ODGOVOR Stan koji ćete steći u braku biće zajednička imovina, ukoliko se jedno od vas dvoje pri solemnizaciji (potvrdi i overi) kupoprodajnog ugovora ne izjasni da se radi o posebnoj imovini drugog supružnika. Ukoliko se Vi ne izjasnite da je to posebna imovina vašeg supruga, bez obzira na to što će se kredit odbijati od zarade vašeg supruga, vi ćete u Katastru nepokretnosti biti automatski upisani kao titulari prava zajedničke svojine (tzv. zajedničari).

U tom slučaju, naslednik vašeg dela tog stana bilo bi vaše dete. Ako biste se pri kupovini Vi izjasnili pred javnim beležnikom da je to posebna imovina vašeg supruga, Vi biste se odrekli prava vlasništva na taj stan, pa time i prava vašeg deteta da od vas nasledi deo stana. Napominjemo da je ovo načelno pravno mišljenje, da u ovom trenutku ne postoji sudska praksa koja bi ga potvrdila ili opovrgla, a da je moguće da će se u budućnosti sud izjašnjavati po ovakvim i sličnim pitanjima, odnosno donositi odluke u parnicama koje bi mogle biti pokrenute.

PITANJE Izašao sam iz stana koji sam kupio tokom braka, za koji sam ja dao više od 70 odsto novca, koji su meni poklonili roditelji, dok je za ostatak cene moja bivša žena podigla kredit. Kada smo kupovali stan, pre 10 godina, ugovor je bio na njeno ime i stan je zaveden na njeno ime, zbog tog kredita. Još se nismo razveli zvanično, jer ona ne želi da se dogovorimo o podeli imovine onako kako smo uložili i tvrdi da je ceo stan njen, jer se vodi na nju i jer sam ja izašao iz stana. Neko mi kaže da je to što ona kaže tačno, a neko kaže da je to naša zajednička imovina, bez obzira na to što se vodi na nju i da je najjednostavnije da se sporazumemo o podeli.

ODGOVOR U vezi sa ovim pitanjem trebalo bi da konsultujete advokata, s obzirom na to da u vreme kada ste vi stupili u brak, pre 10 godina, još nije bio uspostavljen javnobeležnički sistem, a nekretnine su se, kada su se kao kupci pojavljivali bračni parovi, obično upisivale na jednog bračnog druga, odnosno na onog od čije se zarade otplaćuje kredit. U načelu, možemo da kažemo da bi za javnog beležnika, ukoliko bi overavao sporazum o razdvajanju imovine između supružnika, stan nesporno bio zajednička imovina, bez obzira ko je od vas dvoje upisan u katastru. Naš Porodični zakon, koji je važio i u trenutku kada ste vi stekli stan, izričito kaže da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, a prema tom zakonu smatra se čak i da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je upisan samo jedan od njih, osim ako je zaključen bračni ugovor o deobi imovine, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud.

ZABELEŽBA O IZVRŠENJU

PITANJA Nedavno sam u oglasima pronašao stan koji mi se po svemu dopao. Međutim, naknadno sam saznao da postoji zabeležba rešenja o izvršenju i da javni beležnici ne overavaju ugovore sa takvom zabeležbom. Pošto još nisam uspeo da pronađem drugi stan koji mi jednako odgovara, moje pitanje je da li je to što mi je rečeno tačno, i ako jeste, na osnovu čega odbijate overu ugovora o prometu nepokretnosti sa ovom zabeležbom?

ODGOVOR Javni beležnik je dužan da odbije solemnizaciju (proveru i potvrdu) ugovora o prometu nepokretnosti na kojoj postoji zabeležba rešenja o izvršenju. Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisana je zabrana raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja.

Odredbom tog zakona propisano je da od upisa zabeležbe rešenja o izvršenju nije dozvoljeno da se u katastar nepokretnosti upiše promena prava svojine na nepokretnosti, niti koje drugo stvarno pravo zasnovano raspolaganjem vlasnika bez obzira kada je to raspolaganje učinjeno.

Prema Zakonu o javnom beležništvu, beležnik je dužan da odbije da obavi službenu radnju, odnosno solemnizaciju ugovora o prometu nepokretnosti jer je izvršnom dužniku zabranjeno da raspolaže predmetom izvršenja.

UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

PITANJE Sklopila sam Ugovor o doživotnom izdržavanju sa pokojnom babom /1979. godine/, majkom po mom pokojnom ocu. Imovinu koju mi je primalac izdržavanja dao Ugovorom je nasleđen od njenog pokojnog muža, kao i druga imovina van Ugovora. Po Ugovoru se nisam knjižila u javne knjige… (dalje nejasno pitanje). Ugovor je na snazi, nije raskidan, ostavina iza babe nije vođena, šta mi je činiti?

