FISKALNI SAVET: Ocena Revidirane Fiskalne strategije za 2025. godinu sa projekcijama za 2026.i 2027. godinu

Dodatno povećanje deficita budžeta Srbije u naredne tri godine nije bilo neophodno, tim pre što iza njega uglavnom stoji povećanje tekuće budžetske potrošnje, ukazao je Fiskalni savet.

U oceni vladine revidirane Fiskalne strategije za 2025. godinu sa projekcijama za naredne godine, Fiskalni savet je naveo da ona donosi povećanje budžetskog deficita u srednjem roku na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

“Kad se posmatraju pojedinačni razlozi rasta javnih rashoda Srbije u naredne tri godine, vidi se da su neka povećanja bila neizbežna, pre svega rashoda za penzije”, istakao je Savet.

Po oceni tog nezavisnog tela, povećanje javnih investicija za oko 0,5 odsto BDP-a godišnje približno odgovara troškovima nabavke borbenih aviona Rafal, koji nisu bili predviđeni Nacrtom Fiskalne strategije - tako da je i to bio očekivan novi trošak.

Međutim, ove nove rashode za penzije i javne investicije (od oko jedan odsto BDP-a) kompenzuje gotovo identična korekcija javnih prihoda naviše u narednim godinama. To znači da do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda koji u revidiranoj Strategiji nije dobro ni objašnjen, upozorio je Savet.

“Posebno je šteta to što je propuštena prilika da se štedljivijim planom i nižim fiskalnim deficitom javni dug Srbije ranije spusti ispod 45 odsto BDP-a, pa uvođenje fiskalnih pravila o deficitu ne bi moralo da se odlaže čak do 2029. godine”, navodi se u oceni saveta.

Premda je ocena Fiskalnog saveta da je ekonomski bilo bolje i moguće da se planira niži fiskalni deficit u naredne tri godine (i posledično manje zaduži zemlja), njihova računica pokazuje da i s ovakvim planom ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje makroekonomska stabilnost Srbije.

Javni dug će i po novim projekcijama blago da se umanjuje u odnosu na BDP (pri čemu su projekcije javnog duga iz revidirane Strategije umereno konzervativne, odnosno moguće je i nešto veće smanjenje javnog duga u odnosu na BDP).

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da nema mnogo rizika da će javni prihodi podbaciti u odnosu na plan iz revidirane Strategije - kao što nema izraženih rizika ni da će dosta široko postavljeni javni rashodi premašiti srednjoročni plan (bez eventualnog uvođenja nekih novih, izdašnih politika).

Međutim, Savet je upozorio da Fiskalna strategija već duže vreme ne predstavlja obavezujući dokument za vođenje javnih politika, što potvrđuje dupliranje planiranog fiskalnog srednjoročnog deficita u poslednjih godinu dana (uz menjanje strukture planiranog budžeta), kao i učestalo uvođenje novih politika “u hodu”, a da one uopšte nisu bile planirane ranijim Strategijama.

“Vlada bi trebalo da obezbedi veću podršku Republičkom zavodu za statistiku za jačanje njegovih stručnih i operativnih kapaciteta jer je kvalitetan rad te institucije od presudne važnosti za dobro vođenje javnih politika”, predložio je Savet.

Poslednja revizija BDP-a, po oceni Saveta, znatno je promenila makroekonomsku sliku Srbije, što se može dobro ilustrovati novom procenom BDP-a Srbije u 2024. koja sad iznosi 82 milijarde evra, a u Nacrtu Strategije (pre revizije) ta procena bila je 76,4 milijarde evra. Pritom, realna stopa rasta BDP-a u 2024. ostala je nepromenjena u revidiranoj Strategiji u odnosu na njen Nacrt.

Podsetio je da je to već treća značajna revizija BDP-a Srbije u prethodnih deset godina kojom je nivo BDP-a relativno snažno povećan (od 5 do 7 odsto po reviziji), što nisu uobičajene promene u drugim evropskim zemljama.

Revidirana Fiskalna strategija sadrži pregled velikih investicionih projekata iz republičkog budžeta, što je, po proceni Saveta, značajno unapređenje.

Strategija sad sadrži poseban odeljak u kom je obuhvaćeno 66 republičkih kapitalnih projekata s vrednošću većom od 20 miliona evra (izuzev ulaganja iz oblasti odbrane i bezbednosti). Za te projekte objavljene su tabelarno informacije o procenjenoj vrednosti, sredstvima uloženim do kraja 2023. godine, kao i planiranim izdvajanjima u periodu 2024-2027.

“Poreski obveznici tako su dobili uvid u brojne važne informacije koje ranije nisu bili u mogućnosti da znaju. Između ostalog, sad se jasno vidi da će neki veliki projekti koštati znatno više nego što je inicijalno bilo najavljeno (troškovi izgradnje Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima sad se procenjuju na 112,4 milijardi dinara, odnosno 960 miliona evra)”, naveo je Savet.

Kako je istaknuto, objavljivanje tabele s investicionim projektima predstavlja važan pomak u transparentnijem izveštavanju države o javnim investicijama, ali tabela ima i određene nedostatke koje bi trebalo otkloniti.

Ona, na primer, ne sadrži neke važne projekte poput izgradnje saobraćajnice Bački Breg-Kikinda (“Osmeh Srbije”), izgradnju i rekonstrukciju prateće infrastrukture na aerodromu “Konstantin Veliki” u Nišu, samo je delimično prikazan projekat izgradnje metroa u Beogradu i drugo.

Izvor: Vebsajt Biznis, 05.11.2024.
Naslov: Redakcija