Zastava Bosne i Hercegovine

PREDLOG NACRTA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZABRANI DISKRIMINACIJE - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", broj 22/09) u članu 2. stav 1. tačka 1) posle reči: "seksualnoj orijentaciji" i zapete dodaju se reči: "polnim karakteristikama" i zapeta.

            U članu 2. stav 1. tačka 4) reči: "i drugu organizaciju kojoj je" zamenjuju se rečima: "drugu organizaciju, odnosno fizičko lice kojem je".

Član 2.

U članu 5. posle reči: "vršenja diskriminacije" dodaju se reči: "navođenje na diskriminaciju" i zapeta, a reči: "i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje" zamenjuju se rečima: "uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i seksualno uznemiravanje".

Član 3.

Član 7. menja se i glasi:

,,Posredna diskriminacija postoji ako naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna."

Član 4.

U članu 10. menja se naziv iznad člana tako da glasi: "Udruživanje radi vršenja diskriminacije i navođenje na diskriminaciju".

U stavu 1. posle reči: "netrpeljivosti" dodaje se zapeta i reči: "bez obzira da li je sa ciljem udruživanja, odnosno delovanja upoznata javnost ili se ono vrši u tajnosti".

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Diskriminacija postoji i ako se lice ili grupa lica navode na diskriminaciju, a posebno ako im se daju uputstva za preduzimanje diskriminatorskih postupaka."

Član 5.

U članu 12. menja se naziv iznad člana tako da glasi: "Uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i seksualno uznemiravanje."

Član 12. menja se i glasi:

"Zabranjeno je uznemiravanje, uključujući i seksualno uznemiravanje, kao i ponižavajuće postupanje, koje se izražava rečima, odnosno gestom ili drugom radnjom seksualne ili neseksualne prirode, a koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time izaziva strah ili stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje".

Član 6.

U članu 13. u tački 1. reči: "seksualnog opredeljenja" zamenjuju se rečima: "seksualne orijentacije".

U tački 4. posle reči: "trgovina ljudima" i zapete dodaje se reč: "segregacija" i zapeta.

Član 7.

U članu 14. posle stava 1. dodaju se tri nova stava koja glase:

"Poslodavci su dužni da preduzmu odgovarajuće mere u cilju obezbeđivanja pristupa, učešća, obuke i napredovanja u poslu zaposlenih, koji se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na druge zaposlene, a naročito osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina, žena i drugih.

U okviru svojih nadležnosti, organi javne vlasti dužni su da preduzmu odgovarajuće mere u cilju promovisanja jednakosti i sprečavanja diskriminacije.

Organi javne vlasti obezbeđuju promovisanje jednakosti i sprečavanje diskriminacije od strane pravnih subjekata čije aktivnosti podržavaju sredstvima iz javnih prihoda ili na drugi način, a posebno uslovljavanjem pružanja ove podrške prihvatanjem obaveze promovisanja jednakosti i sprečavanja diskriminacije, kao i stavljanjem u izgled gubitka podrške u slučaju nepoštovanja obaveze".

Član 8.

U članu 20. stav 2. posle reči: "promene pola" dodaje se zapeta i reči: "kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta".

Član 9.

U članu 30. stav 8. menja se i glasi:

"Narodna skupština bira novog Poverenika najkasnije 60 dana pre nego što istekne mandat prethodno izabranog Poverenika, odnosno pre nego što prethodni Poverenik ispuni uslove za penzionisanje, a u ostalim slučajevima prestanka funkcije iz stava 1. ovog člana najkasnije u roku od 60 dana od dana prestanka funkcije".

Član 10.

U članu 33. tačka 8. menja se i glasi: "uspostavlja i održava saradnju sa organima javne vlasti koji su nadležni za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava, kao i sa međunarodnim organizacijama čiji je mandat vezan za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava".

Posle tačke 9. briše se tačka i stavlja tačka zapeta i briše tačka 10. a dodaju tač. 10. i 11. koje glase:

"10. sarađuje sa udruženjima koja se bave ostvarivanjem ravnopravnosti i zaštitom od diskriminacije;

11. obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom".

Član 11.