ODGOVOR Postoje mnoge nejasnoće u pitanju, pa nismo u potpunosti u mogućnosti da pružimo precizan odgovor. U načelu, Ugovor o doživotnom izdržavanju proizvodi pravno dejstvo u trenutku smrti izdržavanog lica (postaje vlasništvo davaoca izdržavanja) i za tu imovinu se ne vodi ostavinska rasprava, jer se imovina iz ugovora o doživotnom izdržavanju izuzima iz zaostavštine preminulog lica. Potrebno je podneti zahtev za uknjižbu, uz umrlicu pokojne babe i ugovor o doživotnom izdržavanju.

PITANJE Hteo bih da potpišem ugovor o doživotnom izdržavanju sa svojim jedinim sinom, ali tako da moja imovina postane njegova odmah, a ne u momentu moje smrti. Da li je to moguće?

ODGOVOR Takav ugovor je dozvoljen, ali se tu ne radi o ugovoru o doživotnom izdržavanju. U skladu sa načelom autonomije volje, stranke nisu vezane modalitetom ugovora o doživotnom izdržavanju koji je uređen zakonom, već mogu zaključivati i takozvane neimenovane ugovore sa obavezom doživotnog izdržavanja. Praksa za ovaj ugovor koristi naziv nepravi ugovor o doživotnom izdržavanju. Što se tiče forme neimenovanog ugovora sa obavezom doživotnog izdržavanja, primenjuju se opšta pravila ugovornog prava - ako je predmet tog ugovora nepokretnost, ugovor se zaključuje u formi solemnizovane isprave, odnosno u formi javnobeležničkog zapisa.

OSTAVINE

PITANJE Zanima me, ako je neko umro u inostranstvu i smrt je prijavljena u našoj zemlji, a naslednici su u inostranstvu, da li ostavinska rasprava može da se stopira tj. odloži zbog Kovida-19 do sledeće godine do dolaska naslednika u Srbiju.

ODGOVOR Ostavinska rasprava po zakonu mora da se sprovede u što kraćem roku. Propisi određuju da postupak treba se okonča za šest meseci. U određenim, opravdanim situacijama, ročište za ostavinsku raspravu može da se odloži na duži rok, s tim što ročište ne može da se odloži na neodređeno, već za određeni termin. U tom periodu bi učesnici morali da dostave sve isprave koje su neophodne da bi se donela odluka u postupku - dokaze o srodstvu sa ostaviocem, dokaze o imovini i punomoćja za zastupanje u ostavinskom postupku u slučaju da zbog trenutne situacije ne mogu da pristupe na novo zakazano ročište. U situaciji da učesnici izbegavaju učešće u postupku, takvim licima se može o trošku stranaka postaviti privremeni zastupnik iz reda advokata. Moguće je da se ostavinska rasprava sprovede bez prisustva naslednika, ukoliko oni dostave nasledničke izjave overene u konzulatu Republike Srbije u inostranstvu.

PITANJE Kako se dostavljaju ostavinska rešenja naslednicima koji žive u inostranstvu ako javnom beležniku nisu poznate adrese, tj. da li po službenoj dužnosti mora da sazna za iste, i u slučaju da ne postoji način da sazna, šta se dešava sa dostavom takvih ostavinskih rešenja?

ODOVOR Da bi se sačinilo ostavinsko rešenje, javni beležnik mora obaviti sve procesne radnje u raspravljanju zaostavštine, što znači da sa naslednicima mora postojati kontakt da bi se uopšte došlo do faze sastavljanja ostavinskog rešenja. Ukoliko javni beležnik ne zna adresu naslednika ili punomoćnika naslednika u Republici Srbiji, on objavljuje oglas na oglasnoj tabli nadležnog suda i u Službenom glasniku Republike Srbije, a po isteku roka od godinu dana od postavljanja oglasa, zaostavština se raspravlja na osnovu raspoloživih podataka.

PITANJE Otac mi je umro u februaru 2020. Umrlica je izdata od strane matične službe Savski venac. Preminuli je stanovao na drugoj opštini. Čekali smo službeno da se pokrene ostavinska rastava. Do 8. novembra ništa nismo dobili, i ja sam zvala opštinu Savski venac, da bi službenica rekla da će obnoviti umrlicu i poslati nadležnom sudu. U sudu će biti za 7 dana, te da se mogu informisati. Moje pitanje je kome da se obratim u sudu da vidim da li smo ušli u proces? Ako dobijem negativan odgovor, odakle da počnemo i šta da radimo? Napominjem da su za dva slučaja koja su isto preminula u februaru, ostavinske rasprave završene u julu mesecu, službenim putem.

ODGOVOR Potrebno je da se obratite sudu koji pokriva područje opštine na kojoj je preminuli imao prebivalište ili boravište u trenutku smrti. Nije relevantno koja je matična služba izdala umrlicu, već koji je sud nadležan za opštinu u kojoj je preminuli imao boravište. U nadležnom sudu reći će vam kojoj službi treba da se obratite.

Izvor: Vebsajt Blic, 04.12.2021.
Naslov: Redakcija