ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI: Potrošači najviše prijavljuju prevare trgovaca sa Instagrama i Fejsbuka
U poslednjih godinu i po dana onlajn trgovina u Srbiji je doživela pravi procvat, ali sa sve većim brojem onlajn prodavaca iskristalisali su se i oni koji ne posluju u skladu sa zakonom, već varaju kupce.
Među prevarantima najviše je onih koji robu prodaju preko društvenih mreža, najviše Fejsbuka i Instagrama, a Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) na osnovu prijava potrošača objavila je crnu listu trgovaca na ovim mrežama.
Na listi je za sada 418 prodavaca sa Fejsbuka i Instagrama koji nisu registrovani za obavljanje trgovine, učinili su raznorazne prekršaje ili ne posluju u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019).
Mladen Alfirović iz pravnog tima NOPS potvrđuje da je onlajn trgovina iz dana u dan u sve većoj ekspanziji, pa je samim tim u ekspanziji i siva ekonomija.
- Kupci, odnosno potrošači, obično žele da prođu bolje što se tiče cena i onda odluče da kupuju onlajn od raznih profila na društvenim mrežama koji proizvode nude po nižoj ceni. Iz dana u dan imamo sve veći broj prijava potrošača koji su kupili neki proizvod preko interneta i došli do toga da ne mogu da ga zamene ili vrate ukoliko nisu zadovoljni, jer prodavac nije registrovan - kaže Alfirović i dodaje:
- Zbog toga udruženje svakodnevno ažurira crnu listu i onda kada potrošač pošalje neki novi link profila. Ukoliko se ispostavi da to pravno lice ne trguje po Zakonu o elektronskoj trgovini, onda ga stavljamo na crnu listu.
- Savet potrošačima je da pre nego što se odluče da bilo šta kupe onlajn prvo pogledaju našu listu. Ukoliko poruče nešto i nisu zadovoljni proizvodom imaju zakonsko pravo i rok od 14 dana da vrate proizvod, da zahtevaju povrat novca. Ako konačno ustanove da su robu pazarili od neregistrovanog prodavca, slučaj treba da prijave policiji za krivično delo prevare - upozorava Alfirović.
Inače, trgovci koji su se našli na crnoj listi NOPS na društvenim mrežama mahom prodaju razne kućne aparate - poput aparata za krofne, bakin kolač, mašine za paradajz, nutribulit, električne džezve, čistače za podove, indukcione rešoe, ali i patike i raznu garderobu - haljine, kupaće kostime, trenerke, dečju odeću, majice, donji veš, pidžame, kapute. Tu su i onlajn trgovci koji nude slatkiše i čokoladice, suplemente, parfeme, šminku, kozmetiku, nakit, satove, naočare...
NOPS je na svom sajtu naveo da je udruženje nastavilo sa akcijom evidentiranja nelegalnih trgovaca, a da je fokus na Fejsbuk i Instagram profilima.
- Poslednjih nekoliko godina, naročito od 2020, došlo je do znatnog porasta prometa u elektronskoj trgovini. Na rast prometa svakako je uticao i porast broja trgovaca koji se bave internet trgovinom, međutim, nemali je broj onih koji ovakav vid trgovine ne obavljaju u skladu sa zakonima, dobrom trgovinskom praksom, pa čak ni etičkim normama. Rast trgovaca koji posluju na crno posebno je primećen na društvenim mrežama - navode iz udruženja, uz napomenu da je pretpostavka da na listi postoje trgovci koji su eventualno i registrovani, a su se tu našli jer ne poštuju zakon.
- Svaki trgovac koji dostavi dokaz da posluje u skladu sa zakonom biće uklonjen sa liste. Lista nije konačna, svakodnevno će biti ažurirana. Molimo i potrošače koji imaju bilo kakav problem s neregistrovanim trgovcima koji posluju putem društvenih mreža da nam dostave nazive profila - apeluju iz NOPS.
Izvor: Vebsajt Kurir, Aleksandra Kocić, 06.10.2021.Naslov: Redakcija