ZAKON O DUALNOM MODELU STUDIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU: Poslodavci koji se uključe u proces dualnog obrazovanja izuzeti su od oporezivanja naknade koju na ovaj način ostvaruju studenti
Model visokog dualnog obrazovanja pravljen je po uzoru na dualno srednje stručno obrazovanje i on po istom principu predviđa da učenik ili student obavlja učenje kroz rad u realnom radnom okruženju kod poslodavca, a učeći kroz rad stiče pravo i na novčanu naknadu.
“Iznosi novčane naknade razlikuju se u zavisnosti od toga da li je u pitanju srednje ili visoko stručno obrazovanje. Predviđeno je da u visokom dualnom obrazovanju učenik dobija 50 odsto zarade radnog mesta gde zaposleni obavlja iste ili slične poslove. Taj iznos, koji obezbeđuje poslodavac, može da bude raspoređen na različite načine. Na primer, ukoliko je u pitanju prva godina studiranja student može da stekne pravo na 30 odsto, da bi u završnim godinama studija dobijao naknadu od 70 odsto vrednosti zarade. Ono što je bitno je da naknada na nivou proseka celog studiranja ne bude niža od 50 odsto”, objašnjava Ana Stojanović, rukovodilac Službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije.
I dok je naknada za studente predviđena Zakonom o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 66/2019), drugim zakonima su predviđene obaveze poslodavca.
Jedna od nekadašnjih obaveza bila je plaćanje poreza od 20 odsto. Međutim, na inicijativu Privredne komore Srbije, izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana poslodavci koji se uključe u proces dualnog obrazovanja izuzeti su od oporezivanja naknade koju na ovaj način ostvaruju studenti.
“Naša inicijativa je usvojena, tako da su od 1. januara 2022. godine poslodavci koji primaju učenike na učenje kroz rad po dualnom modelu studiranja izuzeti od plaćanja tog poreza, a to se odnosi i na srednje obrazovanje. Poslodavci imaju obavezu da plaćaju doprinose koji se odnose na zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu. Reč je o iznosima od dva i četiri odsto”, ističe Stojanović.
Prema njenim rečima, ti iznosi nisu veliki. Na primer, u dualnom srednjem obrazovanju oni poslodavce na mesečnom nivou koštaju do 300 dinara.
Kada je reč o pravima studenata, oni koji se uključuju u ovaj model obrazovanja imaju prava na sredstva i ličnu opremu za zaštitu na radu, troškovi prevoza i toplog obroka moraju da budu pokriveni, kao i troškovi dodatnog osiguranja, ukoliko je to potrebno za radno mesto na kom će obavljati učenje kroz rad.
U oktobru prošle godine upisane su prve generacije studenata na osnovnim i master studijama. U ovom momentu u pripremi su 32 studijska programa, koji će se po ovom modelu realizovati u devet visokoškolskih ustanova.
“Broj studenata koji će imati priliku da u prvoj godini obavlja studiranje po ovom modelu je oko 160, dok je poslodavaca 75. Kada je reč o samom iznosu naknade, on zavisi od industrije u kojoj se mladi obrazuju. Velike su razlike kada je u pitanju tekstilna industrija ili, primera radi, IT i elektrotehnika, tako da se nivo zarade razlikuje u zavisnosti od toga u kom sektoru poslodavac posluje. Zarade su, kao i sami sektori, uspostavljane tržišno”, ističe Stojanović.
Kako objašnjava, među studijskim programima koji su najzastupljeniji na prvom mestu su informacione tehnologije, zatim elektrotehnika, mašinstvo, inženjerstvo u oblasti tekstila, turizam, prehrambena tehnologija, modni dizajn, a tu su i reciklažne tehnologije, drumski saobraćaj i pejzažna arhitektura.
Model studiranja kroz sistem dualnog obrazovanja podrazumeva da student jednako vreme provodi na fakultetu i u učenju kroz rad kod poslodavca.
“U klasičnom modelu studiranja to nije tako. Studenti mnogo više vremena provode na fakultetu učeći teoriju. Na pojedinim visokoškolskim ustanovama skoro uopšte nema prakse, tako da je ovaj model konačno uveo taj odnos 50-50. Dok student stiče teorijska znanja on istovremeno ima priliku da ih primeni u praksi, a ujedno poslodavac na ovaj način osposobljava svog budućeg zaposlenog, što je glavna ideja i prednost. Klasičan model podrazumeva saradnju sa poslodavcima koja nije obuhvaćena studijskim programom, gde učenik to radi tokom slobodnog vremena ili kroz neku vrstu letnje prakse. Ovde je deo učenja kroz rad integrisan u studijski program, obavezan je element studijskog programa i nosi određeni broj ESPB bodova”, zaključuje Ana Stojanović, rukovodilac Službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija