Zastava Bosne i Hercegovine

ZA RAD DRŽAVNIH SLUŽBENIKA OD KUĆE POTREBNA JE IZMENA ZAKONA O RADU


Dobar deo državnih i javnih službenika, osim zaposlenih u zdravstvu, nauci i obrazovanju, može da radi od kuće dok traje epidemija virusa korona. Način rada određuje svaki čelnik određene ustanove, tako da pojedini timovi rade od kuće, a drugi u kancelarijama, s mogućnošću zamene. Pravila postoje od decembra 2020, ali to ipak nisu ona koja se odnose na više od pola miliona zaposlenih u javnom sektoru Srbije koji svakog dana odlaze na posao. Ova uredba važi u susednoj Hrvatskoj, a kod nas je slična takva bila na snazi samo u toku vanrednog stanja u 2020. godini kada je broj obolelih od kovida 19 bio i deset puta niži nego sada.

Zbog čega država ništa ne preduzima, posebno sada kada se pandemijska kriza produbljuje, pitanje je koje je upućeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave koje je još tada donelo preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama, a koje se odnosi i na rad od kuće. Još tada je bilo reči o tome da je takav rad najpogodnije organizovati u oblasti IT, finansija i računovodstva, na poslovima primanja određenih žalbi građana... Pokazalo se da trećina njih svoj posao može nesmetano da obavlja i iz svojih domova, odnosno van prostorija poslodavca, pa se logično nameće pitanje zašto se i sada ne predlože neke slične mere za javni sektor.

Bojan Urdarević, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, podseća da Zakonom o radu("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) ipak nije do kraja definisan rad od kuće, koji je prisutan u pandemijskim uslovima.

Takav oblik rada je više epidemiološka nego pravna mera, tako da zakon, ovakav kakav je sada, nije dovoljan da bi se definisao rad u novim uslovima, pa i od kuće. U javnom sektoru važila je preporuka koja je bila obavezujuća. Sada nema vanrednog stanja, pa nema ni preporuka. O toj temi se čak uopšte više ni ne priča, pa je i pitanje organizacije rada od kuće u javnom sektoru stavljeno po strani– naglašava Urdarević, dodajući da se takav model uspešno sprovodi u Hrvatskoj jer, za razliku od Srbije, tamošnja skupština nije imala pauzu u radu, pa su sve regulative koje se odnose i na rad od kuće u doba pandemije Hrvati "provukli" kroz skupštinsku proceduru.

Nama je za to potreban, pre svega, ekspertski tim za pravljenje strateškog dokumenta koji će se podrobnije pozabaviti normativnom problematikom. Uz to, potrebna nam je i izmena Zakona o radu – dodaje on.

A kada bi Vlada Republike Srbije ipak donela novu uredbu o organizovanju rada poslodavaca po uzoru na onu iz perioda vanrednog stanja, da li bi takav dokument mogao da bude važeći?

To bi bio presedan, jer uredba ne može kao podzakonski akt da menja odredbe zakona. U vanrednom stanju njeno postojanje moglo je i da se opravda. Zato smatram da sada ništa ne treba da se uređuje uredbama, već treba menjati zakon, ali trenutno za to u državi nema dovoljno sluha. Ovo vreme nekako nije pogodno za menjanje zakona, a da bi se preciznije regulisali novi oblici rada svakako bi trebalo početi prvo od zakona, a ne od preporuka i uredbi – uveren je prof. Bojan Urdarević.

Iako ne postoji zvanična inicijativa od socijalnih partnera države, a to su sindikati i poslodavci, da se u ovom trenutku nešto promeni, u Savezu samostalnih sindikata glasaju za nove preporuke.

– Svedoci smo da se broj obolelih povećava, tako da bi država ponovo trebalo da se pozabavi preporukama za rad od kuće i u javnom sektoru, po istom principu kao što je to bilo i u vreme vanrednog stanja – smatra Duško Vuković, potpredsednik ovog saveza.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 02.03.2021.
Naslov: Redakcija