Član 36. stav 2. menja se i glasi:

"Poverenik ne postupa po pritužbi:

1) ako utvrdi da nije nadležan;

2) ako se u postupku po pritužbi podnosilac saglasi da je stanje povrede prava uklonjeno nakon javnog upozorenja koje je Poverenik uputio licu protiv koga je pritužba podneta;

3) ako je postupak pred sudom po istoj stvari pokrenut ili pravnosnažno okončan;

4) u slučaju smrti podnosioca pritužbe ili brisanja iz registra ako je u pitanju pravno lice;

5) ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje;

6) ako je u istoj stvari već postupao u skladu sa članom 33. ovog zakona, a nisu podneti novi dokazi;

7) ako se utvrdi da je zbog proteka vremena nemoguće postići svrhu postupanja;

8) ako je postupak postizanja sporazuma uspešno okončan;

9) ako je podnosilac pritužbe odustao od pritužbe;

10) u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Poverenik obaveštava podnosioca pritužbe o okolnostima iz tač. 1)–3) i 5)–10), kao i lice protiv koga je pritužba podneta o okolnostima iz tač. 2)–10).

Član 12.

U članu 38. menja se naziv iznad člana tako da glasi: "Posredovanje".

Reč: "medijacije" zamenjuje se rečima: "posredovanja u rešavanju sporova".

Dodaje se stav 2. koji glasi:

"Podnosilac pritužbe ne snosi zajedničke troškove posredovanja, već se njegov udeo od najviše jedne polovine od ovih troškova obezbeđuje u budžetu Republike Srbije".

Član 13.

Posle člana 40. dodaje se član 40a koji glasi:

,,Evidencija

Član 40a

U cilju izvršenja ovlašćenja koja se odnose na izveštavanje, praćenje sprovođenja zakona i drugih propisa i upozoravanje javnosti, Poverenik vodi evidenciju o podacima koji se odnose na postupke po pritužbi, kao i o pravnosnažnim odlukama sudova koje su donete u postupku zaštite od diskriminacije.

Poverenik obrađuje sledeće podatke o ličnosti koji se odnose na postupak po pritužbi: lična imena, odnosno nazivi, adrese prebivališta, boravišta, odnosno sedišta stranaka u postupku i adrese njihove elektronske pošte, podaci o tome da li je stranku zastupao punomoćnik, a posebno njegovo lično ime, odnosno naziv i adresa prebivališta, odnosno sedišta, zatim podaci o osnovu za podnošenje pritužbe u konkretnom slučaju, o mišljenju, preporuci i opomeni, kao i podatak o tome da je Poverenik izvestio javnost o povredi ovog zakona.

Poverenik je rukovalac podacima o ličnosti iz stava 2. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podatka o ličnosti.

Sudovi su dužni da do 31. marta tekuće godine dostave Povereniku anonimizovane pravnosnažne odluke iz stava 1. ovog člana za prethodnu kalendarsku godinu.

Način registracije, obrade i dostavljanja Povereniku odluke iz stava 4. ovog člana propisuje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa".

Član 14.

U članu 47. reči: "ljudska i manjinska prava" zamenjuju se rečima: "poslove državne uprave, koji se odnose na antidiskriminaciju."

Član 15.

U članu 50. broj 10.000 zamenjuje se brojem 20.000.

U čl. 51. stav 2, 52. st. 3. i 4, 53. st. 1. i 3, 54. stav 2, 55. stav 3, 56. stav 2, 57. stav 2, 58. stav 2, 59. stav 2. i 60. stav 2. broj 5.000 zamenjuju se brojem 20.000.

U čl. 50, 51. stav 2, 52. st. 3. i 4, 53. st. 1. i 3, 54. stav 2, 55. stav 3, 56. stav 2, 57. stav 2, 58. stav 2, 59. stav 2. i 60. stav 2. broj 50.000 zamenjuje se brojem 100.000.

U čl. 51. stav 1, 52. st. 1. i 2, 53. stav 2, 54. stav 1, 55. st. 1. i 2, 56. stav 1, 57. stav 1, 58. stav 1, 59. stav 1. i 60. stav 1. broj 10.000 zamenjuje se brojem 50.000.

