Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Elektronske isprave i širenje mreže novi ciljevi javnobeležničkog sistema


Javni beležnici rasteretili su sudove i uveli kontrolu pravnog prometa, posebno u oblasti prometa nekretnina, a u narednim godinama čekaju ih novi zadaci, poput digitalizacije i otvaranja novih kancelarija radi unapređenja celog sistema.

Javni beležnici, uvedeni u naš pravni sistem sredinom 2014. godine, za ovih sedam i po godina obavili su više od 15 miliona pravnih poslova. Razvijala se mreža, širile su se nadležnosti, rešavale nedoumice i nerazumevanje, i ispunjavali osnovni ciljevi uvođenja javnobeležničkog sistema u Srbiji – rasterećenje sudova, sprečavanje pravnih sporova iz ugovornih odnosa, posebno sa nepokretnostima, povećanje pravne sigurnosti i kontrola pravnog prometa. Sada se došlo do trenutka u kome se gleda dalje. Javno beležništvo sadašnjeg vremena stremi digitalizaciji poslovanja, ka izdavanju elektronskih isprava, ka savremenom načinu arhiviranja dokumentacije. Ovi zadaci nisu još ispunjeni ni u mnogim značajno starijim notarskim sistemima, ali se naš sistem uhvatio u koštac sa tim, s obzirom na to da sve dosadašnje zadatke uspešno sprovodi.

Naše javno beležništvo postalo je, veoma brzo, nezaobilazni deo pravnog sistema. Nema građanina kome usluge javnih beležnika nisu potrebne u nekom trenutku, bilo za overu potpisa ili kopija, bilo za složenije pravne poslove – poput overe ugovora o prometu nepokretnosti ili za ostavinske postupke. Privreda je takođe usko vezana za javno beležništvo. Pravna sigurnost kojoj je javnobeležnički sistem kod nas značajno doprineo, znači i sigurnije poslovanje, manje glavobolja za investitore, i domaće i inostrane. Klauzule javnih beležnika na ugovorima jasne su i precizne - ne ostavljaju prostor za dileme i tumačenja. U nekoliko narednih godina, možemo očekivati da se posao kod beležnika može obaviti bez ijednog štampanog papira, sa potpuno elektronskim ispravama. Tako nešto već funkcioniše u Francuskoj, čiji notarijat pomaže našoj Komori u ovom procesu. Isprave će potom biti bezbedno arhivirane, i čuvane u skladu sa zakonskim rokovima, što će omogućiti razvoj sistema E-notar. Takođe, biće omogućeno da u dve različite kancelarije, stranke koje ne mogu biti na istom mestu u isto vreme, potpišu ugovore i bezbedno završe pravni posao.

Bez dileme, neke nedoumice i dalje su prisutne i javni beležnici će i u budućnosti stalno raditi na tome da ih otklone. Građani se pitaju zašto, na primer, sudovi i lokalne uprave, ne overavaju potpise i kopije, zašto to sada plaćaju javnim beležnicima. Odgovor leži u, može se slobodno reći, vekovnim iskustvima iz celog sveta. Taj posao opterećuje i sudove i lokalne administracije, i kada se tako radi, građani ga plaćaju višestruko – i kroz poreze - za zarade službenicima koji se time bave, kao i plaćanjem na šalterima. Službenici se onda ne bave poslovima za koje imaju isključivu nadležnost, što opet građane košta. To se nikome ne isplati.

Sa druge strane, kada javni beležnik radi taj posao - budžetu kroz poreze i doprinose daje više ili isto kao što su to davali građani samo na šalterima državnih službi. Takođe, kod javnih beležnika zapošljavaju se pravnici, koji imaju neophodna znanja da kontrolišu pravni promet u ime države, a istovremeno javni beležnici svojom ličnom imovinom – garantuju ispravnost pravnog posla. Tako je krug zatvoren. Za građane i državu efikasnije i jeftinije, za pravni promet značajno sigurnije.

Kada su prvi javni beležnici otvorili kancelarije u Srbiji, imali smo ih 94. Sada Srbija ima 225 javnobeležničkih kancelarija, što znači da nam nedostaje još 145 javnih beležnika da bi mreža bila popunjena, tako da na 25.000 stanovnika imamo po jednog beležnika. To je, svakako, jedan od prioritetnih zadataka u narednom periodu, koji bi, pored ostalog, omogućio da svi građani imaju jednaku uslugu. Javnobeležnička praksa se stalno ujednačava, ali se ne može primeniti tamo gde beležnika nema. U ovom trenutku, javni beležnici još nedostaju za područja sudova u Dimitrovgradu, Majdanpeku, Sjenici i Knjaževcu. Nije beznačajan ni broj zaposlenih koji radi u javnobeležničkim kancelarijama – pored 225 javnih beležnika, tu je još 1430 ljudi, među kojima su pravnici - 72 javnobeležnička pomoćnika, 267 javnobeležničkih saradnika i 402 javnobeležnička pripravnika. To je resurs znanja, koji na dnevnom nivou skuplja iskustvo neophodno za efikasan rad kancelarija.

Jedno od pitanja za koje se u skoroj budućnosti očekuje rešenje je svakako sprovođenje ostavinskih postupaka kod javnih beležnika, kao poverenika suda. Naime, sada postoji različita praksa sudova – dok neki sudovi odmah poveravaju beležnicima objedinjeno sastavljanje smrtovnice i raspravljanje zaostavštine, drugi ta dva dela ostavinskih postupaka razdvajaju.

Kada su ovi poslovi razdvojeni, gubi se dosta vremena u vraćanju smrtovnice sudovima, te ponovnom poveravanju raspravljanja zaostavštine. Objedinjavanje ovih postupaka na svim sudovima, doprinelo bi efikasnom i bržem rešavanju, a takvo rešenje očekuje se već tokom ove godine.

Beležnici imaju još jedno očekivanje, a odnosi se na delimično rasterećenje javnog beležništva od fiskalnih nameta, u skladu sa mogućnostima državnog budžeta, uz očuvanje ekonomske stabilnosti sistema. Ova očekivanja odnose se na smanjenje doprinosa za poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu od 30 odsto. To rasterećenje omogućilo bi manjim kancelarijama u ekonomski slabije razvijenim sredinama da opstanu, odnosno širom bi tvorilo vrata popunjavanju mreže javnih beležnika.

Od iznosa koji naplate, javni beležnici u državni budžet isplate između 70 i 75 odsto. Pored 20 odsto poreza na dodatu vrednost, beležnici plaćaju 30 odsto doprinosa za poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu, 15 odsto poreza na dohodak i 10 odsto poreza na dobit. Od ostatka, javni beležnik pokriva sve troškove kancelarije, od zarada zaposlenih, troškova prostora i kancelarijskog materijala, arhive, osiguranja…

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.

Izvor: Vebsajt Blic, 02.03.2022.
Naslov: Redakcija