REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA: Usvojen tekst na osnovu kojeg će se građani izjašnjavati o promeni Ustava i rokovnik za vršenje radnji u postupku sprovođenja republičkog referenduma
Republička izborna komisija usvojila je rokovnik za vršenje radnji u postupku sprovođenja republičkog referenduma, radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Srbije, raspisanog za 16. januar.
Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević izjavio je da su to radnje koje su vezane za jedinstveni birački spisak, sprovođenje referenduma, kao i utvrđivanje i objavljivanje rezultata republičkog referenduma.
RIK je odlučio i da će glasački listić biti bele boje, jer je, kako je naveo Dimitrijević, ta boja neutralna i ne predstavlja nijednu političku organizaciju, dok će kontrolni listić biti tirkizne boje.
Utvrđen je i finansijski plan RIK-a za sprovođenje referenduma.
Republička izborna komisija usvojila je odluku o utvrđivanju teksta Informacije o aktu o promeni Ustava Republike Srbije.
Prema rečima predsednika RIK-a Vladimira Dimitrijevića, tekst informacije treba da se objavi na veb prezentaciji komisije, u medijima, javnim servisima i da se dostavi građanima na kućnu adresu.
On je istakao da se izmene Ustava odnose isključivo na pravosuđe.
Dimitrijević je ocenio da je ponuđena informacija neutralna i da na osnovu nje birač treba da formira svoj stav o tome da li je za promenu Ustava ili ne.
Članica RIK-a Srđana Vidović nije bila saglasna da su informacije objektivne već su, kako je ocenila, isključivo afirmativne i primetila da nema stavova za negativan odgovor.
Vidović je zatražila da se informacija o promeni Ustava vrati na dopunu što nije prihvaćeno.
"Tekst nije objektivan, ne pruža potpune informacije i samim tim nije u skladu sa Zakonom o referendumu", rekla je ona.
Član RIK-a Miroslav Vasić je takođe naveo da, prema njegovoj oceni, odluka nije u potpunosti u skladu sa Zakonom o referendumu, dok je Vladimir Matić iz RIK-a dodao da u tekstu nedostaje tekst ustavnih promena.
U tekstu piše da donošenje Akta o promeni Ustava ima za cilj obezbeđivanje veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava.
Navodi se da se Akt o promeni Ustava isključivo odnosi na pravosuđe i njime se ne menjaju drugi delovi Ustava, da se predviđaju dodatne ustavne garancije nezavisnosti sudstva i sudija, da se garantuje stalnost sudijske funkcije, da se menja naziv Vrhovnog kasacionog suda u Vrhovni sud.
Takođe se ukazuje da sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova bira Visoki savet sudstva, da organizacione promene obezbeđuju samostalnost i odgovornost javnog tužilaštva, te da glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaštva.
Izvor: Vebsajt RTV, 2.12.2021.Naslov: Redakcija