U čl. 51. stav 2, 52. st. 3. i 4, 53. st. 1. i 3, 54. stav 2, 55. stav 3, 56. stav 2, 57. stav 2, 58. stav 2, 59. stav 2. i 60. stav 2. broj 100.000 zamenjuje se brojem 500.000.

Član 16.

U članu 54. stav 1. posle reči: "ustanove" dodaje se zapeta i reči: "kao i ako na drugi način nejednako postupa prema njima".

Član 17.

U članu 55. stav 1. posle reči: "pravno lice" dodaju se zapeta i reči: "odnosno preduzetnik", a posle reči: "grupu lica s obzirom na pol" dodaju se zapeta i reči: "odnosno na drugi način diskriminiše lice ili grupu lica s obzirom na pol".

Član 18.

U članu 56. stav 1. posle reči: "orijentacije" i zapete dodaju se reči: "odnosno diskriminiše ih zbog seksualne orijentacije" i zapeta.

Član 19.

U članu 59. stav 1. posle reči: "stranci" dodaju se reči: "ili sindikalnoj organizaciji".

Član 20.

U članu 62. menja se naziv iznad člana tako da glasi: "Podzakonski akti"

Stav 1. menja se i glasi: "Poverenik je dužan da uskladi Poslovnik o radu sa odredbama ovog zakona u roku od 6 meseci nakon njegovog stupanja na snagu".    

Posle stava 1. dodaju se dva nova stava koja glase:

"Poslovnikom o radu iz stava 1. ovog člana propisaće se rok za uspostavljanje i vođenje evidencije iz člana 40a. stav 1. ovog zakona.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa dužno je da propiše način registracije, obrade i dostavljanja Povereniku odluke iz člana 40a. stav 4. ovog zakona u roku od 6 meseci nakon njegovog stupanja na snagu".

Član 21.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Republika Srbija je 2009. godine donela Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", broj 22/09), kojim je uredila opštu zabranu diskriminacije, oblike diskriminacije, postupke zaštite od diskriminacije, kao i ustanovljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao samostalnog državnog organa, nezavisnog u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom.

Tokom vođenja pregovora o članstvu Republike Srbije u Evropskoj uniji (EU) uočeno je da se postojećim rešenjima Zakona o zabrani diskriminacije ne dostižu zajedničke tekovine i da nije u punoj meri usaglašen sa relevantnim zakonodavstvom EU na šta je Evropska komisija u više navrata ukazala. Osim toga, nadležna ugovorna tela UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava, kao i za ljudska prava, istakli su potrebu institucionalnog jačanja zaštite od diskriminacije. Stoga se pristupilo usaglašavanju odredbi Zakona o zabrani diskriminacije sa pravnim instrumentima EU, odnosno Direktivom 2000/43/EZ od 29. juna 2000. godine o sprovođenju principa jednakog postupanja bez obzira na rasno ili etničko poreklo. Takođe, tekst osnovnog Zakona bilo je neophodno uskladiti sa odredbama Zakona o prekršajima (,,Službeni glasnik RS", br. 65/13, 13/16, 98/16 – odluka US, 91/19 i 91/19 – dr. zakon).

Zbog toga je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u čijem su delokrugu, između ostalog, poslovi državne uprave vezani za antidiskriminacionu politiku u skladu sa odredbama člana 12. stav 3. Zakona o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", broj 128/20), pristupilo pripremi izmena i dopuna Zakona na osnovu teksta, koji je izradilo prethodno nadležno ministarstvo (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti (dalje u tekstu: Poverenik) i Ministarstvom pravde. Nakon dve debate o Nacrtu izmena i dopuna zakona, koje je organizovao Poverenik i na kojima su učestvovali predstavnici državnih organa, istaknuti profesori, sudije, stručnjaci u oblasti zabrane diskriminacije i predstavnici organizacija civilnog društva (JUKOM i Beogradski centar za ljudska prava), kao i na osnovu mišljenja dobijenog od Evropske Komisije u martu 2018. godine – izrađen je tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji je od 10. do 20. februara 2021. godine bio dostupan javnosti u okviru konsultacija sprovedenih preko portala e-Uprava u skladu sa relevantnim odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18). Nakon toga, izrađena je nova verzija teksta Nacrta u skladu sa dostavljenim sugestijama i predlozima sa konsultacija. Kao rezultat navedenog, izmene i dopune se odnose na 24 postojećih članova Zakona o zabrani diskriminacije, a dodat je i jedan novi član.

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta menja se član 2. stav 1. tačka 4. Zakona o zabrani diskriminacije tako što se reči: "drugu organizaciju kojoj je" zamenjuju rečima: "drugu organizaciju, odnosno fizičko lice kojem je" u cilju usaglašavanja odredbi postojećeg akta sa normama drugih zakona donetih nakon stupanja na snagu Zakona o zabrani diskriminacije, a koji proširuju krug lica na koja se mogu preneti javna ovlašćenja, odnosno utvrđuju mogućnost da se javna ovlašćenja mogu preneti i na fizička lica pod uslovima propisanim zakonom, a pre svega ona lica, navedena relevantnim odredbama Zakona o javnom beležništvu ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakon, 93/14 – dr. zakon, 121/14, 6/15 i 106/15).

Članom 2. predviđena je izmena člana 5. Zakona radi uključivanja navođenja na diskriminaciju kao oblika diskriminacije.

Članom 3. menja se član 7. Zakona i vrši usklađivanje definicije posredne diskriminacije sa zakonodavstvom EU.

Članom 4. menja se član 10, koji sada glasi: "Udruživanje radi vršenja diskriminacije i navođenje na diskriminaciju".

Članom 5. vrši se izmena člana 12. Zakona, koji sada glasi: "Uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i seksualno uznemiravanje" i usklađuje odredba sa relevantnom direktivom EU.

Članom 6. navedena je segregacija kao težak oblik diskriminacije.

U članu 7. dodata su tri nova stava u vezi sa članom 14. koji se odnose na obaveze poslodavaca i organa javne vlasti za promovisanje jednakosti i sprečavanje diskriminacije.

Članom 8. dodati su: "kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta".

Članom 9. menja se član 30. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je bliže definisan postupak izbora Poverenika.

Članom 10. izmenjen je tekst člana 33. Zakona, kojim su proširene nadležnost Poverenika.

Članom 11. menja se član 36. Zakona i navode slučajevi u kojima Poverenik ne postupa.

U članu 12. menja se član 38. Zakona, koji se odnosi na postupak posredovanja radi postizanja sporazuma, koji predlaže Poverenik, a koji je bliže uređen odredbama Zakona o posredovanju u rešavanju sporova ("Službeni glasnik RS", broj 55/14).

Članom 13. dodaje se novi član 40a u vezi sa vođenjem evidencije o predmetima nastalim u postupcima pred Poverenikom i evidentiranje sudskih odluka u predmetima za zaštitu od diskriminacije, koji se dostavljaju Povereniku radi uspostavljanja sistema evidencije za zaštitu od diskriminacije.

Članom 14. propisuje se nadzor nad primenom Zakona ministarstvu, koje obavlja državne poslove koji se odnose na antidiskriminaciju.

Članom 15. menjaju se čl. 50–60. Zakona radi usklađivanja sa odredbama iz Zakona o prekršajima u smislu povećanja novčanih kazni.

U članu 16. vrši se dopuna člana 54. stav 1. postojećeg zakona.

Članom 17. dopunjuju se odredbe člana 55. stav 1. u vezi sa predloženim izmenama i dopunama.

Članom 18. bliže se određuje osnov diskriminacije u odredbama člana 56. stav 1. osnovnog zakona.

U članu 19, član 59. stav 1. dopunjuje se rečima: "ili sindikalnoj organizaciji".

Članom 20. menja se naziv iznad člana 62. koji glasi: "Podzakonski akti" i dodaju rokovi u kojima Poverenik treba da uskladi svoje interne akte sa odredbama novog zakona, a daje se i rok od šest meseci ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa da donese pravilnik iz člana 40a stav 4.

Članom 21. predviđeno je da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, 04.03.2021.